Stručnjaci Centra za agroanalitiku predviđaju da bi žetva uljarica u Rusiji 2025. godine mogla da premaši rekordnu žetvu iz 2024. godine od 30,2 miliona tona. Prema podacima Rosstata, površina zasejana ovim usevima je za 11,1% veća nego prethodne godine, dostižući 21,07 miliona hektara, prenosi forbes.ru.
„Prema našim procenama, bruto žetva uljarica biće približno 34,5 miliona tona, što je 14% više nego prošle godine“, kaže Margarita Sviščeva, rukovodilac analitičkog centra RUSEED. Prognoza Saveza proizvođača ulja i masti Rusije za sve žetve uljarica je skromnija — preko 33,5 miliona tona, dok je prognoza Ministarstva poljoprivrede 32,5 miliona tona.
Povećanje površina zasejanih uljaricama posledica je velike potražnje za njima i njihovim prerađevinskim proizvodima kako na domaćem, tako i na stranom tržištu, kao i visoke profitabilnosti njihove proizvodnje, objašnjavaju stručnjaci Centra za agroanalitiku.
Izgledi za sezonu
Čak i pre početka žetve, bilo je jasno da će žetva biti dobra, bolja nego prošle godine, kaže Natalija Zgurskaja, generalna direktorka kompanije Zemlica (deo Kirilica grupe). Bilo je manje povratnih mrazeva nego obično, što je smanjilo rizike za ozime useve, napominje Sviščeva.
Prema rečima Andreja Nedužka, generalnog direktora poljoprivrednog holdinga „Step“, prinosi uljarica ove godine ostaju na prošlogodišnjem nivou. Precizna procena situacije biće moguća tek nakon završetka žetve. Uljarice ostaju najprofitabilnija proizvodnja useva, napominje stručnjak.
Sviščeva je uverena da će proizvodnja biljnog ulja porasti u novoj sezoni. Globalne cene biljnog ulja će se stabilizovati, što budi nade u povoljne cene za izvoznike.
Prema preliminarnim prognozama, industrija će moći da proizvede preko 10,5 miliona tona biljnih ulja, što je povećanje od 7,5% u odnosu na prošlu sezonu, prema rečima analitičarke kompanije OleoScope, Lilije Varigine. Ona očekuje ne samo povećanje iskorišćenosti proizvodnih pogona, već i samih kapaciteta – do kraja sezone 2024/25, oni su već povećani za milion tona, dostigavši 32,1 milion tona.
Geografska struktura ruskih zaliha proizvoda od ulja i masti neće se značajno promeniti, prema podacima Centra za agroanalitiku: Kina, Indija i zemlje EAEU ostaće najveći uvoznici. Usled pogoršanja trgovinskih tenzija između Kanade i Kine, Kina bi mogla da poveća uvoz uljane repice, ulja od uljane repice i sačme iz Rusije, zamenjujući kanadski uvoz.
Suncokret
Suncokret ostaje ključna kultura zbog rastuće potražnje za uljem na svetskom tržištu, napominje Sviščeva. Prema Centru za agroanalitiku, za suncokret je dodeljeno 11,04 miliona hektara (12,6% više nego u 2024. godini). Analitički centar RUSEED prognozira žetvu od približno 17,9 miliona tona. To je skoro 10% više nego prošle godine, uprkos suši u Južnom federalnom okrugu, prema rečima Zgurske. Proizvodnja suncokretovog ulja dostići će 7,5 miliona tona, prema Sviščevoj, u poređenju sa 6,94 miliona tona u 2024. godini. A izvoz se projektuje da dostigne skoro 5 miliona tona (6,94 miliona tona za celu 2024. godinu).
Prema podacima RUSEED-a, sa uspostavljenim izvozom ulja, profitabilnost semena suncokreta mogla bi da pređe 70%. Trenutno su cene otprilike iste kao i prošle godine. Prema podacima Graininfo-a, 29. septembra prosečna cena u zemlji bila je 40.500 rubalja po toni (povećanje od 2,5% u odnosu na septembar prošle godine). Stručnjaci ne očekuju pad cene uljastog suncokreta u narednim mesecima, ali je moguće umereno prilagođavanje, smatra Nedužko. Ako se sadržaj ulja u suncokretu smanji ili žetva bude manja od očekivane, cena će porasti.
