AKTUELNOSTI

Za ceo tekst morate biti ulogovani

Za ceo tekst morate biti ulogovani

Prema zvaničnim prognozama konsultantskih agencija u Brazilu i Argentini, proizvodnja kukuruza u dve glavne poljoprivredne zemlje u Južnoj Americi pratiće dva različita puta tokom sezone useva 2024-2025, objavio je portal Agriculture 22. novembra.

Brazil i Argentina zajedno čine oko 40% svetskog izvoza kukuruza. U Brazilu se predviđa da će zasađene površine ostati ravne, ali će izvoz značajno pasti zbog povećane konkurencije na međunarodnom tržištu.

Nasuprot tome, Argentina očekuje najveće smanjenje površina kukuruza u poslednjih 17 godina, zbog zabrinutosti oko potencijalnog uticaja bolesti kukuruza koja je ozbiljno pogodila polja prošle sezone. Uprkos tome, očekuje se da će izvoz argentinskog kukuruza dostići najviši nivo od sezone 2020-2021, prema analitičarima.

Brazil će, u međuvremenu, povećati proizvodnju uz istovremeno smanjenje izvoza. Brazilska agencija za hranu Nacionalna kompanija za snabdevanje (Conab) podigla je procenu ukupnog roda kukuruza u zemlji u sezoni 2024-2025 za 3,6 odsto u odnosu na prošlu godinu, kada su nepovoljni vremenski uslovi u ključnim regionima rasta imali negativan uticaj na prinose.

Podsećanja radi, pošto je prestigao Sjedinjene Države kao najvećeg svetskog izvoznika kukuruza 2023. godine, Brazil je značajno smanjio svoje isporuke u 2024. Prema podacima Brazilskog sekretarijata za spoljnu trgovinu (SECEKS), Brazil je izvezao 27% manje u periodu od januara do oktobra 2024. u poređenju sa na isti period prethodne godine.

Ukrajina je požnjela 72,9 miliona tona novih žitarica i uljarica na površini od 19,5 miliona hektara. Ukupno je požnjeveno 53,4 miliona tona žitarica i skoro 19,5 miliona tona uljarica. Skinuto je 98% projektovane površine.

Posebno

• pšenica – požnjeveno je 4,9 miliona hektara (ili 100%), uz žetvu od 22,4 miliona tona

• ječam – požnjeveno 1,4 miliona hektara (ili 100%), uz žetvu od 5,6 miliona tona

• grašak – 212,3 hiljada hektara (ili 100%), ubrano 469 hiljada tona;

• kukuruz – požnjeveno je 3,7 miliona hektara (ili 94%), sa ukupnom žetvom od 23,6 miliona tona;

• proso – požnjeveno je 88,2 hiljade hektara (ili 97%), sa ukupnom žetvom od 161,3 hiljade tona;

• heljda – 88,1 hiljada hektara (ili 99%), požnjeveno 131,7 hiljada tona;

• Suncokret – požnjeveno je 4,9 miliona hektara (ili 97%), sa požnjevenim 10,1 milion tona semena;

• soja – požnjeveno je 2,6 miliona hektara (ili 99%), sa požnjevenim 6 miliona tona;

• uljane repice – požnjeveno je 1,2 miliona hektara (ili 100%), sa požnjevenim 3,5 miliona tona semena.

Po bruto žetvi žitarica, lideri su poljoprivrednici u Odeskoj oblasti – 4,6 miliona tona, Černigovskoj oblasti – 4,4 miliona tona i Poltavskoj oblasti – 4,2 miliona tona. Što se tiče prinosa, prednjače farmeri u Hmeljničkoj oblasti sa 7,75 t/ha, Černigovskoj oblasti – 6,98 t/ha, Ternopoljskoj oblasti – 6,8,2 t/ha.

Poljoprivrednici privode kraju vađenje šećerne repe na 251,2 hiljade hektara, ili 97 odsto površina. Kompanija je izvadila 12 miliona tona slatkog korena.

