Bum kukuruznog etanola u Brazilu spustio je globalne cene šećera na najniži nivo u poslednje četiri godine. Za više Informacija morate biti registrovani lli ulogovani.
ProZerno: rod suncokreta u Rusiji 2025. Za više Informacija morate biti registrovani lli ulogovani.
Danska kruna povećava podsticaje za ulaganje u nove smeštaje za uzgoj svinja.
U budućnosti, vlasnici zadruga koji se odluče za izgradnju novih objekata mogu očekivati znatno veći dodatak za novoizgrađene objekte od 0,80 datskih kruna po kilogramu u prvoj godini.
Ovim novim modelom za dodatak novoj izgradnji, Danska kruna ima za cilj da ojača podsticaje za modernizaciju i osiguranje budućnosti danske proizvodnje svinja.
Ranije je dodatak iznosio 0,20 datskih kruna po kg tokom perioda od pet godina, ali sada se uvodi novi stepenasti model. Prema ovom modelu, dodatak će biti 0,80 datskih kruna po kg tokom prvih 12 meseci, zatim će se smanjivati za 0,10 datskih kruna godišnje, dostigavši 0,40 datskih kruna po kg u petoj godini.
To rezultira prosečnim dodatkom od 0,60 datskih kruna po kg tokom prvih pet godina rada za novi objekat za smeštaj svinja.
„Apsolutno je neophodno da pokrenemo izgradnju novih svinjskih objekata u Danskoj, jer je to ključno za obezbeđivanje konkurentne proizvodnje i time hiljada radnih mesta na duži rok. Istovremeno, znamo da novi objekti opremljeni najsavremenijom tehnologijom pomažu u smanjenju klimatskog otiska proizvodnje. Zato je sasvim logično da Danska kruna preuzme još veću odgovornost i podrži članove zadruge koji su spremni da investiraju i razmišljaju dugoročno“, kaže Nils Ulrih Duedal, generalni direktor grupe Danske krune.
Novi model znači da član zadruge sa novoizgrađenim objektima može dobiti ukupni dodatak ekvivalentan do 25 procenata investicije, pod uslovom da troškovi izgradnje ostanu na 4.000 DKK po toru. Pored dodatka za novoizgrađene objekte, Danska kruna takođe nudi finansiranje od 650 DKK po toru (po godišnjoj kamatnoj stopi od 4,8%), koje se otplaćuje tokom pet godina putem konačnog poravnanja.
Očekivanja su velika da će novi dodatak pomoći u ubrzanju izgradnje i modernizacije svinjskih objekata.
„Zapravo vidimo veliko interesovanje za novu gradnju među našim zadrugarima. Sa povećanim dodatkom, nadamo se da ćemo omogućiti mnogima više njih da ostvare svoje planove. Ukratko, ovo je investicija u budućnost – kako za pojedinačnog proizvođača, tako i za Dansku krunu u celini“, dodaje Seren Tinggard, direktor usluga vlasnicima u Danskoj kruni.
Da bi se ostvarilo pravo na dodatak za novogradnju, izgradnja mora početi najkasnije šest meseci nakon potpisivanja ugovora.
Nedeljni osvrt na tržište – Info Tim od 20.10.2025. do 24.10.2025. Za više Informacija morate biti registrovani lli ulogovani.
Cene pšenice u Rusiji. Za više Informacija morate biti registrovani lli ulogovani.
Institut konjunkture agrarnog tržišta (IKAR) povećao je prognozu prinosa pšenice za 0,5 mln t, na 88 mln t (ovde i dalje – bez računanja novih regiona), piše „Interfaks“. Korekcija je povezana sa rekordnim prinosom na Uralu i u Sibiru. „Postojala su strahovanja u vezi sa gubicima, vidimo da su mogući, ali neće biti značajni, žetva se već završava“, istakao je generalni direktor IKAR Dmitrij Rilko. „Istovremeno, neki faktori koji mogu uticati na konačne rezultate i dalje postoje. Pored toga, još nije poznato kakva može biti refakcija“.
Takođe je povećana prognoza ukupnog prinosa kukuruza za 0,3 mln t, na 15,3 mln t, procena prinosa ječma nije promenjena – 19 mln t. Ukupno je prognoza prinosa žitarica povećana za 0,8 mln t, na 137,3 mln t. Ministarstvo poljoprivrede zadržava prognozu ukupnog prinosa žitarica ove godine na nivou od 135 mln t, uključujući 90 mln t pšenice. U 2024. godini, prema podacima Rosstata, ubrano je 125,9 mln t, uključujući 82,6 mln t pšenice.