Plutajuće carine na izvoz suncokretovog ulja ukinute su do 31. avgusta, što je podstaklo preradu. Carine su sada ponovo uvedene, ali je moguće da ponovo budu ukinute na jesen kako bi se podržali proizvođači ulja, jer se očekuje dobra žetva ne samo u Rusiji već i širom sveta, kaže Zgurskaja.
Iako suncokret ostaje najvažnija kultura, uljana repica i soja postaju sve popularnije zbog potražnje za proteinskim sirovinama i uljima.
Uljana repica
Prema rečima stručnjaka Centra za agroanalitiku, prolećna uljana repica je posejana na 2,4 miliona hektara (10,8% više nego 2024. godine), dok je ozima uljana repica posejana na 526.000 hektara (2,8% manje nego prethodne godine). A prema analitičkom centru ProZerno, očekuje se da će žetva uljane repice biti rekordnih 5,4 miliona tona (u poređenju sa 4,7 miliona tona u 2024. godini), isključujući nove ruske teritorije, gde se proizvodnja posebno procenjuje na 87.000 tona ove sezone. Ukupna procena RUSEED-a je nešto veća, na 5,9 miliona tona.
Udeo uljane repice u usevima raste zbog potražnje za alternativnim gorivom dobijenim iz ove kulture, objašnjava Zgurskaja. Prema njenim rečima, uljana repica je profitabilna za ruske poljoprivrednike zbog visokog prinosa na jugu i upotrebe u plodoredu. Međutim, ona ostaje radno intenzivna kultura, koja zahteva više ciklusa suzbijanja štetočina. Međutim, žetva uljane repice biće znatno veća od prošlogodišnjih 4,6 miliona tona, pojašnjava Zgurskaja.
Prema podacima RUSEED-a, očekivana profitabilnost uljane repice u novoj sezoni je 40-42%. Prema podacima Graininfo-a, usev se trgovao po ceni od 40.500 rubalja po toni sa PDV-om (porast od 12,5%) krajem septembra, u poređenju sa 35-36.000 rubalja po toni godinu dana ranije. Nedužko podseća da je uljana repica već pokazala vrhunac profitabilnosti prošle sezone.
Soja
Prema rečima stručnjaka Centra za agroanalitiku, soja zauzima 4,7 miliona hektara u Rusiji (9,1% više nego prethodne godine). Analitički centar RUSEED prognozira da će ovogodišnja žetva soje dostići približno 9 miliona tona. RUSEED očekuje da će profitabilnost useva u sezoni 2025/26. dostići 39-40%.
„Profitabilnost svih uljarica je prošle godine prešla 40%, a soje preko 30%, i ne očekujemo značajan pad ni ove godine. Sojino ulje je nusproizvod prerade; glavni proizvod je sačma, koja se koristi za stočnu hranu, a populacija stoke u Rusiji raste“, objašnjava Varigina iz kompanije OleoScope.
Lan uljarica
Prema rečima stručnjaka analitičkog centra RUSEED, žetva lanenog semena u 2025. godini dostići će približno 1,7 miliona tona. Kirilica procenjuje žetvu na 1,4 miliona tona. Projektovana profitabilnost je do 35%. Cena lanenog semena na domaćem tržištu biće približno 35.000 rubalja po toni bez PDV-a u prvoj nedelji septembra 2025. godine, u poređenju sa manje od 33.000 rubalja po toni prethodne godine.
Potražnja za lanenim uljem je nedavno porasla, prema rečima stručnjaka Centra za agroanalitiku. Žetva 2024. godine iznosila je 1,35 miliona tona, što je povećanje od 16,8% u odnosu na cilj za 2023. godinu. Ova brojka je bila druga najviša u istoriji uzgoja lanenog semena u Rusiji, nakon rekordne žetve 2022. godine od 1,73 miliona tona. Laneno ulje i sačma se prvenstveno izvoze.
Glavni faktor koji je uticao na tržište bila je odluka Pododbora za carine da uvede izvoznu carinu od 10% na laneno seme, napominje Sviščeva. Carina neće imati negativan uticaj na ukupnu izvoznu vrednost useva i njegovih prerađenih proizvoda, prema rečima stručnjaka Centra za agroanalitiku. „Lan je ostao jedina uljarica koja nije zaštićena carinama, iako je njegova prerada uporediva po profitabilnosti sa uljanom repicom. Ova mera ima za cilj stimulisanje domaće prerade i mogla bi postati pokretač dodate vrednosti za industriju uljarica“, kaže Sviščeva.
