Kina otvara vrata pšenice Argentini

Postoji novi konkurent na najvećem kanadskom tržištu pšenice, ali analitičar nije previše zabrinut zbog pretnje.

Argentina i Kina dogovorile su fitosanitarni protokol u oktobru 2023., otvarajući put argentinskoj pšenici da uveze azijski gigant.

Nakon toga je usledila objava iz januara 2024. da je Kina dodala nekoliko argentinskih kompanija na svoju listu odobrenih izvoznika.

„Prodaja je sada moguća, ali nijedna još nije objavljena“, navelo je američko Ministarstvo poljoprivrede u svom nedavnom izveštaju Grain: Vorld Markets and Trade.

Argentina obično isporučuje svoju pšenicu u druge latinoameričke zemlje, ali u velikim godinama ide dalje, prodajući na tržištima u Aziji i Africi.

USDA predviđa 10 miliona tona izvoza u 2023-24, što je veliki skok u odnosu na prošlogodišnji program smanjenja suše od 4,68 miliona tona.

„Diverzifikacija na nova tržišta, kao što je Kina, biće važna za Argentinu jer Brazil nastoji da poveća samodovoljnost“, navodi USDA.

„Pored toga, slabiji rod ove godine za Australiju nakon nekoliko godina velikih useva pruža mogućnosti Argentini da stekne uporište na novim tržištima.

Prema statistici Kanadske komisije za žito, Kina je najveći kupac u Kanadi, koja je kupila 1,26 miliona tona pšenice u rasutom stanju iz Kanade tokom prvih pet meseci plodne godine 2023-24.

Analitičar MarketsFarma Bruce Burnett ne misli da će Argentina odgristi taj obim.

„Većina njihovih sorti je evropska ili zasnovana na evropskoj genetici, tako da su to meke pšenice i u osnovi imaju niže količine proteina“, rekao je on.

Njihova pšenica je u rangu srednjeg do niskog kvaliteta u poređenju sa kanadskom visokokvalitetnom tvrdom pšenicom sa visokim sadržajem proteina. Oni nisu u direktnoj konkurenciji jedni sa drugima.

On misli da bi argentinska pšenica mogla zameniti nešto meke crvene ozime pšenice iz Evropske unije i regiona Crnog mora i možda nešto niskoproteinske pšenice iz Australije, iako je to bela pšenica u odnosu na argentinsku crvenu pšenicu.

Barnet se pita da li će Argentina uopšte predstavljati pretnju Kini ove godine zbog problema sa usmeravanjem žitarica kroz Panamski kanal. Međutim, Rusija se takođe suočava sa sličnim logističkim problemima sa Sueckim kanalom.

Očekuje se da će Kina biti aktivni kupac ove godine, uvozeći 12 miliona tona useva.

„Na domaću proizvodnju su ove marketinške godine uticali preterano vlažni uslovi tokom leta neposredno pre žetve, što je rezultiralo i manjom proizvodnjom i većim udelom pšenice kvaliteta za stočnu hranu“, saopštilo je USDA.

Kina je ove godine većinu svoje pšenice nabavila iz Australije, Kanade i u manjoj meri iz Sjedinjenih Država. Međutim, naporno radi na diverzifikaciji svoje liste dobavljača dodavanjem zemalja kao što je Argentina.

USDA predviđa da će Argentina ove godine proizvesti 15,5 miliona tona pšenice, što je povećanje od 24 odsto u odnosu na prošlu godinu.

„Padavine tokom sadnje i kritičnog perioda rasta bile su ispod proseka, ali iznad prošlogodišnjih nivoa suše“, navodi USDA u zasebnom izveštaju.

„Padavine na kraju sezone pomogle su da se povećaju prinosi u južnom Buenos Ajresu, što je pogodovalo usjevima koji su se kasnije razvijali.

Većina izvoza zemlje odvija se između decembra i marta.


 

Nemačka ratarska i stočarska proizvodnja u 2023

Ratarska proizvodnja dostigla je vrednost od 37,3 milijarde evra (+1,4%), dok je stočarska proizvodnja procenjena na 35,3 milijarde evra (-0,8%).