Procenu izvoznog potencijala žitarica u ovoj sezoni IKAR je povećao za 0,3 mln t, na 57,8 mln t zahvaljujući povećanju prognoze izvoza kukuruza na 4,1 mln t. Procena izvoznog potencijala pšenice nije promenjena i iznosi 44,1 mln t. Ministarstvo poljoprivrede procenjuje mogući izvoz žitarica u ovoj poljoprivrednoj godini na nivou od 50 mln t.
Prošle nedelje, tokom sastanka predsednika Vladimira Putina sa Vladom, ministarka poljoprivrede Oksana Lut je rekla da prinos žitarica iznosi 132 mln t u bunkerskoj težini, a u tom trenutku (do 15. oktobra) bilo je obrađeno 91% useva. „Trenutno žetva se nastavlja u teškim vremenskim uslovima: u pojedinim regionima Sibira već pada sneg, u centralnim regionima obilne kiše“, navela je ona.
Tako je, na primer, guverner Omske oblasti Vitalij Hocenko napisao na svom Telegram kanalu da će u regionu biti uveden vanredni režim zbog snega. Trenutno je pod snegom 420 hiljada hektara neobrađenih useva, a žetvena kampanja se nastavlja. Prethodno je TASS, pozivajući se na Ministarstvo poljoprivrede Novosibirske oblasti, izvestio da je u četiri okruga takođe uveden vanredni režim. Krajem septembra u regionu je pao prvi sneg i došlo je do hladnoće. U oktobru su se nastavili mrazevi, što je u kombinaciji sa snežnim padavinama otežalo žetvenu kampanju.
Prema podacima analitičkog centra kompanije Ruseed, krajem druge decenije oktobra suncokret je ubran sa 8,8 miliona hektara, ili 72% od površine njegove setve. Urožaj je dostigao 13,3 miliona tona – za 1,3 miliona tona manje nego prethodne godine. Tempo radova na žetvi je stabilan, posebno u Centralnom i Privolžskom federalnim okrugima, navode analitičari. Potpuno je završena žetva suncokreta u Ingušetiji (100%), blizu završetka su radovi u Adigeji (96%), Krasnodarskom kraju (94%), Krimu i Hersonskoj oblasti (po 93%).
Regioni lideri po prinosu su Vladimirska (37,5 c/ha), Nižegorodska (31,1 c/ha), Rjazanska (27,2 c/ha), Orlovska (26,4 c/ha) i Kurska (25,1 c/ha) oblast. Znatan porast prinosa u odnosu na prošlu godinu zabeležen je u Omskoj (+37%) i Kurganskoj (+20%) oblasti, u Adigeji (+17%), Čečeniji (+16%) i Baškortostanu (+13%).
Posebno analitičari Ruseed ističu Saratovsku oblast, koja prednjači po površini setve suncokreta (1,6 miliona hektara). Tamo je prinos povećan za 5%, ubrano je 1,9 miliona tona. Međutim, u celoj zemlji prosečan prinos po hektaru smanjen je sa 16,6 c na 15,1 c zbog suše u južnim regionima. Stabilni rezultati u Centru i Povolžju delimično nadoknađuju ove gubitke, procenjuju analitičari.
Prema prognozama analitičke kompanije „ProZerno“, žetva suncokreta ove godine u optimističnom scenariju može dostići 17,3 miliona tona, iako je ranije potencijalni prinos procenjivan na 18 miliona tona, ali je suša na jugu promenila situaciju, piše „Interfaks“. Prema rečima generalnog direktora „ProZerna“ Vladimira Petrićenka, na jugu je ove godine značajan pad prinosa suncokreta osim u Staropolju, gde će prinos biti prosečan. „Takođe se očekuje prosečan prinos u Crnozemlju, uprkos povećanju površina setve“, istakao je ekspert. „U Povolžju se prinos suncokreta procenjuje na srednjem nivou, iako su očekivanja bila visoka i prelazila 8 miliona tona. Sada se može govoriti o 7,7 miliona tona.“ U novim regionima, usled suše, žetva će se u najboljem slučaju smanjiti na 670 hiljada tona, iako su u prethodnim godinama tamo ubirane količine od 1,3 do 1,7 miliona tona, dodao je Petrićenko. Prema prognozi Ministarstva poljoprivrede, žetva suncokreta ove godine se očekuje nešto manja nego prošle godine – 17,5 miliona tona u odnosu na 18,3 miliona tona.
