Prošle nedelje su izvozne cene ruske pšenice opale, piše Rojters. Razlog je pad svetskih deviznih kurseva, jačanje rublje i blagi pad potražnje od strane uvoznika. Pored toga, nepovoljni vremenski uslovi u lukama u prvih 10 dana aprila ograničili su obim isporuka. Tako je, prema monitoringu Instituta za agrarno tržište (IKAR), cena ruske pšenice (12,5% proteina, FOB Crno more) krajem prošle nedelje sa isporukom u maju iznosila 236 $/t.
U analitičkom centru „SovEkon“ kažu da su cene pale sa 238-240 $/t nedelju dana ranije na 237-239 $/t. „Interesovanje uvoznika iz Crnog mora je opalo, kupci iz Egipta i Turske navode približavajuću se lokalnu žetvu“, rekao je šef „SovEkona“ Andrej Sizov (citat po Rojters). Prema procenama centra, izvoz pšenice u aprilu će iznositi 3,7 miliona tona. Slična procena je i kod „Rusagrotransa“.
Generalni direktor IKAR Dmitrij Rilko kaže da trenutno isporuke pšenice idu relativno sporo zbog aktivnog jačanja kursa rublje, dok izvozne cene ne rastu. „Za sada se ne vidi ništa dobro sa tako jakom rubljom i izvoznim cenama“, prokomentarisao je on za „Agroinvestor“, dodajući da IKAR planira da smanji svoju procenu izvoza u aprilu.
Nezavisni ekspert agrarnog tržišta Aleksandar Korbut takođe kaže da su izvozne cene pšenice blago pale. Prema njegovim rečima, fjučersi mogu rasti, ali cene gotovog proizvoda ne pokazuju takvu dinamiku. „U stvari, ovo je reakcija kupaca <...>. Svi poslednji tenderi pokazuju da oni ne očekuju visoke cene“, dodaje on. U svakom slučaju, nastavlja Korbut, svetsko tržište je izuzetno prepuno pšenicom, i ogroman višak pritiska na cene. „Da, moguće je da će buduća žetva biti znatno skuplja zbog troškova goriva i đubriva, ali trenutna žetva još uvek ne odražava tu poziciju“, prokomentarisao je Korbut za „Agroinvestor“.
Uoči toga, Ministarstvo poljoprivrede SAD je povećalo prognozu izvoza pšenice iz Rusije u poljoprivrednoj 2025/26 godini za 1 milion tona, na 44,5 miliona tona, usled revizije na povećanje obima proizvodnje i značajnih isporuka u martu. Procena žetve je povećana sa 89,5 miliona tona na 90,3 miliona tona (bez računanja Krima i novih regiona). Prema podacima Rosstata, žetva pšenice u Rusiji prošle godine iznosila je 91 milion tona u čistoj težini (bez novih regiona).
RosstatZavod za statistiku objavio je konačne podatke za žetvu 2025. godine. Bruto žetva žitarica i mahunarki iznosila je 141,15 miliona tona neto težine (ovde i u nastavku, isključujući nove regione). Zavod za statistiku je prvobitno procenio da iznosi 139,4 miliona tona, ali je krajem januara spustio tu cifru na 138,76 miliona tona . U 2024. godini požnjeveno je 125,9 miliona tona žitarica. Konkretno, žetva pšenice prošle godine dostigla je 91 milion tona (prvobitna procena bila je 91,4 miliona tona, ali je krajem januara ta cifra smanjena na 90,9 miliona tona). Godinu dana ranije, bruto poljoprivredna žetva iznosila je 82,6 miliona tona.
Žetva ječma iznosila je 19,7 miliona tona – ista procena je napravljena i u decembru prošle godine; u januaru je smanjena za 0,1 milion tona. U 2024. godini ubrano je 16,67 miliona tona. Brojka za kukuruz je značajno povećana: njegova žetva je iznosila 14,8 miliona tona, dok je žetva prvobitno procenjena na 12,6 miliona tona, što je kasnije povećano na 12,7 miliona tona. Podaci za raž su neznatno korigovani naviše – njena žetva je premašila milion tona, dok je prethodno procenjena na oko 999 hiljada tona. U 2024. godini, prema podacima Rosstata, žetva kukuruza iznosila je 13,96 miliona tona, a raži – 1,17 miliona tona.
