Osvrt na tržište za 29.01.2025. - žitarice i uljarice. Za više informacija morate biti registrovani ili ulogovani.
Od 1. februara izvozna carina na suncokretovo ulje će porasti za 1.719 rubalja, na 17.786 rubalja/t sa indikativnom cenom od 1.068 dolara prema 1.027 dolara po toni mesec dana ranije. Carina na suncokretovu sačmu u februaru će se smanjiti za 882,9 rubalja, na 3888 rubalja/t. Stopa je izračunata po indikativnoj ceni od 212,2 USD/t (221,1 USD/t u januaru).
Generalni direktor Instituta za proučavanje tržišta poljoprivrede (IKAR) Dmitrij Rilko kaže da je carina na suncokretovo ulje inertno porasla - svetske cene za njega ne rastu. Istovremeno, poljoprivrednici koče prodaju suncokreta, a njihove cene daju „garantovani minus“ čak i velikim prerađivačima. „Zato mnogi odbijaju da kupe suncokret <...>. Ova situacija može trajati i do nekoliko nedelja, ali ne zauvek“, prokomentarisao je Rilko za Agroinvestor.
Stručnjak skreće pažnju i na to da su do zaključno decembra i obim prerade i izvoz bili na rekordnom nivou, i to uz smanjenje žetve u odnosu na prošlu godinu za oko 2 miliona tona i smanjenje zaliha za prenos. Stoga, sada, prema njegovim rečima, male fabrike mogu čak da počnu da obustavljaju rad, a velike da smanjuju obim prerade. A ovakva situacija je tipična za sve zemlje proizvođače suncokreta, naglašava Rilko. „Kriza je pogodila sve“, kaže on. „U svetu je manje suncokreta, a cene sojinog ulja formirane su u pozadini iščekivanja još jednog rekorda u proizvodnji soje.
Pored toga, tržište je sada pogođeno neizvesnošću povezane sa politikom američkog predsednika Donalda Trampa – on bi mogao da počne da „pritiska” na program biodizela, što će verovatno stvoriti opadajući trend na tržištu sojinog ulja. Međutim, zbog sušnih uslova, proizvodnja soje u Južnoj Americi takođe može biti ispod očekivanja. „Generalno, potrebno je da dođe do uzlaznog kretanja svetskih cena nafte i/ili do značajnog pada rublje, inače će „makaze“ cena između kupovine semena i prodaje ulja, na žalost svih, doći do rasta cena nafte.“ kaže Rilko.
Malo je verovatno da će sadašnje povećanje carine uticati na domaće cene, jer se pokazalo da je povećanje stope neznatno, kaže sagovornik Agroinvestora na tržištu uljarica. Prema njegovim rečima, cena nafte na ruskom tržištu direktno će zavisiti od spoljnih uslova i situacije sa cenom uljarica, koja se očigledno neće smanjiti zbog nove carine. „Fabrike mogu pokušati da snize cene suncokreta za 1,5-2 hiljade rubalja, ali ovaj korak očigledno ne intenzivira prodaju. Još uvek je malo prodaje generalno – samo za hitne potrebe zatvaranja kredita itd.“, kaže izvor Agroinvestora.
On takođe kaže da je sada „trka za semenom suncokreta“: cene su već primetno porasle od početka godine, a s obzirom na hitnu potrebu da se prerade utovare kako bi se izbeglo njihovo skupo gomilanje, tržište bi se moglo suočiti sa novim talasom rasta cena suncokreta, ali tada će i samo ulje rasti, iako će na takvu dinamiku direktno uticati situacija na svetskom tržištu.
Francuska se suočava sa najgorim izvozom pšenice u poslednjih 5 decenija, jer razdor sa Alžirom, opadajuća potražnja u Kini i loša žetva ubrzavaju gubitak tržišnog udela najvećeg proizvođača žitarica u Evropskoj uniji u odnosu na jeftinije proizvođače kao što je Rusija, preneo je Rojters.
