Osvrt na nedelju iza nas od 16.06.2025. do 20.06.2025. - subvencije i regulative. Za više informacija morate biti registrovani ili ulogovani.
Kako predstojeće klimatske promene obećavaju da će pogoršati problem nestašice vode širom Centralne i Južne Azije i potkopati proizvodnju žitarica, zemlje regiona razmatraju razne mogućnosti za suočavanje sa rastućom pretnjom. Analitičari veruju da će u nekom trenutku poljoprivrednici možda imati drugog izbora nego da se okrenu genetskim tehnologijama.
Proizvodnja žitarica u Kazahstanu mogla bi pasti za 37% do 2030. godine zbog uticaja klimatskih promena, izvestila je Svetska banka u studiji iz 2019. godine. Svetska banka je upozorila da će republike Centralne Azije biti među najranjivijim regionima na klimatske promene u narednim decenijama, predviđajući značajan porast temperature u tom delu sveta.
Sada, šest godina kasnije, ova sumorna prognoza se postepeno ostvaruje, saopštila je pres služba Svetske banke.
„Klimatske promene imaju primetan uticaj na proizvodnju useva u Kazahstanu, posebno pšenice i kukuruza“, saopštila je Svetska banka. „Očekuje se da će suše, koje već pogađaju veliki deo zemlje, postati sve češće i ozbiljnije kako globalne temperature rastu.“
Za sada, dinamika proizvodnje žitarica u Centralnoj Aziji ne daje vidljivih razloga za zabrinutost. Kazahstan je 2024. godine sakupio 25,2 miliona tona žitarica, što je povećanje od 47% u odnosu na prethodnu godinu i skoro 20% više nego 2019. godine.
Uzbekistan, najveća ekonomija u Centralnoj Aziji, sakupio je 8,8 miliona tona žitarica u 2024. godini, što je 4,8% više nego godinu dana ranije i takođe skoro 20% više nego 2019. godine, procenila je Državna statistička služba Uzbekistana.
Međutim, đavo je u detaljima. Promenljive temperature pretvorile su proizvodnju žitarica u Kazahstanu u lutriju, rekao je Jevgenij Karabanov, šef analitičkog odeljenja Kazahstanskog žitnog saveza, ukazujući na fluktuacije u godišnjoj proizvodnji žitarica koje su se poslednjih godina povećale. Štaviše, problemi počinju da uveliko opterećuju profitabilnost poljoprivrednika.
„U Kazahstanu se ove promene izražavaju ne samo u povećanju prosečnih mesečnih temperatura, već i u smanjenju padavina, smanjenju perioda bez mraza i snega u jesen i proleće“, rekao je Karabanov. „Pored toga, prirodni ciklusi počinju da se remete. Kao rezultat toga, južni regioni zemlje pate od suše i nedostatka vode, a severni regioni pate od poplava u proleće, od vrućine i nedostatka kiše leti i od prekomerne kiše u jesen.“
Poljoprivrednici su se teško prilagodili ovim promenama i mnogi trpe značajne gubitke zbog efekata klimatskih promena, priznao je Karabanov.
Južna Azija je takođe pogođena
Žitarska industrija u Južnoj Aziji takođe oseća posledice klimatskih promena.
U Pakistanu, koji je osma zemlja najviše pogođena klimatskim promenama, preko 90% poljoprivrede zavisi od navodnjavanja iz reke Ind, koja se hrani topljenjem glečera i monsunskim kišama - obe zemlje su pogođene klimatskim promenama, saopštila je Svetska banka.
„Pakistan je u hvatanju promenljivih obrazaca padavina“, navodi se. „U 2015, 2019. i 2020. godini, obilne kiše tokom osetljivih perioda rasta povećale su učestalost rđe pšenice, dok su veće padavine tokom sezone žetve u nekoliko godina oštetile zrele useve i odložile operacije žetve“, saopštila je Svetska banka. „Primetno je da su se padavine od januara do marta povećale za 44% u 2019. i 65% u 2020. godini u poređenju sa 40-godišnjim prosekom.“
Ponovo, grube brojke slikaju drugačiju sliku. U 2024. godini, ukupna proizvodnja žitarica u Pakistanu dostigla je rekordni nivo od 56,6 miliona tona. Međutim, analitičari su upozorili da je budućnost proizvodnje žitarica u zemlji ugrožena.
