AKTUELNOSTI

Prema poslednjim podacima Ministarstva ekonomije, životne sredine i poljoprivrede, zaključno sa 13. novembrom, u Ukrajini je požnjeveno 47,937 miliona tona žitarica i mahunarki sa 9,826 miliona hektara ili 84% planiranih površina, sa prosečnim prinosom od 4,88 tona/ha, dok je prošle godine, na ovaj datum, požnjeveno 52,083 miliona tona žitarica i mahunarki sa 10,643 miliona hektara ili 90% planiranih površina, sa prosečnim prinosom od 4,89 tona/ha.

Pored toga, sledeći broj kasnih useva je požnjeven na navedeni datum:

kukuruz – 17,913 miliona tona sa 2,72 miliona hektara ili 62% površine sa prinosom od 6,59 tona/hektaru (prošle godine je ubrano 22,348 miliona tona sa 3,56 miliona hektara ili 88% površine sa prinosom od 6,27 tona/hektaru),

heljda – 82,3 hiljade tona sa 59,3 hiljade hektara ili 97% površine sa prinosom od 1,39 tona/hektaru (87,8 hiljada hektara; 99%; 127,2 hiljade tona; 1,45 tona/hektaru),

proso – 62,1 hiljada tona sa 35,7 hiljada hektara ili 88% površine sa prinosom od 1,74 tone/hektaru (88,1 hiljada hektara; 93%; 161 hiljada tona; 1,83 tone/hektaru).

Takođe, 13. novembra je ubrana sledeća količina uljarica:

suncokret – 8,918 miliona tona sa 4,74 miliona hektara ili 91% površine sa prinosom od 1,88 tona/hektaru (4,78 miliona hektara; 97%; 9,96 miliona tona; 2,09 tona/hektaru),

soja – 4,654 miliona tona sa 1,96 miliona hektara ili 95% površine sa prinosom od 2,38 tona/hektaru (2,56 miliona hektara; 98%; 5,89 miliona tona; 2,27 tona/hektaru).

Pored toga, navedenog datuma, ubrano je 9,289 miliona tona šećerne repe sa 174,7 hiljada hektara ili 88% planirane površine, sa prosečnim prinosom od 53,17 tona/ha (prošle godine ubrano je 11,43 miliona tona sa 238,1 hiljada hektara ili 92% površine, sa prinosom od 48,02 tone/ha).

Prošle nedelje, poljoprivrednici su završili žetvu soje i suncokreta, ali se u Ukrajini u narednim danima prognoziraju temperature ispod nule i sneg, što će nastaviti da odlaže žetvu kukuruza.

Zaključno sa 14. novembrom, Ukrajina je požnjela 47,94 miliona tona žitarica sa 9,83 miliona hektara, što pokriva 84% zasejanih površina.

Konkretno, žetva uključuje:

Pšenica – 22,90 miliona tona sa 5,05 miliona hektara, sa prinosom od 4,53 t/ha.

Ječam – 5,42 miliona tona sa 1,36 miliona hektara, sa prinosom od 3,98 t/ha.

Grašak – 0,67 miliona tona sa 0,28 miliona hektara, sa prinosom od 2,44 t/ha.

Kukuruz – 17,91 miliona tona sa 2,72 miliona hektara, prosečno 6,59 t/ha (62% posejane površine).

Ostale žitarice i mahunarke – 0,89 miliona tona sa 0,32 miliona hektara.

Vodeći regioni za sakupljanje žita: Černihiv – 4,12 miliona tona sa 0,59 miliona ha, Odesa – 3,83 miliona tona sa 1,16 miliona ha, Vinica – 3,72 miliona tona sa 0,61 miliona ha, Poltava – 3,70 miliona tona sa 0,61 miliona ha.

Ukupna količina useva uljarica je iznosila 16,89 miliona tona zaključno sa 14. novembrom:

Seme suncokreta – 8,92 miliona tona sa 4,74 miliona hektara, prosečan prinos 1,88 t/ha.

