Zakon o izmenama i dopunama zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju. Za više informacija morate biti registrovani ili ulogovani
Do 2030. izvoz svinjskog mesa iz Rusije mogao bi da se udvostruči. O tome je govorio generalni direktor Nacionalne unije uzgajivača svinja (NSU) Jurij Kovaljov na KSVI međunarodnoj naučno-praktičnoj konferenciji „Svinjarstvo – 2024“. Prošle godine smo dostigli maksimum u izvozu na tržištima koja su tada bila otvorena, prodavši proizvode od svinja u vrednosti od 500 miliona dolara. kompanija.
Na kraju 2023. godine izvoz svinjskih proizvoda iznosio je 5% ukupne proizvodnje, a sada je cilj da u narednih šest godina dostigne 10%. Istovremeno, šef NSS je skrenuo pažnju da na onim tržištima koja su bila otvorena za isporuku ruskog svinjskog mesa do 2023. godine, malo je verovatno da će biti moguće značajno povećati zalihe, ali će ova mogućnost biti data našim preduzeća otvaranjem Kine, gde su ove godine počele isporuke ruskih proizvoda od svinja. Dozvola za izvoz u Kinu, koja je prepoznala našu regionalizaciju, bila je najvažniji događaj za rusko tržište svinjskog mesa, naglasio je Kovaljov.
Na osnovu rezultata za deset meseci ove godine, svinjsko meso je i dalje jedan od glavnih pokretača i po obimu i po stopi rasta – njena proizvodnja u pomenutom periodu u odnosu na isti period 2023. godine povećana je za 5,5%, odnosno 252,7 hiljada. tona u živoj količini Izvoz preko 10 meseci povećan je za 2,1%, u njegovoj strukturi 70% otpada na meso, 20% na iznutrice. Istovremeno, naglasio je Kovaljov, najviše nusproizvoda u procentima prodajemo u Vijetnam i Kinu, a njihova cena na ovim tržištima je veća od cene mesa. Ako ovo drugo tamo prodamo za 2,5 USD/kg, onda su nusproizvodi skoro 3 USD/kg. „Ovo je veoma dobar pravac za popunjavanje budžeta“, primetio je ekspert.
Od 2025. godine stopa rasta proizvodnje biće smanjena nekoliko puta, predviđa NSS - cifra će biti 1-3% godišnje. Međutim, to je dovoljno za povećanje izvoza na planirane nivoe, kao i smanjenje rizika od prezasićenosti domaćeg tržišta, s jedne strane, i minimiziranje epizootskih rizika i prateći delimični gubitak stoke, s druge strane, napomenuo je Kovaljov. „Rasti smo 5-10% godišnje 15 godina, na kraju smo potpuno zamenili uvoz, podigli potrošnju na maksimalne nivoe, doveli smo izvoz do 5% naše proizvodnje“, rekao je on.
Osvrt na tržište za 04.12.2024. - mlinski proizvodi. Za više informacija morate biti registrovani ili ulogovani.
Osvrt na tržište za 04.12.2024. - voće i povrće. Za više informacija morate biti registrovani ili ulogovani.
Osvrt na tržište za 04.12.2024. - stoka. Za više informacija morate biti registrovani ili ulogovani.
Osvrt na tržište za 04.12.2024. - komponente za stočnu hranu. Za više informacija morate biti registrovani ili ulogovani
Osvrt na tržište za 04.12.2024. - repromaterijal. Za više informacija morate biti registrovani
Osvrt na tržište za 04.12.2024. - žitarice i uljarice. Za više informacija morate biti registrovani ili ulogovani
Pošto su ove godine preživeli mraz i sušu, ruski farmeri bi se mogli suočiti sa novim problemom – desetogodišnjim rekordnim gubitkom ozimih useva. Udeo loših i neuspešnih ozimih useva za žetvu 2025. „dospeo je do neviđeno ogromnih 38 odsto“, navodi analitički centar ProZerno.
„Nikad nije bilo tako loše“, pišu analitičari: površina loših i propalih ozimih useva dostigla je 6,47 miliona hektara, a samo 31 odsto useva je u „dobrom“ stanju, u poređenju sa 74 odsto pre godinu dana. „Generalno, širom Rusije (izuzev aneksiranih regiona) ozimi usevi su u dobrom stanju na samo 5,48 miliona ha, što je najmanja količina dobrih useva pre ulaska u zimu u poslednje 23 godine“, navodi ProZerno.
Najteža situacija je u Centralnom federalnom okrugu (CFD), gde skoro dve trećine useva nije niklo ili je u lošem stanju – 2,07 miliona ha. Skoro polovina ozimih useva (44%) je klasifikovana kao „siromašna” u Južnom federalnom okrugu (SFD). „Razlog za nevolje je uglavnom zbog letnje-jesenje suše 2024. godine“, primećuje ProZerno. Zbog vremenskih problema najmanje pet ruskih regiona proglasilo je vanredno stanje, a u nekim regionima kiša nije padala od aprila do oktobra.
Problemi sa žetvom bili su jedan od razloga za ubrzanje inflacije, rekao je Aleksandar Isakov, ruski ekonomista Bloomberg Economics. Prema podacima Savezne državne službe za statistiku, do kraja novembra stopa rasta cena hrane dostigla je 10,2%, što je rekordno stanje u skoro dve godine, a neki osnovni prehrambeni proizvodi su poskupeli za desetine odsto: krompir za 78 odsto. kupusa za 31%, cvekle za 27%, a putera za 31%.
