Brazilsko nacionalno udruženje izvoznika žitarica (ANEC) objavilo je da se procenjuje da će izvoz brazilske soje u januaru 2026. godine biti 3,23 miliona tona, što je manje od prethodno prognoziranih 3,79 miliona tona.
Agencija je takođe izvestila da će izvoz brazilskog kukuruza u januaru dostići 3,39 miliona tona, što je takođe ispod prethodno prognoziranih 3,45 miliona tona, ali i dalje više od 6,4% u odnosu na 3,185 miliona tona u istom periodu prošle godine.
Očekuje se da će ukupan izvoz kukuruza iz Brazila dostići 44 miliona tona do kraja godine, u odnosu na 41,9 miliona tona u 2025. godini.
Ranije je objavljeno da će izvoz brazilske sojine sačme dostići 1,82 miliona tona u januaru 2026. godine, što je povećanje od 10,7% u odnosu na prethodnu godinu.
Procene ANEC-a se zasnivaju na rasporedima plovidbe lučkih brodova. Stvarni obim izvoza može da varira u zavisnosti od vremenskih uslova.
RATARSKA PROIZVODNJA U HRVATSKOJ 2025. GODINE
Hrvatska proizvodnja meke i tvrde pšenice (ozime, jare i semenske) povećana je 2025. godine za 28,8% u odnosu na prethodnu godinu, dostigavši 1,05 miliona tona, saopštio je nacionalni zavod za statistiku.
Proizvodnja ozimog i jareg ječma porasla je za 19,5% na 356.000 tona, dok je proizvodnja suncokreta porasla za 13,3% na 205.000 tona, prema preliminarnim podacima.
U međuvremenu, proizvodnja kukuruza je pala za 17,7% na 1,702 miliona tona, proizvodnja šećerne repe je opala za 13,8% na 406.000 tona, a proizvodnja uljane repice je porasla za 15,1% na 61.000 tona u poređenju sa 2024. godinom.
Turska državna agencija za žitarice TMO objavila je da će u februaru 2026. godine prodati 3,9 miliona tona kukuruza, ječma, prehrambene i tvrde pšenice iz strateških rezervi kako bi obuzdala inflaciju, stabilizovala domaće cene, podržala prerađivače obezbeđivanjem sirovina proizvođačima bulgura, testenina i brašna, i podržala proizvođače stočne hrane.
Istovremeno, TMO neće povećavati prodajne cene žitarica kako bi podržao domaće prerađivače i održao izvoznu konkurentnost turskih proizvoda, prvenstveno u segmentu testenina, jer rastući troškovi mogu pogoršati izvozne izglede usred povećane konkurencije sa Egiptom, Italijom, Španijom i Grčkom.
Obim prodaje tvrde pšenice, strateškog proizvoda za izvozno orijentisanu prehrambenu industriju zemlje, iznosiće 1,041 milion tona, od čega je većina zrna iz žetve 2023–2024, kao i manje količine iz žetve 2025. i 2022. godine. TMO dozvoljava nekim prerađivačima da izvrše odložena plaćanja u tri tranše.
Po trenutnom kursu, prosečna cena žita na silosima TMO je oko 320 dolara/t, što je 15–20 dolara/t niže od cena na domaćem tržištu, ali i dalje više od svetskih kotacija. Tako visoke cene će ograničiti izvoz turskih proizvoda.
Domaće cene su takođe podržane padom domaće proizvodnje. Prema procenama Ministarstva poljoprivrede SAD, žetva pšenice i ječma u Turskoj u 2025/26. godine smanjena je za 15%, a proizvodnja pšenice iznosila je 16,3 miliona tona, uključujući tvrdu pšenicu - oko 3,5 miliona tona. Ovo povećava zavisnost zemlje od uvoza i korišćenja zaliha, dok prerađivači i izvoznici insistiraju na merama za obezbeđivanje stabilnih zaliha i vraćanje pozicija na stranim tržištima.
Povećane ponude žitarica iz rezervi smanjiće potražnju za uvozom, posebno za proizvodima iz Ukrajine, koja je poslednjih godina povećala ponude u ovom pravcu, posebno tokom sezonskog povećanja ponude u februaru i martu.
