Sektor biogoriva u EU - jednom od najvećih svetskih tržišta - mogao bi da doživi nestašicu sirovina zbog povećane potražnje i strožih ekoloških zahteva, prema mišljenju stručnjaka CME Group.
Rastuća potražnja za obnovljivim sirovinama od strane proizvođača biogoriva stvara rizike od poremećaja u snabdevanju, što, na pozadini procesa dekarbonizacije, povećava volatilnost cena i smanjuje marže.
Prema podacima Argus Media, potrošnja biogoriva u EU će se 2025. godine povećati za 10% u odnosu na 2024. godinu na 30,6 milijardi litara.
Najnovija verzija Direktive o obnovljivim izvorima energije (RED III) postavlja cilj od 42% obnovljive energije do 2030. godine. Za transportni sektor, cilj je 29% obnovljive energije i smanjenje emisije gasova staklene bašte za 14,5%. U poređenju sa RED II, ukupni cilj obnovljive energije je povećan sa 32% na 42,5%, ali je rok za implementaciju ostavljen nepromenjen na 2030. godini.
Tržišta sirovina su spremna za strukturnu transformaciju: proširenje obaveznih kvota i strogi zahtevi održivosti pokreću prelazak na domaću proizvodnju i korišćenje otpada kao sirovina. Istovremeno, određene vrste biljnih sirovina se postepeno ukidaju, što povećava zavisnost od ulja uljane repice, korišćenog ulja za kuvanje (UCO) i drugog otpada potrebnog u vazduhoplovstvu i pomorskom transportu. U sektoru teških kamiona, gde je na snazi program mešanja biogoriva, potrošnja biodizela je u porastu.
Rastuća nestašica sirovina doprineće povećanoj nestabilnosti cena. Dostupnost korišćenog ulja za kuvanje (UCO) će se smanjivati kako se domaća potrošnja u Aziji povećava. Bez pojave novih izvora sirovina ili povećanog sakupljanja UCO, nestašice bi mogle da se jave već od 2028. do 2030. godine.
Dodatne sirovine biće potrebne i u avijaciji, gde potražnja za održivim avionskim gorivom (SAF) brzo raste, iako trenutno čini samo 2% tržišta avionskog goriva, ali će do 2050. godine udeo porasti na 70%.
Argus Medija procenjuje da će 2025. godine kapacitet proizvodnje obnovljivog dizela i SAF-a u Evropi porasti na 6,3 miliona tona, a dodatnih 0,7 miliona tona je u izgradnji. U poređenju sa 2024. godinom, proizvodnja SAF-a će porasti za 17% na 2,4 miliona tona, a proizvodnja biodizela će porasti za 16% na 4,5 miliona tona.
Ovi trendovi će pojačati konkurenciju za sirovine. Prema podacima kompanije Argus Media, do 2030. godine, kombinovana količina tradicionalnih i otpadnih sirovina biće 43 miliona tona, ali će potražnja proizvođača biodizela i SAF-a nastaviti da raste.
U kontekstu rastuće potražnje u EU, proizvodnja uljane repice za biodizel će nastaviti da raste, pa poljoprivrednici aktivno seju uljanu repicu i u EU i u Ukrajini.
Prema izveštaju Ekspane, površina zasejana uljanom repicom u Evropskoj uniji u sezoni 2026/27. dostići će 6,46 miliona hektara, što će biti maksimum u poslednjih 16 godina i premašiće prošlogodišnju cifru za 7%, a petogodišnji prosek za 11%.
Istovremeno, analitičari ne uzimaju u obzir uticaj rasta prodaje i korišćenja električnih automobila, što će nastaviti značajno da smanjuje potražnju za fosilnim gorivima.
Ukrajina doživljava povećanje izvozne potražnje i cena pšenice zbog niske ponude, dok su svetske cene ponovo počele da padaju.
Prema podacima Blumberga, egipatska državna agencija Mostakbal Misr, koja je zadužena za uvoz žitarica, ugovorila je oko 500 hiljada tona pšenice iz zemalja crnomorskog regiona za isporuku u decembru i januaru. Od toga, 200 hiljada tona pšenice biće isporučeno iz Ruske Federacije, 150 hiljada tona iz Bugarske i više od 130 hiljada tona iz Ukrajine. Pored toga, agencija pregovara o kupovini još 500 hiljada tona žitarica iz raznih zemalja, a očekuje se da će posao biti zaključen početkom decembra.
