AKTUELNOSTI

26. septembra. FINMARKET.RU - Potencijal za izvoz žitarica iz Ruske Federacije u ovoj poljoprivrednoj godini (jul 2024-jun 2025) manji je za 22-23 miliona tona u odnosu na prošlu godinu, zbog čega je izvozna kvota (uvedena od 15. februara do 30. juna) godišnje) može postati nula. Ali uprkos ovom padu, Ruska Federacija će zadržati vodeću poziciju na svetskom tržištu pšenice, kaže Vladimir Petričenko, generalni direktor kompanije ProZerno.

„Izvozni potencijal, uprkos smanjenju žetve žitarica, nije loš, ali je za 22 miliona tona, možda čak i za 23 miliona tona, manji nego prošle godine“, rekao je Petričenko na 16. Kongresu preduzeća za brašno i žitarice Ruske Federacije u četvrtak u Moskvi.

Prema njegovim rečima, izvoz žitarica ove poljoprivredne godine će biti 48,7 miliona tona.

U prošloj poljoprivrednoj godini Ruske Federacije, prema podacima Ministarstva poljoprivrede, izvoz je iznosio 72,2 miliona tona, od čega je 54,1 milion tona pšenice.

Istovremeno, Petričenko je napomenuo da najrealnija procena snabdevanja u inostranstvu zavisi od toga koliko će interventni fond biti „raspakovan“. „Sada ima slobodno oko 4 miliona tona, oni moraju da budu stavljeni na tržište da bi se obezbedio izvozni potencijal od 48-49 miliona tona, ako se to ne desi, onda će to biti još manje za 3-4 miliona tona“, rekao je on.

Prema rečima stručnjaka, robne intervencije (prodaja žita iz interventnog fonda) mogu da se intenziviraju u decembru-januaru.

Prema njegovoj prognozi, izvoz pšenice ove poljoprivredne godine mogao bi da dostigne 40,4 miliona tona. Potencijal je manji za skoro 12 miliona tona (u poređenju sa prošlogodišnjim izvozom, koji procenjuje na 52,2 miliona tona), iako ćemo i dalje ostati broj jedan u svetu po zalihama pšenice“, naglasio je stručnjak.

Pošiljke ječma i kukuruza u novoj sezoni biće beznačajne. „Prvo će nestati ječma, jer ga je već teško naći za izvozne zalihe Izvoz kukuruza može biti zatvoren u decembru – neće biti komercijalnih pošiljki“, smatra Petričenko. On nije isključio da kvota za izvoz žitarica iz Ruske Federacije ove sezone može biti nula. „Videćemo, videćemo ovo, verovatno u nekoj budućnosti“, rekao je on.

Za ceo tekst morate biti ulogovani

MARS predviđa prinose suncokreta u EU ispod petogodišnjeg proseka

Evropska agencija MARS snizila je prognoze prosečnih prinosa suncokreta u Evropskoj uniji zbog nepovoljnih uslova u južnoj i istočnoj Evropi ispod petogodišnjeg proseka, ali je povećala prinose soje.

Prinos suncokreta je smanjen na 19,8 c/ha sa avgustovskih cifara od 20,04 c/ha. Prosek za pet godina je 21,5 c/ha.

Prinos soje povećan je na 28,5 c/ha, što je više od avgustovske prognoze od 27,5 i više od petogodišnjeg proseka - 27,3 c/ha.

Promenu pokazatelja analitičari objašnjavaju nepovoljnim vremenskim prilikama: dok su u zapadnom delu Evrope u avgustu vladali dobri vremenski uslovi, u južnim i istočnim krajevima previsoke temperature su negativno uticale na akumulaciju biomase. U većem delu Rumunije, Bugarske, Mađarske, Slovačke i Austrije, vrućina je pogoršana stalnim nedostatkom padavina. Jasan i produžen nedostatak padavina primećen je i u istočnoj Ukrajini, južnoj Rusiji i Belorusiji, što je negativno uticalo na prinose suncokreta. Septembar je doneo vlažno i hladno vreme u većem delu Evrope.

Centralnu Evropu je i ranije pogodio moćni ciklon Boris, koji je izazvao dugotrajne oluje i poplave, sa negativnim uticajima na useve koje je trenutno teško kvantifikovati. Prema evropskim poljoprivrednicima, usevi uljane repice, soje i lucerke bili su posebno teško pogođeni.

Coceral je ažurirao svoju prognozu prinosa pšenice za mlevenje, koja je smanjena za 7,7 miliona tona, sa 122,6 miliona tona u junu na 114,9 miliona tona u septembru. U odnosu na prošlu godinu, pad žetve biće 11,5 miliona tona.

Najveći pad je bio u Francuskoj -4,1 milion tona u odnosu na junsku prognozu i Nemačkoj -1,8 miliona tona. Obe zemlje su bile pogođene smanjenom zimskom površinom zbog produženih kiša tokom kampanje serve 2023, kao i kiše i nedostatka sunca u proleće 2024. u zapadnoj Evropi. Belgija -0,4 miliona tona, Danska -0,4 miliona tona i Švedska -0,37 miliona tona takođe su pogođene oštrim smanjenjem prognoze.

Potražnja za novom ukrajinskom žetvom kukuruza je naglo porasla, uvoznici su se pojačali, dok je ponuda od farmera i dalje ograničena, a najviše prodaju poljoprivredna gazdinstva. Interesovanje za ukrajinski kukuruz je poraslo usred vesti o nižim žetvama u Ukrajini i Južnoj Americi. Ovo su izvestili analitičari zemljoradničke zadruge PUSK, stvorene u okviru VAR-a.