Od 1. januara, populacija goveda u Ukrajini je smanjena za 11,4% u poređenju sa odgovarajućom cifrom prošle godine na 1,804 miliona grla, a posebno krava - za 13,4% na 1,022 miliona grla, prema podacima Državne službe za statistiku Ukrajine.
Dok je broj goveda u domaćinstvima smanjen za 22,9% na 856,4 hiljade grla, u poljoprivrednim preduzećima je povećan za 2,4% na 947,7 hiljada grla.
Takođe, prema podacima Državne službe za statistiku, od 1. januara, populacija svinja u Ukrajini povećana je za 2,9% (na 4,64 miliona grla), živine - za 3,3% (na 192,387 miliona grla), ovaca i koza - smanjena je za 10% (na 761,1 hiljada grla).
Prema Rabobankinom izdanju „Global Animal Protein Outlook 2026“ (Globalni izgledi za životinjske proteine 2026), globalno tržište govedine suočiće se sa neviđenim izazovima, što će dovesti do smanjenja proizvodnje i rasta cena ove vrste mesa. Na pozadini povećane proizvodnje u sektorima živinarstva i akvakulture, govedina, kao jedan od glavnih izvora životinjskih proteina, naći će se u turbulentnoj zoni. Stoga će 2026. godina biti prekretnica kada će se, prvi put za šest godina, globalna proizvodnja kopnenih vrsta proteina smanjiti, a glavni teret će pasti na govedinu.
Stručnjaci identifikuju tri glavna faktora koji doprinose padu proizvodnje govedine:
Severna Amerika: SAD i Kanada nastavljaju polako da obnavljaju svoja stada stoke nakon godina likvidacije, ostavljajući nisku ponudu govedine na tržištu, što podiže cene. Proizvodnja govedine u SAD dostigla je vrhunac 2022. godine, ali je od tada opala. Uprkos visokim cenama, domaća potrošnja ostaje stabilna, što primorava SAD da povećaju uvoz i smanje izvoz. Ovo stvara mogućnosti za dobavljače iz Brazila, Australije i Novog Zelanda da popune upražnjene niše na američkom tržištu.
Brazil ulazi u fazu zadržavanja krmača kako bi obnovio svoje stado, što privremeno smanjuje obim klanja. Kao jedan od najvećih proizvođača govedine, zemlja se suočava sa potrebom da uravnoteži domaće potrebe sa izvozom. U uslovima globalne nestašice, Brazil može postati strateški lider usmeravanjem svojih izvoznih tokova ka zemljama sa velikom potražnjom, kao što je Kina.
U Kini je smanjenje domaće proizvodnje posledica završetka perioda masovnih nestašica zaliha. Zemlja, koja uvozi oko 30% svetske potrošnje govedine, smanjiće kupovinu za 2–3%. To nije zbog pada potražnje, već zbog ograničene globalne ponude i visokih cena. Brazil ostaje ključni partner, obezbeđujući više od polovine uvoza govedine u Kinu.
U Evropskoj uniji, proizvodnja govedine se stabilizuje na niskom nivou, jer strukturno smanjenje broja stoke, strogi propisi o zaštiti životne sredine i regulatorni pritisci ometaju rast. Kratkoročno gledano, mogućnosti za proširenje proizvodnje su ograničene, što Evropu čini zavisnom od uvoza i otvara nove mogućnosti za izvoznike iz Merkosura, čak i uprkos moderatorskom efektu trgovinskih sporazuma koji bi mogli stupiti na snagu 2026. godine.
Stoga, u 2026. godini možemo očekivati značajne promene u strukturi globalnog tržišta govedine. S jedne strane, visoke cene će stimulisati proizvođače da optimizuju svoje procese i traže nova tržišta. S druge strane, nedostatak ponude može dovesti do povećanja cena gotovih proizvoda, što će uticati na preferencije potrošača i ukupnu potrošnju.