Na fonu niske ponude, trgovci su nastavili da podižu otkupne cene u Ukrajini, a tokom nedelje, izvozne tražnjene cene pšenice su porasle za 50-100 UAH/t na 10.550-10.700 UAH/t za prehrambenu pšenicu i 9.900-10.100 UAH/t za stočno pšenje sa isporukom u luke Crnog mora, ali su cene u stranoj valuti ostale na nivoima od 218-223 dolara/t i 207-209 dolara/t, respektivno.
U 2025/26. godine (zaključno sa 10. novembrom), Ukrajina je izvezla 6,5 miliona tona pšenice, što je 26% manje nego u istom periodu prošle godine (8,5 miliona tona).
Treba napomenuti da je izvoz pšenice iz Ruske Federacije povećan u oktobru i dostigao 6,2 miliona tona, a ukupno od početka 2025/26. godine iznosio je 18,2 miliona tona, što je 28% manje nego u istom periodu 2024. godine (23,3 miliona tona).
Nakon dve nedelje aktivnog rasta, cene akcija pšenice su ponovo pale nakon vesti da je Kina kupila samo 120.000 tona američke pšenice za isporuku u decembru, jer trgovci smatraju da je to politički potez Kine.
Tokom nedelje, decembarski fjučersi pšenice na berzama su pali:
za 1,4% na 196,9 dolara/t - za SRW pšenicu u Čikagu,
za 0,9% na 193,6 dolara/t - za pšenicu HRW u Kanzas Sitiju,
za 1,6% na 190,75 €/t ili 220,5 $/t - za pšenicu na berzi Euronext u Parizu.
Istovremeno, fjučersi za HRS pšenicu u Mineapolisu porasli su za 0,8% na 207,3 dolara/t.
U periodu od 30. oktobra do 6. novembra, izvoz pšenice iz Sjedinjenih Država smanjen je za 17% u odnosu na prethodnu nedelju na 290,5 hiljada tona, a ukupno je u 2025/26. godine dostigao 12,11 miliona tona, što je 19,2% ispred prošlogodišnjeg tempa.
Prema rečima tržišnih operatera, FLC, vodeći južnokorejski proizvođač stočne hrane, kupio je oko 60.000 tona stočnog pšenice bilo kog porekla od operatera Agrocorp na međunarodnom tenderu 6. novembra po ceni od 263 dolara/tona C&F, što odgovara nivou cena od 208-210 dolara/tona sa isporukom u crnomorske luke u Ukrajini.
Nakon početka žetve dobrih rodova pšenice u Australiji i Argentini, kupci će povećati kupovinu žita iz ovih regiona, nadajući se smanjenju cena pod pritiskom značajne ponude, tako da ne treba očekivati dalji rast cena kako u svetu, tako i u Ukrajini.
Izvozna kvota za žitarice u Rusiju za 2026. godinu (koja važi od 15. februara do 30. juna) mogla bi da dostigne 20 miliona tona, prema nacrtu zapisnika sa sastanka pododbora za carinske, tarifne i netarifne regulacije Vladine komisije Rusije od 28. oktobra. Ruska unija proizvođača žita objavila je kopiju dokumenta na svom Telegram kanalu..
Kvota se može primeniti na izvoz pšenice i surežice, ječma i kukuruza. Izvozna kvota za raž, prema dokumentu, može biti nula. Napominje se da se iznos carinske kvote može prilagoditi tokom izrade odgovarajuće vladine rezolucije „u slučaju prilagođavanja regionalnih kvota“.
Takođe, prema nacrtu protokola, predlaže se da se prizna prikladnost prilagođavanja mehanizma za raspodelu kvota između izvoznika u smislu uključivanja isporuka drugim zemljama članicama EAEU u „istorijski“ izvoz.
Vlada je odobrila mehanizam kvota za izvoz žitarica kako bi se održala optimalna ravnoteža između domaćeg tržišta i izvoznih ponuda u 2021. godini. U 2025. godini kvota za izvoz pšenice iznosila je 10,6 miliona tona, dok je za izvoz ječma i kukuruza bila nula. U 2026. godini kvota može biti neznatno povećana, rekao je Aleksandar Malov, direktor Odeljenja za regulisanje poljoprivrednog tržišta u Ministarstvu poljoprivrede, tokom izložbe „Zlatna jesen“. Prošle sezone, izvoz žitarica u Rusiju iznosio je približno 53 miliona tona, uključujući 44 miliona tona pšenice. Ove poljoprivredne godine, prema podacima Ministarstva poljoprivrede, potencijal izvoza žitarica je 50 miliona tona.
Potražnja za pšenicom treće klase povećana je u centralnim, povolškim i sibirskim regionima.
