Rumunska vlada je objavila kupovinu 100% akcija kompanije Danube Logistics, operatera moldavske luke Đurđulešti, od Evropske banke za obnovu i razvoj. Ministarstvo ekonomije Moldavije potvrdilo je legalnost sporazuma, naglašavajući da se on odnosi isključivo na privatnog operatera luke (Danube Logistics) i da ne uključuje zemljište u državnom vlasništvu. Konačno odobrenje cene očekuje se 11. februara 2026. godine.
Rumunija planira da investira preko 24 miliona evra u modernizaciju i razvoj infrastrukture luke. Ključni cilj je integracija luke Đurđulešti u logističku mrežu Rumunije, proširenje njenih kapaciteta i jačanje uloge regiona u transportnim koridorima Dunava i Crnog mora.
Ministarstvo poljoprivrede Sjedinjenih Država (USDA) neočekivano je naglo povećalo prognoze roda kukuruza za Sjedinjene Države i Kinu u svom izveštaju o ponudi i potražnji za januar, što je dovelo do povećanja procene svetske proizvodnje i zaliha u ažuriranom bilansu za 2025/26. godinu i pada cena kukuruza u Čikagu.
Martovske fjučerse kukuruza u Čikagu pale su za 6,1% na 166 dolara/t nakon objavljivanja izveštaja i trguju se 4,5% niže nego nakon decembarskog izveštaja.
Prognoza za žetvu kukuruza u SAD za 2025/26. godine povećana je za 6,81 milion tona na rekordnih 432,34 miliona tona, što će premašiti prethodni rekord iz 2023. godine za 40 miliona tona i prošlogodišnju cifru za 54 miliona tona, i vršiće veliki pritisak na tržišta.
Stručnjaci Ministarstva poljoprivrede SAD povećali su prognozu prinosa kukuruza u SAD za 0,5 bušela/akru na 186,5 bušela/akru, a procenu površine koja će biti požnjevena za 1,3 miliona hektara (od jula 2025. godine požnjevena površina je povećana za 4,5 miliona hektara, jer je zbog idealnih uslova više kukuruza požnjeveno za zrno nego za silažu).
Prognoza potrošnje kukuruza u SAD povećana je za 2,3 miliona tona na 334,5 miliona tona (u poređenju sa 311,6 miliona tona prošle sezone) zbog povećane potrošnje stočne hrane, ali analitičari nisu očekivali takav porast, tako da bi deo količine kasnije mogao da pređe u završne zalihe.
U kvartalnom izveštaju o zalihama žitarica zaključno sa 1. decembrom 2025. godine, zalihe kukuruza u Sjedinjenim Državama procenjene su na 337,4 miliona tona, što je 30,7 miliona tona više od odgovarajuće brojke prošle godine i znatno više od procene analitičara od 329,2 miliona tona.
Svetski bilans kukuruza za 2025/26. godinu pretrpeo je sledeće promene u odnosu na decembarske procene:
Prognoza početnih zaliha povećana je za 1,3 miliona tona na 294,7 (315,45 u 2024/25. godišnjoj godini) miliona tona zbog korekcije bilansa za 2024/25. godišnju godinu, posebno smanjenja globalne potrošnje za 1 milion tona na 1.251,6 miliona tona.
Prognoza svetske proizvodnje povećana je za 13,05 miliona tona na rekordnih 1296 (1230,86) miliona tona, posebno za SAD - za 6,81 milion tona na rekordnih 432,34 (378,3) miliona tona, i Kinu - za 6,24 miliona tona na 301,24 (294,9) miliona tona. Za Brazil i Argentinu prognoze su ostavljene nepromenjene na 131 i 53 miliona tona, respektivno, iako su lokalni analitičari već povećali svoje procene na 135-138 i 55-57 miliona tona, iako je do kraja žetve ostalo još pola godine.
Prognoza globalne potrošnje povećana je za 2,6 miliona tona (uključujući 2,3 miliona tona za SAD) na rekordnih 1.299,8 miliona tona, što bi bilo 48 miliona tona više od brojke za 2024/25. godinu. Međutim, analitičari smatraju da su ove brojke previše precenjene, posebno imajući u vidu dalji pad procena potrošnje prošle sezone.
