Bilans suncokreta Ministarstva poljoprivrede- oktobar 2025. Za više Informacija morate biti registrovani lli ulogovani.
Dnevni osvrt na tržište – Info Tim 22. oktobar. Za detaljnije informacije morate biti ulogovani ili registrovani.
Dnevni osvrt na tržište – Info Tim 21. oktobar. Za detaljnije informacije morate biti ulogovani ili registrovani.
Ukrajina i Evropska unija su se dogovorile da ukinu deo carina i prošire kvote za izvoz poljoprivrednih proizvoda, objavio je na svojoj Fejsbuk stranici zamenik premijera za evropske i evroatlantske integracije Taras Kačka.
Odluka Komiteta za pridruživanje u trgovinskom sastavu br. 3/2025, usvojena 14. oktobra 2025. godine, stupiće na snagu 29. oktobra, tako da će ukrajinski izvoznici moći da iskoriste prednosti novog trgovinskog režima već ove godine.
Pristup tržištu za najosetljivije proizvode, kao što su šećer, živina, jaja, pšenica, kukuruz i med, ostaće ograničen i postepen. Potpuna liberalizacija biće razmotrena samo za neke neosetljive proizvode, kao što su mleko i mlečni proizvodi, saopštio je Savet EU.
Prema navedenoj odluci, izvozne kvote za ukrajinske proizvode će se povećati na sledeći način:
med - za 483% sa 6 hiljada tona na 35 hiljada tona;
šećer - za 400% sa 20 hiljada tona na 100 hiljada tona;
obrano mleko u prahu - za 208% sa 5 hiljada tona na 15,4 hiljade tona;
jaja - za 200% sa 6 hiljada tona na 18 hiljada tona;
živinsko meso - za 33% sa 90 hiljada tona na 120 hiljada tona;
mekinje i njihovi ostaci - za 405% sa 21 hiljade tona na 85 hiljada tona;
ječmena griznica i griz — za 423% sa 7,8 hiljada tona na 33,2 hiljade tona;
kukuruz - od 0,65 do 1 milion tona,
pšenica - od 1 do 1,3 miliona tona.
Brašno je stavljeno u posebnu kategoriju, a Ukrajina će moći da isporuči do 30 hiljada tona pšeničnog brašna, što odgovara rekordnim količinama tokom bankomatskog perioda.
Ukrajina će, sa svoje strane, povećati obim kvota za evropsku robu, posebno za svinjetinu (sa 20 hiljada tona na 45 hiljada tona), živinsko meso (sa 20 hiljada tona na 120 hiljada tona) i šećer (sa 40 hiljada tona na 100 hiljada tona), što će doprineti produbljivanju međusobnih trgovinskih odnosa.
Dokument je bilateran i neodređen, a sledeći pregled uslova za pristup ukrajinske robe tržištu EU zakazan je za 2028. godinu. Potpis sa ukrajinske strane stavila je Aleksandra Nečiporenko, sekretarka Komiteta za pridruživanje Ukrajina-EU u trgovini. Odluka je zasnovana na sporazumima postignutim 30. juna 2025. godine između Ukrajine i Evropske komisije u okviru pregleda Sporazuma o dubokoj i sveobuhvatnoj slobodnoj trgovini (DCFTA).
Ova odluka otvara nove mogućnosti za ukrajinske poljoprivrednike i izvoznike, jača ekonomsku saradnju sa EU i doprinosi daljoj integraciji Ukrajine u evropsko tržište.
Podsetimo se da je Sporazum o pridruživanju između EU i Ukrajine potpisan 2014. godine i stupio je na snagu 1. septembra 2017. godine. Nakon potpune invazije Ruske Federacije na Ukrajinu, EU je Ukrajini pružila olakšanje trgovine i izuzetne instrumente visoke jednostrane liberalizacije u obliku autonomnih trgovinskih mera (ATM), koje su produžene 2023. i 2024. godine i istekle 6. juna 2025. godine.