Bruto žetva heljde povećana je sa 923.400 tona u januaru na 926.000 tona. Godinu dana ranije, žetva je premašila 1,2 miliona tona. Proizvodnja ovsa i prosa ostala je praktično nepromenjena u odnosu na prethodne procene: 3,8 miliona tona i 352.000 tona. U 2024. godini, njihova žetva je iznosila nešto više od 3 miliona tona, odnosno 324.000 tona. Žetva mahunarki dostigla je 7,95 miliona tona (uključujući 5,7 miliona tona graška), u poređenju sa prethodnom procenom od 8 miliona tona. Uprkos blagom padu konačne brojke, rezultat je bio rekordan. U 2024. godini, žetva je iznosila 5,37 miliona tona (uključujući 3,8 miliona tona graška).
Prošle godine je ubrano 34,36 miliona tona uljarica (30,2 miliona tona u 2024. godini), uključujući 17,5 miliona tona suncokreta (prethodno procenjeno na 17 miliona tona), preko 9 miliona tona soje (8,96 miliona tona) i 5,5 miliona tona uljane repice (5,6 miliona tona). Bruto žetva šećerne repe značajno je porasla u poređenju sa preliminarnim podacima - sa 43,6 miliona tona na 48,9 miliona tona, dok je 2024. godine ubrano 45,1 milion tona.
Bruto žetva krompira ostala je nepromenjena u odnosu na procenu iz januara, na približno 19,5 miliona tona, uključujući 5,16 miliona tona koje su ubrala poljoprivredna preduzeća. U 2024. godini žetva je iznosila ukupno 17,8 miliona tona, odnosno 4,35 miliona tona. Proizvodnja povrća na otvorenom i zatvorenom polju premašila je 14 miliona tona, prema podacima Rosstata .procenjeno je na 13,8 miliona tona.
Bela kuća je u petak objavila niz mera usmerenih na podršku poljoprivrednom sektoru usred problema izazvanih ratom sa Iranom. Vlasti obećavaju da će povećati cene etanola, povećati obavezni udeo biogoriva (posebno etanola) u drugim vrstama goriva za 2026. i 2027. godinu, obezbediti garancije za kredite i ublažiti zahteve za praćenje zagađenja.
Blokada Ormuskog moreuza dovela je do viših cena ne samo goriva već i đubriva, što je teško pogodilo poljoprivrednike. Međutim, Tramp je rekao da će „poljoprivrednicima pružiti mnogo bolje od jednakih uslova za sve“.
Takođe je pozvao Kongres da ukine ograničenja na prodaju benzina sa visokim sadržajem etanola tokom leta. Neki zakonodavci iz „kukuruznih“ država pokušali su da ukinu ta ograničenja ranije ove godine putem zakona o potrošnji, ali su se zakonodavci složili da razmotre kompromisni zakon.
Usred političkog pritiska na administraciju izazvanog rastućim troškovima energije zbog rata u Iranu, Tramp je rekao da „veruje“ predsedniku Predstavničkog doma Majku Džonsonu (republikanac iz Luizijane) i lideru većine u Senatu Džonu Tunu (republikanac iz Južne Dakote) da će „pronaći dogovor koji je dobar za poljoprivrednike, potrošače i rafinerije“. Na kraju krajeva, pitanja biogoriva podelila su Republikansku stranku po regionalnim linijama, jer suprotstavljaju proizvođače kukuruza rafinerijama.
Poljoprivrednici su glavni deo Trampovog ruralnog elektorata, pa se Tramp zakleo da „to nikada neće zaboraviti“ i da će ih podržati. Obećao je da će ublažiti propise Agencije za zaštitu životne sredine (EPA) o senzorima zagađenja za traktore i drugu opremu (što, prema rečima administracije, će poljoprivrednicima uštedeti 14 milijardi dolara), rekavši da će to „smanjiti ogromnu količinu smeća koje se nužno stavlja na traktore i kamione i košta mnogo novca“.
Istovremeno, Tramp je još jednom izrazio prezir prema pitanjima životne sredine, rekavši da poljoprivrednici moraju da provode previše vremena pregledajući „izjave o uticaju smeća na životnu sredinu“.
U međuvremenu, Administracija za mala preduzeća uvodi garancije za kredite za poljoprivrednu i logističku industriju u nastojanju da snizi cene hrane.
Mala preduzeća koja ispunjavaju uslove za pomoć uključuju proizvođače žitarica, voća, orašastih plodova, povrća, živine, jaja, svinjetine, govedine itd., kao i kompanije koje se bave rashladnim transportom i poljoprivrednom opremom. Veletrgovci namirnica takođe će imati pravo na pomoć.
