AKTUELNOSTI

Žitna berza u Buenos Ajresu podigla je svoju prognozu za žetvu pšenice u Argentini u 2025/26. godini na rekordnih 25,5 miliona tona, što bi premašilo prethodni rekord od 22,4 miliona tona ubranih u 2021/22. godini.

Prema podacima berze, u zemlji je već oženjeno 33,9% useva pšenice, a prosečan prinos premašuje prognoze i iznosi 3,59 t/ha.

Mrazevi krajem oktobra prošle godine izazvali su manju štetu nego što se očekivalo, tako da usevi praktično nisu bili pogođeni. A povoljne padavine tokom cele sezone stvorile su dobre rezerve vlage i visok potencijal prinosa.

Treba napomenuti da su u novembarskom svetskom bilansu pšenice, stručnjaci USDA povećali prognozu proizvodnje pšenice u Argentini sa 19,5 na 22 miliona tona (u poređenju sa 18,5 miliona tona prošle sezone), tako da u slučaju rekordne žetve u decembru možemo očekivati novo preračunavanje svetskog bilansa pšenice sa povećanjem zaliha.

Zvanične veterinarske službe Katalonije obavestile su špansko Ministarstvo poljoprivrede, ribarstva i hrane o otkrivanju dve divlje svinje pozitivne na virus afričke svinjske kuge (ASK) u Belateri (Barselona), gde su pronađene mrtve 26. novembra. Ovi pozitivni slučajevi, koje je potvrdila Centralna veterinarska laboratorija u Alheteu (Madrid), predstavljaju prvo otkrivanje bolesti u Španiji od novembra 1994. godine. Dva otkrivena trupa divljih svinja bila su udaljena približno 1 km.

Lokacija 2 epidemije AKS kod divljih svinja otkrivene u Kataloniji (Izvor: MAPA)

Aktiviran je operativni priručnik za ASK, koji obuhvata razgraničenje zaražene zone, aktivno pretraživanje i uklanjanje leševa divljih svinja pod zvaničnom kontrolom, zabrane lova u tom području kako bi se sprečilo kretanje divljih svinja u područja bez ASK, ograničenja nebitnih aktivnosti, jačanje pasivnog nadzora i mere biološke bezbednosti na farmama svinja, uz zvanične posete farmama, između ostalog.

Područje obuhvata umereno guste šumske površine, sa umerenom gustinom divljih svinja, stambena naselja, regionalne puteve i nekoliko autoputeva i autoputeva koji okružuju područje (videti mapu). U krugu od 10 km nalazi se 5 komercijalnih farmi svinja, od kojih je najbliža udaljena više od 5 km od lokacije gde su pronađene pozitivne divlje svinje, a u krugu od 10 do 20 km nalazi se ukupno 34 farme za proizvodnju i uzgoj. Nadzor i biološka kontrola u celom području su pojačani. Istrage o mogućem poreklu bolesti su u toku.

U tom smislu, ministarstvo poziva industriju da sprovede sve neophodne mere biološke bezbednosti i nadzora na farmama svinja i divljih svinja, kao i tokom transporta životinja. To je takođe podsetnik na obavezu prijavljivanja svake sumnje zvaničnim službama autonomnih zajednica, kako kod divljih svinja, tako i na farmama svinja širom zemlje.

Kao što je pomenuto, ovo je prvo otkrivanje ASK u Španiji od novembra 1994. godine, čime je Španija izgubila status slobodne od ASK pred Svetskom organizacijom za zdravlje životinja (OIE), status koji je stekla 1995. godine. Vredi napomenuti da je ASK prisutna u Evropskoj uniji otkako je ušla u baltičke zemlje i Poljsku iz Rusije 2014. godine, a populacije divljih svinja, a u nekim slučajevima i farme domaćih svinja, trenutno su pogođene u 13 zemalja (Italija, Nemačka, Poljska, Estonija, Letonija, Litvanija, Slovačka, Češka, Mađarska, Grčka, Rumunija, Bugarska i Hrvatska). Od ulaska bolesti u EU, Belgija, Švedska i Češka su je uspešno iskorenile primenom strogih mera kontrole i nadzora na populacije divljih svinja nakon sporadičnog skoka na velike udaljenosti, kao što je bio slučaj otkriven u Španiji.

Zaključno sa 28. novembrom, Ukrajina je požnjela 52,58 miliona tona žitarica sa 10,42 miliona hektara , čime je pokriven 89% zasejane površine.