Prema preliminarnim proračunima Saveznog poljoprivrednog informacionog centra (BZL), vrednost proizvodnje nemačke poljoprivrede ostala je gotovo ista u odnosu na prethodnu godinu. Ratarska proizvodnja dostigla je vrednost od 37,3 milijarde evra (+1,4%), dok je stočarska proizvodnja procenjena na 35,3 milijarde evra (-0,8%).

Vremenske prilike u 2023. godini negativno su uticale na žetvu mnogih vrsta žitarica. Pored toga, niske cene na svetskom tržištu uticale su na cenu žita u Nemačkoj

Dalje smanjenje zaliha svinja dovelo je do povećanja cena, a time i do povećanja vrednosti proizvodnje.

Niže cene energije dovele su do pada cena đubriva i stočne hrane.

Usevi

Prema preliminarnim proračunima, vrednost proizvodnje za biljnu proizvodnju iznosila je 37,3 milijarde evra, što je povećanje od 1,4% u odnosu na prethodnu godinu.

Žetva žitarica u celini pala je 2% ispod prošlogodišnjeg nivoa. Dok su prinosi ovsa (-41%) i ječma (-28%) pali, kukuruz je zabeležio veći prinos (+23%); procenjuje se da raž i tritikale imaju nešto niže ili stabilne prinose (pšenica: -6%).

Pad cena od 15 do 35% zabeležen je za sve vrste žitarica (pšenica: -30%). Kao rezultat toga, vrednost proizvodnje žitarica pala je za 32,5% na 8,7 milijardi evra.

Uljare su ostvarile vrednost proizvodnje od 1,9 milijardi evra (-37%). Povećanje žetvenih količina kretalo se od nešto manje od 1% za seme uljane repice i repice do 2% za soju i 4% za seme suncokreta. Postignute cene uljane repice i repice pale su za 38 odsto, soje za 25 odsto, a suncokreta za 47 odsto.

Proizvodna vrednost krmnog bilja porasla je za 43,7% na 5,5 milijardi evra u odnosu na 2022. godinu. Prinosi većine krmnih kultura, kao što su trava i silaža kukuruza, porasli su za oko 3% do 16%. Ostvarene cene su porasle između 3% (seno) i 47% (kukuruzna silaža).

Stočarska proizvodnja

Vrednost proizvodnje životinja i životinjskih proizvoda iznosila je 35 milijardi evra, od čega se 18 milijardi odnosi na životinjsku proizvodnju (+7,6%), a 17 milijardi (-8,3%) na proizvode životinjskog porekla.

Prema preliminarnim proračunima, vrednost proizvodnje svinja iznosila je 8,9 milijardi evra (+15%). Već prošle godine visoke cene dodatno su porasle na 2.273 evra po toni u 2023. (+18%). Nasuprot tome, ponuda životinja je ponovo opala za 5%.

Pošiljke pšenice preko Sueca pale usred napada na Crveno more

Isporuke pšenice preko Sueckog kanala pale su za skoro 40 odsto u prvoj polovini januara na 0,5 miliona metričkih tona zbog napada u Crvenom moru i Adenskom zalivu, saopštila je Svetska trgovinska organizacija u četvrtak na platformi  društvenih medija Ks.

Podaci STO, zasnovani na kontrolnoj tabli koju su zajednički razvili Međunarodni savet za žito (IGC) i Svetska trgovinska organizacija, dodaju  znake  skretanja brodova nakon napada na plovila od strane militanata Huti orijentisanih prema Iranu u Jemenu.

Ranije ove nedelje, izvori za transport rekli su da očekuju neke skretanje tereta žitarica, ali da će većina nastaviti da rizikuje da prođe kroz Suecki kanal koji je najkraći brodski put između Evrope i Azije.

U decembru je oko 8 odsto pošiljki pšenice iz Evropske unije, Rusije i Ukrajine koje bi obično putovale Sueckim kanalom pratile alternativne rute, saopštila je STO.