Ali cene hrane u SAD su rasle čak i pre rata sa Iranom. U februaru su porasle za 3,1% u odnosu na prethodnu godinu, dok je ukupna godišnja inflacija iznosila samo 2,4%.
Stručnjaci USDA FAS-a predviđaju da će Brazil u 2026/27. TG ponovo postaviti rekord u proizvodnji soje (treću godinu zaredom) i izvozu.
Očekuje se da će žetva soje u sezoni 2026/27. porasti za 3,3% u odnosu na tekuću sezonu, sa 178 na 184 miliona tona, jer će se površina pod setvom povećati za 2,8% na 50,5 miliona hektara, a prinos za 1% na 3,64 t/ha, što će premašiti petogodišnji prosečan prinos za 6%.
Pored povećanja posejanih površina, povećanje proizvodnje je posledica i poboljšanih metoda obrade zemljišta, posebno širokog uvođenja poljoprivrede bez oranja, kao i efikasnog upravljanja resursima i ulaganja u prethodnim godinama u mehanizaciju i tehnologije, smatra FAS.
Brazil je vodeći svetski proizvođač uljarica, obezbeđujući skoro četvrtinu globalne ponude. U sezoni 2026/27, ukupna proizvodnja soje, pamučnog semena, kikirikija i palminog ulja u zemlji iznosiće 192 miliona tona, pri čemu će soja činiti 95% proizvodnje uljarica.
Prema procenama FAS-a, u 2026/27. tržišnoj sezoni izvoz soje će porasti za 3,9% u odnosu na prethodnu sezonu na 117,5 miliona tona zbog aktivne potražnje iz Kine, dok će se prerada povećati za 1,6% na 62 miliona tona.
Proizvodnja sojine sačme porasće za 2% na 47,4 miliona tona, a njena domaća potrošnja porasće za 3,3% na 21,7 miliona tona. Proizvodnja sojinog ulja dostići će 12,8 miliona tona, a njegova domaća potrošnja porasti će za 2,7% na 11,1 milion tona zbog obavezne upotrebe biodizela u gorivu.
Stručnjaci očekuju značajno prilagođavanje svetskih cena sojine sačme, jer će njena proizvodnja u 2025/26. godine prvi put u istoriji preći nivo od 290 miliona tona.
Sezona đubriva je već počela, a situacija na Bliskom istoku, domu najvećih svetskih proizvođača i izvoznika đubriva, ostaje napeta. Stoga smo, nakon analize trendova cena na tržištu đubriva tokom protekle nedelje, pokušali da razumemo šta možemo očekivati dalje.
Blokada Persijskog zaliva dovela je do naglog povećanja cena nafte i đubriva, što će uticati na cenu poljoprivrednih proizvoda širom sveta i izazvati povećanje cena žitarica i uljarica.
Rat na Bliskom istoku imao je najveći uticaj na tržište uree . Iran je zabranio izvoz uree i amonijaka i napao fabrike đubriva u regionu. Usled nedostatka ponude iz Irana i Katara i sezonskog povećanja potražnje u SAD i Evropi, svetske cene uree brzo rastu.
Jednomesečna zabrana izvoza amonijum nitrata od strane Ruske Federacije, usred rastuće potražnje u Ukrajini i Turskoj i rasta cena uree, podgreva cene amonijum sulfata, koje su u Kini već dostigle 240-250 dolara/t FOB.
Kina je obustavila izvoz superfosfata i diamonijum fosfata, što je pogoršalo nestašicu fosfata na svetskom tržištu. Kao rezultat toga, njihove cene stalno rastu, posebno na pozadini neizvesnosti oko isporuka sa Bliskog istoka.
Tržište kalijumskih đubriva ostaje najstabilnije, ali rastući troškovi prevoza počinju da vrše pritisak na marže dobavljača. U Kini su cene pale zbog prekomerne ponude, dok su u Brazilu i SAD umereno porasle. Međutim, glavni faktor koji utiče na cene ostaje povećanje troškova isporuke preko Crvenog mora.
Cene sumporne kiseline rastu, posebno u Americi, zbog logističkih problema i nedostatka sumpora. U stvari, gotova kiselina počinje da zamenjuje preradu sumpora u proizvodnji đubriva. Nedostatak raspoloživih količina i visoki troškovi zamene sumpora doprineće daljem povećanju cena.