Globalno tržište govedine 2026. godine postaće arena za konkurenciju između proizvođača, gde će zemlje sa efikasnijim sistemima proizvodnje i održivim resursima moći da preuzmu vodeće pozicije. Brazil, kao strateški igrač, verovatno će iskoristiti situaciju da ojača svoju poziciju na međunarodnoj sceni, dok će drugi regioni biti primorani da se prilagode novim uslovima kako bi preživeli u uslovima nestašice i visokih cena.
Tokom prošle godine, španski uvoz živih svinja je nastavio da raste, dostigavši 4.778.189 grla, što je 12% više nego prethodne godine.
Uvoz živih životinja u Španiju u 2025. godini
Prema podacima španskog Ministarstva poljoprivrede o uvozu živih životinja u 2025. godini, Španija je uvezla ukupno 4.778.354 svinja, što je 12% više nego u 2024. godini. U poređenju sa pre pet godina, uvoz živih životinja je povećan za više od 72%, sa 2,78 miliona grla u 2020. godini na 4,78 miliona danas.
Ovo je ukupan uvoz prošle godine po kategorijama:
3.935.587 životinja za uzgoj (82,37% od ukupnog broja),
781.622 za klanje (16,35% od ukupnog broja), i
61.145 drugih (razmnožavanje, itd.)
Uzimajući u obzir ukupan broj uvezenih životinja, glavne zemlje porekla u 2025. godini bile su Holandija (62,90% od ukupnog broja), Belgija (17,97%) i Portugal (9,60%), zatim Francuska (4,07%), Danska (4,05%) i, znatno iza njih, Nemačka (1,13%).
Međutim, po kategoriji životinja, Belgija (48,1%), Portugal (25,9%) i Francuska (19,2%) bili su glavni izvori svinja za klanje, a Holandija (75,3%) bila je ubedljivo glavni dobavljač prasadi, a zatim Belgija (12,3%)
Uvoz nakon otkrivanja AKS
Dana 28. novembra potvrđeno je prisustvo afričke svinjske kuge (ASK) u Španiji. U svetlu ovog razvoja događaja, analiziran je razvoj uvoza živih životinja u decembru (grafikon 3). Međutim, podatke za ovaj period treba tumačiti sa oprezom, jer oni možda još uvek ne odražavaju u potpunosti uticaj ove situacije na stvarne tokove uvoza životinja. Takođe moramo uzeti u obzir mogući sezonski obrazac za mesec decembar. Biće potrebno sačekati razuman vremenski period da bismo dobili konsolidovanije podatke koji će omogućiti tačniju procenu stvarnog uticaja na uvoz živih životinja.
Omiljeno sredstvo za polja:u Rusiji amofos (NP) osigurava profitabilnost poljoprivrednih preduzeća.
Vremenske kataklizme iz 2025. godine pokazale su da azotno-fosforna đubriva ostaju osnovni uslov za dobijanje žetve.
137 miliona tona žitarica požnjevenih do kraja 2025. godine jedan je od najznačajnijih rezultata u istoriji ruske poljoprivrede. Poljoprivrednici su ovu žetvu postigli uprkos ekstremnim vremenskim uslovima: katastrofalnoj suši na jugu, ponovljenim mrazevima u centralnoj Rusiji i lokalizovanim nestabilnim uslovima na Uralu, u regionu Volge i Sibiru.
Idealno vreme za žetvu je moguće samo u laboratorijskim uslovima, ali na terenu su tehnologije očuvanja useva, pre svega kroz mineralnu ishranu, od najveće važnosti. Ovaj faktor je bio i ostao najznačajniji, kako u pogledu ulaganja, tako i u pogledu uticaja na prinos.
Nedavno su se na tržištu đubriva pojavili novi trendovi: povećanje upotrebe tečnih đubriva, preferencija među poljoprivrednicima za integrisana rešenja koja sadrže kompletan spektar makro-, mezo- i mikroelemenata i aktivna upotreba specijalizovanijih proizvoda, kao što su đubriva sa povećanim sadržajem sumpora (sulfoammofos) ili sa neutralnom kiselošću (diamonijum fosfat).
