Dnevni osvrt na tržište – Info Tim 23.12.2025.
Dnevni osvrt na tržište – Info Tim 23.12.2025. Za više Informacija morate biti registrovani lli ulogovani.
Dnevni osvrt na tržište – Info Tim 22.12.2025.
Dnevni osvrt na tržište – Info Tim 22.12.2025. Za više Informacija morate biti registrovani lli ulogovani.
Žitarice i mahunarke su obrađene sa 97,5% površinePixabay
Poljski radovi su u završnoj fazi: usevi žitarica i mahunarki su vršeni na 97,5% površine, a požnjeveno je preko 147 miliona tona žitarica u bunkernoj težini, saopštila je ministarka poljoprivrede Oksana Lut na sednici vlade. Ona je izjavila da će do kraja godine neto žetva dostići 137 miliona tona, uključujući 90 miliona tona pšenice (uključujući nove regione). Ministarstvo je ranije prognoziralo žetvu žitarica od 135 miliona tona. „Tako će žetva žitarica biti jedna od najboljih u novijoj istoriji i ne samo da će u potpunosti zadovoljiti domaću potražnju već će i održati značajan izvozni potencijal“, naglasila je Lut.
Uprkos raznim vremenskim anomalijama sa kojima su se poljoprivrednici suočili ove godine, industrija je u celini ispunila svoje ciljeve u snabdevanju zemlje osnovnim proizvodima, napomenula je ministarka. Takođe je napomenula da je kvalitet žita ove sezone viši nego prošle godine. „Želela bih da istaknem da očekujemo rekordnu žetvu mahunarki, sa bruto žetvom od 7,3 miliona tona. Što se tiče ostalih useva, preliminarne prognoze ukazuju da će uljarice biti ubrane na približno 31,7 miliona tona, što je u skladu sa prošlogodišnjim rekordom. Takođe očekujemo istorijske maksimume za soju i uljanu repicu“, izvestio je Lut.
Žetva šećerne repe će premašiti 48 miliona tona, bruto žetva krompira u organizovanom sektoru će premašiti 8 miliona tona, a žetva povrća će biti približno 7,6 miliona tona. „Takođe očekujemo rekordnu žetvu voća i bobičastog voća od približno 2,1 milion tona. Time ćemo napraviti još jedan korak ka ostvarivanju ciljeva Doktrine bezbednosti hrane“, napomenuo je Lut.
Ozimi usevi za žetvu 2026. godine posejani su na skoro 20 miliona hektara, što je uglavnom u skladu sa prošlogodišnjim nivoom i projektovanom strukturom. „Posebna pažnja tokom setve posvećena je korišćenju domaćeg semena. Želeo bih da napomenem da, počev od 2022. godine, konstantno povećavamo našu samodovoljnost u ovoj oblasti, pri čemu je posebno primetan napredak kod semena soje, suncokreta i šećerne repe“, rekao je Lut. „Do kraja ove godine očekujemo da će se udeo ruskog semena na domaćem tržištu približiti 70%, a do 2030. godine, u skladu sa Doktrinom o bezbednosti hrane, trebalo bi da dostigne 75%.“
Sada Ministarstvo poljoprivredeZajedno sa regionima, razvijamo plan prolećne setve za 2026. godinu. „Prvenstveno se fokusiramo na analizu domaćih potreba zemlje za biljnim proizvodima. Planiramo da sejemo društveno značajnije useve kao što su heljda, pirinač, krompir i povrće“, naveo je šef poljoprivredne agencije. „Istovremeno, glavna površina će tradicionalno biti namenjena žitaricama, koje su temelj naše proizvodnje biljaka.“
Poslanici Evropskog parlamenta su u utorak odobrili zaštitnu klauzulu za sporazum između EU i Merkosura kako bi se sprečilo da uvoz iz zemalja Merkosura šteti evropskom poljoprivrednom sektoru.
Stav Parlamenta je usvojen sa 431 glasom za, 161 protiv i 70 uzdržanih. Pregovori sa Savetom o konačnom obliku zakona održaće se sutra, 17. decembra.
Nacrt uredbe utvrđuje kako bi EU mogla privremeno da suspenduje carinske preferencije na uvoz određenih poljoprivrednih proizvoda koji se smatraju osetljivim (kao što su živina ili govedina) iz Argentine, Brazila, Paragvaja i Urugvaja ako se utvrdi da taj uvoz šteti proizvođačima iz EU.
Prema Parlamentu, Komisija bi trebalo da pokrene istragu o potrebi za zaštitnim merama kada se uvoz osetljivih poljoprivrednih proizvoda poveća u proseku za 5% tokom perioda od tri godine (u poređenju sa 10% godišnje u predlogu Komisije). Takođe žele brže istrage (sa šest na tri meseca generalno, i sa četiri na dva meseca u slučaju osetljivih proizvoda) kako bi se zaštitne mere mogle brže uvesti.
Parlament je usvojio amandman koji uključuje mehanizam reciprociteta, prema kojem će Komisija pokrenuti istragu i usvojiti zaštitne mere tamo gde postoje verodostojni dokazi da uvoz koji koristi carinske preferencije ne ispunjava ekvivalentne zahteve zaštite životne sredine, dobrobiti životinja, zdravlja, bezbednosti hrane ili zaštite rada koji se primenjuju na proizvođače u EU.
Nedeljni osvrt na tržište – Info Tim od 15.12.2025. do 19.12.2025.