To je poraslo na oko 42 odsto u prvoj polovini januara, navodi se. Pre napada, udeo alternativnih puteva bio je u proseku samo oko 3 odsto, navodi se u saopštenju

Otkupne cene kukuruza u Ukrajini padaju u skladu sa svetskim tržištem

Neočekivano povećanje u januarskom izveštaju USDA o globalnoj proizvodnji kukuruza i prognozama zaliha u 2023/24 MI dovelo je do pada cena akcija, što je povećalo pritisak na otkupne cene u Ukrajini.

U decembru, uz stabilan rad crnomorskog koridora i luka, izvozna tražnja za kukuruzom u Ukrajini je značajno porasla, što je rezultiralo povećanjem otkupnih cena na 158-162 USD/t sa isporukom u crnomorske luke i 165-170 USD/ t sa isporukom u dunavske luke, a cene grivne nakon apresijacije dolara na 38-38,2 UAH/$ dostigle su 6550-6650 UAH/toni.

Prošle nedelje, grivna je ojačala na 37,8-37,9 UAH/$, pa su trgovci prilagodili cene grivne, a nakon objavljivanja izveštaja USDA, smanjili su cene deviza za 3-5 $/t na 155-156 $/t (6250- 6400 UAH/t) sa isporukom u luke Crnog mora.

Prema podacima Državne carinske službe, u 2023/24 MI Ukrajina je izvezla 20,563 miliona tona žitarica i mahunarki, uključujući 2,097 miliona tona od 1. do 15. januara, u poređenju sa 24,472 miliona tona i 1,726 miliona tona u prethodnoj sezoni. Izvoz kukuruza u tekućoj sezoni iznosio je 11,014 miliona tona, uključujući 1,388 miliona tona u periodu od 1. do 15. januara, tako da USDA prognozira izvoz od 21 milion tona izgleda realno. U MI 2022/23, Ukrajina je izvezla 27,1 miliona tona kukuruza zbog aktivnih isporuka u EU. Za tekuću sezonu prognoza uvoza za EU ​​smanjena je sa 24,5 na 23,5 miliona tona, što je skoro isto kao i prošle godine, ali blokada ukrajinskih granica neće dozvoliti da se povećaju isporuke drumom.

Prema podacima Evropske komisije, u 2023/24 MI (od 7. januara), EU je uvezla 9,03 miliona tona kukuruza, što je pad od 43% u poređenju sa 15,84 miliona tona u prethodnoj sezoni. Glavni uvoznici kukuruza postali su Španija (3,95 miliona tona), Italija (1,05 miliona tona) i Holandija (1,04 miliona tona), dok su Ukrajina (5,15 miliona tona ili 57% ukupnog uvoza) i Brazil (2,77 miliona tona ili 30,7 miliona tona) postali glavni uvoznici kukuruza. %) su najveći dobavljači žitarica. Istovremeno, EU je povećala izvoz kukuruza za 139% na 2,1 milion tona u tekućoj sezoni, uključujući 1,39 miliona tona koje je prodala Rumunija.

Ukrajinski kukuruz ostaje najjeftiniji na svetskom tržištu, a potražnja za njim ostaće velika do marta, kada će na tržište ući argentinski kukuruz. Štaviše, američki farmeri ne žure da prodaju svoje žito po niskim cenama u očekivanju sezonskog pada zaliha kukuruza iz Brazila

Direktni troškovi za proizvodnju kukuruza: Sjedinjene Države naspram Brazila

Jedno od najčešćih pitanja je „Koja je cena proizvodnje safrinje kukuruza u Brazilu?“ Na sreću, sada imamo odgovor za proizvodnju kukuruza safrinje u Mato Grosu zahvaljujući FarmDoc Daili-u.

Farmdoc Daili sa Univerziteta u Ilinoisu objavio je veoma interesantnu studiju koja poredi direktne troškove proizvodnje kukuruza u Sjedinjenim Državama i Brazilu. Studija je pod nazivom „Upoređivanje direktnih troškova proizvodnje kukuruza: Sjedinjene Američke Države protiv Brazila“ autora Džoane Kolusi, Nika Polsona i Garija Šnitkeja sa Univerziteta Ilinois i Karla Zulaufa sa Državnog univerziteta u Ohaju. Objavljena je 2. januara 2024. godine.

