U 2025. godini u Kazahstanu je požnjeveno 27,1 milion tona žitarica sa 16 miliona hektara zemlje sa prosečnim prinosom od 1,7 tona/hektaru, uključujući 20,3 miliona tona pšenice i preko milion tona mahunarki.
U 2024. godini požnjeveno je 25,2 miliona tona žitarica, što je za 47% više u odnosu na 2023. godinu (17,09 miliona tona) i za 28% više u odnosu na 2022. godinu (22,03 miliona tona). Istovremeno, u 2024. godini požnjeveno je 18,57 miliona tona pšenice sa prinosom od 1,42 tone/ha, u 2023. godini - 12,1 milion tona sa prinosom od 0,92 tone/ha, u 2022. godini - 16,4 miliona tona sa prinosom od 1,28 tona/ha.
Rekord je postavljen u žetvi ne samo žitarica, već i mahunarki i uljarica, kojima je posvećena posebna pažnja prilikom diverzifikacije posejanih površina. Uprkos smanjenju površina pod pšenicom za 900 hiljada hektara, njena žetva je značajno povećana. Izvršeno je oko 4 miliona tona ječma, što odgovara nivou prošle godine. Rekordnih 4,3 miliona tona uljarica je već požnjeveno, ali žetva je još uvek u toku.
Žetva pamuka je završena, a rod je iznosio 428 hiljada tona (+42% u odnosu na prošlu godinu) sa prosečnim prinosom od 3 tone/ha, ali zahvaljujući kap-po-kap navodnjavanju, prinos na nekim farmama je dostigao 5 tona/ha.
Uvođenje novih poljoprivrednih tehnologija poboljšalo je prinose žitarica. U 60% gazdinstava prinos je bio 1,5-3 t/ha, u 8% - preko 3 t/ha, a nacionalni prosek je dostigao 1,7 t/ha, što je za 5% više nego prošle godine.
Izvoz žitarica u sezoni 2024/25 povećan je za 47% u odnosu na prethodnu sezonu na 13,4 miliona tona zahvaljujući subvencijama za transport, koje su produžene do 1. septembra 2026. godine kako bi se održale visoke stope izvoza.
Počele su isporuke na netradicionalna tržišta prodaje - u Belgiju, Portugal, Norvešku, Veliku Britaniju, Vijetnam, UAE i zemlje Severne Afrike (Maroko, Alžir, Egipat), a nastavljene su i isporuke u Iran, Azerbejdžan, Jermeniju i Gruziju.
Zemlja sprovodi 5 investicionih projekata za duboku preradu žitarica, što će povećati potrošnju za 2,5 miliona tona.
Kapaciteti skladištenja žitarica iznose 30,7 miliona tona, od čega se 13,3 miliona tona nalazi kod preduzeća za prijem žitarica, a 17,4 miliona tona kod poljoprivrednih proizvođača.
Od meke pšenice koja se prenosi na skladištenje, 53% je visokog kvaliteta, 35% je klasifikovano kao klasa 4, a 12% je lošeg kvaliteta.
Zahvaljujući novim sortama i hibridima, Kazahstan će nastaviti da povećava proizvodnju žitarica i uljarica, što će povećati konkurenciju na kineskom tržištu sa Ruskom Federacijom i drugim zemljama, posebno u sektoru uljarica.
U oktobru 2025. godine, Evropska unija, Azija i Afrika ostale su glavne destinacije za izvoz ukrajinskog kukuruza, prema mesečnom izveštaju o trgovini Ministarstva ekonomije „AgroDigest“. EU je činila 52,2% ukupnog izvoza (491.200 tona), dok je 31,9% (300.400 tona) otišlo na azijska tržišta, a 15,9% (149.400 tona) u afričke zemlje.
Italija je bila najveći kupac ukrajinskog kukuruza tokom meseca, uvezavši 263.100 tona (28% ukupnog izvoza) po prosečnoj ceni od 205,6 dolara po toni. Turska je bila druga sa 168.800 tona (17,9%) po ceni od 209,8 dolara/t, a sledi je Južna Koreja, koja je kupila 102.600 tona po ceni od 206,6 dolara/t.