Dnevni osvrt na tržište – Info Tim 20. oktobar. Za detaljnije informacije morate biti ulogovani ili registrovani.
Cene u svetskim lukama – 17.10.2025. Za više informacija morate biti registrovani ili ulogovani.
Globalna poljoprivreda se suočava sa sve većim pritiskom da zadovolji zahteve rastuće populacije, klimatskih promena i nestašice resursa. U 2026. godini i nadalje, inovacije se fokusiraju na održivost, bezbednost hrane, preciznost i otpornost. Sledećih deset trendova pokreću ovu transformaciju:
Bioinženjering – Sa 295,3 miliona ljudi u 53 zemlje koje se suočavaju sa akutnom glađu, bioinženjering je ključan za bezbednost hrane. Poboljšava osobine useva kroz genetsku modifikaciju i CRISPR kako bi se omogućila bolja otpornost na sušu i štetočine.
Poljoprivredna robotika i automatizacija – Automatizacija je u porastu, sa godišnjim jazom od 2,4 miliona poljoprivrednih radnika. Robotika u poljoprivredi, uključujući autonomne traktore, dronove i prskalice vođene veštačkom inteligencijom, poboljšava produktivnost i preciznost.
Sledljivost useva – Jedna od deset osoba u svetu oboli od kontaminirane hrane. Ovo pojačava potrebu za transparentnošću lanca snabdevanja. Tehnologije poput blokčejna, praćenja DNK i interneta stvari osiguravaju sledljivost, smanjuju bacanje hrane za 20% i otkrivaju falsifikate.
Regenerativna poljoprivreda – Sa projekcijama da će 90% Zemljinog zemljišta degradirati do 2050. godine, regenerativne prakse poput poljoprivrede bez oranja, pokrivnih useva i ugljenične poljoprivrede dobijaju na značaju. Tržište raste po složenoj godišnjoj stopi rasta od 15,97% i dostigne 5,77 milijardi američkih dolara do 2034. godine.
Uzgoj u zatvorenom prostoru – Četvrtina svetskih useva uzgaja se pod velikim vodnim stresom. To ističe potrebu za rešenjima koja efikasno koriste vodu, poput vertikalne poljoprivrede i hidroponike. Startapovi unapređuju povezane vertikalne farme i hidroponske sisteme sa pametnim utikačima i kontrolom klime u realnom vremenu.
Poljoprivredno mapiranje – Geoprostorna tehnologija omogućava praćenje u realnom vremenu, procenu zdravlja zemljišta i prognoziranje prinosa. Očekuje se da će tržište poljoprivrednog mapiranja dostići 7,7 milijardi američkih dolara do 2035. godine, uz složenu godišnju stopu rasta od 2,9% .
Prediktivna poljoprivreda – Preko 60% velikih farmi će do kraja godine usvojiti softver zasnovan na veštačkoj inteligenciji. Prediktivni modeli predviđaju prinose, zaraze štetočinama i održavanje opreme koristeći istorijske i podatke u realnom vremenu. Akvizicija kompanije Blu River od strane kompanije Džon Dir za 305 miliona američkih dolara ističe rastuća ulaganja u poljoprivredne platforme sa veštačkom inteligencijom.
Ugljenična poljoprivreda – Poljoprivreda doprinosi 11% emisijama gasova staklene bašte u EU. Prakse ugljenične poljoprivrede, kao što su upotreba biouglja i višegodišnji usevi, dobijaju na zamahu. Očekuje se da će tržište rasti po složenoj složenoj stopi rasta od 11,58% do 2028. godine.
Digitalni blizanci – S obzirom na to da proizvodnja hrane treba da poraste za 70% do 2050. godine, digitalni blizanci omogućavaju virtuelne simulacije useva, prognoziranje resursa i preciznu poljoprivredu. Startapovi nude modele useva i simulatore rasta biljaka vođene veštačkom inteligencijom.