Prognoza svetskog izvoza ostala je nepromenjena na 205,1 milion tona (za 2024/25. godinu prognoza je smanjena sa 187,14 na 186,6 miliona tona).
Prognoza svetskog uvoza ostala je nepromenjena na 190,11 miliona tona (za 2024/25. godinu prognoza je povećana sa 185 na 186,1 milion tona).
Prognoza za završne zalihe je naglo povećana za 11,76 miliona tona na 290,91 (294,7) miliona tona, posebno za SAD - za 4 miliona tona na 56,6 (39,4) miliona tona, i Kinu - za 6,24 miliona tona na 180,15 (191,9) miliona tona.
U narednim izveštajima možemo očekivati dalje smanjenje prognoze potrošnje na pozadini prilično visoke ponude i stočnog brašna i pšenice ove sezone, što će doprineti povećanju globalnih zaliha kukuruza i izvršiti pritisak na kotacije dok se ne dobiju rezultati žetve u Južnoj Americi i setve u SAD.
U januarskom svetskom bilansu proizvodnje uljarica za 2025/26. godinu, stručnjaci FAS USDA ponovo su povećali prognozu svetske proizvodnje uljarica za 2,89 miliona tona u poređenju sa decembarskim procenama na 693,15 miliona tona (684,34 miliona tona u 2024/25. godini i 657,4 miliona tona u 2023/24. godini), posebno proizvodnju soje u Brazilu i SAD i suncokreta u Argentini, što više nego nadoknađuje smanjenje proizvodnje uljane repice i kikirikija.
Prognoza za globalnu proizvodnju soje povećana je za 3,15 miliona tona, suncokreta za 0,3 miliona tona, dok je prognoza za proizvodnju uljane repice i kikirikija smanjena za 0,1 milion tona.
Prognoza svetskih zaliha uljarica povećana je za 1,47 miliona tona na 145,07 (141,6) miliona tona zbog povećane proizvodnje.
Prognoza svetske proizvodnje soje u 20205/26. marketingovoj sezoni povećana je za 3,14 miliona tona na 425,68 (427,15) miliona tona, posebno za Brazil - sa 175 na rekordnih 178 miliona tona, što će premašiti prošlogodišnju cifru za 4% i petogodišnji prosek za 17%, iako lokalni analitičari procenjuju žetvu na 180 miliona tona. Za SAD je prognoza takođe povećana za 0,25 na 116 miliona tona (119 miliona tona prošle godine) zbog povećanja požnjevene površine. Za Ukrajinu je prognoza ostala nepromenjena na 6 (7) miliona tona, iako je prema operativnim podacima požnjeveno samo 5 miliona tona, a deo useva nije mogao biti vršen.
Prognoza za globalnu potrošnju soje povećana je za 1,29 miliona tona na 423,14 (413,5) miliona tona zbog povećane prerade u Brazilu.
Prognoza za svetske zalihe soje na kraju berze povećana je za 2,04 miliona tona na 124,41 (123,4) miliona tona, uglavnom zbog povećanja zaliha u SAD usled smanjenja prognoze izvoza za 1,64 na 42,86 (51,2) miliona tona.
Fjučersi soje u januaru u Čikagu pali su za 1,5% na 379,6 dolara po toni nakon objavljivanja izveštaja i trguju se 5,2% niže nego pre mesec dana, zbog niskih stopa izvoza iz SAD i rastućih zaliha.
Prognoza svetske proizvodnje suncokreta povećana je za 0,29 miliona tona na 52,06 (52,31) miliona tona, posebno za Argentinu - za 0,5 na 5,5 (5,1) miliona tona, ali je smanjena za Rusku Federaciju - za 0,5 na 17 (16,9) miliona tona. Vredi napomenuti da je za Ukrajinu prognoza ostavljena na 10,5 (13) miliona tona, iako neke površine nisu vršidbene, a prema operativnim podacima, ubrano je samo 9,3 miliona tona.