Ostali najveći kupci bili su Holandija (82.800 tona; 200,2 dolara/t), Tunis (60.000 tona; 209,2 dolara/t), Libija (58.000 tona; 203,6 dolara/t), Grčka (47.800 tona; 218,9 dolara/t — najviša cena među uvoznicima), Španija (46.400 tona; 211 dolara/t), Kipar (46.300 tona; 210,4 dolara/t) i Egipat (31.400 tona; 204,8 dolara/t).
Prosečna izvozna cena ukrajinskog kukuruza u oktobru značajno je varirala u zavisnosti od destinacije — od 200,2 dolara/t u Holandiji do 218,9 dolara/t u Grčkoj, što odražava razlike u troškovima logistike, potražnji i preferencijama kvaliteta na različitim tržištima.
Dnevni osvrt na tržište – Info Tim 05.11.2025. Za detaljnije informacije morate biti ulogovani ili registrovani.
Dnevni osvrt na tržište – Info Tim 04.11.2025. Za detaljnije informacije morate biti ulogovani ili registrovani.
Američko tržište soje doživljava snažan spekulativni rast cena u očekivanju kupovine deklarisanih 12 miliona tona soje od SAD od strane Kine.
Juče su novembarske kotacije soje na Čikaškoj berzi porasle za dodatnih 1,8% na 411,4 dolara/t (+5% za nedelju, +9,8% za mesec).
Trgovci nisu reagovali na podatke iz izveštaja o izvoznoj inspekciji, prema kojima je, tokom 24. do 30. oktobra, izvoz soje iz Sjedinjenih Država smanjen za 16,8% u odnosu na prethodnu nedelju na 965 hiljada tona (od čega je 234 hiljade tona isporučeno u Egipat, 138,6 hiljada tona u Italiju), a ukupno je u 2025/26. MG dostigao 7,78 miliona tona, što je 40% niže od prošlogodišnjeg tempa.
Vredi napomenuti da je izjavu o kupovini 12 miliona tona soje dao ministar finansija SAD Skot Besant, ali kineska strana se još nije oglasila o planovima kupovine. S obzirom na politiku Kine, ona neće aktivno kupovati na rastućem tržištu, i može sačekati, imajući dovoljne rezerve brazilske soje. Štaviše, setva soje u Brazilu odvija se pod povoljnim vremenskim uslovima, tako da prognoze za novu žetvu ostaju na rekordnom nivou.
Prema podacima agencije AgRural, zaključno sa 30. oktobrom, u Brazilu je sojom zasejano 47% planirane površine, što je niže od prošlogodišnjeg tempa (54%), ali obilne kiše, koje odlažu setvu, ubrzavaju razvoj useva.
Rastuće svetske kotacije i ograničena ponuda od strane poljoprivrednika podržavaju cene soje u Ukrajini. Tokom nedelje, izvozne cene su porasle za dodatnih 3-5 dolara/t na 398-405 dolara/t ili 17.200-17.400 grivni/t isporučeno u luku, ali potražnja ostaje niska i uglavnom dolazi iz Turske, jer tržišta Egipta i EU aktivno zauzima jeftina američka soja.
Stope izvoza soje iz Ukrajine ostaju izuzetno niske. U 2025/26. godine (1. septembar - 30. oktobar), Ukrajina je izvezla samo oko 300 hiljada tona soje u poređenju sa 918 hiljada tona za isti period prošle godine.
Poljoprivrednici se još nisu navikli na nova pravila izvoza, pa su isporuke po ugovorima o devizama ograničene.
Ovo aktivno koriste prerađivači, koji drže otkupne cene GMO soje na nivou od 16.800-17.500 UAH/t sa isporukom u fabriku.
Pad potražnje i cena sojine sačme se nastavlja u uslovima aktivnog sezonskog povećanja ponude uljane repice i suncokretove sačme, tako da je prerađivačima soje u Ukrajini prilično teško da podignu otkupne cene soje, nemajući mogućnosti za izvoz sojine sačme. Ukoliko se trend pada cena suncokreta u Ukrajini pojača, rast domaćih cena soje može se zaustaviti, posebno u slučaju povlačenja kotacija soje nakon spekulativnog rasta.
Dnevni osvrt na tržište – Info Tim 03.11.2025. Za detaljnije informacije morate biti ulogovani ili registrovani.
Cene u svetskim lukama – 31.10.2025. Za više informacija morate biti registrovani ili ulogovani.
