Prema podacima Ministarstva ekonomije, zaključno sa 3. oktobrom, u Ukrajini je već ožvršeno 65% useva, od čega je ubrano 31,5 miliona tona žitarica, uključujući:
pšenica — 22,5 miliona tona (100% površine) sa prinosom od 4,5 tona/hektaru,
ječam — 5,3 miliona tona (100% površine) sa prinosom od 3,96 tona/ha,
grašak — 626,6 hiljada tona (100% površine) sa prinosom od 2,36 tona/hektaru,
kukuruz — 2 miliona tona (10% površine) sa prinosom od 5,08 tona/hektaru.
Prema podacima kompanije ASAP Agri, akumulirane količine kukuruza su trenutno uporedive sa izvozom kukuruza iz Ukrajine u oktobru prošle godine (1,9 miliona tona) i značajno premašuju oktobarske isporuke iz 2023. godine (1,1 milion tona), što ukazuje na odsustvo stvarnog deficita žitarica na domaćem tržištu. Prošle godine, vrhunac izvoza je pao na period novembar-januar.
Takođe, navedenog datuma, ubrana je sledeća količina uljarica:
uljana repica — 3,3 miliona tona (101% površine) sa prinosom od 2,6 tona/hektaru,
soja — 2,2 miliona tona (46% površine) sa prinosom od 2,22 tone/hektaru,
suncokret — 5,5 miliona tona (58,7% površine) sa prinosom od 1,83 tone/hektaru.
Iskopano je 2,4 miliona tona šećerne repe sa 25% površine sa prinosom od 48,5 tona/hektaru.
Obilne kiše koje su se nastavile u Ukrajini prošle i ove nedelje dodatno će odložiti žetvu i mogu dovesti do gubitka kvaliteta i prinosa.
Dnevni osvrt na tržište – Info Tim 06. oktobar. Za detaljnije informacije morate biti ulogovani ili registrovani.
Najnovija prognoza FAO-a za globalnu proizvodnju žitarica u 2025. godini povećana je ovog meseca za 10,1 milion tona (0,3 procenta), čime je ukupna proizvodnja dostigla 2.971 milion tona. Povećanje odražava revizije naviše prognoza proizvodnje za sve useve, a prednjače pšenica, kukuruz i pirinač (po redosledu veličine). Na ovom nivou, svetska proizvodnja žitarica je 3,8 procenata veća u odnosu na prethodnu godinu, što predstavlja najveći godišnji rast od 2013. godine.
Svetska proizvodnja pšenice se prognozira na 809,7 miliona tona u 2025. godini, što je povećanje od 0,6 odsto u odnosu na prethodni mesec i sada je 1,3 odsto iznad proizvodnje u 2024. godini. Veći deo ovogodišnjeg povećanja povezan je sa Australijom, gde su povoljne kiše u julu i avgustu, nakon sušnog početka sezone u nekim delovima zemlje, povećale očekivanja prinosa i podigle prognozu proizvodnje za 2025. godinu na nivo koji je sada u skladu sa petogodišnjim prosekom. Prognoze za Evropsku uniju i Rusku Federaciju su takođe povećane zbog jačih prinosa. Globalna proizvodnja krupnih žitarica u 2025. godini prognozira se na 1.605 miliona tona, što je povećanje od 0,3 odsto u odnosu na prošlomesečnu brojku i sada je 91,7 miliona tona više od rezultata u 2024. godini. Najnovija revizija naviše je uglavnom rezultat veće prognoze u Brazilu, povezane sa boljim nego očekivanim prinosima. Proizvodnja kukuruza je takođe povećana za Kinu (kopno), na osnovu novoobjavljenih zvaničnih podataka, i za Sjedinjene Američke Države, vezana za veću površinu koja je nadmašila istovremeno malo smanjenje prinosa. Sa 427,1 milionom tona, proizvodnja kukuruza u Sjedinjenim Američkim Državama dostigla bi rekordan nivo i činila bi jednu trećinu globalne proizvodnje, što je najveći udeo u globalnoj proizvodnji kukuruza od 2016. godine. Ova povećanja nadoknadila su smanjenja prognoza proizvodnje u Evropskoj uniji, gde je suvo i vruće vreme smanjilo očekivanja prinosa, i u Meksiku, gde nedavni zvanični podaci ukazuju na manju površinu od očekivane. Prognoze za globalnu proizvodnju ječma i sirka u 2025. godini takođe su neznatno povećane ovog meseca, uglavnom odražavajući poboljšane izglede u Australiji. Što se tiče pirinča, FAO je privremeno snizio svoju prognozu proizvodnje za Pakistan za 0,6 miliona tona (mleveno), zbog jakih poplava u Pendžabu, vodećoj provinciji proizvođaču pirinča u zemlji. Međutim, ovo smanjenje je nadmašeno povećanjem očekivanja proizvodnje za Indiju od 1,6 miliona tona, gde se izveštava o snažnom tempu sadnje useva Harif, uprkos nekim izazovima koje predstavljaju manjkave kiše u nekim istočnim i severoistočnim državama i poplave u severozapadnim oblastima. Kao rezultat ovih promena i raznih drugih manjih izmena, sada se predviđa da će svetska proizvodnja pirinča dostići rekordnih 556,4 miliona tona (mleveno) u 2025/26. godini, što je povećanje od 1,0 milion tona u odnosu na očekivanja iz septembra i podrazumeva godišnje povećanje od 1,2 procenta.