Cene suncokreta u Ukrajini su počele da se oporavljaju nakon pada krajem godine i sada iznose 27.000-27.800 UAH/t (sa isporukom fabrici sa 50% sadržaja ulja), što je za 3,7-5% niže nego pre mesec dana.
Prognoza za globalnu proizvodnju uljane repice u 2025/26. godine smanjena je za 0,1 milion tona na 95,17 (86) miliona tona, posebno za Rusku Federaciju - za 0,4 na 5,6 (4,65) miliona tona.
Nakon objavljivanja izveštaja, fjučersi kanole u januaru pali su juče za 0,8% na 621 kanadski dolar/t ili 447,6 dolara/t (nepromenjeno tokom meseca), dok su fjučersi uljane repice u februaru u Parizu pali za 0,6% na 468,25 evra/t ili 546,1 dolara/t (-0,7% tokom meseca) pod pritiskom pada cena soje.
Tržišta uljarica će ostati pod pritiskom zbog očekivanog povećanja ponude soje iz Brazila u januaru-februaru, kao i sezonskog prolećnog povećanja ponude uljane repice i suncokreta, što će vršiti pritisak na cene sačme, na koje će uticati i pad cena kukuruza za stočnu hranu.
Prema podacima Ministarstva ekonomije, od januara do sredine decembra 2025. godine u Ukrajini je prodato 115,6 hiljada zemljišnih parcela ukupne površine preko 340 hiljada hektara. U početnoj fazi otvaranja tržišta zemljišta, ključni faktor je bio obim zemljišne banke, ali je 2025. godine fokus pomeren na kvalitet parcela i njihovu lokaciju.
Ukupno je tokom 2025. godine kupljeno sledeće:
-
pravna lica - 43,01 hiljada zemljišnih parcela ukupne površine 128,21 hiljada hektara po prosečnoj ceni od 74.323 UAH/hektar;
-
pojedinci - 72,6 hiljada zemljišnih parcela ukupne površine 211,96 hiljada hektara po prosečnoj ceni od 47.246 UAH/hektar.
Najviše cene zemljišta ostaju u zapadnim i centralnim regionima, dok u regionima na prvoj liniji priobalja troškovi ostaju znatno niži.
U zavisnosti od regiona, cena je:
-
u Ivano-Frankivskoj oblasti – do 165.615 UAH/ha;
-
Ternopoljska oblast – do 126.068 UAH/ha;
-
Lavov i Vinica - preko 80-100 hiljada UAH / ha;
-
Herson, Nikolajev, Zaporožje - 35-38 hiljada UAH / hektar.
„Uprkos vojnim rizicima, tržište poljoprivrednog zemljišta je u 2025. godini zadržalo likvidnost, pokazalo stalan rast vrednosti i formiranu strukturu tražnje. U 2026. godini, ključni faktori za njegov razvoj ostaće bezbednosna situacija, regionalne specifičnosti i investiciona atraktivnost zemljišnih parcela“, rekao je zamenik ministra ekonomije, životne sredine i poljoprivrede Ukrajine Denis Bašlik.
Kako je objavljeno, tokom 2024. godine prodato je 106,67 hiljada zemljišnih parcela ukupne površine 320,66 hiljada hektara, a prosečna cena 1 hektara porasla je na 46.678 grivni, u poređenju sa 38,5 hiljada grivni u 2023. godini.
Podsetimo se da su cene poljoprivrednog zemljišta u Ukrajini značajno porasle nakon što se tržište otvorilo za privatne kompanije 2024. godine, istakli su istraživači Centra za istraživanje hrane i korišćenja zemljišta na Kijevskoj školi ekonomije (KSE Agrocenter).
Prema prognozi analitičkog centra „ SovEkon“„Žetva pšenice sledeće godine biće 83,8 miliona tona, u poređenju sa 88,8 miliona tona ove godine. Na to će uticati očekivano smanjenje površina pod poljoprivrednim usevima sa 26,9 miliona hektara na 26,3 miliona hektara i smanjenje prosečnog prinosa sa 3,3 t/ha na 3,2 t/ha, navodi se u izveštaju centra. Istovremeno, konkurenti Rusije na globalnom tržištu pšenice povećali su površinu pod ozimom pšenicom: Ukrajina ju je, do sredine decembra, posejala na 4,7 miliona hektara (4,4 miliona hektara godinu dana ranije), Francuska - na 4,8 miliona hektara (4,7 miliona hektara), navodi podatke SovEcon .".
