Nedeljni osvrt na tržište – Info Tim od 22.12.2025. do 26.12.2025.
Nedeljni osvrt na tržište – Info Tim od 22.12.2025. do 26.12.2025. Za više Informacija morate biti registrovani lli ulogovani.
Dnevni osvrt na tržište – Info Tim 25.12.2025.
Dnevni osvrt na tržište – Info Tim 25.12.2025. Za više Informacija morate biti registrovani lli ulogovani.
Dnevni osvrt na tržište – Info Tim 24.12.2025.
Dnevni osvrt na tržište – Info Tim 24.12.2025. Za više Informacija morate biti registrovani lli ulogovani.
Prema podacima Državne službe za statistiku, zaključno sa početkom ovog meseca, sa površine od 10,6 miliona hektara u svim kategorijama ukrajinskih gazdinstava ožvršeno je 54,5 miliona tona žitarica i mahunarki sa površine od 10,6 miliona hektara sa prinosom od 51,4 centa/hektar. Istovremeno, bruto žetva u poljoprivrednim preduzećima iznosila je 43,6 miliona tona, u domaćinstvima - 10,9 miliona tona.
Konkretno, od 1. decembra, prikupljeno je sledeće:
pšenica – 23,46 miliona tona sa površine od 5,11 miliona hektara sa prinosom od 45,9 centi/hektaru,
ječam – 5,3 miliona tona sa površine od 1,38 miliona hektara sa prinosom od 38,4 centa/hektaru (što odgovara podacima od 1. novembra),
ovas – 393,3 hiljade tona sa površine od 137,7 hiljada hektara sa prinosom od 28,6 centi/hektaru,
heljda – 77,1 hiljada tona sa površine od 57,2 hiljade hektara sa prinosom od 13,4 centa/hektaru,
proso - 53,7 hiljada tona sa površine od 28,7 hiljada hektara sa prinosom od 18,9 centi/hektar,
kukuruz - 24,15 miliona tona sa površine od 3,44 miliona hektara sa prinosom od 70,1 centa/hektar.
Takođe, navedenog datuma, ubrana je sledeća količina uljarica:
suncokret – 9,92 miliona tona sa površine od 5,01 miliona hektara sa prinosom od 19,8 centi/hektaru,
soja - 4,8 miliona tona sa površine od 1,96 miliona hektara sa prinosom od 24,4 centa/hektar.
Dnevni osvrt na tržište – Info Tim 23.12.2025.
Dnevni osvrt na tržište – Info Tim 23.12.2025. Za više Informacija morate biti registrovani lli ulogovani.
Dnevni osvrt na tržište – Info Tim 22.12.2025.
Dnevni osvrt na tržište – Info Tim 22.12.2025. Za više Informacija morate biti registrovani lli ulogovani.
Žitarice i mahunarke su obrađene sa 97,5% površinePixabay
Poljski radovi su u završnoj fazi: usevi žitarica i mahunarki su vršeni na 97,5% površine, a požnjeveno je preko 147 miliona tona žitarica u bunkernoj težini, saopštila je ministarka poljoprivrede Oksana Lut na sednici vlade. Ona je izjavila da će do kraja godine neto žetva dostići 137 miliona tona, uključujući 90 miliona tona pšenice (uključujući nove regione). Ministarstvo je ranije prognoziralo žetvu žitarica od 135 miliona tona. „Tako će žetva žitarica biti jedna od najboljih u novijoj istoriji i ne samo da će u potpunosti zadovoljiti domaću potražnju već će i održati značajan izvozni potencijal“, naglasila je Lut.
Uprkos raznim vremenskim anomalijama sa kojima su se poljoprivrednici suočili ove godine, industrija je u celini ispunila svoje ciljeve u snabdevanju zemlje osnovnim proizvodima, napomenula je ministarka. Takođe je napomenula da je kvalitet žita ove sezone viši nego prošle godine. „Želela bih da istaknem da očekujemo rekordnu žetvu mahunarki, sa bruto žetvom od 7,3 miliona tona. Što se tiče ostalih useva, preliminarne prognoze ukazuju da će uljarice biti ubrane na približno 31,7 miliona tona, što je u skladu sa prošlogodišnjim rekordom. Takođe očekujemo istorijske maksimume za soju i uljanu repicu“, izvestio je Lut.
Žetva šećerne repe će premašiti 48 miliona tona, bruto žetva krompira u organizovanom sektoru će premašiti 8 miliona tona, a žetva povrća će biti približno 7,6 miliona tona. „Takođe očekujemo rekordnu žetvu voća i bobičastog voća od približno 2,1 milion tona. Time ćemo napraviti još jedan korak ka ostvarivanju ciljeva Doktrine bezbednosti hrane“, napomenuo je Lut.
Ozimi usevi za žetvu 2026. godine posejani su na skoro 20 miliona hektara, što je uglavnom u skladu sa prošlogodišnjim nivoom i projektovanom strukturom. „Posebna pažnja tokom setve posvećena je korišćenju domaćeg semena. Želeo bih da napomenem da, počev od 2022. godine, konstantno povećavamo našu samodovoljnost u ovoj oblasti, pri čemu je posebno primetan napredak kod semena soje, suncokreta i šećerne repe“, rekao je Lut. „Do kraja ove godine očekujemo da će se udeo ruskog semena na domaćem tržištu približiti 70%, a do 2030. godine, u skladu sa Doktrinom o bezbednosti hrane, trebalo bi da dostigne 75%.“
Sada Ministarstvo poljoprivredeZajedno sa regionima, razvijamo plan prolećne setve za 2026. godinu. „Prvenstveno se fokusiramo na analizu domaćih potreba zemlje za biljnim proizvodima. Planiramo da sejemo društveno značajnije useve kao što su heljda, pirinač, krompir i povrće“, naveo je šef poljoprivredne agencije. „Istovremeno, glavna površina će tradicionalno biti namenjena žitaricama, koje su temelj naše proizvodnje biljaka.“
Poslanici Evropskog parlamenta su u utorak odobrili zaštitnu klauzulu za sporazum između EU i Merkosura kako bi se sprečilo da uvoz iz zemalja Merkosura šteti evropskom poljoprivrednom sektoru.
Stav Parlamenta je usvojen sa 431 glasom za, 161 protiv i 70 uzdržanih. Pregovori sa Savetom o konačnom obliku zakona održaće se sutra, 17. decembra.
Nacrt uredbe utvrđuje kako bi EU mogla privremeno da suspenduje carinske preferencije na uvoz određenih poljoprivrednih proizvoda koji se smatraju osetljivim (kao što su živina ili govedina) iz Argentine, Brazila, Paragvaja i Urugvaja ako se utvrdi da taj uvoz šteti proizvođačima iz EU.
Prema Parlamentu, Komisija bi trebalo da pokrene istragu o potrebi za zaštitnim merama kada se uvoz osetljivih poljoprivrednih proizvoda poveća u proseku za 5% tokom perioda od tri godine (u poređenju sa 10% godišnje u predlogu Komisije). Takođe žele brže istrage (sa šest na tri meseca generalno, i sa četiri na dva meseca u slučaju osetljivih proizvoda) kako bi se zaštitne mere mogle brže uvesti.
Parlament je usvojio amandman koji uključuje mehanizam reciprociteta, prema kojem će Komisija pokrenuti istragu i usvojiti zaštitne mere tamo gde postoje verodostojni dokazi da uvoz koji koristi carinske preferencije ne ispunjava ekvivalentne zahteve zaštite životne sredine, dobrobiti životinja, zdravlja, bezbednosti hrane ili zaštite rada koji se primenjuju na proizvođače u EU.