Pripremila Federalna državna budžetska institucija „Centar za agroanalitiku“ na osnovu materijala sa forbes.ru
Prema prognozi agencije Conab, brazilski poljoprivrednici će u 2025/26. godine ubrati rekordnih 177,64 miliona tona soje (skoro u skladu sa procenama iz septembra), što će premašiti žetvu prethodne sezone za 6 miliona tona.
Očekuje se da će se zasadi soje povećati za 3,6% u odnosu na isti period prošle godine na 49 miliona hektara (121,081 miliona hektara), a izvoz bi trebalo da premaši 112 miliona tona, jer Sjedinjene Države smanjuju izvoz soje usred trgovinskog rata sa Kinom.
Prema podacima Konaba, poljoprivrednici u državi Parana zasadili su najviše soje, na 31% planirane površine, dok je vodeća poljoprivredna država Mato Groso zasadila 18,9%. U većini regiona priprema zemljišta je već završena, a poljoprivrednici čekaju nastavak kiša, koje se očekuju da počnu u drugoj polovini oktobra.
Stručnjaci Konaba gotovo da nisu promenili prognozu za žetvu kukuruza u Brazilu u odnosu na septembarske procene, ostavljajući je na 138,6 miliona tona. Zasejane površine će dostići 22,68 miliona hektara, što će premašiti prošlogodišnju cifru za 3,9%.
Druga žetva kukuruza, koja se gaji nakon žetve soje na istim površinama, u novoj sezoni iznosiće 113,2 miliona tona. Druga žetva čini većinu proizvodnje kukuruza u Brazilu, a najviše se izvozi u drugoj polovini godine.
Dnevni osvrt na tržište – Info Tim 16. oktobar. Za detaljnije informacije morate biti ulogovani ili registrovani.
Poboljšanje vremena u Ukrajini nakon dugotrajnih kiša omogućava ubrzanu žetvu suncokreta, soje i kukuruza, za šta trgovci nadaju se da će naglo povećati ponudu kukuruza, pa otkupne cene nastavljaju da padaju.
Zaključno sa 9. oktobrom, u Ukrajini je obrađeno samo 15% površine ili 590 hiljada hektara useva kukuruza, od čega je požnjeveno 3,4 miliona tona sa prinosom od 5,4 tone/hektaru, iako je prošle godine u ovo vreme obrađeno 10,6 miliona tona sa 48% površine sa prinosom od 5,58 tona/hektaru.
Izvozne cene kukuruza u Ukrajini su smanjene za dodatnih 2-3 dolara/t na 202-204 dolara/t sa isporukom u luke Crnog mora tokom nedelje, ali su cene u grivnjama ostale na nivou od 9.500-9.600 grivnja/t zbog rasta kursa dolara u odnosu na grivnju za 1,2% tokom nedelje.
Ponuda kukuruza sporo raste jer su poljoprivrednici zauzeti žetvom suncokreta i soje i setvom ozime pšenice u očekivanju većih padavina koje se očekuju u narednih 7-10 dana. Stoga očekujemo novi talas povećane potražnje za kukuruzom od strane izvoznika u narednim nedeljama.
Prema podacima kompanije Platts, cena ukrajinskog kukuruza 6. oktobra bila je 213 dolara/t FOB crnomorske luke za isporuku u prvoj polovini novembra, što je 28 dolara/t manje nego pre dva meseca, jer je svetsko tržište pod snažnim pritiskom jeftinog američkog i brazilskog kukuruza.
Izvoz kukuruza iz Ukrajine u septembru 2025. godine iznosio je samo 40 hiljada tona, a u prvoj polovini oktobra - 125 hiljada tona, u poređenju sa 412 i 780 hiljada tona, respektivno, prošle godine.
Poređenja radi, izvoz kukuruza iz SAD u 2025/26. godine (od 1. septembra) dostigao je 7,94 miliona tona, što je 65% više nego u istom periodu prošle godine.
Prema podacima ANEC-a, Brazil će u oktobru izvesti 6,46 miliona tona kukuruza. Zbog povoljnih padavina tokom sezone sadnje kukuruza i soje, CONAB je povećao svoju prognozu za žetvu kukuruza u Brazilu za 2025/26. godinu za 0,32 miliona tona na 138,6 miliona tona, što značajno premašuje prognozu USDA iz septembra (131 milion tona) i žetvu za 2024/25. godinu (135 miliona tona).
Decembarski fjučersi kukuruza u Čikagu pali su tokom nedelje za 1,9% na 162 dolara/t (-2,7% za mesec, -6% za godinu), iako su dobili podršku od aktivne prodaje kukuruza iz SAD.