Za ceo tekst morate biti ulogovani

Za ceo tekst morate biti ulogovani

Trgovinski sporazum između Evropske unije i zemalja MERCOSUR-a, posebno poglavlje o poljoprivredi, izazvao je proteste poljoprivrednika u EU koji smatraju da južnoamerički poljoprivredni proizvodi ne ispunjavaju evropske standarde. Sporazum iz 2019. godine objavljen je na sajtu Evropske komisije, ali još nije usvojen. Predviđeno je uvođenje kvota za bescarinski (ili po niskim stopama) uvoz određenih vrsta poljoprivrednih proizvoda iz zemalja MERCOSUR-a, posebno iz Argentine, Brazila, Paragvaja i Urugvaja.

Sporazum će farmerima EU dati veći pristup tržištima Južne Amerike, omogućavajući povećan izvoz vina, sira, mleka u prahu i maslinovog ulja.

Većina kvota uključenih u sporazum biće postepeno u toku šest godina. Razmotrite njihov udeo na tržištu EU i potencijalni uticaj utvrđen studijom Zajedničkog istraživačkog centra Evropske komisije (JRC).

Govedina

Evropska unija će dozvoliti postepeni uvoz 99.000 tona junećeg mesa sa carinom od 7,5% tokom 5 godina, od čega je 55% sveže visokokvalitetno goveđe meso, a 45% zamrznuto. To će biti 1,2% ukupnog obima potrošnje goveđeg mesa u EU (8 miliona tona godišnje). Trenutno, EU uvozi 200.000 tona govedine godišnje iz zemalja MERCOSUR-a. Ovo uključuje Hiltonovu kvotu, koja omogućava Argentini i Brazilu da isporuče EU do 10.000 tona junećeg mesa i 29.500 tona odabranog goveđeg mesa sa carinom od 20% koja će biti ukinuta sporazumom. Prema JRC-u, trgovinski deficit govedine sa zemljama MERCOSUR-a će porasti sa milijardu evra u 2023. na 1,4 milijarde evra u 2032. godini.

Bird

Sporazum će omogućiti EU da bescarinski uvozi 180.000 tona živinskog mesa godišnje iz zemalja MERCOSUR-a, što će iznositi 1,4% ukupne potrošnje ovog proizvoda u EU, koja će dostići 12,6 miliona tona 2024. godine. glavni dobavljač mesa živine u EU je Brazil (najveći svetski proizvođač ovih proizvoda), a na drugom mestu je Ukrajina. Francuski uzgajivači živine rekli su da je dodatnih 180.000 tona povećanje ukupnog obima kvota za 20 odsto, što će povećati učešće uvoza u obimu potrošnje ovih proizvoda u EU na 10 odsto. Prema JRC-u, trgovinski deficit živinskog mesa sa zemljama MERCOSUR-a će porasti sa 600 miliona evra u 2023. na 865 miliona evra u 2032. godini.

Šećer

Sporazum ukida carinu u Brazilu na kvotu od 180.000 tona šećera za preradu, a Paragvaju daje bescarinsku kvotu od 10.000 tona. To će iznositi 1% potrošnje šećera u EU, što će u 2024. iznositi 17,7 miliona tona (uz proizvodnju od 16,6 miliona tona). Prema JRC-u, trgovinski deficit šećera sa zemljama MERCOSUR-a će porasti sa 223 miliona evra u 2023. na 330 miliona evra u 2032. godini.

Etanol

Zemlje MERCOSUR-a dobiće dve kvote ukupne zapremine od 650.000 tona, što će biti 15 odsto proizvodnje u EU. Jedna kvota od 450.000 tona biće bescarinska za biohemijske svrhe, druga za 200.000 tona imaće smanjenu carinu za sve namene, uključujući i gorivo.

Kukuruz

Kvota za bescarinski uvoz od milion tona kukuruza i sirka iz zemalja MERCOSUR-a biće postepeno uvedena u narednih 5 godina, ali to neće promeniti situaciju, jer je trenutno uvoz kukuruza u EU takođe bescarinski. To će biti značajno u slučaju kolapsa svetskih cena, što bi dovelo do automatskog uvođenja dažbina na druge vrste uvoza. Brazil je prošle sezone postao drugi dobavljač kukuruza u EU posle Ukrajine, uvezivši tamo 2,9 miliona tona.