Soja – 4,65 miliona tona sa 1,96 miliona hektara, prosečan prinos 2,38 t/ha.

Uljana repica – 3,31 miliona tona sa 1,26 miliona hektara, prinos 2,63 t/ha.

Ukupno je požnjeveno 91% površina pod suncokretom, 95% pod sojom, a žetva uljane repice je završena.

Žetva šećerne repe dostigla je 9,29 miliona tona sa 0,17 miliona hektara, što pokriva 88% zasejane površine.

Nedeljni osvrt na tržište – Info Tim od 10.11.2025. do 14.11.2025. Za više Informacija morate biti registrovani lli ulogovani.

Dnevni osvrt na tržište – Info Tim 13.11.2025. Za više Informacija morate biti registrovani lli ulogovani.

Kineska kupovina američke soje izgleda da je zastala manje od dve nedelje nakon što su Sjedinjene Države objavile sveobuhvatno trgovinsko primirje, što označava otopljavanje odnosa između dve najveće svetske ekonomije, izveštava Blumberg .

Nakon navale porudžbina krajem prošlog meseca, koje su obeležile prve porudžbine ove sezone, uvoz američke robe u Kinu izgleda da je usporen, prema rečima trgovaca koji su tražili anonimnost i razgovarali o poverljivim informacijama. Rekli su da nisu upoznati sa novim pošiljkama. Ova pauza povećava neizvesnost oko toga da li će najveći svetski potrošač američke soje moći da uveze onoliko koliko je Trampova administracija rekla da očekuje.

Vašington je saopštio da se Peking obavezao da će kupiti 12 miliona tona soje do kraja ove godine, a zatim 25 miliona tona godišnje tokom naredne tri godine. Kina još nije potvrdila konkretne obaveze kupovine koje je izneo Trampov tim, ali je Peking smanjio carine na američku soju i ukinuo zabrane uvoza za tri američka izvoznika, uključujući CHS Inc., kao odgovor na slične pomiriteljske poteze SAD.

„Mnogi u industriji veruju da je navodna namera Kine da kupi 12 miliona tona američke soje više diplomatski gest nego čvrst trgovinski sporazum“, rekao je Kang Vei Čeang, poljoprivredni broker u kompaniji StoneX Group Inc. u Singapuru.

Kina je poslednjih meseci kupovala ogromne količine južnoameričke soje u nastojanju da diverzifikuje svoje izvore snabdevanja. Stoga se očekuje da će kineska potražnja opadati u narednim mesecima, bez obzira na trgovinski sporazum sa SAD, prema rečima Vitora Pistoje, glavnog analitičara za žitarice i uljarice u Rabobanku.

Kineski proizvođači će morati da obezbede neke zalihe u decembru i januaru pre nego što počnu nove isporuke useva od vodećeg izvoznika Brazila, ali neke procene industrije ukazuju na samo nekoliko miliona tona. Ovo je i dalje znatno manje od cilja Vašingtona za kupovinu u SAD za ovu godinu.

Štaviše, trgovci kažu da je američka soja i dalje podložna carini od 13% i da bi njeno mlevenje rezultiralo značajnim gubicima, ostavljajući kineske komercijalne proizvođače soje bez podsticaja da naručuju američke tovare.

Prema rečima Čenga iz kompanije StoneX, američka soja se takođe trguje sa premijom u odnosu na južnoameričku, delimično zbog naglog rasta cena nakon objave trgovinskog sporazuma.

Dodao je da, s obzirom na to da se brazilska setva normalno odvija i da se nove isporuke useva očekuju do kraja januara ili početka februara, kineski kupci nerado kupuju velike količine iz SAD za kratkoročnu isporuku.

