COCERAL, Evropsko trgovinsko udruženje za žitarice, mahunarke i uljarice, stočnu hranu i druge poljoprivredne sirovine, objavilo je novu prognozu za evropsku proizvodnju žitarica u 2025. godini, znatno veću od junske procene. Očekuje se da će prinosi pšenice i ječma biti rekordni, dok je prognoza za kukuruz znatno smanjena.
U poređenju sa junskim procenama, prognoza žetve žitarica za EU-27 i Veliku Britaniju povećana je sa 300,7 na 306,8 miliona tona, što će značajno premašiti brojku za 2024. godinu (279,1 milion tona).
Prognoza proizvodnje pšenice (isključujući tvrde sorte) povećana je sa 143,1 na rekordnih 147,4 miliona tona (125,6 miliona tona u 2024/25. godine), jer su povoljni vremenski uslovi u Francuskoj, Nemačkoj, Poljskoj i jugoistočnoj Evropi doveli do boljih od očekivanih prinosa.
Prognoza proizvodnje ječma povećana je sa 59,2 na 63,8 (57,5) miliona tona, što je čini drugom najvećom u poslednjih 10 godina.
Prognoza proizvodnje uljane repice povećana je sa 20 na 21,6 (17,9) miliona tona zbog boljeg nego očekivanog roda na severozapadu EU, posebno u Francuskoj.
Istovremeno, prognoza proizvodnje kukuruza je smanjena sa 60,6 na 56,7 (60,2) miliona tona zbog nepovoljnih vremenskih uslova u jugoistočnim regionima EU.
Dnevni osvrt na tržište – Info Tim 23. septembar. Za detaljnije informacije morate biti ulogovani ili registrovani.
Dnevni osvrt na tržište – Info Tim 22. septembar. Za detaljnije informacije morate biti ulogovani ili registrovani.
U svom mesečnom izveštaju objavljenom 18. septembra, Međunarodni savet za žitarice (IGC) povećao je prognozu proizvodnje svih žitarica (pšenice i stočnog žita) u 2025/26. godine za 8 miliona tona u poređenju sa procenama iz avgusta, što bi bilo 87 miliona tona ili 4% više nego prošle sezone.
Zahvaljujući rekordnoj žetvi od 2,412 milijardi tona, po prvi put u istoriji, ukupna ponuda žitarica će dostići rekordnih 3 milijarde tona, uprkos neuobičajeno niskim početnim zalihama.
Prema procenama IGC-a, proizvodnja pšenice u 2025/25. godine iznosiće 819 miliona tona, što će premašiti proizvodnju iz 2024/25. godine za 2,5%, a proizvodnja kukuruza biće 1,297 milijardi tona, što će premašiti žetvu prošle sezone za 5%.
Očekuje se da će ukupna trgovina žitaricama porasti za 15 miliona tona u poređenju sa prethodnom sezonom na 438 miliona tona, što bi bila druga najveća brojka u istoriji.
Globalna potrošnja žitarica će takođe dostići rekordnih 2,395 miliona tona, što je 4,2 miliona tona iznad avgustovske prognoze. U poređenju sa prethodnom sezonom, očekuje se da će se potrošnja povećati za 50,1 milion tona, uključujući povećanje za hranu, stočnu hranu i industrijske svrhe.
Prognoza svetskih zaliha žitarica povećana je za 9 miliona tona na 606 miliona tona, što će premašiti pokazatelj za 2024/25. godinu za 17 miliona tona, a posebno za završne zalihe pšenice - za 6 miliona tona na 270 miliona tona, što odgovara nivou prošle sezone.
Prema podacima IGC-a, globalna proizvodnja soje ostaće stabilna na 429 miliona tona, jer rast u Južnoj Americi nadoknađuje pad u drugim delovima zemlje.