„U septembru je Ukrajina izvezla 200 hiljada tona kukuruza, a iako je ovo prelazni period, najveći obim izvoza očekujemo u oktobru, novembru i decembru“, kažu analitičari PUSK-a. Prošle tržišne godine Ukrajina je izvezla oko 30 miliona tona kukuruza. Ove sezone, međutim, očekuju se znatno manji obim zbog smanjenih zaliha – od 1. septembra u skladištima je bilo svega 600 hiljada tona. „Predviđamo žetvu kukuruza od 21-22 miliona tona, od čega će oko 5 miliona biti potrošeno na domaćem tržištu. Izvozni potencijal kukuruza je procenjen na 15-17 miliona tona, što je skoro upola manje“, ističu stručnjaci.

Istovremeno, globalna tržišta pokazuju veliku potražnju za ukrajinskim kukuruzom, posebno u Evropi. „Španija bukvalno usisa ukrajinski kukuruz: do kraja prošle nedelje cena je porasla na 222-224 dolara po toni, dok je početkom nedelje počela sa 215 dolara. Kupovini se pridružio i Portugal“, kažu analitičari. Međutim, ukrajinski kukuruz se suočava sa konkurencijom iz SAD. „Američki izvoznici nude kukuruz za 2-3 dolara po toni jeftiniji, što tera uvoznike, posebno Španiju, da pređu na američki kukuruz u novembru i decembru“, dodaju analitičari PUSK-a.

Na globalno tržište utiču i spoljni faktori, posebno kampanja setvee u Argentini. „usevi kukuruza u Argentini suočeni su sa nedostatkom vlage, što može ozbiljno da utiče na žetvu i, kao rezultat, svetske cene“, komentarišu stručnjaci. Uprkos lokalnim fluktuacijama, očekuje se da će cene kukuruza nastaviti da rastu u drugoj polovini sezone. „Već vidimo uzlazne trendove. Do kraja godine zamišljena cena može dostići 200-205 dolara po toni, a na proleće čak 220-230 dolara. Međutim, u naredne 2-3 nedelje cene mogu privremeno pasti na 175-178 dolara po toni“, zaključuju analitičari.

Za ceo tekst morate biti ulogovani

Za ceo tekst morate biti ulogovani

Ciklon Boris doneo je obilne pljuskove u zemlje centralne i istočne Evrope, što je dovelo do poplava. Reke su se izlile iz korita u Poljskoj, Rumuniji i Češkoj, u Austriji je pao sneg i lavine, stotine hiljada kuća je ostalo bez struje, neki od njih su poplavljeni, dalekovodi su uništeni, saobraćaj vozova je bio komplikovan, a bilo je i smrtnih slučajeva.

Količina padavina koja je pala za tri dana je 2-4 puta veća od prosečne mesečne stope za septembar, pa je vodostaj u Dunavu dostigao najviši nivo u poslednjih 20-30 godina. Takvo vreme zaustavilo je berbu kasnih useva i dovelo do gubitka dela roda.

Uragan Fransin doneo je kišu na Srednji zapad SAD. Oni će odložiti žetvu, ali će popuniti rezerve vlage u zemljištu uoči setve ozime pšenice. Sledeće nedelje nastaviće se padavine i padati temperature, što odlaže sušenje soje i kukuruza.

Obilne kiše padale su i na zapadu kanadskih prerija. Oni će se sledeće nedelje proširiti na istočne oblasti i odložiti berbu repice i kasnih useva, a mogu uticati na kvalitet useva.

U centralnoj brazilskoj državi Mato Groso vlada ekstremna vrućina na 35-38 o C, a niska vlažnost zemljišta ne dozvoljava setvu soje. Temperature će ostati visoke narednih 10-14 dana, a kišna sezona počeće za samo nekoliko nedelja. Kasna sadnja soje može odložiti sadnju kukuruza drugog useva. Južne države Parana i Rio Grande do Sul zadesile su obilne kiše, što će poboljšati stanje useva pšenice i kukuruza i omogućiti ranu setvu soje.

U Argentini nedostatak padavina odlaže razvoj ozime pšenice i setvu kukuruza. Naredne sedmice se ne očekuje kiša, a temperature će biti iznad normalne.

Obilne kiše pale su na zapadu i jugu Ukrajine, dok je u istočnim regionima Ukrajine i jugozapadnom delu Ruske Federacije, gde se gaji ozima pšenica, padavina nije bilo, što će odložiti setvu. Sledeće nedelje se u ovim krajevima ne očekuju padavine, pa će period setve ozime pšenice biti veoma kratak, a mrazevi su mogući već u oktobru i početkom novembra.

Setva ozime uljane repice u Ukrajini i Ruskoj Federaciji nije obavljena u optimalnim rokovima, pa će se površine pod njom znatno smanjiti.

Pustinja Sahara - jedno od najsušnijih mesta na planeti - počela je da postaje zelena. Predviđa se da će u septembru dobiti 500% svojih mesečnih padavina, što bi moglo dovesti do cikličnih promena i pretvoriti ga u šumovitu regiju. Naučnici ovu situaciju objašnjavaju globalnim zagrevanjem izazvanim ljudskim zagađenjem planete.

Za ceo tekst morate biti ulogovani