Napredna bio-đubriva – Upotreba nano-bio-đubriva smanjuje zavisnost od hemijskih đubriva za 40% . Osim toga, očekuje se da će tržište bio-đubriva dostići 4,71 milijardu američkih dolara do 2034. godine, uz složenu stopu rasta od 12,83% .
Prošle nedelje cene ruske pšenice sa proteinom od 12,5% za isporuku u oktobru-novembru smanjile su se za 1$, na 229-230$/t FOB, dok je pšenica sa 11,5% proteina poskupela za 1,5$, na 227,5$/t, pojavio se izveštaj analitičkog centra „Rusagrotransži“. Ukrajinska pšenica sa 11,5% šta proteina pojeftinila je za 1$, na 229$/t, francuska takođe za 1$, na 226$/t, cena američke pšenice smanjena je za 3$, na 223$/t, a australijske za 7$, na 239$/t. Cene slabe zbog pojačane konkurencije između dobavljača, navode analitičari.
Cene pšenice sa 12,5% proteina u dubokovodnim lukama Rusije pri isporuci automobilskim transportom ostale su bez značajnih promena – 16,7-16,9 hiljada rubalja/t bez PDV-a, pri isporuci železnicom na nivou 16-16,1 hiljada rubalja/t. Pri niskom vodostaju cene su smanjene za 200 rubalja, na 14,9 hiljada rubalja/t.
Na jugu je pšenica 4. klase poskupela za 100 rubalja, na 14,2-15 hiljada rubalja/t (EXW silos). U regionima Centra cene su ostale bez značajnih promena (u proseku minus 50 rubalja) na nivou 12,5-12,8 hiljada rubalja/t, u Povolžu su smanjene za 150 rubalja, na 11,5-13 hiljada rubalja/t. U Sibiru su cene pšenice ostale u rasponu od 8,4-10 hiljada rubalja/t bez PDV-a, pri čemu su se pojavili kupci iz Kazahstana koji kupuju pšenicu 4. i 5. klase u poljoprivrednim gazdinstvima za gotovinu po ceni od 6-8 hiljada rubalja/t, navode analitičari.
Analitički centar „Rusagrotrans“ povećao je prognozu izvoza pšenice u oktobru za 0,07 miliona tona, na 5,17 miliona tona, što je manje od prošlogodišnjeg pokazatelja od 5,98 miliona tona, ali više od petogodišnjeg proseka za ovaj mesec (4,79 miliona tona). U periodu od 1. do 13. oktobra na spoljna tržišta isporučeno je 2,17 miliona tona pšenice.
Prema monitoringu Ruskog zrnovnog saveza, na koji se poziva „Interfaks“, u prvoj dekadi oktobra Rusija je izvezla 2 miliona tona pšenice – 5% manje nego u istom periodu prošle godine. Ukupno je izvezeno oko 2,1 milion tona žita u odnosu na 2,45 miliona tona pre godinu dana. Uključujući isporuke ječma od 81 hiljadu tona, što je 2,8 puta manje nego prošle godine (224 hiljade tona), i kukuruza koji je pao 5,3 puta, na 22,4 hiljade tona sa 118,7 hiljada tona.
„Cene ruske pšenice (FOB Novorosijsk) kretale su se u rasponu od 230-231$ po toni tokom cele dekade. I pri tome je trgovina i dalje išla bez diskonta u odnosu na cenu evropske pšenice“, istakla je direktorka analitičkog odeljenja saveza Jelena Tjurina. „Štaviše, ruska pšenica je bila 4$ skuplja od francuske“. Odsustvo diskonta predstavlja faktor koji ograničava povećanje izvoza, smatra ona. Cene kod proizvođača pšenice za prvu dekadu oktobra pale su za 1,6%, u proseku na 13.420 rubalja po toni (sa PDV-om), dodala je Tjurina.
Nedeljni osvrt na tržište – Info Tim od 13.10.2025. do 17.10.2025. Za detaljnije informacije morate biti ulogovani ili registrovani.