Cene glavnih vrsta đubriva od 20. marta, prikazane u tabeli, predstavljene su u izveštaju publikacije Infoindustrija
Prerađivači u Ukrajini i dalje doživljavaju manjak ponude suncokreta, pa aktivno povećavaju otkupne cene, koristeći visoke cene nafte i značajnu izvoznu potražnju. Povećanje cene dizel goriva praktično je zaustavilo transport širom Ukrajine, što takođe negativno utiče na snabdevanje.
Prognoze o naglom povećanju cena biljnog ulja zbog rata sa Iranom nisu se ostvarile, a cene ostaju prilično stabilne , a vesti o pregovorima između SAD i Irana smanjuju cene nafte, tako da možemo očekivati i blagi pad cena biljnog ulja.
Tokom nedelje, otkupne cene suncokreta u Ukrajini su porasle za 500-700 UAH/t na 30.500-31.500 UAH/t (za sadržaj ulja od 50%) sa isporukom u fabriku, dok su cene u dolarima porasle za 10-15 $/t na 610-630 $/t bez PDV-a. Kurs dolara na međubankarskom tržištu je smanjen za 20-30 kopejki i prestao je da podržava cene u grivnjama.
Cene potražnje za ukrajinskim suncokretovim uljem porasle su za 10 dolara/t na 1.290-1.300 dolara/t za isporuku crnomorskim lukama tokom nedelje, što je dodatno podržalo cene suncokreta.
Argentina je zaključno sa 20. martom obrala 50-60% svojih površina pod suncokretom i završiće žetvu do sredine aprila. Ona nastavlja aktivno da isporučuje suncokret Bugarskoj po prethodno zaključenim sporazumima, ali već u trećoj partiji isporučenog suncokreta pronađeni su povišeni nivoi pesticida, posebno je količina deltametrina bila dvostruko veća od norme. Do sada je Bugarska primila oko 120 hiljada tona od ugovorenih 600 hiljada tona, i može se očekivati da deo ulja i sačme neće ući na evropsko tržište, već će biti ponuđen na tržištu Crnog mora po sniženim cenama, što će povećati konkurenciju za ukrajinsko i rusko ulje.
Možemo savetovati ukrajinskim poljoprivrednicima da aktivno prodaju seme suncokreta, koristeći visoke cene i ne čekajući pad cena nafte.
Azotna zamka se upravo zatvorila. Tri brave su škljocnule istovremeno. Prozor za setvu se zatvara za njima. A hrana koju će svet jesti sledeće godine sada se odlučuje molekulima koji ne stižu na vreme do zemlje.
Ceo tekst
https://shanakaanslemperera.substack.com/p/the-nitrogen-trap?utm_medium=ios
Prva brava: Ormuski moreuz. IRGC-ov „dozvoljeni“ koridor omogućava naftnim tankerima prijateljskih država da plate 2 miliona juana i prođu. Ne dozvoljava prolazak brodova sa đubrivom po bilo kojoj ceni. Nula odobrenih tranzita đubriva u poslednjih 24 dana. Zaliv snabdeva 49 odsto svetskog izvoza uree i oko 30 odsto trgovane amonijake. Ta zaliha nije odložena. Ona je uskraćena. Kapija se otvara za molekule koji finansiraju čuvara kapije. Ostaje zatvorena za molekule koji hrane planetu.
Druga brava: Rusija. Najveći svetski izvoznik amonijum-nitrata upravo je zaustavio sav izvoz AN-a do posle 21. aprila. Tri do četiri miliona tona godišnje — nestalo sa globalnog tržišta tačno u trenutku kada je Severnoj hemisferi najpotrebnije. Službeni razlog je „domaći prioritet“. Strateški efekat je poluga. Rusija zarađuje vetar u jedra od skoka cene nafte koju je stvorio rat njenog saveznika, a zatim uklanja đubrivo koje farmeri trebaju da poseju usred krize. Bolest i lek, ponovo, sa iste adrese.