Trgovci kažu da su nedavne kupovine američke soje obavile kineske državne kompanije, a značajan deo je verovatno bio namenjen državnim rezervama. Za komercijalne kupce, trgovinski sporazum je ponovo otvorio polje za američke zalihe, koje se sada takmiče sa Brazilom za brzo zatvaranje prodajnog prozora.

Dnevni osvrt na tržište – Info Tim 12.11.2025. Za više Informacija morate biti registrovani lli ulogovani.

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede obaveštava javnost da otpočinje izrada Nacrta zakona o sredstvima za zaštitu bilja Za više Informacija morate biti registrovani lli ulogovani.

Sektor biogoriva u EU - jednom od najvećih svetskih tržišta - mogao bi da doživi nestašicu sirovina zbog povećane potražnje i strožih ekoloških zahteva, prema mišljenju stručnjaka CME Group.

Rastuća potražnja za obnovljivim sirovinama od strane proizvođača biogoriva stvara rizike od poremećaja u snabdevanju, što, na pozadini procesa dekarbonizacije, povećava volatilnost cena i smanjuje marže.

Prema podacima Argus Media, potrošnja biogoriva u EU će se 2025. godine povećati za 10% u odnosu na 2024. godinu na 30,6 milijardi litara.

Najnovija verzija Direktive o obnovljivim izvorima energije (RED III) postavlja cilj od 42% obnovljive energije do 2030. godine. Za transportni sektor, cilj je 29% obnovljive energije i smanjenje emisije gasova staklene bašte za 14,5%. U poređenju sa RED II, ukupni cilj obnovljive energije je povećan sa 32% na 42,5%, ali je rok za implementaciju ostavljen nepromenjen na 2030. godini.

Tržišta sirovina su spremna za strukturnu transformaciju: proširenje obaveznih kvota i strogi zahtevi održivosti pokreću prelazak na domaću proizvodnju i korišćenje otpada kao sirovina. Istovremeno, određene vrste biljnih sirovina se postepeno ukidaju, što povećava zavisnost od ulja uljane repice, korišćenog ulja za kuvanje (UCO) i drugog otpada potrebnog u vazduhoplovstvu i pomorskom transportu. U sektoru teških kamiona, gde je na snazi program mešanja biogoriva, potrošnja biodizela je u porastu.

Rastuća nestašica sirovina doprineće povećanoj nestabilnosti cena. Dostupnost korišćenog ulja za kuvanje (UCO) će se smanjivati kako se domaća potrošnja u Aziji povećava. Bez pojave novih izvora sirovina ili povećanog sakupljanja UCO, nestašice bi mogle da se jave već od 2028. do 2030. godine.

Dodatne sirovine biće potrebne i u avijaciji, gde potražnja za održivim avionskim gorivom (SAF) brzo raste, iako trenutno čini samo 2% tržišta avionskog goriva, ali će do 2050. godine udeo porasti na 70%.

Argus Medija procenjuje da će 2025. godine kapacitet proizvodnje obnovljivog dizela i SAF-a u Evropi porasti na 6,3 miliona tona, a dodatnih 0,7 miliona tona je u izgradnji. U poređenju sa 2024. godinom, proizvodnja SAF-a će porasti za 17% na 2,4 miliona tona, a proizvodnja biodizela će porasti za 16% na 4,5 miliona tona.

Ovi trendovi će pojačati konkurenciju za sirovine. Prema podacima kompanije Argus Media, do 2030. godine, kombinovana količina tradicionalnih i otpadnih sirovina biće 43 miliona tona, ali će potražnja proizvođača biodizela i SAF-a nastaviti da raste.

U kontekstu rastuće potražnje u EU, proizvodnja uljane repice za biodizel će nastaviti da raste, pa poljoprivrednici aktivno seju uljanu repicu i u EU i u Ukrajini.

