AKTUELNOSTI

Dnevni osvrt na tržište – Info Tim 23. oktobar. Za detaljnije informacije morate biti ulogovani ili registrovani.

Proizvodnja:

Prema saopštenju RZS na dan 25.09.2025. godine ostvarena proizvodnja pšenice iznosi 3.681.303 tone na površini od 607.075 hektara sa prinosom od 6,1 tonom. Ovogodišnja proizvodnja je za 26,9% viša u odnosu na proizvodnju ostvarenu u prošloj godini. Kada se uporedi sa desetogodišnjim prosekom (2015–2024), proizvodnja pšenice veća je za 27,6%. (Prilog 1.)

Optimalni rok za setvu pšenice je od 5. do 25. oktobra, ali se, u zavisnosti od vremenskih uslova, može produžiti i do početka novembra. Tokom prošle jeseni, pšenica (ozima) je zasejana na 590.483 ha (RZS), a ove godine se očekuje da će površine biti više. 

Tržište:

Domaće: S obzirom na ostvarenu proizvodnju od oko 3,7 miliona tona, velikih zaliha iz prethodne tržišne godine, pšenice će biti dovoljno za domaće potrebe, a za izvoz čak oko 2,9 miliona tona. (Prilog 1.)

Prema podacima Uprave carina od početka 2025/26 tržišne godine, zaključno sa septembrom, ukupno je izvezeno 383 hiljade tona pšenice i brašna (313 hiljada tona pšenice u zrnu). U prva tri meseca tržišne 2025/26 godine ostvaren je veći izvoz pšenice u zrnu, za 2,6%, u odnosu na isti period prošle godine. 

U periodu od jula do kraja septembra prosečna cena pšenice zadržala je isti nivo. Cene po kojima se trgovalo tokom navedenog perioda zavisila je od kvaliteta pšenice. U julu je prosečna cena pšenice iznosila 20,56 din/kg (bez PDV), a u septembru 20,61 din/kg. Prosečna cena u septembru ove godine gotovo je identična onoj iz istog meseca 2024. godine, uz zanemarljivo smanjenje od 0,4%. Prosečna cena druge nedelje oktobra na Produktnoj berzi Novi Sad iznosi 20,74 din/kg bez PDV-a. 

Svetsko: Prema septembarskom izveštaju Međunarodnog žitarskog saveta (IGC) o svetskom tržištu žitarica (objavljen 18. septembra) u odnosu na avgustovski izveštaj predviđanja za pšenicu za 2025/26 tržišnu godinu su povećana proizvodnja, potrošnja i trgovina, kao i veće krajnje zalihe. Proizvodnja je povećana za 8 miliona tona na 819 miliona. Svetska potrošnja povećana je za 3 miliona tona na 819 miliona, što je za 2,4% više u odnosu na potrošnju 2024/25 tržišne godine. Svetska trgovina povećana je za 2 miliona tona na 207 miliona usled povećanja izvoza najvećih izvoznika pšenice (Argentina, Australija, Kanada, EU, Kazahstan, Rusija, SAD). Svetske krajnje zalihe za 2025/26 povećane su za 6 miliona tona na 270 miliona, što je isti nivo kao u 2024/25 godine. (Prilog 2.)

Francuska, najveći proizvođač i izvoznik pšenice u Evropskoj uniji, suočila se sa kašnjenjima setve zbog stalnog vlažnog vremena, a poljoprivrednici su do kraja oktobra uspeli da poseju samo 21% očekivane površine meke pšenice za 2025. godinu, što je daleko ispod petogodišnjeg proseka od 47%. Međutim, ne očekuje se da će ova kašnjenja setve značajno uticati na ukupnu proizvodnju pšenice u EU, koja je i dalje adekvatna da zadovolji domaću potražnju i izvozne obaveze.

