AKTUELNOSTI

Dnevni osvrt na tržište – Info Tim 24.11.2025. Za više Informacija morate biti registrovani lli ulogovani.

Cene stočnog ječma u Evropi su porasle i sada su jednake ili čak i premašile cene pšenice za mlevenje, što je neobičan razvoj događaja na tržištu žitarica. Trgovci izveštavaju da je ova promena uzrokovana snažnom izvoznom potražnjom i smanjenjem ponude, što stvara neočekivano visoke troškove za kupce, posebno u Severnoj Africi i na Bliskom istoku.

Iako ukupne cene ječma ostaju ispod prošlogodišnjeg nivoa zbog obilne globalne ponude žitarica, njegova relativna snaga u odnosu na pšenicu iznenadila je tržište. Brze francuske isporuke Kini, ograničena prodaja poljoprivrednika širom EU i prelazak Turske sa izvoznika na uvoznika nakon loše žetve smanjili su dostupnost. Kako je rekao jedan nemački trgovac, „ječam je trenutno kao zlato“.

Prema tržišnim procenama, stočno ječam u Zapadnoj Evropi i baltičkom regionu trguje se po ceni od 221 do 226 američkih dolara po toni FOB za decembarski utovar – otprilike ekvivalentno pšenici. Crnomorski ječam je još skuplji i iznosi 227 do 229 američkih dolara po toni FOB za rusko i ukrajinsko poreklo. Francuska je već otpremila polovinu svog projektovanog izvoza ječma van EU za sezonu 2025/26, uključujući skoro 900.000 tona u Kinu, i nastavlja da utovaruje terete za Saudijsku Arabiju.

Ograničene zalihe na poljoprivrednim gazdinstvima i rastuće premije za izvoz podržavaju čvrste cene. Trgovci napominju da, s obzirom na nedavne kupovine Alžira, Tunisa i Turske, neki prodavci očekuju da će tržište do januara porasti za dodatnih 10 dolara po toni. Ograničenu ponudu dodatno ilustruje nedavni tender Jordana za 120.000 tona, na koji nije stigla nijedna ponuda.

Uprkos trenutnom rastu, neki analitičari veruju da bi se tržište moglo ohladiti posle Božića. Očekuje se da će veliki predstojeći usevi u Argentini i Australiji ublažiti globalna ograničenja ponude i potencijalno ograničiti dalji rast cena.

Nedeljni osvrt na tržište – Info Tim od 17.11.2025. do 21.11.2025. Za više Informacija morate biti registrovani lli ulogovani.

Sa boljim nego očekivanim žetvama koje se održavaju u mnogim delovima sveta, Međunarodni savet za žitarice (IGC) prognozirao je rekordnu proizvodnju žitarica u sezoni 2025-26.

U najnovijem izveštaju o tržištu žitarica IGC-a, objavljenom 20. novembra, projektovano je povećanje proizvodnje ukupnih žitarica (pšenice i krupnih žitarica) za 5% u odnosu na prethodnu godinu, sa međugodišnjim povećanjem za sve žitarice.

„Veća globalna žetva će više nego nadoknaditi najmanje početne zalihe u poslednjih 10 sezona, povećavajući ukupnu ponudu za 3%, na rekordni nivo (2,43 milijarde tona)“, saopštio je IGC.

Povećanje će biti potrebno jer Savet predviđa da će ukupna potrošnja žitarica porasti za 2% u periodu 2025-26, na novi maksimum od 2,4 milijarde tona zbog veće upotrebe u hrani, stočnoj hrani i industriji.

Proizvodnja pšenice je revidirana za 3 miliona tona više u odnosu na prognozu iz prethodnog meseca, na 830 miliona tona. Ako se ostvari, to bi bilo povećanje od 31 milion tona (4%) u odnosu na ukupnu proizvodnju za 2024-25. godinu.

Iako je prognoza za globalnu proizvodnju kukuruza (kukuruza) samo neznatno porasla (1 milion tona) u odnosu na isti mesec, MGK očekuje povećanje od 5% u odnosu na isti mesec prošle godine na rekordnih 1,298 milijardi tona.

S druge strane, globalna proizvodnja soje je revidirana naniže za 2 miliona tona u novembarskom izveštaju. Očekuje se da će proizvodnja pasti za 3 miliona tona u odnosu na prethodnu godinu, na 426 miliona tona.

Međutim, MGC je primetio da je projektovana brojka „znatno iznad nedavnog proseka, uključujući potencijalno rekordan rezultat u Brazilu“.