Međutim, čak i sa tako širokim izborom modernih đubriva, najtraženije đubrivo među poljoprivrednicima ostaje brend koji je prvi put proizveden pre više od pola veka. Tokom ovog vremena, postao je klasik u poljoprivrednoj tehnologiji i pružio ruskim poljima solidnu osnovu za etablaciju kao globalne prehrambene sile. To je amofos NP 12:52. Koja je tajna njegove trajne popularnosti?
Strateški element
Amofos je đubrivo sa visokim sadržajem fosfora (52%), strateški hranljiva materija i ključni makronutrijent koji doprinosi razvoju snažnog korenovog sistema biljaka i obezbeđuje potpunu ishranu fosforom tokom celog perioda rasta i razvoja useva. U Rusiji, većina polja ima nedovoljan nivo fosfora, pa je primena đubriva neophodna.
U našoj zemlji, amofos NP 12:52 je prvi put proizveden 1970-ih godina u Čerepovcu. Danas je to proizvodni pogon FosAgro grupe, jednog od najvećih proizvođača mineralnih đubriva u Rusiji.
Iako i druge kompanije nude amofos na tržištu đubriva, FosAgro ostaje tradicionalni lider. Najznačajniji dobavljač je dugo bila distributivna mreža mineralnih đubriva FosAgro-Region. FosAgro-Region godišnje isporučuje preko 3 miliona tona svih vrsta mineralnih đubriva u 74 regiona širom zemlje. Amofos konstantno čini približno jednu trećinu ovih isporuka.
Iako je proizvodnja amonijum fosfata regulisana važećim državnim standardom, kvalitet proizvoda može da varira među kompanijama. To zavisi od sirovina, tehnologija i kontrole kvaliteta proizvodnje. FosAgro se pridržava najstrožih zahteva kvaliteta amonijum fosfata, kako je navedeno u nacionalnom standardu za poboljšana mineralna đubriva.
Amofos kompanije FosAgro ima nekoliko svojstava koja su važna za poljoprivrednike.
Visoka rastvorljivost u vodi - više od 90%, zbog čega se može koristiti u sušnim zonama.
Maksimalna svarljivost — fosfati su prisutni u vodorastvorljivom, lako pristupačnom obliku za biljke. Udeo svarljivog fosfora je najmanje 97%. Amonijumski azot takođe olakšava bolju apsorpciju fosfora od strane biljaka.
Praktično bez štetnih materija: arsena, kadmijuma i drugih teških metala. FosAgro fosfatna đubriva su bazirana na apatitnom koncentratu, koji karakteriše najniži nivo štetnih nečistoća. FosAgro đubriva su sertifikovana po najstrožim standardima i mogu se čak koristiti za proizvodnju poboljšanih poljoprivrednih proizvoda.
Koncentrovani sastav đubriva omogućava njegovu upotrebu kao osnovne komponente za mešavine đubriva u uslovima određenog polja, klime i useva.
FosAgro amofos takođe ima veoma izdržljive granule, sprečavajući prašinu i habanje. Njegov ujednačen granulometrijski sastav obezbeđuje ravnomernu primenu po poljima. FosAgro amofos ne apsorbuje vlagu niti se zgrušava tokom skladištenja.
Pored azota i fosfora, FosAgro amofos sadrži 2% sumpora i do 1% magnezijuma — esencijalnih hranljivih materija uključenih u fotosintezu i sintezu proteina.
Visoki prinosi
FosAgro Amofos NP 12:52 je univerzalno rešenje za sve useve. Može se primenjivati i u jesen i u proleće, raspršivanjem ili tokom setve. Prilikom primene, granule amofosa mogu privremeno umereno zakiseliti zemljišni rastvor, pa se preporučuje za zemljišta sa neutralnom do blago alkalnom pH vrednošću.
Primena amofosa u kompaniji FosAgro omogućava visoke bruto prinose i osigurava visokokvalitetne poljoprivredne proizvode. Maksimalna ekonomska efikasnost može se postići uz pravilnu dozu, vreme i metode primene – uslugu koju je razvio FosAgro-Region. Agronomska služba kompanije ne samo da razvija sisteme ishrane prilagođene uslovima na farmi, već i sprovodi godišnje poljske testove i prati efikasnost predloženih rešenja. Ovo pomaže u usavršavanju tehnologija i postizanju konstantno visokih rezultata.