Od sredine decembra, ruski poljoprivrednici su posejali 16,1 milion hektara ozime pšenice, u poređenju sa 16,2 miliona hektara godinu dana ranije i 16,9 miliona hektara u 2023. godini, upoređuje SovEcon .Centar takođe prognozira smanjenje poseva jare pšenice u 2026. godini na 10,7 miliona hektara sa 11,1 miliona hektara u 2025. i 12,3 miliona hektara u 2024. godini. Setve ozime pšenice u Rusiji dostigle su vrhunac od 17,8 miliona hektara u decembru 2021. godine, nakon čega su opali usred pada profitabilnosti proizvodnje žitarica i uvođenja izvoznih carina, napominju analitičari. Prema proračunima SovEcon-a .„Dobit proizvođača žitarica pre oporezivanja u periodu januar-septembar 2025. iznosila je 69 milijardi rubalja, u poređenju sa 93 milijarde rubalja godinu dana ranije i 181 milijardom rubalja u 2021. godini.“
Analitičari napominju da je setva za žetvu 2026. godine u Rusiji odvijala pod teškim vremenskim uslovima. Obilne kiše tokom većeg dela sezone usporile su setvu, a zaostajanje u odnosu na prošlogodišnji tempo dostiglo je 0,5 miliona hektara na vrhuncu. Od oktobra, padavine u evropskom delu zemlje vratile su se na skoro normalan nivo, što omogućava ubrzani rad.
Prošle nedelje, tokom sastanka vlade, ministarka poljoprivrede Oksana Lut izjavila je da su ozimi usevi za žetvu 2026. godine posejani na površini od skoro 20 miliona hektara, što je generalno u skladu sa prošlogodišnjim nivoom i projektovanim obrascem. Ministarstvo trenutno sarađuje sa regionima na formulisanju plana prolećne setve za proizvodnju useva za sledeću godinu.
Trenutni podaci ne dozvoljavaju potvrdu da je soj virusa ASK potekao iz bilo koje laboratorije, prema sekvenciranju koje je izvršio IRB.
Kao deo interne istrage za utvrđivanje porekla virusa koji je izazvao nedavnu epidemiju afričke svinjske kuge (ASK) u Španiji, Katalonsko ministarstvo poljoprivrede (DARPA) danas je na konferenciji za novinare predstavilo dostupne rezultate sekvenciranja koje je sproveo IRB (Institut za istraživanje u biomedicini u Barseloni). Među prisutnima su bili Toni Gabaldon, profesor istraživač ICREA na IRB Barselona i poznati stručnjak za filogeniju i uporednu genomiku; Kristina Masot, generalna sekretarka DARPA; i Oskar Ordeig, katalonski ministar poljoprivrede.
U okviru ove istrage, IRB je izvršio kompletno sekvenciranje virusa izolovanih iz prva dva slučaja ASK prijavljena 28. novembra 2025. godine, kao i 17 sojeva ASK prisutnih u IRTA-CReSA - i kandidata za vakcinu i sojeva za zarazu - što uključuje sve sojeve koje je laboratorija koristila u poslednjih 12 meseci. Dva soja koja nisu korišćena duže od pet godina i trenutno su zamrznuta ostaju da se sekvenciraju.
Pored poređenja soja odgovornog za nedavnu epidemiju sa svim onima koji se čuvaju u objektima IRTA-CReSA, IRB je takođe uporedio ovaj soj sa javnom bazom podataka koja sadrži više od 800 sekvenci virusa afričke svinjske kuge (ASK) iz različitih zemalja širom sveta. Važno je napomenuti da je ASK veliki, veoma stabilan DNK virus.