Kineski dobavljač i investitor Sjamen je u četvrtak saopštio da je potpisao poljoprivredne ugovore vredne preko 5,2 milijarde dolara sa sedam agrobiznisa i trgovinskih kuća, uključujući Kargil i Luj Drajfus kompaniju u Šangaju, koji obuhvataju kukuruz, soju, pamuk i druge proizvode.
Sporazum sa američkim trgovcem Kargil obuhvata isporuke fabrikama za stočnu hranu i preradu hrane kompanije Sjamen C&D. Još uvek nije jasno da li će sporazum obuhvatiti soju, robu koja je u centru pažnje otkako je Vašington saopštio da će Kina nastaviti kupovinu američke soje kao deo trgovinskog primirja postignutog u oktobru.
Sporazum vredan 2,5 milijardi dolara sa kompanijom Louis Dreyfus pomoći će u izgradnji stabilnog globalnog lanca snabdevanja poljoprivrednim proizvodima. Pored toga, Xiamen C&D je potpisao sporazume sa švajcarskom kompanijom Syngenta i američkom CHS, kao i sa Olam, BTG Pactual i Cutrale.
Potpisivanje sporazuma ukazuje na namere Kine da nastavi kupovinu poljoprivrednih proizvoda iz Sjedinjenih Država u okviru sporazuma između lidera zemalja, zbog čega su u petak kotacije soje na Čikaškoj berzi porasle za 1% na 404,8 dolara/t (+1,1% nedeljno, +9,2% mesečno).
Uvoz soje u Kinu oborio je rekorde šesti mesec zaredom, jer je zemlja povećala isporuke iz Južne Amerike usred trgovinskog rata sa Sjedinjenim Državama.
Prema podacima Državne carinske uprave Kine, u oktobru 2025. godine, uvoz soje dostigao je rekordnih 9,48 miliona tona za ovaj mesec, što je za 17,2% više od brojke iz oktobra 2024. godine, iako je za 26,3% manje od brojke iz septembra, što odražava sezonske trendove. Ukupno, za 10 meseci 2025. godine, uvoz soje dostigao je 95,68 miliona tona, što je za 6,4% više od odgovarajuće brojke prošle godine.
Nakon sastanka lidera Sjedinjenih Država i Kine krajem oktobra, Vašington je objavio da se Peking obavezao da će do kraja godine kupiti 12 miliona tona američke soje, ali do sada nije bilo značajnijih kupovina.
Tržišni stručnjaci napominju da odluka Kine da zadrži carinu od 13% na soju čini isporuke iz SAD nekonkurentnim u poređenju sa brazilskim.
Nedavno su kineski uvoznici kupili 20 serija jeftine brazilske soje usred pada cena u Južnoj Americi, u očekivanju nastavka isporuka iz Sjedinjenih Država.
Dnevni osvrt na tržište – Info Tim 10.11.2025. Za više Informacija morate biti registrovani lli ulogovani.
Nedeljni osvrt na tržište – Info Tim od 03.11.2025. do 07.11.2025. Za više Informacija morate biti registrovani lli ulogovani.
Pad cena fjučersa suncokretovog ulja na 1.410 dolara po toni – i dalje iznad prošlogodišnjeg nivoaFjučersi suncokretovog ulja pali su na 1.410 dolara po toni, povlačeći se sa nivoa koji su poslednji put viđeni krajem 2022. godine, jer se raniji pritisak na rast zbog oskudice i jakih premija sada kompenzuje smanjenjem ponude i većom zamjenom jeftinijim uljima. Ranije u oktobru, prognoze za slabiji rod od očekivanog u Ukrajini i Evropi podigle su cene naviše, ali tržište sada pokazuje olakšanje na strani ponude i umerenost potražnje. Analitičari kompanije Oil World očekuju da će poboljšana ponuda iz Crnog mora i Argentine smanjiti kontrolu premijum suncokretovog ulja u odnosu na alternative kao što su sojino i palmino ulje. Na ključnim uvoznim tržištima, veća dostupnost konkurentnih ulja i sporija potražnja za biljnim uljem, uključujući kinesku prognozu za nižu ukupnu potrošnju u 2025/26. godini, smanjuju hitnu potrebu za kupovinom suncokretovog ulja. Na strani ponude, brža prodaja semena, napredak nove žetve i bolji prinosi u delovima Rusije i Kazahstana ublažavaju raniju teretnost. I pored pada cene, trenutna cena od 1.410 dolara po toni i dalje je viša nego u isto vreme prošle godine
Dnevni osvrt na tržište – Info Tim 06.11.2025. Za detaljnije informacije morate biti ulogovani ili registrovani.