„Region će iskusiti više suša, poplava i jakih toplotnih talasa“, rekla je Kamila Bonilja Sedrez, viši specijalista za klimatske i ekološke rizike u odeljenju za ekonomiju i proizvodnju. „Zemlje poput Pakistana i Uzbekistana su posebno ranjive jer se većina njihovog obradivog zemljišta navodnjava, oslanjajući se na zalihe vode koje potiču van njihovih granica.“
Neki uticaji klimatskih promena su već prisutni, iako se često zanemaruju iza solidnih brojki proizvodnje.
„Na primer, u Pakistanu se očekuje kraća zimska sezona u područjima gde se uzgaja pšenica, što dovodi do kraćih sezona rasta i nižih prinosa“, rekao je Sedrez. „Pored toga, klimatske promene mogu povećati pritisak štetočina i bolesti, što dodatno utiče na poljoprivrednu produktivnost.“
Prilagođavanje da bi se preživelo
Suočene sa potrebom da prehrane rastuću mladu populaciju, zemlje Centralne i Južne Azije sve više smatraju bezbednost hrane ključnim elementom političke stabilnosti.
„Nedavne klimatske katastrofe, poput poplava u Pakistanu, gurnule su više ljudi u siromaštvo i nesigurnost u snabdevanju hranom“, rekao je Sedrez, objašnjavajući da rastući troškovi povezani sa borbom protiv negativnih vremenskih uslova na kraju čine hranu manje pristupačnom za lokalno stanovništvo.
Kao odgovor na izazov, zemlje u regionu su započele razne planove sa ciljem da proizvodnju žitarica učine otpornijom, a ti napori već daju plodove.
„Nakon poplava 2010. godine, Pakistan je sarađivao sa Međunarodnim institutom za istraživanje pirinča kako bi razvio sorte pirinča koje mogu da prežive poplave, suše i toplotne talase“, saopštila je Svetska banka. „Sorte pirinča otporne na poplave, poput DR92, koje je razvio Institut za istraživanje pirinča Dokri, pomogle su u ublažavanju razornih posledica poplava 2022. godine u provinciji Sind. Ove sorte su bile u stanju da tolerišu produženo potapanje vodom, omogućavajući kontinuiranu proizvodnju uprkos poplavama polja.“
Primeri praksi adaptacije uključuju promenu sorti useva u vrste otpornije na toplotu ili sušu, prelazak na otpornije useve, prilagođavanje datuma sadnje kako bi se izbegli kritični periodi poput cvetanja ili punjenja zrna tokom ekstremnih uslova, poboljšanje upravljanja zemljištem i diverzifikaciju plodoreda kako bi se povećala otpornost poljoprivrednog sistema, rekao je Sedrez.
Međutim, ne postoji univerzalno rešenje, a raspoloživi alati mogu pomoći samo do određene tačke.
„Efikasnost i primenljivost ovih praksi zavise od useva, regiona, sistema i vrste poljoprivrednika“, rekao je Sedrez.
Karabanov je rekao da poljoprivrednici sami ne mogu uspešno da prevaziđu izazove vezane za klimu.
Karabanov je rekao da je u Kazahstanu vlada izdvojila 700 milijardi tenge (1,4 milijarde dolara) povlašćenih kredita sa subvencionisanim kamatnim stopama za kupovinu semena, đubriva, sredstava za zaštitu bilja, opreme za navodnjavanje i poljoprivredne mehanizacije, kao i za povlašćeni lizing.
Sličan paket podrške pruža i vlada Uzbekistana.