Studija upoređuje direktne troškove proizvodnje kukuruza u Ilinoisu i za usev kukuruza safrine u Mato Grosu. Proizvodnja safrinje čini oko 75% brazilske proizvodnje kukuruza. Direktni troškovi uključuju troškove proizvodnih inputa, kao što su đubrivo, seme, pesticidi (herbicidi, insekticidi, fungicidi) i troškovi povezani sa sušenjem, skladištenjem i osiguranjem useva.

Direktni troškovi proizvodnje kukuruza u Ilinoisu za 2023. bili su 579 dolara po jutru u poređenju sa 269 dolara po jutru u Mato Grosu. Prosečan prinos kukuruza od 2016. do 2022. godine u Mato Grosu bio je 93 bu/ac u poređenju sa 224 bu/ac u Ilinoisu. Prema ovoj meri, prosečna direktna cena proizvodnje kukuruza u Ilinoisu iznosila je 1,98 dolara po bušelu u poređenju sa 2,24 dolara po bušelu u Mato Grosu.

Studija zaključuje „Kada se porede direktni troškovi po bušelu proizvodnje, prosečna prednost u troškovima postoji za centralni Ilinois u poređenju sa Mato Grosoom od 2016. Ova prednost u troškovima je vođena većim troškovima đubriva po bušelu u Mato Grosu, kao i višim troškovi sušenja i skladištenja nakon žetve. Nasuprot tome, i troškovi semena i pesticida bili su mnogo sličniji za centralni Ilinois i Mato Groso u poslednjih devet godina za useve.

Globalne zalihe pšenice će se oporaviti nakon višegodišnjeg pada, predviđa Gro

Prema Groovim modelima predviđanja zasnovanim na mašinskom učenju, zalihe pšenice, najrasprostranjenijeg žita na svetu, izgleda da će se oporaviti 2024. godine nakon četiri uzastopne godine pada.

Godine slabe proizvodnje smanjile su globalne zalihe pšenice, isključujući Kinu, na najniži nivo u poslednjih 15 godina. Sada se očekuje da će povoljan početak ozime pšenice u SAD i Rusiji, zajedno sa poboljšanim izgledima za useve zasejane kasnije 2024. u Argentini i Australiji, povećati svetske zalihe.

U SAD, obećavajući uslovi rane sezone — i vremenske prognoze koje trenutno izgledaju povoljne za narednih nekoliko meseci — sugerišu da bi se prinosi tvrde crvene ozime pšenice u SAD (HRV) mogli oporaviti nakon uzastopnih godina suše. Međutim, očekuje se da će zasejane površine biti iste ili nešto niže.

Trenutno, Gro-ov model predviđanja prinosa tvrde crvene zimske pšenice u SAD-u koji uči na mašini predviđa poboljšane rezultate u odnosu na 2023. Prethodne godine El Ninja, uključujući 2019. i 2016., takođe su imale veće prinose u poređenju sa godinama La Ninje, o čemu je Gro pisao ovde.

Rusija je imala četiri rekordna roda pšenice u proteklih osam godina, a rod 2023. bio je blizu rekorda. Do sada povoljni uslovi imaju i naredni rod ozime pšenice, za 2024/25. NDVI, važna mera zdravlja useva, je na jednom od najviših nivoa u poslednjih 20 godina, a vlaga u zemljištu je trenutno adekvatna, navodi Gro-ov Navigator klimatskih rizika za poljoprivredu.

Groov model prognoze prinosa ozime pšenice u Rusiji trenutno predviđa prinose iznad ovog vremena prošle godine, iako se uslovi mogu promeniti kada usev izađe iz stanja mirovanja u proleće.

Izgledi za kinesku žetvu ozime pšenice, koja će biti požnjeta u maju-junu, trenutno izgledaju bolje nego prošle godine, prema Groovom modelu prognoze prinosa pšenice u Kini. U 2023. godini, jake kiše u kasnoj sezoni izazvale su veliku štetu na usevu.