Proizvodi od soje

Sporazum će smanjiti ili ukinuti tarife koje su na snazi u zemljama MERCOSUR-a na izvoz u EU proizvoda od soje koji se koriste u hrani za životinje. Trenutno je MERCOSUR najveći dobavljač soje i proizvoda od soje u EU.

Kazahstan hitno rešava probleme koji su se pojavili na tržištu žita u zemlji. Kako je danas saopšteno na sastanku u Mažilisu, tržište žitarica je stalo. Ne postoje cene za kazahstansku pšenicu. Potražnja uvoznika je slaba, kupci čekaju pad cena. Istovremeno, Kazahstan ima problema sa uvozom svojih poljoprivrednih proizvoda u Rusiju, prenosi novinska agencija APK .

„Mora da postoji efektivna potražnja na tržištu, barem od strane prehrambene korporacije“, rekao je na skupu predsednik Sindikata žitarica Kazahstana Nurlan Ospanov.

On je napomenuo da je iznos koji je objavila Food Corporation - 10 milijardi tenge za 155 hiljada tona - bukvalno dvonedeljna kupovina. Proizvođačima je potrebno da Food Corporation ostane na tržištu najmanje 3-4 meseca. Tako da se cene stabilizuju. Prema tome, Food Corporation mora da kupi mnogo više žitarica.

„Zamenik premijera Serik Žumangarin rekao je da će otkup biti samo od malih farmi, tako da srednja i velika gazdinstva moraju da shvate da će opstati samo iz sopstvenih sredstava. Ovo se mora reći otvoreno. Ne znam kako će se vršiti nabavka, pod kojim uslovima, kako će funkcionisati Preduzetnički kodeks, ali verovatno potpredsednik Vlade zna“, rekao je N. Ospanov.

Drugo. Iz Kazahstana svakog meseca mora da se izvozi najmanje milion tona pšenice.

„Ceo problem koji imamo je u pšenici. Kada KTZ javlja da je izvezeno 2 miliona tona, to je žito. Tamo ima i ječma. A samo mesečno treba da izvozimo najmanje milion tona pšenice. Meke i tvrde. Ali izvozimo mnogo manje; Komšije ne otkupljuju pšenicu od nas, jer sada kupuju samo mesečno i iz svojih rezervi. Ranije su kupovali u ovom trenutku, formirajući rezerve za 3-4 meseca. Kada cene padnu, oni ne kupuju, čekaju da cene dalje padnu. I ne možemo da snizimo cene da bi farmeri mogli da izmire svoje obaveze. Dakle, prehrambena korporacija mora da izađe na tržište i otkupi najmanje milion tona“, rekao je Nurlan Ospanov.

Treće. Kako je rešeno pitanje tranzita kroz Rusiju?

„U ovom pravcu, Žumangarin vidi 1,5-2 miliona tona izvoza, ali mi tu stojimo, Rusija nas ne propušta. Održani su pregovori. Kakvi su njihovi rezultati? – upitao je Nurlan Ospanov.

„Ovo pitanje se sada aktivno rešava. Pitanje tranzita je rešeno. Kako u luke Crnog mora tako i za luke Baltičkog mora. Teret prolazi“, odgovorio je šef prehrambene korporacije Asilhan Džuvašev

Podsetimo, Rusija je 17. oktobra uvela zabranu uvoza kazahstanskog žita i drugih poljoprivrednih proizvoda.

Sumirajući, Albert Rau je apelovao na regionalne akime sa zahtevom da se ne pripisuju količine žetve.

„Zato što je ovo apsurd, posebno na tržištu žitarica koje je već prepuno. Osim toga, tražite neke čudne rezerve“, rekao je A. Rau o postskriptumima.

Podsetimo, ranije je naš stručnjak za žito izvestio da obim žetve o kojem se zvanično govori ne postoji u zemlji. Postskriptumi i dalje postoje. Savetovao je seljake da sada ne prodaju svoje useve osim ako to nije neophodno. Bliže proleću u zemlji će biti malo žita, a cene će početi da rastu.

Za ceo tekst morate biti ulogovani