Dnevni osvrt na tržište – Info Tim 23. oktobar. Za detaljnije informacije morate biti ulogovani ili registrovani.
Proizvodnja:
Prema saopštenju RZS na dan 25.09.2025. godine ostvarena proizvodnja pšenice iznosi 3.681.303 tone na površini od 607.075 hektara sa prinosom od 6,1 tonom. Ovogodišnja proizvodnja je za 26,9% viša u odnosu na proizvodnju ostvarenu u prošloj godini. Kada se uporedi sa desetogodišnjim prosekom (2015–2024), proizvodnja pšenice veća je za 27,6%. (Prilog 1.)
Optimalni rok za setvu pšenice je od 5. do 25. oktobra, ali se, u zavisnosti od vremenskih uslova, može produžiti i do početka novembra. Tokom prošle jeseni, pšenica (ozima) je zasejana na 590.483 ha (RZS), a ove godine se očekuje da će površine biti više.
Tržište:
Domaće: S obzirom na ostvarenu proizvodnju od oko 3,7 miliona tona, velikih zaliha iz prethodne tržišne godine, pšenice će biti dovoljno za domaće potrebe, a za izvoz čak oko 2,9 miliona tona. (Prilog 1.)
Prema podacima Uprave carina od početka 2025/26 tržišne godine, zaključno sa septembrom, ukupno je izvezeno 383 hiljade tona pšenice i brašna (313 hiljada tona pšenice u zrnu). U prva tri meseca tržišne 2025/26 godine ostvaren je veći izvoz pšenice u zrnu, za 2,6%, u odnosu na isti period prošle godine.
U periodu od jula do kraja septembra prosečna cena pšenice zadržala je isti nivo. Cene po kojima se trgovalo tokom navedenog perioda zavisila je od kvaliteta pšenice. U julu je prosečna cena pšenice iznosila 20,56 din/kg (bez PDV), a u septembru 20,61 din/kg. Prosečna cena u septembru ove godine gotovo je identična onoj iz istog meseca 2024. godine, uz zanemarljivo smanjenje od 0,4%. Prosečna cena druge nedelje oktobra na Produktnoj berzi Novi Sad iznosi 20,74 din/kg bez PDV-a.
Svetsko: Prema septembarskom izveštaju Međunarodnog žitarskog saveta (IGC) o svetskom tržištu žitarica (objavljen 18. septembra) u odnosu na avgustovski izveštaj predviđanja za pšenicu za 2025/26 tržišnu godinu su povećana proizvodnja, potrošnja i trgovina, kao i veće krajnje zalihe. Proizvodnja je povećana za 8 miliona tona na 819 miliona. Svetska potrošnja povećana je za 3 miliona tona na 819 miliona, što je za 2,4% više u odnosu na potrošnju 2024/25 tržišne godine. Svetska trgovina povećana je za 2 miliona tona na 207 miliona usled povećanja izvoza najvećih izvoznika pšenice (Argentina, Australija, Kanada, EU, Kazahstan, Rusija, SAD). Svetske krajnje zalihe za 2025/26 povećane su za 6 miliona tona na 270 miliona, što je isti nivo kao u 2024/25 godine. (Prilog 2.)
Francuska, najveći proizvođač i izvoznik pšenice u Evropskoj uniji, suočila se sa kašnjenjima setve zbog stalnog vlažnog vremena, a poljoprivrednici su do kraja oktobra uspeli da poseju samo 21% očekivane površine meke pšenice za 2025. godinu, što je daleko ispod petogodišnjeg proseka od 47%. Međutim, ne očekuje se da će ova kašnjenja setve značajno uticati na ukupnu proizvodnju pšenice u EU, koja je i dalje adekvatna da zadovolji domaću potražnju i izvozne obaveze.