Konkretno, žetva uključuje:

Pšenica – 22,96 miliona tona sa 5,05 miliona hektara

Ječam – 5,42 miliona tona sa 1,36 miliona hektara

Grašak – 0,67 miliona tona sa 0,28 miliona hektara

Kukuruz – 22,49 miliona tona sa 3,31 miliona hektara, što predstavlja 75% posejane površine

Ostale žitarice i mahunarke – 0,90 miliona tona sa 0,33 miliona hektara

Najbolji regioni po obimu žetve:

Hmeljnicki – 4,89 miliona tona sa 0,57 miliona ha

Černihiv – 4,76 miliona tona sa 0,66 miliona ha

Vinica – 4,64 miliona tona sa 0,73 miliona ha

Odesa – 4,07 miliona tona sa 1,20 miliona ha

Poltava – 3,89 miliona tona sa 0,55 miliona ha

Do sada je ubrano 17,08 miliona tona uljarica , uključujući:

Suncokret – 9,02 miliona tona sa 4,80 miliona hektara (93% zasejane površine)

Soja – 4,74 miliona tona sa 2,00 miliona hektara (97% posejane površine)

Ulje repice – 3,32 miliona tona sa 1,26 miliona hektara (žetva završena)

Žetva šećerne repe dostigla je 10,27 miliona tona sa 0,19 miliona hektara, što pokriva 97% zasejane površine.

„Ukrajinski poljoprivrednici četvrtu godinu zaredom završavaju žetvu usred rata velikih razmera, još jednom pokazujući izuzetnu otpornost i snažne rezultate. Očekujemo do 60 miliona tona žitarica i do 20 miliona tona uljarica. Ubrane količine su u potpunosti dovoljne za snabdevanje hranom Ukrajinaca i obezbeđivanje stabilne baze hrane za stoku. Oko dve trećine proizvodnje biće izvezeno, što će Ukrajinu učiniti ključnim garantom globalne bezbednosti hrane i pouzdanim partnerom za svet. Značajan deo proizvoda biće prerađen u zemlji, stvarajući dodatu vrednost i jačajući ukrajinski izvoz“, naglasio je Taras Visocki, zamenik ministra ekonomije, životne sredine i poljoprivrede Ukrajine.

Setva ozimih useva u Ukrajini je praktično završena. Poljoprivrednici su posejali 6,43 miliona hektara ozimih useva, uključujući:

Ozima pšenica – 4,69 miliona hektara

Ječam – 0,59 miliona hektara

Raž – 0,07 miliona hektara

Uljana repica – 1,08 miliona hektara

U poređenju sa prošlom sezonom, struktura setve ostaje uglavnom stabilna, sa glavnim fokusom na ozimoj pšenici, koja tradicionalno čini prehrambenu bazu zemlje. To znači da su ukrajinski poljoprivrednici već postavili temelje za žetvu 2026. godine.

Etiopija je dostigla važnu nacionalnu prekretnicu, efikasno prelazeći iz zemlje koja se oslanja na međunarodnu pomoć u hrani u zemlju koja postiže potpunu samodovoljnost u proizvodnji pšenice. Prema rečima vladinih zvaničnika, ovaj uspeh je rezultat fokusirane nacionalne politike podržavanja poljoprivrede, uključujući davanje prioriteta sistemima za navodnjavanje i modernim poljoprivrednim tehnologijama.

Dr Tadele Mamo, direktor istraživanja poljoprivredne ekonomije u Etiopskom institutu za poljoprivredna istraživanja, naglasio je obim transformacije. U prošlosti je nestašica pšenice bila toliko ozbiljna da su zalihe za lokalne fabrike morale biti raspodeljene kvotama. „Činjenica da snabdevanje pšenicom više nije problem predstavlja veliko dostignuće“, rekao je on, napominjući da su kontinuirani napori oslobodili Etiopiju iz ciklusa zavisnosti od pomoći za pšenicu.

Ključni faktori koji stoje iza ovog napretka uključuju širenje navodnjavanog poljoprivrednog sistema, upotrebu poboljšanih sorti semena i moderne poljoprivredne tehnike, koje su ne samo zatvorile jaz u uvozu, već su i pozicionirale Etiopiju kao potencijalnog izvoznika pšenice. Nacionalni programi, kao što su „Inicijativa za navodnjavanu pšenicu“ i „Je Lemat Turufat“ (Blagodarstvo korpe), imaju za cilj povećanje proizvodnje visokovredne, proteinima bogate hrane, uključujući mlečne proizvode, jaja, živinu i med, poboljšavajući ishranu domaćinstava i na nacionalnom nivou.