U periodu jul – septembar beleži se trend pada cena na svetskim berzama. Cena je na kraju pomenutog perioda niža za 7,2% u Čikagu, za 12,7% u Mineapolisu te i u Parizu za 4,1%. Bez obzira na promene u kretanjima cena na berzama tokom perioda (na nedeljnom nivou), ipak procene o većoj proizvodnji iz izveštaja Ministarstva poljoprivrede SAD, kao i povoljnim uslovima setve 2025. godine obezbedile su da trend bude silazni. Naime, kombinacija obilnih zaliha iz nedavno završene žetve na severnoj hemisferi i očekivanja snažne proizvodnje na južnoj hemisferi stvorila je višak ponude koji ne pokazuje znake smanjenja. Globalne zalihe pšenice ostaju povišene, a bez većih vremenskih pretnji na horizontu koje bi mogle smanjiti proizvodnju, cene su naišle na malu podršku. Na dan 10.10.2025. godine na berzi u Čikagu cena pšenice iznosi 183,13 $/t, a u Parizu 219,97 $/t. U odnosu na isti dan 2024. godine cena pšenice u Čikagu niža je za 17,4%, a u Parizu za 13,0%. (Izvor: Produktna berza Novi Sad, Prilog 3.). 

Izgledi za cene žitarica u narednim mesecima ostaju nepredvidivi zbog brojnih neizvesnosti. Ključni faktori koji će uticati na razvoj ravnoteže između ponude i potražnje u narednim mesecima su ruska izvozna politika, rezultati žetve u južnoj hemisferi, trgovinski pregovori između SAD i Kine, kao i odluke miliona poljoprivrednika o setvi za 2026. godinu. Upravo će ova interakcija odrediti da li će trenutna slabost cena potrajati ili će biti zamenjena periodom oporavka i stabilizacije.

Prognoza proizvodnje pšenice u Rusiji za 2025. godinu povećana je sa 87,2 miliona tona na 87,8 miliona tona, što odražava rekordne prinose u Sibiru (Sovekon). Ova revizija naviše signalizira da će Rusija, najveći svetski izvoznik pšenice, imati još više žita na raspolaganju za međunarodna tržišta nego što se ranije očekivalo. Isporuke ruske pšenice već dobijaju na zamahu zbog rastuće potražnje, pri čemu vrednosti franko bordova na Crnom moru poslednjih nedelja rastu uprkos ukupnom pritisku na pad globalnih cena (IKON Commodities). Prva procena (Sovekon) za izvoz u oktobru kreće se od 4,7 do 5,2 miliona tona. Ipak ruski program izvoza pšenice i dalje podleže vladinim merama kontrole, koje nastoje da balansiraju između osiguravanja domaće obezbeđenosti hranom i ostvarivanja prihoda od izvoza. 

Politika:

Na osnovu zaključka Vlade Republike Srbije 05 broj: 339-7301/2025 od 03.07.2025. godine, a radi ostvarivanja bilansnih potreba i strateškog nivoa zaliha merkantilne pšenice, Republička Direkcija za robne rezerve vršila je kupovinu merkantilne pšenice rod 2025. godine, domaćeg porekla po ceni od 23,00 din/kg (u cenu nije uračunat PDV). Kupovina merkantilne pšenice vršila se od fizičkih lica – nosilaca registrovanih poljoprivrednih porodičnih gazdinstava posredovanjem „Produktne berze“ A.D, Novi Sad. 

Aktuelnosti:

Poljoprivreda je jedan od sektora koji najviše zavisi od klime i vrlo je osetljiva na klimatska variranja i promene. Prirodne nepogode koje se dešavaju negativno utiču na useve, tačnije dovode do otežavanja i pomeranja rokova setve/žetve, smanjenja prinosa ili do potpunog uništenja useva i dr. Usled učestalih loših klimatskih uslova za poljoprivrednu proizvodnju nije zgoreg pomenuti da je Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbij, u težnji da unapredi sposobnosti proizvođača pšenice da se suprotstave dejstvu prirodnih nepogoda u proizvodnji, a u saradnji sa Organizacijom za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO), izradilo priručnik ''Dobre poljoprivredne prakse i tehnologije za ublažavanje dejstva prirodnih nepogoda u proizvodnji pšenice u Srbiji''. Isti se može naći na Web stranici https://www.minpolj.gov.rs/download/Dobre-poljoprivredne-prakse-i-tehnologije-za-ublazavanje-dejstva-prirodnih-nepogoda-u-proizvodnji-psenice-u-Srbiji.pdf . Na kraju brošure navedeni su kontakti, adrese i telefoni Ministarstva poljoprivrede, Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, svih poljoprivrednih savetodavnih službi u Srbiji, Hidrometeorološkog zavoda i Prognozno-izveštajne službe, kako bi se omogućilo poljoprivrednim proizvođačima da se direktno obrate i pitaju u vezi navedenih praksi i tehnologija i dobiju odgovarajući savet.