U Tadžikistanu i Turkmenistanu, dvema najsiromašnijim zemljama sveta, poljoprivrednicima nedostaje državna pomoć, što takođe ograničava njihove mogućnosti da ulažu u obnavljanje poljoprivredne mehanizacije, kupovinu đubriva i nabavku visokokvalitetnog semena.
Međutim, čak i u zemljama gde se pruža državna podrška, ona pomaže poljoprivrednicima da prežive, ali ne i da se reše postojeći problemi vezani za klimu, rekao je Karabanov.
„Generalno, (poljoprivrednicima je potreban) razvoj dugoročnog državnog programa za transformaciju poljoprivrede u Kazahstanu u kontekstu tekućih i predstojećih klimatskih promena“, rekao je Karabanov.
U Pakistanu su već preduzete mere dovoljne samo da uspore, ali ne i da preokrenu silazni trend.
„Iako se ulažu određeni napori u razvoj sorti otpornih na sušu i poplave, potrebni su veći napori u borbi protiv klimatskih promena preusmeravanjem javnih investicija.“
„Nedavna studija CIMMYT-a procenila je da bi, u scenariju „poslovanje kao i obično“, prinos pšenice u Pakistanu mogao da se smanji za 16% do 2050. godine zbog klimatskih promena“, saopštila je Svetska banka.
Poljoprivrednicima je potrebna veća podrška za prilagođavanje, rekao je Sedrez.
„Poljoprivrednici u Centralnoj Aziji suočavaju se sa izazovima u pristupu visokokvalitetnom semenu i poljoprivrednim inputima, koji su neophodni za postizanje većih prinosa, smanjenje ranjivosti na štetočine i bolesti, efikasnije korišćenje resursa, obezbeđivanje bezbednosti hrane i prekidanje ciklusa siromaštva“, rekla je ona. „Trebalo bi garantovati bolji pristup inputima, zajedno sa osiguranjem useva kako bi se smanjili njihovi rizici.“
Gensko uređivanje odgovora?
Tehnologije genetskog uređivanja u poljoprivredi imaju relativno nisku popularnost u Centralnoj i Južnoj Aziji, ali s obzirom na to da je njihova bezbednost hrane ugrožena, zemlje u tom regionu će možda morati da revidiraju svoj stav o ovom pitanju.
„Danas je uvoz, uzgoj i prodaja GMO useva u Kazahstanu zabranjen zakonom“, rekao je Karabanov, dodajući da se slične mere sprovode širom zemalja Evroazijske ekonomske zajednice, koja obuhvata bivšu sovjetsku republiku.
„Pored toga, u javnoj svesti se formirao negativan stav prema proizvodima koji sadrže GMO“, rekao je on. „Građani zemlje s pravom veruju da postojeći potencijal zemljišnih resursa u Kazahstanu može da obezbedi bezbednost hrane bez upotrebe GMO.“
Za Kazahstan, istaknutog izvoznika žitarica, pitanje korišćenja GMO ima drugu dimenziju.
„Upotreba GMO useva može značajno potkopati izvozni potencijal zemlje, koja se pozicionira kao dobavljač proizvoda bez GMO“, rekao je on. „Više zemalja koje kupuju kazahstanske poljoprivredne proizvode takođe imaju ograničenja na uvoz proizvoda koji sadrže GMO.“
Sedrez ima drugačiji stav.
„Dokazano je da GMO usevi povećavaju otpornost na klimatske promene u nekim poljoprivrednim sistemima, poput američkog Srednjeg zapada, a u drugim primerima, obezbeđuju hranljivije useve, poput zlatnog pirinča u Indiji“, rekao je Sedrez. „Ne vidim zašto bi to bio problem ako poljoprivrednici imaju pristup GMO tehnologijama sve dok se, kao i svaka druga tehnologija, pravilno koriste. To bi moglo biti sredstvo za poljoprivrednike da postanu otporniji, da obezbede svoju bezbednost hrane i, u nekim slučajevima, da im pomognu da prekinu ciklus siromaštva.“
Većina poljoprivrednika u regionu ostaje skeptična da će zabrana GMO useva biti revidirana u doglednoj budućnosti, ali ne isključuju da bi se u nekom trenutku postojeća ograničenja mogla ublažiti.