Očekuje se da će FAO prognoza za svetsku potrošnju žitarica u sezoni 2025/26. dostići rekordni nivo od 2.930 miliona tona, nakon revizije naviše za 8,1 milion tona od septembra. Sa 1.575 miliona tona, prognoza za ukupnu potrošnju krupnih žitarica u sezoni 2025/26. je veća za 7,2 miliona tona od prethodnog izveštaja i 33,8 miliona tona (2,2 procenta) veća od nivoa iz 2024/25. Ovomesečna revizija naviše uglavnom odražava veću upotrebu kukuruza i ječma u stočnoj hrani i u industrijske svrhe. Prognozira se da će obilne zalihe kukuruza biti usmerene na stočnu hranu kod vodećih proizvođača Brazila i Sjedinjenih Američkih Država, kao i u zemljama uvoznicama kao što su Egipat i Meksiko. Potrošnja pšenice u sezoni 2025/26. takođe se očekuje na rekordnom nivou od 804,2 miliona tona, pri čemu se očekuje porast i upotrebe hrane i ljudske potrošnje, što je u skladu sa rastom stanovništva, pri čemu je potrošnja hrane po glavi stanovnika uglavnom nepromenjena u odnosu na prethodnu godinu. Prognozira se da će svetska potrošnja pirinča dostići istorijski maksimum od 550,8 miliona tona u 2025/26. godini, što je malo promenjeno u odnosu na očekivanja iz septembra i povećanje od 2,0 procenta u odnosu na 2024/25. godinu.
Prognoza svetskih zaliha žitarica do kraja sezone 2026. godine revidirana je naviše za 1,6 miliona tona u odnosu na prethodnog meseca na 900,2 miliona tona, s tim da su naviše revidirane pšenica i pirinač, dok su prognoze za krupna žitarica blago smanjene. Očekuje se da će zalihe pšenice porasti za 2,4 miliona tona u odnosu na početne nivoe, uz izvesno povećanje kod glavnih proizvođača kao što su Kanada i Ruska Federacija nakon velikih žetvi. Očekuje se da će se zalihe kukuruza oporaviti uglavnom zbog akumulacija kod glavnih proizvođača Brazila i Sjedinjenih Američkih Država, dok bi zalihe u Evropskoj uniji mogle da se smanje kako se prognoze proizvodnje smanjuju, a očekuje se da će upotreba stočne hrane rasti. Od ostalih krupnih žitarica, očekuje se da će zalihe ječma, sirka i raži ostati stabilne. Očekuje se da će globalni odnos zaliha i upotrebe žitarica u 2025/26. godini ostati gotovo nepromenjen u odnosu na prošlu sezonu na 30,6 procenata, što i dalje ukazuje na dobre izglede za ponudu u novoj sezoni. Nakon povećanja za 1,1 milion tona na 215,6 miliona tona, FAO-ova prognoza svetskih zaliha pirinča na kraju 2025/26. tržišne godine i dalje sugeriše da bi svetske rezerve pirinča mogle dostići rekordno visok nivo, održavane akumulacijama u zemljama izvoznicama i uvoznicama pirinča.
Najnovija prognoza FAO-a za svetsku trgovinu žitaricama u 2025/26. godini povećana je za 3,7 miliona tona na 497,1 milion tona ovog meseca, što ukazuje na povećanje od 2,5 odsto (12,0 miliona tona) u odnosu na nivo iz 2024/25. godine. Prognozira se da će svetska trgovina pšenicom (jul/jun) porasti za 4,9 odsto (9,5 miliona tona) u 2025/26. godini na 202,1 milion tona, što je povećanje od 1,2 miliona tona u odnosu na prognozu prošlog meseca. Niži izvozni izgledi u Evropskoj uniji, koji odražavaju spor tempo primećen u prvom kvartalu, nadmašeni su revizijama naviše za izvoz iz Australije, zbog obilnih zaliha nakon velike žetve, i Sjedinjenih Američkih Država zbog konkurentnih cena i kontinuirane jake potražnje iz Iraka i Turske. Trgovina krupnim žitaricama je takođe porasla za 2,9 miliona tona nakon revizija naviše za ječam i sirak, dok se očekuje da će globalna trgovina kukuruzom, sa 189,9 miliona tona, biti blizu nivoa iz sezone 2024/25, jer zemlje uvoznice koriste obilne zalihe i niske cene. Početak sezone 2025/26. doneo je snažnu potražnju za krupnim žitaricama iz Evropske unije, Meksika i Turske, dok je kupovina iz Kine i dalje niska. Prognozira se da će međunarodna trgovina pirinčem u 2026. godini (januar-decembar) iznositi 60,1 milion tona, što je manje od revidirane prognoze od 61,2 miliona tona za 2025. godinu. Očekuje se da će godišnje smanjenje od 1,8 procenata biti vođeno potražnjom, jer bi obilne raspoloživosti zbog dobrih lokalnih žetvi i velikih kupovina u 2025. godini mogle dovesti do drugog godišnjeg smanjenja azijskog uvoza, a istovremeno bi donekle olakšale kupovine iz afričkih zemalja
Nedeljni osvrt na tržište – Info Tim od 29.09.2025. do 03.10.2025. Za detaljnije informacije morate biti ulogovani ili registrovani.
Cene kukuruza u Ukrajini padaju pod pritiskom pada kotacija na berzi ali i pozadini nove žetve
Dnevni osvrt na tržište – Info Tim 02. oktobar. Za detaljnije informacije morate biti ulogovani ili registrovani.
Dnevni osvrt na tržište – Info Tim 01. oktobar. Za detaljnije informacije morate biti ulogovani ili registrovani.