„Međutim, očekuje se da će ukupna potrošnja soje porasti za 3% u odnosu na prethodnu godinu, jer segmenti stočne hrane, hrane i industrije povećavaju kapacitet prerade“, saopštio je IGC. „Nakon snažnog povećanja prošle godine, zalihe bi mogle biti smanjene. Prognozira se rekordni obim trgovine od 185 miliona tona, uz podršku jače potražnje u Aziji.“
Međunarodna stručna konferencija takođe predviđa da će globalna proizvodnja pirinča dostići rekordnih 544 miliona tona, „sa trendovima rasta stanovništva koji vode do novog vrhunca u potrošnji“. Trgovina pirinčem će rasti za 2% u odnosu na prethodnu godinu, pri čemu će Indija činiti 40% ukupne trgovine.
Indeks cena žitarica i uljarica IGC-a praktično se nije promenio u odnosu na prošlog meseca, pao je za 4% u odnosu na isti period prošle godine. Cene pirinča pale su za 33% u tom periodu, nadoknađujući povećanje cena kukuruza i ječma.
Cene u svetskim lukama – 19.09.2025. Za više informacija morate biti registrovani ili ulogovani.
Iako je u periodu od 2021. do 2024. godine u sisteme za navodnjavanje u javnoj svojini uloženo više od 58 miliona evra, upravljanje ovom infrastrukturom i dalje nije efikasno.
To se navodi u Izveštaju o reviziji svrsishodnosti poslovanja koji je sačinila Državna revizorska institucija.
U tom dokumentu se navodi i da je zbog kašnjenja u donošenju planskih dokumenata i nefunkcionalnosti pojedinih sistema, ostvarenje strateških ciljeva u oblasti navodnjavanja do 2034. godine - ozbiljno ugroženo.
Uprkos velikim ulaganjima, mnogi sistemi nisu pušteni u rad. Iako su fizički objekti poput brana, crpnih stanica i akumulacija završeni (npr. "Mali Iđoš", "Srbobran", "Jaseničke kapi"), oni još uvek ne funkcionišu u praksi. Razlozi uključuju loše fizičko stanje sistema, manjak tehničke dokumentacije i nepostojanje jasnih vlasničkih odnosa.
Na papiru, sistemi za navodnjavanje u javnoj svojini pokrivaju oko 105.000 hektara, što predstavlja manje od šest odsto zemljišta pogodnog za navodnjavanje u Srbiji. Međutim, zbog neodržavanja i nebrige vlasnika i korisnika, u praksi se navodnjava daleko manja površina
Nedeljni osvrt na tržište – Info Tim od 15.09.2025. do 19.09.2025. Za detaljnije informacije morate biti ulogovani ili registrovani.
Ove i sledeće nedelje, ceo američki „kukuruzni pojas“ doživeće hladno vreme sa dugotrajnim padavinama i obilnim pljuskovima, što će sprečiti sazrevanje i sušenje kukuruza i soje, kao i odložiti aktivan početak žetve, što će podržati cene.
Padavine će doprineti akumulaciji vlage uoči setve i ubrzati razvoj već posejane ozime pšenice.
Vreme u kanadskim prerijama tokom narednih 7-10 dana biće suvlje i povoljnije za žetvu kasnih useva, tako da se prognoze dobrih žetvi mogu potvrditi.
U južnom Brazilu , gde je bilo dovoljno padavina, u toku je aktivna setva kukuruza i soje kao prvog useva, dok se u centralnom Brazilu prognoziraju pojedinačne kiše sledeće nedelje, što će takođe omogućiti početak setve, iako bi kišna sezona trebalo da počne krajem septembra, a tada će se soja sejati masovno.
U većem delu Argentine, nakon padavina akumulirane su dovoljne rezerve vlage u zemljištu, što pogoduje ranom početku setve kukuruza i suncokreta, ali prognoze hladnog vremena mogu sprečiti aktivnu setvu. Istovremeno, padavine poboljšavaju stanje useva pšenice.