„Sa potrošnjom koja je dostigla novi vrhunac (431 milion tona), posebno zahvaljujući rastu u Aziji i Americi, zalihe bi se mogle smanjiti za oko 5 miliona tona u odnosu na prethodnu godinu“, saopštio je IGC.

Nakon što je u septembru pao na najniži nivo u poslednjih pet godina, indeks cena žitarica i uljarica IGC-a porastao je drugi mesec zaredom, dostignuvši u novembru 12-mesečni maksimum od 222, saopštio je Savet.

Predvođena povećanjem cena soje od 7%, ali i jačim prosečnim cenama pšenice i kukuruza fob, IGC GOI je zabeležio mesečni rast od 4%.

Cene pirinča su blago pale u novembru i pale su za 28% u odnosu na prethodnu godinu, navodi se u izveštaju.

Proizvodnja:

Prema saopštenju Republičkog zavoda za statistiku od 25. septembra 2025. godine žetvene površine kukuruza iznose 961.215 hektara. Očekuje se proizvodnja od oko 4,4 miliona tona uz prosečni prinos od 4,6 t/ha. U odnosu na prošlu godinu očekivana proizvodnja kukuruza je za 12,9% manja, a u odnosu na desetogodišnji prosek (2015-2024) za 27,2%. (Prilog 1.)

Ovogodišnja suša doprinela je da se sa berbom kukuruza otpočne ranije. U avgustu je skidan kukuruz za pripremu silaže, a skoro u svim regionima Srbije početkom septembra krenula je berba kukuruza za zrno. Prinosi i kvalitet se razlikovao u zavisnosti od lokaliteta, uticaja vremenskih neprilika kao i od primenjenih agrotehničkih mera.

Tržište:

Domaće: Ostvarenom proizvodnjom 2025. godine biće zadovoljene domaće potrebe u tržišnoj 2025/26 godini, od oko 3,7 miliona tona, a oko 1,2 miliona tona kukuruza biće raspoloživo za izvoz. (Prilog 1.)

Prema podacima Uprave carina u prethodnoj tržišnoj 2024/25 godini (oktobar prethodne-septembar tekuće) izvezeno je oko 1,4 miliona tona kukuruza zajedno sa proizvodima preračunatim u zrno. Ostvareni izvoz, posmatrano po količini, je za 42,2% manji u odnosu na izvoz kukuruza tržišne 2023/24 godine, a kao posledica manje proizvodnje 2024. godine, pojave aflatoksina zbog suše u 2024. godini, kao i logističkih problema pri izvozu. 

Prosečna julska cena kukuruza na Produktnoj berzi Novi Sad iznosila je 24,63 din/kg bez PDV-a, za 31,5% viša od cene u istom mesecu 2024. godine. U avgustu cena raste na 25,93 (rast prosečne cene od 5,3%). Zabeleženi rast cene ostvaren je zahvaljujući rastu u prvoj polovini meseca, usled smanjene ponude i lošeg izgleda useva, koji je nadmašio pad cena u drugoj polovini. Tokom septembra pojačana je ponuda novog roda što je uticalo na smanjenje cene kukuruza. Prosečna septembarska cena iznosila je 23,27 din/kg bez PDV-a. U oktobru cena nastavlja septembarski pad i dostiže nivo od 22,39 din/kg bez PDV-a. U odnosu na početak posmatranog perioda, odnosno jul mesec, prosečna cena kukuruza u oktobru niža je za 9,1%. Druge nedelje novembra na Produktnoj berzi Novi Sad prosečna cena kukuruza iznosila je 22,13 din/kg bez PDV (24,34 din/kg sa PDV). (Prilog 2.)

Svetsko: Prema poslednjem izveštaju američkog Ministarstva poljoprivrede o svetskom tržištu i trgovini, prognozirana svetska proizvodnja kukuruza u 2025/26 manja je u odnosu na prognoze sa početka septembra, za 230 hiljada tona, i iznosi 1.286,23 miliona tona. Prognozira se manja proizvodnja za SAD (niža za 1,58 miliona tona u odnosu na prognoze u septembru) i Egipat (niža za 550 hiljada tona, a njihovo smanjenje ublažava veća proizvodnja kukuruza u Meksiku (očekivane veće površine te i veća proizvodnja za 1,2 miliona tona) i EU (povećana proizvodnja za 450 hiljada tona). Glavne promene u svetskoj trgovini uključuju veći izvoz kukuruza za SAD i Južnu Afriku, ali smanjenje za Ukrajinu, ukupni nivo izvoza iznosi 203,47 miliona tona. Uvoz kukuruza je povećan za Iran, Egipat, Venecuelu i Ujedinjeno Kraljevstvo, ali je smanjen za Kinu, EU i Tajland. Svetske zalihe kukuruza su delimično smanjene na 281,3 miliona tona.