Najveći prinos se postiže primenom amofosa u redu tokom setve (za razliku od metode raspršivanja).
Količina primene amofosa određuje se na osnovu podataka agrohemijskog ispitivanja zemljišta, uslugu koju takođe pruža FosAgro-Region, a koja uključuje automatizovano uzorkovanje i analizu zemljišta u sopstvenoj agrohemijskoj laboratoriji. Generalno, preporučena početna doza za ozimu pšenicu je 150-200 kg/ha.
Visoki rezultati u praksi
Prema analizi poljoprivrednih praksi i rezultata saradnje koju je sproveo FosAgro-Region, amofos NP 12:52 kompanije FosAgro je svake godine pokazao visoku efikasnost u mnogim regionima.
U Krasnodarskom kraju, integrisani pristup ishrani ozime pšenice i pravilna stopa primene amofosa na polju u Agrokompleksu N.I. Tkačova u Viselkovskom okrugu pomogli su da se postigne prinos ozime pšenice 23% veći od regionalnog proseka: 59,1 c/ha, sa visokim kvalitetom: 13,7% proteina.
U Belgorodskoj oblasti 2025. godine, na agro-opitnom poligonu FosAgro-Voronjež, postignuto je povećanje prinosa suncokreta za 70% u poređenju sa regionalnim prosekom pri korišćenju amofosa: više od 41 c/ha.
Iste 2025. godine, pravilna primena amofosa na suncokret u Rostovskoj oblasti, pogođenoj sušom, rezultirala je povećanjem prinosa skoro dvostruko u odnosu na regionalni prosek. U Čeljabinskoj oblasti povećanje je bilo skoro 2,5 puta veće. U Stavropoljskom kraju, prinosi ozime pšenice i suncokreta povećani su za više od 1,5 puta u poređenju sa regionalnim prosekom.
Fjučersi pšenice nastavljaju pad i kreću se blizu mesečnih minimuma, s cenom od oko 187–188 USD po metričkoj toni (ekvivalentno ~5,10 USD po bušelu). Glavni razlog je i dalje ogroman porast globalne ponude koji znatno nadmašuje potražnju.Prema USDA procenama (koje navodi Cepea), globalna žetva pšenice za sezonu 2025/26 dostiže rekordnih oko 838–842 miliona tona, dok se potrošnja procenjuje na oko 824 miliona tona. Rezultat je dalje povećanje završnih zaliha i odnosa zaliha prema upotrebi, čime se eliminiše premija oskudice koja je ranije podržavala cene.Regionalna dinamika dodatno pritiska cene na dole:Argentina beleži veoma jak i konkurentan rod (procene oko 27–28 miliona tona ili više).
Crnomorski region (Konstanca–Varna–Burgas) ostvaruje skoro rekordne prinose, što preplavljuje izvozne kanale.
U Brazilu slabija domaća potrošnja i izvoz dovode do toga da preostale zalihe dostignu najviši nivo od jula 2019.
Iako su povremeni vremenski poremećaji i veliki uvozni tenderi iz Alžira i Saudijske Arabije pružili kratkotrajnu podršku, obilne izvozne zalihe, nesmetana logistika i ograničena prodaja poljoprivrednika i dalje ograničavaju svaki značajniji oporavak cena.Zaključak za logistiku i trgovinu: Sa globalnom ponudom na rekordnim nivoima i cenama pšenice oko 187–188 USD/t, očekujemo stabilno visoke količine dostupne za izvoz iz ključnih regiona (Crno more, Argentina, Australija, Rusija). To može doneti niže prevozne troškove na dugim relacijama, ali i duže čekanje na kupce ili manje agresivne ponude. Posebno pratite tendere iz Severne Afrike i Bliskog istoka – oni i dalje mogu izazvati povremene „skokove“ u aktivnosti.
Prema najnovijoj prognozi Nacionalne kompanije za snabdevanje (Conab), ukupna proizvodnja Brazila u 2025/26. godini ostaje na rekordnom nivou, uprkos blagim fluktuacijama kod pojedinačnih useva.