Rod pšenice u Argentini, koji će biti zasejan u periodu maj-jul, takođe bi trebalo da koristi ove godine jer se uslovi poboljšavaju u odnosu na prošlu godinu. Groov indeks suše je daleko od maksimuma iz 2023. godine, a vlaga u tlu se vratila. Prošlogodišnji kasni početak El Ninja došao je prekasno da bi spasio žetvu pšenice u zemlji za 2023. godinu.

U Australiji, El Ninjo ima tendenciju da ima suprotan, negativan efekat na pšenicu, a proizvodnja je u 2023. pala za 37% u odnosu na godinu ranije zbog vrućeg i suvog vremena. Prelazak sa El Ninja na ENSO neutralne uslove — za koje američki centar za predviđanje klime predviđa da će se verovatno desiti u periodu od aprila do juna 2024. — mogao bi pomoći australijskom usevu pšenice koji će biti požnjeven počevši od oktobra.

Otvaranje novog žitnog koridora značajno je povećalo izvoz

Autor: Maksim Harčenko

Od 1. do 15. decembra 2023. Ukrajina je izvezla 3,38 miliona mt poljoprivrednih proizvoda, što je povećanje od 20% u odnosu na 1-15. decembar 2022. U decembru se očekuje da će izvoz poljoprivrednih proizvoda premašiti 6 miliona mt.

Prema podacima o rasporedu i carinskim podacima, u periodu od 1. do 15. decembra učešće kopnenog izvoza u ukupnom izvozu smanjeno je na 14,1% zbog rastućih isporuka preko morskih luka Velike Odeske. Udeo dunavskih luka najniži za celu 2023. godinu.

Izvoz drumskog transporta 

U oktobru-decembru 2023. godine, stopa izvoza poljoprivrednih proizvoda u drumskom saobraćaju je smanjena zbog stalnih štrajkova u susednim zemljama. Trenutno je u redu od skoro 4.000 kamiona koji čekaju da uđu u Ukrajinu iz Poljske. Ministarstvo za infrastrukturu Ukrajine saopštilo je da bi Ukrajina i Poljska mogle da postignu zajednički stav o zatvaranju granica do kraja godine. Biljna ulja su i dalje primarna roba koja se prevozi drumom za izvoz.

Izvoz železnicom

Železnički izvoz u prvim nedeljama decembra tek neznatno zaostaje za tempom prethodnih meseci. Prognoza ukupnog izvoza železnice u decembru je 800-900 hiljada mt, što je u skladu sa prosekom za poslednja četiri meseca. Željeznički izvoz je i dalje visok, a teret još nije preusmeren u morske luke.

Od 19. decembra, otprilike 6,6 hiljada vagona sa žitom (ili oko 400 hiljada mt) bilo je na putu ka ukrajinskim morskim lukama, što je skoro hiljadu vagona više nego prethodne nedelje.

Velike luke Odesa i Dunav 

U periodu od 1. do 15. decembra, izvoz kroz luke Dunavskog regiona iznosio je svega 0,56 miliona mt, što je znatno manje nego prethodnog meseca. Izvoznici smatraju da je Dunavski region manje privlačan zbog dostupnosti mnogo jeftinije opcije za izvoz kroz luke u Odesi.

Rumunska luka Konstanca postavila je novi rekord u isporuci žitarica, sa 32,6 miliona mt otpremljenih između januara i novembra. 2023. Ukrajina je sa 13 miliona mt žitarica činio 40% ukupnog pretovara. U 2022, 8,6 miliona mt poljoprivrednih proizvoda iz Ukrajine je pretovareno preko luke Konstanca.

Rusija je uvela izvozne kvote za pšenicu, kukuruz i ječam u iznosu od 24 miliona tona

Rusija je uvela izvozne kvote za pšenicu, kukuruz i ječam u iznosu od 24 miliona tona

Ruske vlasti su od 15. februara do 30. juna 2024. odredile kvotu od 24 miliona tona za izvoz pšenice, kukuruza i ječma u zemlje van Evroazijske ekonomske unije, dok je u 2022/23 MI kvota bila 25,5 miliona tona za sve useve.