Prema izveštaju Ekspane, površina zasejana uljanom repicom u Evropskoj uniji u sezoni 2026/27. dostići će 6,46 miliona hektara, što će biti maksimum u poslednjih 16 godina i premašiće prošlogodišnju cifru za 7%, a petogodišnji prosek za 11%.

Istovremeno, analitičari ne uzimaju u obzir uticaj rasta prodaje i korišćenja električnih automobila, što će nastaviti značajno da smanjuje potražnju za fosilnim gorivima.

Ukrajina doživljava povećanje izvozne potražnje i cena pšenice zbog niske ponude, dok su svetske cene ponovo počele da padaju.

Prema podacima Blumberga, egipatska državna agencija Mostakbal Misr, koja je zadužena za uvoz žitarica, ugovorila je oko 500 hiljada tona pšenice iz zemalja crnomorskog regiona za isporuku u decembru i januaru. Od toga, 200 hiljada tona pšenice biće isporučeno iz Ruske Federacije, 150 hiljada tona iz Bugarske i više od 130 hiljada tona iz Ukrajine. Pored toga, agencija pregovara o kupovini još 500 hiljada tona žitarica iz raznih zemalja, a očekuje se da će posao biti zaključen početkom decembra.

Na fonu niske ponude, trgovci su nastavili da podižu otkupne cene u Ukrajini, a tokom nedelje, izvozne tražnjene cene pšenice su porasle za 50-100 UAH/t na 10.550-10.700 UAH/t za prehrambenu pšenicu i 9.900-10.100 UAH/t za stočno pšenje sa isporukom u luke Crnog mora, ali su cene u stranoj valuti ostale na nivoima od 218-223 dolara/t i 207-209 dolara/t, respektivno.

U 2025/26. godine (zaključno sa 10. novembrom), Ukrajina je izvezla 6,5 miliona tona pšenice, što je 26% manje nego u istom periodu prošle godine (8,5 miliona tona).

Treba napomenuti da je izvoz pšenice iz Ruske Federacije povećan u oktobru i dostigao 6,2 miliona tona, a ukupno od početka 2025/26. godine iznosio je 18,2 miliona tona, što je 28% manje nego u istom periodu 2024. godine (23,3 miliona tona).

Nakon dve nedelje aktivnog rasta, cene akcija pšenice su ponovo pale nakon vesti da je Kina kupila samo 120.000 tona američke pšenice za isporuku u decembru, jer trgovci smatraju da je to politički potez Kine.

Tokom nedelje, decembarski fjučersi pšenice na berzama su pali:

za 1,4% na 196,9 dolara/t - za SRW pšenicu u Čikagu,

za 0,9% na 193,6 dolara/t - za pšenicu HRW u Kanzas Sitiju,

za 1,6% na 190,75 €/t ili 220,5 $/t - za pšenicu na berzi Euronext u Parizu.

Istovremeno, fjučersi za HRS pšenicu u Mineapolisu porasli su za 0,8% na 207,3 dolara/t.

U periodu od 30. oktobra do 6. novembra, izvoz pšenice iz Sjedinjenih Država smanjen je za 17% u odnosu na prethodnu nedelju na 290,5 hiljada tona, a ukupno je u 2025/26. godine dostigao 12,11 miliona tona, što je 19,2% ispred prošlogodišnjeg tempa.

Prema rečima tržišnih operatera, FLC, vodeći južnokorejski proizvođač stočne hrane, kupio je oko 60.000 tona stočnog pšenice bilo kog porekla od operatera Agrocorp na međunarodnom tenderu 6. novembra po ceni od 263 dolara/tona C&F, što odgovara nivou cena od 208-210 dolara/tona sa isporukom u crnomorske luke u Ukrajini.

Nakon početka žetve dobrih rodova pšenice u Australiji i Argentini, kupci će povećati kupovinu žita iz ovih regiona, nadajući se smanjenju cena pod pritiskom značajne ponude, tako da ne treba očekivati dalji rast cena kako u svetu, tako i u Ukrajini.