U periodu jul-oktobar na kretanje cena zabeležen je uticaj rasta cena kod pšenice u julu, kao i soje u avgustu. Generalno pored skoka cena pomenutih roba, procene proizvodnje 2025. godine imale su značajan uticaj na kretanje cena na američkim berzama. Druge nedelje novembra (na dan 14.11.2025.) na berzi u Čikagu cena kukuruza iznosi 169,36 $/t. (Izvor: Produktna berza Novi Sad, Prilog 5.). 

Druge nedelje novembra (na dan 14.11.2025.) na berzi u Parizu cena kukuruza iznosi 189,5 €/t. (Prilog 4.)

Aktuelnosti:

Poljoprivreda je jedan od sektora koji najviše zavise od klime i vrlo je osetljiva na klimatska variranja i promene. Prirodne nepogode negativno utiču na useve, mogu dovesti do otežavanja i pomeranja rokova setve/žetve, smanjenja prinosa ili do potpunog uništenja useva i dr. Usled učestalih loših klimatskih uslova za poljoprivrednu proizvodnju nije zgoreg pomenuti da je Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije (MPŠV) je u teži da unapredi sposobnosti proizvođača kukuruza da se suprotstave dejstvu prirodnih nepogoda u proizvodnji kukuruza u saradnji sa Organizacijom za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO) izradilo priručnik ''Dobre poljoprivredne prakse i tehnologije za ublažavanje dejstva prirodnih nepogoda u proizvodnji kukuruza u Srbiji''. Isti se može naći na Web stranici https://openknowledge.fao.org/server/api/core/bitstreams/4d56576a-15c8-40e8-8beb-d3d8a0fc31ba/content . Na kraju brošure navedeni su kontakti, adrese i telefoni Ministarstva poljoprivrede, Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, svih poljoprivrednih savetodavnih službi u Srbiji, Hidrometeorološkog zavoda i Prognozno-izveštajne službe, kako bi se omogućilo poljoprivrednim proizvođačima da se direktno obrate i pitaju u vezi navedenih praksi i tehnologija i dobiju odgovarajući savet.

Dnevni osvrt na tržište – Info Tim 20.11.2025. Za više Informacija morate biti registrovani lli ulogovani.

Sada kada je završena blokada vlade, konačno imamo novembarski izveštaj o procenama svetske ponude i potražnje poljoprivrednih proizvoda. Glavna stvar koju možemo zaključiti iz ovih procena može biti da se očekuje da će cene pšenice i kukuruza ostati ispod proseka. 

Na dan objavljivanja WASDE-a, cena decembarskog ugovora za kukuruz (ZCZ25) na Čikaškoj berzi za trgovinu pala je sa 4,42 dolara na 4,30 dolara, a cena decembarskog ugovora za pšenicu (KEZ25) na CBOT-u pala je sa 5,26 dolara na 5,15 dolara. Cene su nadoknadile ove gubitke sledećeg trgovačkog dana. 

To znači da je novembarski izveštaj WASDE-a imao mali uticaj na cene kukuruza i pšenice (Tabela 1).

Promene u procenama ponude i potražnje pšenice sadržanim u novembarskom WASDE izveštaju odražavaju se u odnosima zaliha i upotrebe. Odnos STU za svu pšenicu u SAD povećao se sa 41% u septembarskom WASDE izveštaju na 44% u novembru. U novembru 2024. godine, odnos STU je iznosio 41%. Prosečan odnos STU u poslednjih 16 godina (od 2009-10. do 2024-25.) je 41%.

Odnos STU kod tvrde crvene ozime pšenice povećan je sa 50% u septembarskom izveštaju WASDE na 55% u novembarskom izveštaju. Odnos STU je bio 54% ​​u novembru 2024. Prosečan 16-godišnji odnos STU kod HRW pšenice je 50%.

Posmatrajući svetsku situaciju sa pšenicom, odnos slobodnih jedinica za životnu sredinu (STU) povećao se sa 32% u septembru na 33% u novembru. WASDE iz novembra 2024. godine projektovao je svetski odnos slobodnih jedinica za životnu sredinu pšenice na 32%. Šesnaestogodišnji svetski odnos slobodnih jedinica za životnu sredinu pšenice je 34%.