Soj izolovan u epidemiji ne pokazuje sličnost ni sa sekvenciranim sojevima u IRTA-CReSA niti sa više od 800 sojeva uključenih u javnu bazu podataka. Sekvenca otkrivena u epidemiji AKS u Španiji pokazuje 27 tačkastih mutacija, kao i značajnu deleciju. Ovaj soj ranije nije bio opisan, pa mu je dodeljena nova grupa, 29.
U okviru istraživanja za razjašnjenje porekla virusa, konačnu reč daće rad koji se sprovodi u Referentnom centru za afričku svinjsku kugu (ASK), koji se nalazi u laboratoriji u Algeteu.
Poznavanje genoma je ključno za pokušaj utvrđivanja porekla epidemije, ali i za razumevanje karakteristika virusa i, samim tim, za mogućnost prilagođavanja mera kontrole u skladu sa njegovim nivoom smrtnosti i drugim relevantnim faktorima.
Što se tiče suzbijanja epidemije, što ostaje glavni prioritet , ukupno 533 divlje svinje je analizirano širom Katalonije, od kojih je 29 bilo pozitivno na testu, a sve su se nalazile u centralnom području. Ovih 533 uzorka uključuju životinje van zaštitne zone od 20 km, uginule divlje svinje koje je prijavila javnost i ubijene divlje svinje na putu. Raspoređivanje 400 ljudi u tom području je i dalje na snazi, a očekuje se povećanje stope hvatanja. Takođe su u toku intenzivni pregovori sa raznim zemljama kako bi se oporavila pogođena tržišta.
Konačno, naglašena je važnost opreza, koordinacije i uključivanja svih zainteresovanih strana u sektoru, kao i važnost maksimiziranja mera biološke bezbednosti.
Prema podacima Državne službe za statistiku, zaključno sa početkom ovog meseca, sa površine od 10,6 miliona hektara u svim kategorijama ukrajinskih gazdinstava ožvršeno je 54,5 miliona tona žitarica i mahunarki sa površine od 10,6 miliona hektara sa prinosom od 51,4 centa/hektar. Istovremeno, bruto žetva u poljoprivrednim preduzećima iznosila je 43,6 miliona tona, u domaćinstvima - 10,9 miliona tona.
Konkretno, od 1. decembra, prikupljeno je sledeće:
pšenica – 23,46 miliona tona sa površine od 5,11 miliona hektara sa prinosom od 45,9 centi/hektaru,
ječam – 5,3 miliona tona sa površine od 1,38 miliona hektara sa prinosom od 38,4 centa/hektaru (što odgovara podacima od 1. novembra),
ovas – 393,3 hiljade tona sa površine od 137,7 hiljada hektara sa prinosom od 28,6 centi/hektaru,
heljda – 77,1 hiljada tona sa površine od 57,2 hiljade hektara sa prinosom od 13,4 centa/hektaru,
proso - 53,7 hiljada tona sa površine od 28,7 hiljada hektara sa prinosom od 18,9 centi/hektar,
kukuruz - 24,15 miliona tona sa površine od 3,44 miliona hektara sa prinosom od 70,1 centa/hektar.
Takođe, navedenog datuma, ubrana je sledeća količina uljarica:
suncokret – 9,92 miliona tona sa površine od 5,01 miliona hektara sa prinosom od 19,8 centi/hektaru,
soja - 4,8 miliona tona sa površine od 1,96 miliona hektara sa prinosom od 24,4 centa/hektar.
Žitarice i mahunarke su obrađene sa 97,5% površinePixabay
Poljski radovi su u završnoj fazi: usevi žitarica i mahunarki su vršeni na 97,5% površine, a požnjeveno je preko 147 miliona tona žitarica u bunkernoj težini, saopštila je ministarka poljoprivrede Oksana Lut na sednici vlade. Ona je izjavila da će do kraja godine neto žetva dostići 137 miliona tona, uključujući 90 miliona tona pšenice (uključujući nove regione). Ministarstvo je ranije prognoziralo žetvu žitarica od 135 miliona tona. „Tako će žetva žitarica biti jedna od najboljih u novijoj istoriji i ne samo da će u potpunosti zadovoljiti domaću potražnju već će i održati značajan izvozni potencijal“, naglasila je Lut.