Nekoliko kišnih talasa povećalo je rezerve vlage u zemljištu širom većeg dela Evrope , olakšavajući prolećnu setvu i setvu ozimih useva. Sledeće nedelje se prognozira još jedan ciklon sa padavinama koje će se proširiti na istočnu i južnu Evropu, poboljšavajući uslove za ozimu setvu.
Ove nedelje, zapadni i centralni regioni Ukrajine dobili su obilne padavine, od kojih su se neke proširile na sever i jug, ali praktično nisu stigle do jugoistočnih regiona, gde se nastavlja jaka suša, što ne doprinosi setvi i razvoju ozime pšenice i uljane repice.
Dugotrajne padavine u zapadnoj i centralnoj Ukrajini odlažu žetvu suncokreta i soje, kao i sazrevanje i sušenje kukuruza, što povećava deficit ponude na tržištu, pa cene ostaju visoke.
Crnomorski regioni Ruske Federacije doživeli su raštrkane padavine, što je neznatno poboljšalo uslove za setvu ozimih useva, ali generalno region ostaje u režimu suše, jer se ne prognoziraju značajnije padavine u narednih 7-10 dana.
Nedavne kiše su poboljšale vlažnost zemljišta u većem delu Australije, a hladnije vreme se prognozira za sledeću nedelju, ali setva pšenice i uljane repice u celini odvija pod optimalnim uslovima.
Tokom proteklih nekoliko nedelja, uslovi za setvu kukuruza i soje u centralnoj i severoistočnoj Kini bili su povoljni, proizvođači na severoistoku već žanju soju i kukuruz, dok kiše nastavljaju u centralnoj Kini, što je pogodno za setvu ozime pšenice i uljane repice.
Australijska vlada planira da izdvoji 1,1 milijardu australijskih dolara (735 miliona američkih dolara) tokom 10 godina za razvoj industrije održivih goriva, što će pozdraviti poljoprivrednici u zemlji, koji godinama traže podršku od države, prenosi Blumberg.
Dodeljena sredstva će stimulisati privatne investicije, što će omogućiti da proizvodnja biogoriva počne već 2029. godine, budući da zemlja ima dovoljno resursa za to, posebno uljane repice i sirka.
Stručnjaci veruju da će proizvodnja tečnih goriva sa niskim sadržajem ugljenika otvoriti značajne ekonomske mogućnosti za Australiju.
Glavni svetski poljoprivredni izvoznici, uključujući SAD i Brazil, odavno razvijaju čista goriva kako bi smanjili emisije i poboljšali profitabilnost, ali Australija nije razvila ovaj pravac. Skoro 70% uljane repice u zemlji se izvozi sirovo i koristi u inostranstvu za proizvodnju biogoriva, ali ne postoji domaća tehnologija za preradu sirovine u biodizel. Novo rešenje će omogućiti da se dodata vrednost vrati u zemlju i pretvori uljanu repicu u obnovljivo gorivo.
Podsetimo se da je u 2024/25. godine Australija isporučila EU sa 3,5 miliona tona uljane repice, odnosno 47% ukupnog uvoza (7,5 miliona tona).
Kanada je ranije odlučila da poveća svoje kapacitete za preradu uljane repice na 15-16 miliona tona, što će značajno ograničiti izvoz. U prethodnoj sezoni, od 19 miliona tona uzgajane uljane repice, 12 miliona tona je prerađeno u zemlji, a preostalih 7 miliona tona je izvezeno.
Ukrajina je nedavno uvela carine na izvoz uljane repice, što će takođe smanjiti obim izvoza i podstaći povećanje prerade.
Velika Britanija planira da uvede antidampinške carine na uvoz kineskog biodizela u iznosu od 15,68-54,64%. A Nemačko udruženje za promociju uljarica i žitarica smatra budućnost biodizela teškom zbog određenih neizvesnosti vezanih za carinsku politiku SAD prema EU, Brazilu, Kanadi i, posebno, Kini.