U novembarskom izveštaju o vrednosti američke pšenice (WASDE), Ministarstvo poljoprivrede SAD (USDA) je snizilo projektovanu prosečnu godišnju cenu pšenice u SAD za 2025-26. godinu sa 5,10 dolara u septembarskom izveštaju o vrednosti američke pšenice na 5 dolara. U novembarskom izveštaju o vrednosti američke pšenice (WASDE) iz 2024. godine, projektovana prosečna godišnja cena za 2024-25. godinu bila je 5,60 dolara.  

Odnosi STU pšenice ukazuju na to da bi se cene pšenice mogle približiti prosečnoj ceni za 16 godina, koja iznosi 5,80 dolara za Pond Krik, Oklahoma, i 5,98 dolara za prosečnu godišnju cenu pšenice u SAD.

U izveštajima WASDE o kukuruzu za septembar i novembar bilo je samo malih promena. Proizvodnja kukuruza u SAD ostala je u suštini nepromenjena, a potrošnja je smanjena za oko 400 miliona bušela. Svetska proizvodnja kukuruza pala je za 100 miliona bušela, a potrošnja je povećana za 200 miliona bušela. Rezultat je bila mala promena u završnim zalihama. 

Takođe postoji vrlo mala razlika između procena WASDE SAD i sveta o STU kukuruza za novembar 2024, septembar 2025. i novembar 2025.

Procena zaliha kukuruza u SAD za novembar 2025. (13%) je iznad 16-godišnjeg proseka (11%). Svetski odnos zaliha kukuruza (22%) je ispod 16-godišnjeg proseka (24%).

Cena kukuruza u Pond Kriku 17. septembra 2025. godine bila je 3,91 dolara, a 17. novembra 2025. godine cena je bila 3,96 dolara. Dana 17. novembra 2024. godine, cena kukuruza u Pond Kriku bila je 4,14 dolara. 

Septembarski izveštaj WASDE-a je projektovao prosečnu cenu kukuruza za marketinšku 2025-26. godinu na 4 dolara. Ova cena je snižena na 3,90 dolara u novembarskom izveštaju WASDE-a, što se može uporediti sa 4,14 dolara u novembarskom izveštaju WASDE-a iz 2024. Prosečna cena za 16 godina je 4,59 dolara.

Ovogodišnji novembarski odnosi WASDE STU za svu američku pšenicu i za HRW pšenicu su iznad proseka. To implicira cene pšenice ispod proseka. Svetski odnos STU pšenice je ispod proseka i implicira cene pšenice iznad proseka. Međutim, odnos STU u SAD je veći od svetskog odnosa STU, tako da se predviđa da će cene pšenice ostati ispod proseka.

Kukuruz, kao i pšenica, ima iznadprosečan odnos pojedinih jedinica upotrebe u SAD i ispodprosečan odnos pojedinih jedinica upotrebe u svetu. Kao što se i očekivalo, očekuje se da će cene kukuruza ostati ispod proseka.

Ukratko, novembarski izveštaji WASDE o pšenici i kukuruzu imali su mali uticaj na cene. Projektovano je da će i cene pšenice i kukuruza ostati ispod proseka.

Kina ubrzava razvoj kukuruza sa visokim sadržajem proteina, prelazeći sa laboratorijskih istraživanja na praktičnu kultivaciju. Cilj projekta je smanjenje zavisnosti od uvoza soje, koja je primarni izvor proteina za industriju stočne hrane.

U provinciji Đilin, poljoprivrednici su počeli da beru sorte kukuruza koje sadrže 3-4% više proteina od standardnih vrsta.

„Ovo je naša prva godina da uzgajamo ovaj kukuruz. Izgleda obično, ali je sadržaj proteina znatno veći“, rekao je Ći Hongbo, šef poljoprivredne zadruge u okrugu Lišu.

Projekat vodi Jan Đianbin, predsednik Poljoprivrednog univerziteta Huadžong. Istraživanja pokazuju da povećanje sadržaja proteina u kukuruzu za 1% obezbeđuje dodatnih 2,8 miliona tona proteina, što je ekvivalentno 7 miliona tona soje. Povećanje sadržaja proteina sa 8% na 12% moglo bi omogućiti Kini da smanji uvoz soje za skoro 30 miliona tona godišnje - oko jedne trećine trenutnih količina.

S obzirom na to da je uvoz soje u 2024. godini dostigao 105 miliona tona, u vrednosti od 52,7 milijardi dolara, razvoj kukuruza sa visokim sadržajem proteina je strateški korak ka jačanju bezbednosti hrane, smanjenju troškova hrane i smanjenju rizika usred globalne trgovinske nestabilnosti.

Dnevni osvrt na tržište – Info Tim 19.11.2025. Za više Informacija morate biti registrovani lli ulogovani.