Pad izvoza pšenice je još jedan korak nazad za francuske poljoprivrednike, koji su ranije ove godine obnovili proteste zbog pada prihoda i strane konkurencije. Pošto ove godine prodaju manje žita, proizvođači nisu u mogućnosti da dobiju veće cene jer veće žetve u drugim delovima sveta obezbeđuju dobro snabdevanje izvoznih tržišta.
Izvoz bi takođe mogao biti kočnica za francusku ekonomiju nakon što se procenjuje da je prošlogodišnja žetva pogođena kišom smanjila rast za 0,2 procentna poena, prema nacionalnom zavodu za statistiku.
Ovog meseca, poljoprivredni biro FranceAgriMer zadržao je svoju prognozu za isporuke meke pšenice van EU za sezonu jul-jun 2024/25. na 3,5 miliona tona, što je za dve trećine manje u odnosu na prošlu sezonu i najmanji obim u ovom veku.
Sa nešto više od milion tona isporučenih u prvoj polovini sezone i manje obimnim programom utovara u januaru, neki su pesimističniji.
„Biće čudo ako dostignemo bar 3 miliona tona“, rekao je jedan izvoznik.
S obzirom na opadajuće žetve, Argentina bi uskoro mogla da pretekne Francusku i postane šesti najveći izvoznik pšenice na svetu, a njen jaz za najvećim dobavljačima kao što su Rusija, Australija, Kanada i Sjedinjene Države se dalje povećava.
Skroman izvoz bio je neizbežan nakon što su uporne kiše dovele do najniže žetve meke pšenice u Francuskoj od 1980-ih, a nejednak kvalitet useva je takođe otežavao pristup prekomorskim tržištima.
Ali oštra konkurencija iz istočne Evrope, predvođena Rusijom, i opadajuća potražnja iz Alžira – jednog od najvećih svetskih kupaca pšenice – i Kine su pogoršali situaciju. Rusija nastavlja da širi trgovinu pšenicom uprkos zapadnim finansijskim sankcijama zbog invazije na Ukrajinu.
Nakon što je poslednjih godina otpremila milione tona u Alžir i Kinu, Francuska je poslala samo jednu pošiljku u Alžir i nijednu u Kinu 2024/25.
U međuvremenu, u Maroku se francuska prodaja više nego prepolovila.
Senalija, koja upravlja najvećim francuskim terminalom za izvoz žitarica u Ruanu, bila je prinuđena da ove sezone stavi deo osoblja na neplaćeno odsustvo zbog slabog programa utovara.
Trgovci kažu da su diplomatske tenzije izazvane Parizom koji je priznao suverenitet Maroka nad Zapadnom Saharom dovele do toga da je alžirska agencija za žito OAIC prećutno isključila francusku pšenicu i firme iz svojih uvoznih tendera od oktobra. OAIC je rekao da se prema svim dobavljačima odnosi pošteno primenom tehničkih zahteva.
Na druga dva velika prekomorska tržišta u Francuskoj, Kina je uvozila manje i fokusirala se na Australiju, dok bi Maroko mogao da uvozi više ruske pšenice nego francuske, što je dramatična promena smera. Šef marokanskog udruženja trgovaca žitom rekao je da Francuskoj „nedostaju potrebne količine za snabdevanje našeg tržišta“.
Potražnja za izvozom mogla bi se brzo promeniti, a neki kažu da bi francuska prodaja još uvek mogla da dostigne cilj FranceAgriMer-a jer se snabdevanje iz Rusije i Ukrajine usporava i Maroko mora da kupuje više.
Ali drugi veruju da će potražnja ove sezone presušiti i da unutarevropska trgovina neće nadoknaditi tu potražnju jer je jeftinija ukrajinska pšenica pretekla francusku pšenicu na tržištima kao što je Španija.
Francuska je sada postala dobavljač drugog reda, a sa gubitkom svoje nekada dominantne pozicije u severnoj Africi, mora da traži negde drugde da bi održala izvoz.