U periodu jul – septembar beleži se trend pada cena na svetskim berzama. Cena je na kraju pomenutog perioda niža za 7,2% u Čikagu, za 12,7% u Mineapolisu te i u Parizu za 4,1%. Bez obzira na promene u kretanjima cena na berzama tokom perioda (na nedeljnom nivou), ipak procene o većoj proizvodnji iz izveštaja Ministarstva poljoprivrede SAD, kao i povoljnim uslovima setve 2025. godine obezbedile su da trend bude silazni. Naime, kombinacija obilnih zaliha iz nedavno završene žetve na severnoj hemisferi i očekivanja snažne proizvodnje na južnoj hemisferi stvorila je višak ponude koji ne pokazuje znake smanjenja. Globalne zalihe pšenice ostaju povišene, a bez većih vremenskih pretnji na horizontu koje bi mogle smanjiti proizvodnju, cene su naišle na malu podršku. Na dan 10.10.2025. godine na berzi u Čikagu cena pšenice iznosi 183,13 $/t, a u Parizu 219,97 $/t. U odnosu na isti dan 2024. godine cena pšenice u Čikagu niža je za 17,4%, a u Parizu za 13,0%. (Izvor: Produktna berza Novi Sad, Prilog 3.).
Izgledi za cene žitarica u narednim mesecima ostaju nepredvidivi zbog brojnih neizvesnosti. Ključni faktori koji će uticati na razvoj ravnoteže između ponude i potražnje u narednim mesecima su ruska izvozna politika, rezultati žetve u južnoj hemisferi, trgovinski pregovori između SAD i Kine, kao i odluke miliona poljoprivrednika o setvi za 2026. godinu. Upravo će ova interakcija odrediti da li će trenutna slabost cena potrajati ili će biti zamenjena periodom oporavka i stabilizacije.
Prognoza proizvodnje pšenice u Rusiji za 2025. godinu povećana je sa 87,2 miliona tona na 87,8 miliona tona, što odražava rekordne prinose u Sibiru (Sovekon). Ova revizija naviše signalizira da će Rusija, najveći svetski izvoznik pšenice, imati još više žita na raspolaganju za međunarodna tržišta nego što se ranije očekivalo. Isporuke ruske pšenice već dobijaju na zamahu zbog rastuće potražnje, pri čemu vrednosti franko bordova na Crnom moru poslednjih nedelja rastu uprkos ukupnom pritisku na pad globalnih cena (IKON Commodities). Prva procena (Sovekon) za izvoz u oktobru kreće se od 4,7 do 5,2 miliona tona. Ipak ruski program izvoza pšenice i dalje podleže vladinim merama kontrole, koje nastoje da balansiraju između osiguravanja domaće obezbeđenosti hranom i ostvarivanja prihoda od izvoza.
Politika:
Na osnovu zaključka Vlade Republike Srbije 05 broj: 339-7301/2025 od 03.07.2025. godine, a radi ostvarivanja bilansnih potreba i strateškog nivoa zaliha merkantilne pšenice, Republička Direkcija za robne rezerve vršila je kupovinu merkantilne pšenice rod 2025. godine, domaćeg porekla po ceni od 23,00 din/kg (u cenu nije uračunat PDV). Kupovina merkantilne pšenice vršila se od fizičkih lica – nosilaca registrovanih poljoprivrednih porodičnih gazdinstava posredovanjem „Produktne berze“ A.D, Novi Sad.
Aktuelnosti:
Poljoprivreda je jedan od sektora koji najviše zavisi od klime i vrlo je osetljiva na klimatska variranja i promene. Prirodne nepogode koje se dešavaju negativno utiču na useve, tačnije dovode do otežavanja i pomeranja rokova setve/žetve, smanjenja prinosa ili do potpunog uništenja useva i dr. Usled učestalih loših klimatskih uslova za poljoprivrednu proizvodnju nije zgoreg pomenuti da je Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbij, u težnji da unapredi sposobnosti proizvođača pšenice da se suprotstave dejstvu prirodnih nepogoda u proizvodnji, a u saradnji sa Organizacijom za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO), izradilo priručnik ''Dobre poljoprivredne prakse i tehnologije za ublažavanje dejstva prirodnih nepogoda u proizvodnji pšenice u Srbiji''. Isti se može naći na Web stranici https://www.minpolj.gov.rs/download/Dobre-poljoprivredne-prakse-i-tehnologije-za-ublazavanje-dejstva-prirodnih-nepogoda-u-proizvodnji-psenice-u-Srbiji.pdf . Na kraju brošure navedeni su kontakti, adrese i telefoni Ministarstva poljoprivrede, Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, svih poljoprivrednih savetodavnih službi u Srbiji, Hidrometeorološkog zavoda i Prognozno-izveštajne službe, kako bi se omogućilo poljoprivrednim proizvođačima da se direktno obrate i pitaju u vezi navedenih praksi i tehnologija i dobiju odgovarajući savet.