Uprkos raznim vremenskim anomalijama sa kojima su se poljoprivrednici suočili ove godine, industrija je u celini ispunila svoje ciljeve u snabdevanju zemlje osnovnim proizvodima, napomenula je ministarka. Takođe je napomenula da je kvalitet žita ove sezone viši nego prošle godine. „Želela bih da istaknem da očekujemo rekordnu žetvu mahunarki, sa bruto žetvom od 7,3 miliona tona. Što se tiče ostalih useva, preliminarne prognoze ukazuju da će uljarice biti ubrane na približno 31,7 miliona tona, što je u skladu sa prošlogodišnjim rekordom. Takođe očekujemo istorijske maksimume za soju i uljanu repicu“, izvestio je Lut.
Žetva šećerne repe će premašiti 48 miliona tona, bruto žetva krompira u organizovanom sektoru će premašiti 8 miliona tona, a žetva povrća će biti približno 7,6 miliona tona. „Takođe očekujemo rekordnu žetvu voća i bobičastog voća od približno 2,1 milion tona. Time ćemo napraviti još jedan korak ka ostvarivanju ciljeva Doktrine bezbednosti hrane“, napomenuo je Lut.
Ozimi usevi za žetvu 2026. godine posejani su na skoro 20 miliona hektara, što je uglavnom u skladu sa prošlogodišnjim nivoom i projektovanom strukturom. „Posebna pažnja tokom setve posvećena je korišćenju domaćeg semena. Želeo bih da napomenem da, počev od 2022. godine, konstantno povećavamo našu samodovoljnost u ovoj oblasti, pri čemu je posebno primetan napredak kod semena soje, suncokreta i šećerne repe“, rekao je Lut. „Do kraja ove godine očekujemo da će se udeo ruskog semena na domaćem tržištu približiti 70%, a do 2030. godine, u skladu sa Doktrinom o bezbednosti hrane, trebalo bi da dostigne 75%.“
Sada Ministarstvo poljoprivredeZajedno sa regionima, razvijamo plan prolećne setve za 2026. godinu. „Prvenstveno se fokusiramo na analizu domaćih potreba zemlje za biljnim proizvodima. Planiramo da sejemo društveno značajnije useve kao što su heljda, pirinač, krompir i povrće“, naveo je šef poljoprivredne agencije. „Istovremeno, glavna površina će tradicionalno biti namenjena žitaricama, koje su temelj naše proizvodnje biljaka.“
Poslanici Evropskog parlamenta su u utorak odobrili zaštitnu klauzulu za sporazum između EU i Merkosura kako bi se sprečilo da uvoz iz zemalja Merkosura šteti evropskom poljoprivrednom sektoru.
Stav Parlamenta je usvojen sa 431 glasom za, 161 protiv i 70 uzdržanih. Pregovori sa Savetom o konačnom obliku zakona održaće se sutra, 17. decembra.
Nacrt uredbe utvrđuje kako bi EU mogla privremeno da suspenduje carinske preferencije na uvoz određenih poljoprivrednih proizvoda koji se smatraju osetljivim (kao što su živina ili govedina) iz Argentine, Brazila, Paragvaja i Urugvaja ako se utvrdi da taj uvoz šteti proizvođačima iz EU.
Prema Parlamentu, Komisija bi trebalo da pokrene istragu o potrebi za zaštitnim merama kada se uvoz osetljivih poljoprivrednih proizvoda poveća u proseku za 5% tokom perioda od tri godine (u poređenju sa 10% godišnje u predlogu Komisije). Takođe žele brže istrage (sa šest na tri meseca generalno, i sa četiri na dva meseca u slučaju osetljivih proizvoda) kako bi se zaštitne mere mogle brže uvesti.
Parlament je usvojio amandman koji uključuje mehanizam reciprociteta, prema kojem će Komisija pokrenuti istragu i usvojiti zaštitne mere tamo gde postoje verodostojni dokazi da uvoz koji koristi carinske preferencije ne ispunjava ekvivalentne zahteve zaštite životne sredine, dobrobiti životinja, zdravlja, bezbednosti hrane ili zaštite rada koji se primenjuju na proizvođače u EU.