Treća brava: Kina. Peking je zabranio izvoz azotno-kalijumskih mešavina i fosfatnih đubriva do avgusta 2026. Kina je najveći svetski proizvođač fosfata i značajan dobavljač azota. Ova zabrana uklanja poslednji alternativni izvor koji je mogao da nadoknadi Hormuz i Rusiju. Tri brave. Tri zemlje. Tri namerne odluke usklađene sa istim biološkim kalendar om. Biološki kalendar ne pregovara. Kukuruz zahteva azot u fazi V6 do VT ili se broj zrna trajno smanjuje. Pšenica ga traži u fazi tilleringa i jointinga ili se punjenje zrna urušava. Pirinač zahteva azot pri presađivanju ili prinos pada za 20 do 40 odsto u sistemima sa niskim unosom. Ovo nisu ekonomski modeli. To su ćelijski procesi. Biljka ili dobije azot u prozoru ili ne. Ako ga ne dobije, nijedna kasnija primena, nijedno povećanje cene, nijedno poništavanje politike ne može vratiti ono što je izgubljeno. Šteta je zapisana u biologiji semena.Prozor za setvu u američkom Kukuruznom pojasu zatvara se sredinom aprila. Evropsko prihranjivanje se dešava upravo sada. Priprema za indijski Kharif počinje u maju. Bangladeško presađivanje Boro pirinča je u toku ove nedelje. Svi ti prozori se zatvaraju dok su tri najveća izvora azota na Zemlji istovremeno zaključana: Hormuz vojnom blokadom, Rusija izvoznom uredbom, Kina trgovinskom zabranom.USDA izveštaj o planiranoj setvi stiže 31. marta. FAO Indeks cena hrane izlazi 3. aprila. Oni će samo kvantifikovati ono što molekuli već znaju: azot nije stigao. Gubitak prinosa je zaključan. Globalni pad od 5 do 10 odsto koncentriisaće se tamo gde su rezerve najtanje: na porodičnim farmama u Bangladešu, podsaharskoj Africi, Južnoj Aziji, gde 20-odstotni manjak ne znači manji profit. Znači glad.Šri Lanka je 2021. zabranila sintetička đubriva. Prinosi pirinča su pali za 40 odsto. Vlada je pala. Godine 2008. đubrivo i nafta su skočili istovremeno i izbile su pobune zbog hrane u 30 zemalja. Godine 2026. moreuz blokira đubrivo dok Rusija i Kina povlače alternative, a prozori za setvu se zatvaraju na planeti koja nema kuda da se okrene.Rat se vodi raketama. Glad se vodi molekulima. A molekuli su zarobljeni iza tri brave na tri kontinenta, usklađeni sa jedinim kalendarom koji se ne može pauzirati, produžiti niti pregovarati: kalendarom koji je zapisan u DNK svakog semena u zemlji.
Organizacija za hranu i poljoprivredu UN (FAO) očekuje da će se u 2026. godini površina zasejane pšenice u Rusiji nastaviti smanjivati — poljoprivrednici biraju uljane kulture zbog njihove veće profitabilnosti. Kao rezultat toga, prema prognozama organizacije, proizvodnja pšenice u Rusiji u 2026. može umereno opasti u odnosu na 2025. Ukupno, FAO očekuje smanjenje svetske proizvodnje pšenice. Po ranim procenama, u 2026. ona može pasti za skoro 3% — na 810 miliona tona, iako će ova količina ostati iznad prosečnog nivoa u poslednjih pet godina. Smanjenje je povezano sa padom cena, što ograničava proširenje površina zasejavanja.
Ranije je „Agroinvestor“ pisao da u 2026. godini prvi put u istoriji Rusije površine pod suncokretom mogu prevazići površine pod jarom pšenicom. O tome je govorio generalni direktor Instituta za agrarnu tržišnu konjunkturu (IKAR) Dmitrij Riljko. Prema njegovim rečima, površine zasejavanja mogu iznositi preko 11 miliona hektara i 11 miliona hektara, respektivno. „Suncokret i dalje ostaje, kako se kaže, u trendu, smatra se da ne izneveri poljoprivrednike zbog svoje profitabilnosti i otpornosti na sušu. Pored toga, postoji veliki zahtev za njim od strane prerade. Očekujemo da će u nekim regionima ove godine biti rekordan setva ove kulture“, rekao je Riljko (citat po „Interfaksu“). Prema njegovoj proceni, ukupne površine pod uljanim kulturama ove godine mogu dostići rekord i približiti se 22 miliona hektara. Rast površina se naglo ubrzao nakon 2021. godine. Istovremeno, površine pod jarom pšenicom se smanjuju.
Zajedno, površine zasejavanja žitarica u 2026. mogu iznositi 43,25 miliona hektara, površina pod zimskim žitom procenjuje se na 17,86 miliona hektara, od kojih može biti očuvano i ubrano 16,85 miliona hektara, prema prognozi analitičke kompanije „ProZerno“. Iako su površine zasejavanja ove godine najniže od 2014, dinamika smanjenja će biti skromnija nego prošle godine u odnosu na 2024: oko 1% umesto 5,3%.