Zbog obustave rada vlade, izveštaji o napretku žetve kukuruza u SAD se ne objavljuju, ali prema procenama Rojtersa, 44% površine je već ožnjeveno, a prognoza toplog i gotovo suvog vremena za narednih 7-10 dana omogućiće ubrzanu žetvu.
Novembarski fjučersi kukuruza na Pariskoj berzi porasli su za 1,9% na 184,75 evra/t ili 215 dolara/t (-1,4% na mesečnom nivou, -18% na međugodišnjem nivou) tokom nedelje, pod pritiskom povećanja prognoza žetve pšenice i zaliha jeftinog brazilskog kukuruza.
Prema podacima EK, od 1. jula do 5. oktobra uvoz kukuruza u EU smanjen je za 30% u odnosu na prethodnu sezonu na 3,926 miliona tona, pri čemu su isporuke iz Brazila povećane 2,2 puta sa 0,949 na 2,14 miliona tona, a isporuke iz Ukrajine smanjene su 3,8 puta sa 2,733 na 0,706 miliona tona i iz SAD - sa 1,04 na 0,752 miliona tona.
Gubitak tradicionalnog evropskog tržišta za ukrajinski kukuruz i smanjena potražnja iz Turske i Egipta povećaće pritisak na cene.
U Turskoj, jednom od glavnih kupaca ukrajinskog kukuruza tokom leta, počela je žetva sopstvenog roda, što vrši dodatni pritisak na cene, smanjujući potražnju za uvozom.
Na drugim tržištima, posebno u Egiptu i Španiji, konkurentnost ukrajinskog kukuruza je ograničena jeftinijim isporukama iz Južne Amerike i SAD.
Dnevni osvrt na tržište – Info Tim 15. oktobar. Za detaljnije informacije morate biti ulogovani ili registrovani.
Dnevni osvrt na tržište – Info Tim 14. oktobar. Za detaljnije informacije morate biti ulogovani ili registrovani.
Prema novom izveštaju, tokom protekle dve godine, DanBred je postigao napredak u uzgoju od skoro 5 evra po svinji u završnoj fazi DanBreda. Ovo uključuje poboljšanja u preživljavanju prasadi, efikasnosti hranjenja i ukupnoj profitabilnosti.
Izveštaj „Rezultati za DanBred svinje 2025“ pruža potpun pregled kako se napredak u uzgoju odražava i u DanBred jezgru i u proizvodnim stadima, a istovremeno predstavlja i prognozu za budući napredak u uzgoju.
„Naši rezultati se zasnivaju na velikom i kvalifikovanom skupu podataka, što smatram glavnom prednošću. Izveštaj jasno pokazuje šta uzgoj donosi danas, ali i šta očekujemo u budućnosti“, kaže Kristijan Fink Hansen, direktor Centra za istraživanje svinja u Danskom savetu za poljoprivredu i hranu.
Jače i robusnije svinje
U poslednje dve godine, u DanBredovim nuklearnim stadima postignut je napredak u uzgoju od skoro 5 evra po svinji u završnoj fazi, pri čemu su preživljavanje prasadi, preživljavanje krmača i efikasnost hranjenja najviše doprineli ukupnom napretku. Osobine robusnosti činile su 73% ukupnog napretka, dok su osobine produktivnosti i reprodukcije doprinele 18% i 9%, respektivno.
Prvih 10% ističe puni potencijal
Napredak u uzgoju postignut prethodnih godina doveo je do značajnog povećanja produktivnosti u proizvodnim stadima. Broj prasadi po krmači godišnje povećan je u proseku za skoro 2 prasadi za samo dve godine, što je podržano povećanjem preživljavanja prasadi od 1,6 procentnih poena. Kod prasadi u završnom toku, produktivnost je stalno i značajno rasla, sa poboljšanjem proizvodne vrednosti po boksu od 5-7% godišnje.
U 2024. godini, prvih 10% krda krmača kompanije DanBred otklonilo je impresivnih 41,9 prasadi po krmači godišnje i postiglo stopu preživljavanja prasadi od 82,1%. Prvih 10% krda krmača kompanije DanBred u završnoj fazi takođe je pokazalo izvanrednu efikasnost hranjenja sa 2,23 kg hrane po kg prirasta i prosečnim dnevnim prirastom od 1.162 grama. To rezultira proizvodnom vrednošću od 141 evro po boksu godišnje.