Procenjuje se da će 16 glavnih useva u zemlji dostići 353,1 milion tona na projektovanoj površini od 83,9 miliona hektara, što je povećanje od 987.000 tona i 2,1 milion hektara u odnosu na sezonu 2024/25, prema četvrtom izveštaju o poljoprivrednom napretku Konaba, objavljenom 15. januara.
Prognozira se da će žetva soje za monetarnu sezonu 2025/26., glavne kulture i glavnog izvoznog proizvoda zemlje, dostići 176,1 milion tona, što je povećanje od 4,6 miliona tona, odnosno 2,7%, u odnosu na prethodnu žetvu. Zasejana površina je takođe povećana za 2,8%, sa 47,4 miliona hektara na 48,7 miliona hektara.
„Uprkos povećanju proizvodnje i zasejanih površina, prinosi žitarica su ostali stabilni, sa malim negativnim kolebanjem od 0,1%“, saopštila je kompanija. „Ovaj pad je posledica neravnomernih padavina, koje su bile niže od očekivanih u regionima Mato Groso do Sul, kao i fizičkih ograničenja peskovitog zemljišta u nekim oblastima Gojasa, uprkos projektovanom povećanju prinosa u Rio Grande do Sulu ove sezone.“
Prognozira se da će proizvodnja kukuruza u Brazilu u sezoni 2025/26. pasti za 1,5% na 138,9 miliona tona, u poređenju sa 141 milionom tona u prethodnoj godini. Iako se očekuje da će se verovatna posejana površina povećati za 4% na 22,8 miliona hektara, Konab je rekao da je na proizvodnju uticala klimatska pojava poput oluja, grada, niskih i visokih temperatura i suvih perioda u južnom regionu zemlje.
Površina pod posevima i proizvodnja sirka, još jedne brzorastuće kulture, povećaće se. Prognozira se da će žetva za monetarnu 2025/26. godinu biti 6,7 miliona tona na 1,8 miliona hektara, u odnosu na 6,1 milion tona prošle godine (1,6 miliona hektara).
Sa smanjenjem posejane površine za 9,9% na 1,6 miliona hektara u tekućem ciklusu, prognoza je da će proizvodnja pirinča biti 11,1 milion tona, što je pad od 6,6% u odnosu na 2024/25. godinu.
Žetva pšenice, glavne ozime kulture, za 2025. godinu je završena, a proizvodnja je dostigla 7,9 miliona tona, što je na nivou iz 2024. godine. Uprkos smanjenju posejanih površina za 20 procenata u odnosu na prethodnu žetvu, rezultat je bio pozitivan, jer su povoljni vremenski uslovi doprineli povećanju prinosa, saopštio je Konab.
Ukupna proizvodnja žitarica (pšenice i krupnih žitarica) raste brže nego što je prethodno prognozirano. Uključujući poboljšane izglede za kukuruz (uglavnom SAD, Kina), pšenicu (Argentina, Kanada) i ječam (Kanada, Australija), procena svetske proizvodnje je veća za 31 milion tona u poređenju sa krajem novembra, na rekordnih 2.461 milion. Dok bi dodatnih 16 miliona tona moglo biti usmereno u potrošnju, koja se sada procenjuje na 2.416 miliona, skoro isto toliko bi moglo biti dodato i u zalihe na kraju godine, procenjene na 634 miliona (zbir odgovarajućih lokalnih tržišnih godina). Globalna trgovina (jul/jun) sada se procenjuje na 446 miliona tona, što je 4 miliona više od prethodne prognoze i 5% više u odnosu na prethodnu godinu (u odnosu na prethodnu godinu).
Očekuje se da će površina pod pšenicom blago opadati u sezoni 2026/27, a pod pretpostavkom prosečnih prinosa, prvobitno se predviđa pad useva za sledeću godinu za oko 2% u odnosu na prethodnu godinu. Sa očekivanim novim vrhuncem potražnje, očekuje se da će se globalne zalihe blago usporiti, ali da će ukupne zalihe kod glavnih izvoznika ostati na prijatnom nivou.