Bilans suncokreta Ministarstva poljoprivrede- oktobar 2025. Za više Informacija morate biti registrovani lli ulogovani.

Dnevni osvrt na tržište – Info Tim 22. oktobar. Za detaljnije informacije morate biti ulogovani ili registrovani.

Dnevni osvrt na tržište – Info Tim 21. oktobar. Za detaljnije informacije morate biti ulogovani ili registrovani.

Ukrajina i Evropska unija su se dogovorile da ukinu deo carina i prošire kvote za izvoz poljoprivrednih proizvoda, objavio je na svojoj Fejsbuk stranici zamenik premijera za evropske i evroatlantske integracije Taras Kačka.

Odluka Komiteta za pridruživanje u trgovinskom sastavu br. 3/2025, usvojena 14. oktobra 2025. godine, stupiće na snagu 29. oktobra, tako da će ukrajinski izvoznici moći da iskoriste prednosti novog trgovinskog režima već ove godine.

Pristup tržištu za najosetljivije proizvode, kao što su šećer, živina, jaja, pšenica, kukuruz i med, ostaće ograničen i postepen. Potpuna liberalizacija biće razmotrena samo za neke neosetljive proizvode, kao što su mleko i mlečni proizvodi, saopštio je Savet EU.

Prema navedenoj odluci, izvozne kvote za ukrajinske proizvode će se povećati na sledeći način:

med - za 483% sa 6 hiljada tona na 35 hiljada tona;

šećer - za 400% sa 20 hiljada tona na 100 hiljada tona;

obrano mleko u prahu - za 208% sa 5 hiljada tona na 15,4 hiljade tona;

jaja - za 200% sa 6 hiljada tona na 18 hiljada tona;

živinsko meso - za 33% sa 90 hiljada tona na 120 hiljada tona;

mekinje i njihovi ostaci - za 405% sa 21 hiljade tona na 85 hiljada tona;

ječmena griznica i griz — za 423% sa 7,8 hiljada tona na 33,2 hiljade tona;

kukuruz - od 0,65 do 1 milion tona,

pšenica - od 1 do 1,3 miliona tona.

Brašno je stavljeno u posebnu kategoriju, a Ukrajina će moći da isporuči do 30 hiljada tona pšeničnog brašna, što odgovara rekordnim količinama tokom bankomatskog perioda.

Ukrajina će, sa svoje strane, povećati obim kvota za evropsku robu, posebno za svinjetinu (sa 20 hiljada tona na 45 hiljada tona), živinsko meso (sa 20 hiljada tona na 120 hiljada tona) i šećer (sa 40 hiljada tona na 100 hiljada tona), što će doprineti produbljivanju međusobnih trgovinskih odnosa.

Dokument je bilateran i neodređen, a sledeći pregled uslova za pristup ukrajinske robe tržištu EU zakazan je za 2028. godinu. Potpis sa ukrajinske strane stavila je Aleksandra Nečiporenko, sekretarka Komiteta za pridruživanje Ukrajina-EU u trgovini. Odluka je zasnovana na sporazumima postignutim 30. juna 2025. godine između Ukrajine i Evropske komisije u okviru pregleda Sporazuma o dubokoj i sveobuhvatnoj slobodnoj trgovini (DCFTA).

Ova odluka otvara nove mogućnosti za ukrajinske poljoprivrednike i izvoznike, jača ekonomsku saradnju sa EU i doprinosi daljoj integraciji Ukrajine u evropsko tržište.

Podsetimo se da je Sporazum o pridruživanju između EU i Ukrajine potpisan 2014. godine i stupio je na snagu 1. septembra 2017. godine. Nakon potpune invazije Ruske Federacije na Ukrajinu, EU je Ukrajini pružila olakšanje trgovine i izuzetne instrumente visoke jednostrane liberalizacije u obliku autonomnih trgovinskih mera (ATM), koje su produžene 2023. i 2024. godine i istekle 6. juna 2025. godine.