Kooperativna grupa InVivo otvorila je trgovinsku kancelariju u Saudijskoj Arabiji, dok Senalia istražuje razvoj uvoznih terminala na Bliskom istoku kako bi promovisala francusko žito zajedno sa onim iz drugih zemalja na ključnim destinacijama.
„Možda govorimo o raznovrsnijim izvoznim tržištima sa manjim naglaskom na Afriku, s obzirom na snažno prisustvo Rusije“, rekao je predsednik Senalije Didije Verbeke.
Osvrt na tržište za 28.01.2025. - komponente za stočnu hranu. Za više informacija morate biti registrovani ili ulogovani.
Osvrt na tržište za 28.01.2025. - stoka. Za više informacija morate biti registrovani ili ulogovani.
Osvrt na tržište za 28.01.2025. - repromaterijal. Za više informacija morate biti registrovani ili ulogovani.
Osvrt na tržište za 28.01.2025. - žitarice i uljarice. Za više informacija morate biti registrovani ili ulogovani.
Uprkos teškim uslovima uzgoja u većem delu zemlje, predviđa se da će Australija objaviti svoju treću najveću proizvodnju pšenice i petu rekordnu ukupnu proizvodnju repice, navodi se u izveštaju Službe za spoljnu poljoprivredu (FAS) američkog Ministarstva poljoprivrede.
Proizvodnja pšenice za tržišnu godinu 2024-25 procenjuje se na 32 miliona tona, 21% iznad proseka za prethodnih 10 godina uprkos nedovoljnim količinama padavina u južnom delu Australije, gde se uzgaja najveći deo pšenice u zemlji.
„Ova procena proizvodnje je podržana podacima o prijemu žitarica od tri glavna prerađivača u Australiji — GrainCorp, Viterra i CBH“, saopštio je FAS. „Postizanje ovog rezultata bilo bi izvanredno s obzirom na sezonske izazove sa kojima se suočavaju uzgajivači u južnom Novom Južnom Velsu, Viktoriji, Južnoj Australiji i Zapadnoj Australiji. Nasuprot tome, severni Novi Južni Vels i Kvinslend su iskusili povoljne uslove, ali obično zajedno čine manje od 20% nacionalne proizvodnje pšenice.
Izvoz pšenice se povećava za 26 odsto na 24 miliona tona, što je povećanje od 4,2 miliona tona u odnosu na 2023-24, saopštio je FAS.
„Ovaj rast se prvenstveno pripisuje procenjenom povećanju proizvodnje od 6 miliona tona“, saopštio je FAS. „Ako se realizuje, ovo bi predstavljalo četvrti najveći obim izvoza pšenice u istoriji, premašivši desetogodišnji prosek od 19 miliona tona. Međutim, ostaje 25% ispod rekordnih 31,8 miliona tona postignutih u 2022-23.
FAS je primetio da je Kina, tradicionalno jedan od najvećih kupaca pšenice u Australiji, poslednjih meseci smanjila svoj udeo u australskom izvozu pšenice.
„To je uglavnom zbog usporavanja izvoza u Kinu u poslednja tri meseca 2023-24 i prva dva meseca 2024-25, nivoa koji nisu viđeni od nestašice snabdevanja u Australiji izazvane sušom tokom 2017-2019," saopštio je FAS. .
Proizvodnja ječma u Australiji za period 2024-2025. određena je na 11,7 miliona tona, što je povećanje od 8% u odnosu na prethodnu godinu. FAS je rekao da se povećanje „pripisuje prvenstveno povećanju zasađene površine od 6%. Kao razlog za rast proizvodnje navodi se i povećanje prinosa od 6%.
„Faktor koji doprinosi poboljšanju prinosa ječma je to što australijski proizvođači ječma nastavljaju da smanjuju svoj fokus na proizvodnju ječma od slada i umesto toga se sve više fokusiraju na ječam sa većim prinosom hrane za životinje“, saopštio je FAS.