Svetska proizvodnja soje, koja se malo promenila u odnosu na novembar, procenjuje se da je tek malo ispod vrhunca iz prethodne godine. Sa marginalnim povećanjem raspoloživosti, uz poboljšane izglede za globalnu potražnju, predviđa se da će kombinovani prenosi na kraju sezone ostati uglavnom stabilni u odnosu na prethodnu godinu, na iznadprosečnih 77 miliona tona (-5 miliona). Sa 187 miliona tona, prognoza za trgovinu se održava i jednaka je rastu od 1% u odnosu na prethodnu godinu.
Izgledi za globalnu proizvodnju pirinča su uglavnom nepromenjeni u odnosu na prethodnih 543 miliona tona. Sa potrošnjom koja se procenjuje na blago nižu, uz veće preostale zalihe, zalihe na kraju sezone 2025/26 su povećane za 2 miliona tona. Očekivanja za trgovinu u 2026. (januar/decembar) su blago smanjena, ali bi, sa 60 miliona tona (+2%), obim i dalje bio rekordan.
Uglavnom pod uticajem slabosti globalnih izvoznih cena soje i pšenice, indeks žitarica i uljarica (GOI) kompanije IGC nedavno je pao na najniži nivo u poslednja tri meseca.
Podstaknuta boljim prinosima (+5%) i povećanjem površina (+1%), ukupna žetva žitarica za 2025/26. godinu oboriće sve postojeće rekorde, koji su za 6% veći u odnosu na prethodnu godinu. Pored značajnih prinosa kukuruza i pšenice, očekuju se i usevi ječma i sirka na vrhuncu tokom više sezona. Rast potrošnje od 3% očekuje se brži u poređenju sa normalnim, predvođen očekivanim solidnim povećanjem ishrane. Nakon tri uzastopna smanjenja, zalihe bi mogle da se povećaju za 8%, što je potencijalno najbrža stopa rasta u poslednjih devet godina. Relativno veliki dobici se predviđaju kod većine glavnih izvoznika, sa kumulativnim prenosima koji su za 40% veći u odnosu na prethodnu godinu, na 181 milion tona. Zbog većeg toka pšenice i kukuruza, prognoza trgovine je 446 miliona tona (+5%).
Sa 427 miliona tona, globalna proizvodnja soje se procenjuje na samo delić ispod vrhunca iz prethodne godine i znatno iznad nedavne norme, uključujući i potencijalni rekordni rezultat u Brazilu. Kao rezultat povećane potrošnje u segmentima stočne hrane, hrane i industrije, očekuje se da će svetska potrošnja porasti za 3% u odnosu na prethodnu godinu, dostignući novi maksimum, uključujući dobitke kod tri glavna izvoznika i Kine. Iako će se globalne zalihe verovatno smanjiti, one će ostati istorijski povoljne, ali sa rezervama glavnih izvoznika znatno ispod prošlih maksimuma. Očekuje se da će trgovina porasti na novi vrhunac (+1%).
Prognozira se da će globalna proizvodnja pirinča u 2025/26. godini ostati uglavnom stabilna u odnosu na prethodnu godinu, uključujući povećanje ukupne proizvodnje od 1% kod glavnih izvoznika. S obzirom na to da je potražnja za hranom oblikovana rastom stanovništva, ukupna potrošnja će dostići novi vrhunac, dok se predviđa da će se zalihe dalje povećavati, uglavnom zahvaljujući akumulaciji u Indiji. Podržana snažnom potražnjom ključnih kupaca u Africi, očekuje se da će trgovina u 2026. godini porasti za 2% u odnosu na prethodnu godinu.
Sa povećanim raspoloživošću zbog obilne globalne žetve, zahvaljujući značajnim usevima u glavnim zemljama izvoznicama, predviđa se da će globalna potrošnja sočiva značajno porasti u sezoni 2025/26, za 15% u odnosu na prethodnu godinu; Azija će biti ključna za uzlazni trend, gde će rastuća populacija, sve veća zdravstvena svest i veća potražnja za derivatnim proizvodima biti u osnovi. Povezana sa potencijalno većim pošiljkama u Južnu i Blisku istočnu Aziju, trgovina u 2026. godini se projektuje na 4,9 miliona tona (+14%).