Dnevni osvrt na tržište – Info Tim 20. oktobar. Za detaljnije informacije morate biti ulogovani ili registrovani.

Cene u svetskim lukama – 17.10.2025. Za više informacija morate biti registrovani ili ulogovani.

Globalna poljoprivreda se suočava sa sve većim pritiskom da zadovolji zahteve rastuće populacije, klimatskih promena i nestašice resursa. U 2026. godini i nadalje, inovacije se fokusiraju na održivost, bezbednost hrane, preciznost i otpornost. Sledećih deset trendova pokreću ovu transformaciju:

Bioinženjering – Sa 295,3 miliona ljudi u 53 zemlje koje se suočavaju sa akutnom glađu, bioinženjering je ključan za bezbednost hrane. Poboljšava osobine useva kroz genetsku modifikaciju i CRISPR kako bi se omogućila bolja otpornost na sušu i štetočine.

Poljoprivredna robotika i automatizacija – Automatizacija je u porastu, sa godišnjim jazom od 2,4 miliona poljoprivrednih radnika. Robotika u poljoprivredi, uključujući autonomne traktore, dronove i prskalice vođene veštačkom inteligencijom, poboljšava produktivnost i preciznost.

Sledljivost useva – Jedna od deset osoba u svetu oboli od kontaminirane hrane. Ovo pojačava potrebu za transparentnošću lanca snabdevanja. Tehnologije poput blokčejna, praćenja DNK i interneta stvari osiguravaju sledljivost, smanjuju bacanje hrane za 20% i otkrivaju falsifikate.

Regenerativna poljoprivreda – Sa projekcijama da će 90% Zemljinog zemljišta degradirati do 2050. godine, regenerativne prakse poput poljoprivrede bez oranja, pokrivnih useva i ugljenične poljoprivrede dobijaju na značaju. Tržište raste po složenoj godišnjoj stopi rasta od 15,97% i dostigne 5,77 milijardi američkih dolara do 2034. godine.

Uzgoj u zatvorenom prostoru – Četvrtina svetskih useva uzgaja se pod velikim vodnim stresom. To ističe potrebu za rešenjima koja efikasno koriste vodu, poput vertikalne poljoprivrede i hidroponike. Startapovi unapređuju povezane vertikalne farme i hidroponske sisteme sa pametnim utikačima i kontrolom klime u realnom vremenu.

Poljoprivredno mapiranje – Geoprostorna tehnologija omogućava praćenje u realnom vremenu, procenu zdravlja zemljišta i prognoziranje prinosa. Očekuje se da će tržište poljoprivrednog mapiranja dostići 7,7 milijardi američkih dolara do 2035. godine, uz složenu godišnju stopu rasta od 2,9% .

Prediktivna poljoprivreda – Preko 60% velikih farmi će do kraja godine usvojiti softver zasnovan na veštačkoj inteligenciji. Prediktivni modeli predviđaju prinose, zaraze štetočinama i održavanje opreme koristeći istorijske i podatke u realnom vremenu. Akvizicija kompanije Blu River od strane kompanije Džon Dir za 305 miliona američkih dolara ističe rastuća ulaganja u poljoprivredne platforme sa veštačkom inteligencijom.

Ugljenična poljoprivreda – Poljoprivreda doprinosi 11% emisijama gasova staklene bašte u EU. Prakse ugljenične poljoprivrede, kao što su upotreba biouglja i višegodišnji usevi, dobijaju na zamahu. Očekuje se da će tržište rasti po složenoj složenoj stopi rasta od 11,58% do 2028. godine.

Digitalni blizanci – S obzirom na to da proizvodnja hrane treba da poraste za 70% do 2050. godine, digitalni blizanci omogućavaju virtuelne simulacije useva, prognoziranje resursa i preciznu poljoprivredu. Startapovi nude modele useva i simulatore rasta biljaka vođene veštačkom inteligencijom.

Napredna bio-đubriva – Upotreba nano-bio-đubriva smanjuje zavisnost od hemijskih đubriva za 40% . Osim toga, očekuje se da će tržište bio-đubriva dostići 4,71 milijardu američkih dolara do 2034. godine, uz složenu stopu rasta od 12,83% .