Rukovodilac Saveza uljanih kultura Mihail Malьcev ranije je rekao „Agroinvestoru“ da je izbor poljoprivrednika u korist uljanih kultura prirodna zamena manje profitabilnih kultura onim koje donose veću dobit. Jara pšenica ima manji prinos od zimske, i proizvodnja jare pšenice u uslovima tako niske profitabilnosti postaje sve manje interesantna poljoprivrednicima, ukazao je nezavisni ekspert agrarnog tržišta Aleksandar Korbut. Istovremeno, suncokret je za njih još uvek profitabilna i uobičajena agrokultura. Zbog toga, po mišljenju eksperta, prognoza IKAR-a o rastu površina pod suncokretom će se ostvariti. Verovatno će ove godine povećanje površina pokazati i repica, dodao je Korbut. „Cene soje sigurno gledaju nadole, ali situacija se može brzo promeniti: zbog događaja u Persijskom zalivu cene nafte rastu, a one podižu cene svih biljnih ulja“, rekao je ekspert.
Prema prognoznoj strukturi površina zasejavanja koju je pripremilo Ministarstvo poljoprivrede, površine poljoprivrednih kultura za rod 2026. iznosiće 83,04 miliona hektara uključujući nove regione, od čega jare kulture 55,8 miliona hektara. Jara i zimska pšenica u 2026. zauzeće 28,8 miliona hektara (26,8 miliona hektara u 2025), očekivani rod je 92,5 miliona tona pri prinosu od 32,2 c/ha. Setva uljanih očekuje se na površini od oko 22,4 miliona hektara (21,06 miliona hektara), ukupni rod 35,4 miliona tona. Uključujući i setvu suncokreta u Rusiji koja će, prema prognozi Ministarstva, porasti na skoro 12 miliona hektara (11 miliona hektara u 2025), a ukupni rod na 19,1 milion tona pri procenjenom prinosu od 16 c/ha. Površine pod sojom procenjuju se na 4,8 miliona hektara (4,7 miliona hektara), ukupni rod skoro 8,6 miliona tona pri prinosu od 17,8 c/ha. Površina setve jarog i zimskog repice prognozira se na 3,2 miliona hektara (2,9 miliona hektara), ukupni rod 5,8 miliona tona pri prinosu od 18,4 c/ha.
Ukrajinski izvoznici će morati da potraže alternativna tržišta za preko 11 miliona tona kukuruza van Evropske unije u drugoj polovini tržišne godine, prema podacima kompanije Spike Brokers.
Od oktobra, Ukrajina je izvezla 10,7 miliona tona kukuruza, što je manje od 11,5 miliona tona za isti period prošle sezone.
U februaru su glavni kupci ukrajinskog kukuruza ostali Turska — 920 hiljada tona, Španija — 492 hiljade tona, Italija — 365 hiljada tona, Holandija — 280 hiljada tona i Egipat — 236 hiljada tona.
Istovremeno, ukupan preostali izvozni potencijal Ukrajine za mart-septembar procenjuje se na približno 15 miliona tona.
Prema podacima kompanije Spike Brokers, ključno tržište za ukrajinski kukuruz tradicionalno je bila Evropska unija. U sezoni 2025/26, ukupan uvoz kukuruza u EU se prognozira na 18,8 miliona tona, što je skoro 2 miliona tona manje nego godinu dana ranije. Zaključno sa 1. martom, zemlje EU su već uvezle 11,8 miliona tona, što ostavlja oko 7 miliona tona potencijalne potražnje do kraja sezone.
Trenutno, struktura uvoza kukuruza u EU izgleda ovako: Ukrajina — 37%, SAD — 30%, Brazil — 26%. Pod povoljnim uslovima, udeo Ukrajine može porasti na oko 40%, ali čak i u tom slučaju, malo je verovatno da će potražnja iz EU do kraja juna preći 3 miliona tona.
„U takvim uslovima, ukrajinski izvoznici će morati da traže tržišta prodaje za više od 11 miliona tona kukuruza van EU, što povećava značaj mediteranskih, bliskoistočnih i severnoafričkih tržišta u drugoj polovini tržišne godine na pozadini rastuće geopolitičke nestabilnosti“, istakli su brokeri.
Tokom protekle nedelje, cene kukuruza na bazi CPT Odesa pale su sa 213 na 210 dolara po toni.