„Možda će se u budućnosti dogoditi promene koje će nametnuti promenu javne svesti u vezi sa ovim (GMO proizvodima)“, rekao je Karabanov.
Cene pšenice su juče naglo porasle za 2,5-4,6% na najviši nivo u poslednjih 1-3 meseca usred informacija o nepovoljnim vremenskim uslovima u SAD, Kini i Ruskoj Federaciji i vesti o mogućem učešću SAD u ratu između Izraela i Irana.
U dva najveća regiona Ruske Federacije po proizvodnji pšenice (Krasnodar i Rostov), proglašeno je vanredno stanje u nekim područjima pogođenim sušom.
U Kini je u toku žetva pšenice, ali postoje informacije da će žetva biti manja nego što je predviđeno zbog suše.
U južnim ravnicama Sjedinjenih Država, dugotrajne kiše odlažu žetvu ozime crvene pšenice i dovode do nižih procena stanja pšenice u nekim područjima.
Zaključno sa 16. junom, samo 3% površine u Kanzasu je obrađeno (u poređenju sa 11% na petogodišnjem proseku), 30% (46%) u Oklahomi i 56% (57%) u Teksasu. Ove nedelje se prognozira vruće vreme, nakon čega će kasnije tokom nedelje uslediti još jedan talas kiše koji će pomoći prolećnim usevima, ali će ponovo odložiti žetvu ozime pšenice.
Julske fjučers cene pšenice u SAD su porasle juče:
za 4,6% na 211 dolara/t za SRW pšenicu u Čikagu,
za 4,3% na 209,9 dolara/t za HRW pšenicu u Kanzas Sitiju,
za 2,5% na 237,5 dolara/t za HRS pšenicu u Mineapolisu,
za 3% na 208 €/t ili 238,5 $/t - septembarski fjučersi za pšenicu na berzi Paris Euronext.
Izvoz meke pšenice iz EU u 2024/25. godini ostaje na niskom nivou od 19,76 miliona tona, što je 34% ispod prošlogodišnjeg tempa (29,91 milion tona), ali ovi podaci su i dalje nepotpuni jer informacije iz Francuske i Bugarske kasne.
Cene evropske pšenice podržane su rezultatima tendera u Alžiru, gde je državna kompanija OAIS 17. juna kupila 550-570 hiljada tona uglavnom crnomorske pšenice iz Rumunije, Bugarske i Ukrajine za isporuku od 10. do 30. avgusta po ceni od 244,5-245 dolara/tona C&F.
U Ukrajini je prva vršidba ječma i pšenice u Nikolajevskoj i Hersonskoj oblasti pokazala niske prinose, što povećava pritisak na tržišta, ali izvozne cene za novi rod ostaju na 207–210 dolara/t ili 9.600–9.800 grivni/t za prehrambenu pšenicu i 197–198 dolara/t ili 9.200–9.300 grivni/t za stočno pšenje.
Tržište pšenice će ostati pod pritiskom spekulacija o vremenskim vestima do kraja jula, i tek nakon što se pojave tačnije procene useva u glavnim zemljama izvoznicama biće moguće značajne fundamentalne promene.
Osvrt na tržište za 19.06.2025. - žitarice i uljarice. Za više informacija morate biti registrovani ili ulogovani.
Osvrt na tržište za 19.06.2025. - komponente za stočnu hranu. Za više informacija morate biti registrovani ili ulogovani.
Osvrt na tržište za 19.06.2025. - repromaterijal. Za više informacija morate biti registrovani ili ulogovani.
Osvrt na tržište za 19.06.2025. - stoka i meso. Za više informacija morate biti registrovani ili ulogovani.
Osvrt na tržište za 18.06.2025. - žitarice i uljarice. Za više informacija morate biti registrovani ili ulogovani.
Osvrt na tržište za 18.06.2025. - komponente za stočnu hranu. Za više informacija morate biti registrovani ili ulogovani.