U prvoj polovini 2023/24 MI, uprkos sankcijama, Rusija je izvezla rekordnih 30,8 miliona tona žitarica, uključujući 23,7 miliona tona pšenice, što je povećanje od 33%, odnosno 23%, u odnosu na prošlu godinu. Pre stupanja na snagu kvota, izvoz pšenice bi iznosio 28-30 miliona tona od predviđenih 50 miliona tona, tako da nova ograničenja neće značajno uticati na ruske isporuke u drugoj polovini sezone.

Cene ruske pšenice ostaju na nivou od 230-235 $/t FOB, ali je usled zasićenja tržišta snabdevanjem pšenice iz Argentine i Australije u decembru, izvoz je značajno usporen i za period od 1. do 25. decembra iznosio je 3,1 milion tona žitarica, odnosno 27,5% manje od odgovarajuće cifre prošle godine.

U Ukrajini je povećana otkupna cena pšenice zbog rasta dolara od 2%. Trgovci su pojačali otkup pšenice za mlevenje, koja je već 20 dolara/t veća od stočne pšenice. Tokom nedelje, cene tražnje za stočnu pšenicu sa isporukom u luke Crnog mora porasle su na 156-158 $/t ili 6300-6400 UAH/t, a za hranu - na 175-180 $/t ili 7500-7700 UAH /t.

Nedostatak ponude mlevene pšenice primorava prerađivače da podižu otkupne cene, iako cene brašna i mekinja ostaju prilično niske

Tržište žitarica u Rusiji i svetu

Tržište žitarica u Rusiji i svetu

Cene pšenice u SAD su skočile u ponedeljak. Martovski ugovor o pšenici SRV-a je zatvoren na 6,20 dolara po grmu (228 dolara po toni; +3,0% u poređenju sa petkom). Euronekt cene pšenice porasle su na 231,75 evra/t (251 dolara/t; +1,8%). Američki kukuruz je zatvoren na 4,85 dolara po grmu (191 dolara po toni; +0,2%).

 

· Cenu je podržala velika prodaja američke pšenice Kini. Prema američkom Ministarstvu poljoprivrede, Kina je kupila 440.000 tona SRV pšenice, što je jedna od najvećih isporuka u više od jedne decenije. Glasine o prodaji podržavaju tržište od kraja prošle nedelje.

 

· Kotacije kukuruza su bile pod pritiskom povoljnog vremena u Brazilu. Ipak, oni su neznatno porasli, podržani dobrim rezultatima izvozne inspekcije američkog Ministarstva poljoprivrede. Kako navodi agencija, u poslednjoj nedelji novembra iz SAD je izvezeno 1,2 miliona tona kukuruza, u poređenju sa procenom od 350-900 hiljada tona.

 

· Australijski biro ABARES povećao je prognozu žetve pšenice za 2023/24. godinu na 25,5 miliona tona sa 25,4 miliona tona prošlog meseca. Očekuje se da će žetva i dalje biti 37 odsto manja od prošlogodišnje. Prema analitičarima biroa, kiše krajem novembra usporile su žetvu u delovima istočne Australije i verovatno izazvale pad kvaliteta žitarica u neobrađenim oblastima.

 

· Izvoz žitarica iz Ukrajine u sezoni 2023/24 smanjen je na 13,4 miliona tona sa 18,3 miliona tona prošle sezone, saopštava Ministarstvo poljoprivrede Ukrajine. Prema podacima Ministarstva, Ukrajina je u novembru 2023. izvezla 3,86 miliona tona žitarica, uključujući 1,3 miliona tona pšenice i 2,4 miliona tona kukuruza.

· Indijska vlada bi mogla da odobri uvoz 1 milion tona pšenice iz Rusije kako bi stabilizovala rastuće domaće cene pšenice uoči izbora za donji dom parlamenta (Lok Sabha) u martu-aprilu 2024. godine, izvestio je Nev India Ekpress, pozivajući se na izvore. U tu svrhu mogla bi se smanjiti uvozna carina, koja trenutno iznosi 40%. Izvori upućeni u situaciju rekli su da će do kraja decembra biti doneta odluka ako se u nekoliko država smanje usevi pšenice.

 

· Egipatska kompanija GASC održaće tender za nabavku pšenice. Plaćanje se vrši po isporuci i nakon 270 dana.