Uprkos značajnom povećanju proizvodnje, izvoz ječma za 2024-25. godinu procenjuje se na 5,5 miliona tona, što je pad od 23 odsto u odnosu na prethodnu godinu, saopštio je FAS. FAS je objasnio da je ponovni ulazak Kine na tržište nakon ukidanja trgovinskih tarifa doveo do dramatičnog porasta izvoza u 2023-24, što je dovelo do značajnog smanjenja zaliha ječma u ovoj godini.
Niži nivo izvoza ječma je „zasnovan na relativno niskoj početnoj poziciji zaliha sa malim mogućnostima za smanjenje, za razliku od situacije u 2023-24.
Ako već niste čuli, 2024. je zvanično postala najtoplija godina na svetu, nadmašivši prethodni rekord postavljen samo godinu dana ranije. Bila je to prva godina sa prosečnom temperaturom koja je premašila prag od 1,5 stepeni Celzijusa koji je utvrđen Pariskim sporazumom. Iako nema ništa specifično u vezi sa 1,5 C, to jeste i bila je simbolična vrednost ili cilj koji se pokušava da ne postigne. Temperature u različitim skupovima podataka kretale su se od 1,46 C iznad predindustrijskog proseka, do 1,62 C toplije. Zemlja je imala rekordnu toplotu 14 uzastopnih meseci od juna 2023. do jula 2024. godine. Izveštava se da je jul 2024. godine najtopliji mesec u najmanje poslednjih 175 godina.
Ovaj grafikon prikazuje globalne temperaturne anomalije od 1850. do 2024. koristeći vremenski period 1850-1900 kao prosek (ovo je poznato kao predindustrijski prosek). Grafikon prikazuje brojne skupove podataka, ali možete videti da sve u svemu prate veoma sličan obrazac. Možete videti kako su globalne temperature počele naglo da rastu 1980-ih i taj porast se nastavlja do danas.
Berkli Zemlja je izvestila da je 24 odsto Zemljine površine zabeležilo rekordne godišnje temperature, što je uticalo na oko 3,3 milijarde ljudi. Postojale su 104 zemlje koje su navodno postavile nove nacionalne godišnje prosečne temperaturne rekorde 2024. godine, uključujući Kanadu.
Dok su temperature kopna bile rekordno visoke, bile su i temperature okeana. Rekordne globalne temperature okeana dovele su do četvrtog zabeleženog globalnog izbeljivanja korala, koji je ubio značajne delove globalnog korala. Procenjeno je da je 40 odsto južnog Velikog koraljnog grebena umrlo tokom ovog događaja.
Za one koji ne veruju različitim agencijama koje beleže globalne temperature, Univerzitet Alabame u Hantsvilu, koji koristi globalne satelite za beleženje temperature donjih osam kilometara atmosfere, takođe je izvestio da je 2024. lako najtoplija godina u njihovoj skup podataka, unazad 46 godina.
Drugi način da se sagledaju globalne temperature je da se prebroji koliko je nacionalnih ili teritorijalnih rekorda toplote svih vremena oboreno. 2024. godine, 22 nacije ili teritorije oborile su nacionalne toplotne rekorde, bez postavljenog nacionalnog hladnog rekorda. Ako pogledamo mesečne rekorde, oborena su 202 mesečna rekorda toplote i samo tri hladno rekorda.
Globalni nivoi ugljen-dioksida su dostigli 424 delova na milion u 2024. Da to stavim u perspektivu, kada sam počeo da pišem članke o vremenu 2004. godine, globalni nivoi CO2 su bili 378 ppm, i sećam se da sam napravio veliku stvar oko probijanja 400 ppm u 2015. godini. Pored toga što je bila najtoplija godina u istoriji, 2024. je bila i najvlažnija godina u istoriji, nadmašivši 2016. Za prvi put u poslednjih 85 godina zabeleženih, atmosferska vlaga je bila u proseku preko jednog inča ili 25 mm. Četiri najvlažnije godine zabeležene su: 2024, 2016, 2023, 2019. Nije iznenađujuće da neke od najboljih vremenskih priča 2024. imaju veze sa rekordnim padavinama i poplavama.