„Ovi rezultati pokazuju da je naša genetika vodeća i u pogledu produktivnosti i u jačanju profitabilnosti naših kupaca. Veliki skup podataka dokazuje da DanBred ima jasnu prednost na globalnom nivou“, kaže Torben Aris, izvršni direktor DanBred-a.
Veće preživljavanje i veći dobitak na težini legla u budućnosti
DanBred je jedina kompanija koja je predstavila prognozu koja pokazuje očekivani dugoročni napredak u uzgoju.
Očekuje se da će ukupni godišnji napredak u uzgoju dostići 2,48 evra po svinji za završnu pripremu DanBred-a, a najveći doprinos će doći od preživljavanja prasadi, preživljavanja krmača i prirasta u leglu.
Ovaj izveštaj je jedini te vrste koji javno dokumentuje kako genetika kompanije DanBred donosi merljiva poboljšanja u produktivnosti i robusnosti, a istovremeno pruža solidnu osnovu za budući razvoj.
Kinesko zaustavljanje uvoza soje iz SAD verovatno će preplaviti Evropu jeftinim zalihama, ali kratkoročni dobitak bi mogao da zaključa blok u dublju strukturnu zavisnost od male grupe izvoznika.
Kako se trgovinski rat između SAD i Kine pogoršava, Peking je obustavio uvoz američke soje, prebacujući svoje snabdevanje u Brazil. Ovaj potez je ostavio američke proizvođače soje – mnogi sa sedištem u republikanskim uporištima – sa ogromnim viškom, jer je izvoz u Kinu pao sa 10 milijardi evra u 2024. na nulu u 2025. godini.
Prema novom okvirnom sporazumu o trgovini sa Vašingtonom, Brisel se obavezao da će olakšati uvoz američke soje. Trenutna prekomerna ponuda SAD omogućava EU da to učini po niskoj ceni – slično kao što je to učinila 2018. godine, kada je Kina prvi put uzvratila na američke tarife na čelik ciljajući američku soju.
EU je u velikoj meri zavisna od uvoza soje za svoju stočarsku industriju. Između jula 2024. i juna 2025. godine, kupila je 14,5 miliona tona soje i 20,1 milion tona sojinog brašna (nusproizvod koji se koristi za stočnu hranu), uglavnom iz SAD i Brazila.
Ali, dok evropski poljoprivrednici sada mogu imati koristi od jeftinije soje, taj trend „može postati loš potez na duge staze“, rekao je Olivije Antoan, francuski istraživač i autor knjige o geopolitici soje.
Niže cene uvoza verovatno će naštetiti sektoru soje u EU, koji se već bori da se takmiči na međunarodnom nivou, sa prinosima koji su i dalje daleko ispod prinosa globalnih konkurenata.
Na primer, u Francuskoj „proizvodnja soje u proseku iznosi jednu tonu po hektaru, u poređenju sa 3,5 tona po hektaru u Brazilu“, primetio je Antoan.
Iako je Peking pokazao da „može reći ne SAD“, blok ostaje „strukturno zavisan“ od nekolicine izvoznika soje u Severnoj i Latinskoj Americi, tvrdio je Antoan, ukazujući na ishranu bloka koja se zasniva na uvoznoj soji i koja je pretežno zasnovana na mesu.
„Potrošnja mesa u Evropi jednostavno ne bi postojala bez soje“, rekao je on.
Zavisnost Evrope od soje datira još iz perioda posle Drugog svetskog rata, kada je uvoz – prvo iz SAD, kasnije iz Brazila – doprineo rastu stočarske industrije na kontinentu.
Kina je takođe u velikoj meri zavisna od soje, kupujući 60% svetske proizvodnje za ishranu svog stočarskog sektora. Ali Peking je „transformisao strukturnu slabost u geopolitičku snagu“, objasnio je Antoan.
Prodor kineskih investicija u Latinsku Ameriku je ključni faktor. Nakon krize iz 2018. godine, Kina je ne samo diverzifikovala svoj uvoz soje, već je i „proširila Nove puteve svile u Južnu Ameriku“, investirajući u ključne kompanije „u svakoj fazi lanca snabdevanja“. Kao rezultat toga, „one sada imaju značajan uticaj u industriji“.
Da bi stvorio radna mesta i obezbedio stabilnost, Peking uvozi sirovu soju i vrši preradu u zemlji. EU, nasuprot tome, uvozi uglavnom prerađenu sojinu sačmu, ostvarujući malo dodate vrednosti.