Nedeljni osvrt na tržište – Info Tim od 15.12.2025. do 19.12.2025. Za više Informacija morate biti registrovani lli ulogovani.
Dnevni osvrt na tržište – Info Tim 18.12.2025.
Dnevni osvrt na tržište – Info Tim 18.12.2025. Za više Informacija morate biti registrovani lli ulogovani.
Dnevni osvrt na tržište – Info Tim 17.12.2025.
Dnevni osvrt na tržište – Info Tim 17.12.2025. Za više Informacija morate biti registrovani lli ulogovani.
Uprkos prekomernoj ponudi žitarica i uljarica na globalnom tržištu, povećana proizvodnja biogoriva i poboljšani uslovi izvoza podstiču nade da su cene prešle svoje ciklične najniže nivoe, izveštavaju analitičari CoBank Knowledge Exchange u novoj prognozi za sledeću godinu.
Uprkos povećanju prodaje soje Kini, malo je verovatno da će SAD moći da obnove istorijski obim izvoza, jer brazilska soja ostaje mnogo jeftinija. Pored toga, rekordna proizvodnja uljarica u zemljama koje se nalaze blizu Kine, poput Kazahstana, smanjiće konkurentnost američke soje na kineskom tržištu.
Gotovo sve zemlje izvoznice imaju značajne zalihe žitarica i očekuju velike žetve kukuruza i pšenice, što će otežati izvoz iz SAD. Ako Kina nastavi kupovinu američkog sirka, to će značajno podržati cene žitarica.
U međuvremenu, potražnja za žitaricama i uljaricama iz SAD će nastaviti da raste, jer niske cene stimulišu potrošnju. Meksiko, najveći kupac kukuruza, pšenice i pirinča iz SAD, i drugi najveći kupac soje, povećaće zalihe. Potražnja za pšenicom i brašnom iz SAD će rasti u podsaharskoj Africi, a za sojom i sojinim brašnom na Bliskom istoku i u Jugoistočnoj Aziji.
Povećanje globalne proizvodnje biogoriva pomoći će u povećanju potražnje za žitaricama i uljaricama. U SAD se očekuje da će Agencija za zaštitu životne sredine (EPA) odlučiti o standardima mešanja i izuzećima za male rafinerije, što će obezbediti stabilnost tržišta i stimulisati potražnju za mastima i biljnim uljima kao sirovinama za proizvođače biogoriva.
Pooštravanje zahteva za sadržaj biogoriva u dizel gorivu u Indoneziji i Brazilu smanjiće globalne zalihe biljnog ulja i povećati profitabilnost rafinerije.
Tržište izvoza sojine sačme postaje sve konkurentnije zbog proširenja kapaciteta za preradu uljarica u SAD i Brazilu radi povećanja proizvodnje biogoriva. Stoga će Jugoistočna Azija, Latinska Amerika i Bliski istok postati regioni konkurencije za kupce sojine sačme između SAD i Brazila.
Niske cene žitarica će stimulisati potrošnju hrane u stočarstvu, ali će povećanje potražnje za hranom biti umereno.
Visoki troškovi proizvodnje primoraće poljoprivrednike da napuste uzgoj kukuruza i pređu na jeftinije alternative, jer su cene skoro svih useva sada ispod njihove cene.
Cene suncokreta u Ukrajini su naglo pale zbog smanjene potražnje prerađivača, koji očekuju dalji pad cena i potražnje za biljnim uljima, s obzirom na napade na civilne brodove i tankere u Crnom moru, što je dovelo do povećanja voznih tarifa za prevoz.
Cene potražnje za suncokretovim uljem u Ukrajini (sa isporukom u luke u decembru) pale su tokom nedelje za 10 dolara/t na 1.220 dolara/t na fonu povećanja ponude i smanjenja potražnje, kao i pada cena ruskog suncokretovog ulja za 10-15 dolara/t na 1.190-1.195 dolara/t FOB (sa isporukom u decembru).
Napadi dronova na civilne brodove koji prevoze suncokretovo ulje iz Ruske Federacije i Ukrajine šokirali su tržište, jer civilni brodovi gotovo da nisu bili meta od početka rata.
Otkupne cene suncokreta su smanjene za 500-1000 UAH/t nedeljno na 28.000-28.600 UAH/t ili 580-593 dolara/t bez PDV-a (za sadržaj ulja od 50%) sa isporukom u fabriku, posebno zbog stalnih vazdušnih napada i povećanog granatiranja Odeske oblasti, što je dovelo do trodnevnog nestanka struje.
Fabrike su u osnovi stvorile zalihe suncokreta za dva do tri meseca rada, ali ako cene suncokretovog ulja nastave da padaju, marža prerade će ponovo postati negativna.
Vreme u Ukrajini u decembru nije dozvolilo završetak žetve suncokreta, pa je deo roda izgubljen. Prema operativnim podacima, do sada je ubrano 9,064 miliona tona suncokreta sa 93% površina, sa prinosom od 1,88 tona/hektaru.
Pored toga, cene suncokreta biće pod pritiskom pada svetskih cena stočnog žita i sačme. Cene potražnje za suncokretovom sačmom u Ukrajini nisu se menjale tokom nedelje i iznosile su 210-215 dolara/t sa isporukom u luke.
Pad cena nafte vrši pritisak na cene palminog ulja, što će smanjiti potražnju za suncokretovim uljem iz Ukrajine i Ruske Federacije, posebno na pozadini povećanih rizika za brodove u Crnom moru.