Kakvi su izgledi za 2025. godinu? Prognostičari traže manje od pet odsto šanse da 2025. obori rekord iz 2024. godine. Delimično zahvaljujući slaboj La Nini ili hladnoj fazi tropskog Pacifika, oni misle da će ova godina biti treća najtoplija godina u istoriji, iza 2024. i 2023.
Sada pređimo na naš pogled na globalnu pokrivenost ledom. Na Arktiku, zahvaljujući skoro rekordno toplim temperaturama, minimalna pokrivenost morskim ledom bila je šesta najniža u istoriji. U letnjem periodu zabeležene su rekordne padavine širom regiona. Kombinacija vlage sa vrućinom i mera letnjeg zelenila bila je druga najveća u poslednjih 25 godina. Južni severozapadni prolaz kroz Kanadu bio je čist od leda od kraja avgusta i prijavio je najniže nivoe leda do sada.
Na jugu oko Antarktika, pokrivenost morskim ledom nastavila se na rekordno niskim nivoima tokom većeg dela 2024. godine, što je druga najniža pokrivenost u istoriji. Gubitak leda je usporen tokom leta na južnoj hemisferi, a decembar 2024. je prijavio devetu najmanju pokrivenost ledom u istoriji.
Sada pređimo na neke od velikih vremenskih priča tokom protekle godine iz celog sveta. Počevši od Južne Amerike, Brazil je doživeo neke od najgorih poplava i suša 2024. U maju je južni Brazil doživela jaku kišu koja je donela ozbiljne poplave koje su dovele do urušavanja hidro brane. Za samo nedelju dana širom regiona palo je skoro pola godine kiše. U međuvremenu, skoro 60 odsto Brazila zabeležilo je najgoru sušu otkako je počelo vođenje evidencije. Reka Paragvaj, koja hrani najveću svetsku tropsku močvaru, pala je na najnižu tačku u poslednjih 120 godina. Uslovi suše su takođe doneli rekordne požare. Srećom, rasprostranjene kiše su se pojavile kasno tokom jeseni 2024. što će, nadamo se, prekinuti dvogodišnju sušu.
Na Bliskom istoku, kiša je takođe bila jedna od glavnih vremenskih priča. U aprilu, Ujedinjeni Arapski Emirati su primili skoro čitavu godinu padavina u samo jednom danu, zahvaljujući niskom nivou koji se formirao u regionu koji je pomogao da se podstakne konvekcija. Ukupne padavine su bile čak 259,5 mm. Aerodrom u Dubaiju prijavio je 160 mm kiše, što je bilo ono što su obično očekivali tokom godinu i po dana. Da se ova ista vrsta događaja dogodila širom Prerija, videli bismo 600 do 800 mm kiše. Jaka kiša dovela je do velikih poplava, pri čemu su međunarodni letovi morali biti otkazani.
Širom Afrike je bilo i neuobičajenih padavina, a kao i u Brazilu, bila je i jaka suša. Namibija je u maju proglasila vanredno stanje pošto je zemlju zahvatila najgora suša u jednom veku. U međuvremenu, tropske padavine su se pomerile na sever, što je na kraju dovelo do poplavnih padavina u pustinji Sahara po prvi put u više od 50 godina. Satelitske procene su pokazale da je u nekim regionima u septembru palo do 200 mm kiše tokom dvodnevnog perioda. Padavine su prouzrokovale da veliki deo pustinje bude zelen na satelitskim snimcima u narednih nekoliko meseci.
Autor: Daniel Bezte je profesor po profesiji sa diplomom geografije, specijaliziran za klimatologiju, sa Univerziteta u Vinipegu. On upravlja kompjuterizovanom meteorološkom stanicom u blizini Birds Hill Parka, Man.