Za Evropu, dodaje Antoan, „jedina poluga je da li kupiti ili ne kupiti“. Blok „želi da bude normativna sila i da nameće svoje zakone, ali nema uticaja na proizvodnju ili arhitekturu sistema soje“.
Da bi smanjila svoju zavisnost, Evropa bi mogla da traži nove dobavljače poput Ukrajine ili da diverzifikuje trgovinske sporazume sa južnoameričkim zemljama u okviru sporazuma EU-Merkosur, predložio je Antoan.
Porez na izvoz suncokretovog ulja u novembru može iznositi 7623 rub./t - za 424 rub. manje nego u oktobru, pri trenutnom kursu dolara od 81,9 rub. i indikativnoj ceni od $1,14 hiljada, ili 93,39 hiljada rub./t (prema podacima Moskovske robne berze), prognoziraju analitičari agencije OleoScope. U rasponu kursa dolara od 81 do 83 rub. porez može iznositi 6,9-8,5 hiljada rub./t, gde svaki rublj povećanja ili smanjenja kursa valute odgovara 798 rub. poreza. U oktobru njegova veličina iznosi 8047 rub./t pri indikativnoj ceni od $1126/t ili 93996 rub./t.
Indikativna cena suncokretove sačme za račun poreza u novembru iznosi $215,6, ili 17658 rub./t. Prema tome, izračunata stopa izvoznog poreza je 1248 rub./t, što je za 160 rub. manje nego u oktobru. U rasponu kursa dolara od 81 do 83 rub. porez može iznositi 1112-1414 rub./t, gde svaki rublj povećanja ili smanjenja kursa valute odgovara 150,9 rub. poreza. Veličina poreza na sačme u tekućem mesecu iznosi 1408 rub./t pri indikativnoj ceni od $214,4, ili 17887 rub./t.
U septembru je izvoz suncokretovog ulja iz Rusije procenjen na oko 85 hiljada tona — to je nizak nivo, što, između ostalog, ukazuje na niske prelazne zalihe suncokreta, kaže generalni direktor Instituta za konjunkturu agrarnog tržišta (IKAR) Dmitrij Rilko. On takođe dodaje da je trenutno teško proceniti obim izvoza u oktobru i novembru. Po njegovim rečima, trenutna izvozna cena tone ruskog suncokretovog ulja iznosi oko $1215. Povećanje cena je izazvano smanjenjem ponude sirovina na jugu Rusije i Ukrajine, objašnjava Rilko. „Ukrajina je usredsredila svoje isporuke na Evropu, a kod nas je loš rod na jugu. Da, negde i nekada će biti mnogo suncokretovog ulja, ali to će biti u Centru i Povolžju, i još ga treba dovesti do luka“, — prokomentarisao je on „Agroinvestoru“.
Potencijal izvoza suncokretovog ulja u sezoni 2025/26, prema procenama Saveza ulja i masti, iznosi 5,2 miliona tona, ali će njegova realizacija u potpunosti zavisiti od ravnomernosti ponude na tržištu „semenki“ od poljoprivrednih proizvođača po ekonomski opravdanim cenama, ranije je pisao „Agroinvestor“. Istovremeno, izvoz u septembru bio je za 30% manji nego 2024. godine i iznosio je 130-150 hiljada tona, proizilazi iz monitoringa OleoScope. U januaru-septembru isporuke su iznosile 2,55 miliona tona, izgubivši 34% u odnosu na prethodnu godinu. To se u velikoj meri može objasniti negativnom profitabilnošću isporuka, koja je zabeležena početkom godine.
Prema procenama Saveza ulja i masti, ne postoji ozbiljan potencijal za dalji rast izvoznih cena suncokretovog ulja. „Očekujemo prilično stabilne cene sa manjim kolebanjima“, rekao je rukovodilac udruženja Mihail Malьcev. Po mišljenju starijeg analitičara Centra za cenovne indekse Ekaterine Zaharove, svetske cene suncokretovog ulja ostaće visoke do kraja godine, a zatim ih može pritisnuti rast proizvodnje u Rusiji i Brazilu. Analitičar OleoScope Lilija Varыgina ranije je govorila da u perspektivi ne postoji potencijal za rast izvoznih cena suncokretovog ulja, kako zbog očekivanog rekordnog roda suncokreta u celoj Rusiji, tako i zbog pritiska svetskih cena ulja, posebno sojinog.