Analitičari ističu da Etiopija ima ogroman poljoprivredni potencijal: od 112 miliona hektara zemlje, oko 38 miliona je veoma pogodno za obrađivanje. Ovo bi moglo da omogući proizvodnju preko 100 miliona metričkih tona useva godišnje samo tokom glavne sezone Meher, bez računanja dodatnog navodnjavanja. Povećanje proizvodnje, uz podršku modernih tehnologija, doprinosi ekonomskom rastu Etiopije i postavlja temelje za dugoročni prehrambeni suverenitet, pozicionirajući zemlju kao regionalni model samodovoljnosti i rastućeg igrača u globalnoj poljoprivredi.

Nedeljni osvrt na tržište – Info Tim od 24.11.2025. do 28.11.2025. Za više Informacija morate biti registrovani lli ulogovani.

Dnevni osvrt na tržište – Info Tim 27.11.2025. Za više Informacija morate biti registrovani lli ulogovani.

Uprkos produženom padu cena palminog i sojinog ulja, cene suncokretovog ulja su se stabilizovale jer tržište očekuje smanjenje ponude suncokreta u Ukrajini i EU ove sezone, pa prerađivači aktivno stvaraju zalihe, nadajući se nastavku rasta cena biljnog ulja u budućnosti.

Tokom nedelje, cene potražnje za suncokretovim uljem u Ukrajini ostale su na 1.220–1.230 dolara/t (-30 dolara/t mesečno) za isporuku u luke u decembru, a cene za isporuke u Indiju bile su na 1.300–1.310 dolara/t CIF Mumbaj, iako su cene palminog ulja pale za 5,5% usred usporavanja izvoza.

Vremenske prilike u Ukrajini, posebno prekomerne kiše na zapadu, ne dozvoljavaju završetak žetve kasnih useva, što dovodi do gubitka prinosa i smanjenja kvaliteta ubranog suncokreta.

Zaključno sa 20. novembrom, u Ukrajini je ubrano 9,01 milion tona suncokreta sa 4,74 miliona hektara ili 92% površine (+2% nedeljno) sa prinosom od 1,88 tona/hektaru (prošle godine u ovo vreme ubrano je 10,07 miliona tona sa 97% površine sa prinosom od 2,08 tona/hektaru).

Prerađivači očekuju da će poslednjih milion tona suncokreta koje će poljoprivrednici ubrati imati visok kiselinski broj, pa se u svojim proračunima fokusiraju na žetvu od oko 9 miliona tona i ne smanjuju otkupne cene, uprkos prilično visokim zalihama u fabrikama.

Otkupne cene suncokreta su porasle za 200-300 UAH/t nedeljno na 28.400-29.000 UAH/t ili 590-600 dolara/t bez PDV-a (za sadržaj ulja od 50%) sa isporukom u postrojenje, iako neka postrojenja imaju prekide u prijemu zbog stalnih vazdušnih uzbunjivača i nestanka struje.

Treba napomenuti da dok su prošle nedelje neki prerađivači značajno snizili cene, dok su drugi održavali visoke cene, sada su se svi izjednačili na istom nivou. To znači da trgovci ne očekuju nikakve fundamentalne promene na tržištu u bliskoj budućnosti.

Cene potražnje za suncokretovom sačmom u Ukrajini porasle su za 5 dolara/t tokom nedelje na 205-210 dolara/t sa isporukom u luke i na 225-230 dolara/t sa isporukom do zapadne granice, što je podržano povećanjem cena stočnog ječma, pšenice i kukuruza za 3-5 dolara/t.

U narednim nedeljama tržište će ostati u iščekivanju završetka žetve suncokreta u regionu Crnog mora i rasta potražnje iz Indije za palminim uljem, koje je naglo palo u ceni, što će zaustaviti pad njegovih cena. U Ruskoj Federaciji je, zaključno sa 14. novembrom, ubrano 16 miliona tona suncokreta sa 85% površina, tako da potencijal žetve ostaje na 17-17,5 miliona tona u poređenju sa 16,5 miliona tona prošle godine, uprkos činjenici da je žetva u jugozapadnom regionu smanjena za 18% u odnosu na prošlu godinu zbog suše. Još nije jasno da li će poljoprivrednici na istoku Ruske Federacije moći da obrade još 15% površina, jer su regioni već postepeno prekriveni snegom.

Dnevni osvrt na tržište – Info Tim 26.11.2025. Za više Informacija morate biti registrovani lli ulogovani.

Dnevni osvrt na tržište – Info Tim 25.11.2025. Za više Informacija morate biti registrovani lli ulogovani.