Globalna žetva suncokreta u 2023/24 će iznositi 55,7 miliona tona

Globalna proizvodnja semena suncokreta u sezoni 2023/24 (septembar 2023-avgust 2024) mogla bi da dostigne 55,7 miliona tona, procenjuju analitičari analitičke agencije OilVorld (Nemačka) iz Hamburga. Očekuju da će bruto žetva uljarica u 2022/23 MG porasti za 1,4 miliona tona, dok su raniji stručnjaci očekivali rast od 1,9 miliona tona.

Prema oceni nemačkih stručnjaka, očekuje se da će žetva suncokreta u Ukrajini i Rusiji u predstojećoj rodnoj godini biti visoka – 15,7 miliona tona, odnosno 14 miliona tona, što će nadoknaditi pad u Turskoj, Rumuniji, Bugarskoj, Španiji i Argentini.

„Vremenske prilike u Ukrajini i Rusiji u poslednja 2 meseca bile su povoljne za razvoj useva suncokreta i visoke prinose“, objašnjava agencija, „Istovremeno, suša je značajno pogoršala stanje uljarica u Rumuniji i Turskoj. U Argentini setva suncokreta kasni zbog nedostatka padavina.

Štaviše, dok se očekuje da će obim prerade semena u 2022/23 MG porasti za 2,75 miliona tona na 51,13 miliona tona, u 2023/24 MG – samo za 0,07 miliona tona na 51,20 miliona tona.

„Ovo će takođe usporiti globalnu ponudu nafte i brašna u novoj sezoni“, rezimirao je OilVorld (Nemačka).

Utvrđeno je da li će na svetskom tržištu pšenice biti manjka ili viška

U Mađarskoj je, prema informacijama Ministarstva poljoprivrede, do početka avgusta završena žetva pšenice na 96 odsto površina Poljoprivrednici su požnjeli 5,5 miliona tona uz prinos od 5,6 tona po hektaru, navodi Agrar. Ekonomski institut (AKI) rezimirao je u svom izveštaju.

Cena pšenice je malo je porasla, ali nema značajnijeg pomeranja.

Dodaju da prema podacima AKI PAIR,  u Mađarskoj u trećoj nedelji avgusta 2023. u proseku (bez PDV-a i troškova isporuke) mlinskom pšenicom se trgovalo po proizvođačkoj ceni od 68,5 hiljada HUF/toni . Ova cena  je bila 51 odsto niža nego godinu dana ranije .

Istovremeno, stočnom pšenicom se trgovalo po proizvođačkoj ceni od 63,6 hiljada forinti po toni , što je 51 odsto niže nego pre godinu dana .

Upoređujući podatke za poslednje dve godine, nivo proizvođačkih cena i mlinske i stočne pšenice nije samo ispod cena iz istog perioda 2022. godine, već su cene niže i od cena 2021. godine.

Septembarska obračunska cena ISCC NUTS II održive stočne pšenice na Budimpeštanskoj berzi (BSE) ostala je nepromenjena na 66.000 HUF/toni između 14. i 25. avgusta. Na čikaškoj berzi (CME/CBOT), septembarska kotacija pšenice je varirala između 217 i 226 dolara po toni posmatranih dana razmene. Istovremeno, septembarska kotacija roda na pariskoj robnoj berzi (Euronekt/MATIF) kretala se od 228 do 234 evra po toni, prenosi AKI.

Kakva je žetva u svetu?

U avgustovskoj prognozi, Ministarstvo poljoprivrede Sjedinjenih Država (USDA) ukazuje na 793 miliona tona (+0,4 odsto) u 2023/2024. očekivana globalna žetva pšenice u ekonomskoj godini. Predviđena potrošnja može biti 796 miliona tona, tako da bi 266 miliona tona pšenice moglo ostati u skladištu na kraju sezone , navodi se u izveštaju AKI.

Dodaju da se, prema Talidžovim stručnjacima, ove godine u Evropskoj uniji može požnjeti 124,7 miliona tona (-0,5 odsto) ozime pšenice sa 21,8 miliona hektara, što je skoro isto kao i pre godinu dana. Među glavnim zemljama članicama proizvođačima, očekuje se povećanje prinosa od 3 odsto u Francuskoj, a smanjenje prinosa od 3 odsto u Nemačkoj. Oni predviđaju povećanje od 14 odsto u Rumuniji, povećanje od 3 odsto u Bugarskoj i pad prinosa od 4 odsto u Poljskoj.

Najveći pad proizvodnje očekuje se u Španiji u odnosu na prethodnu godinu, gde su smanjeni i obrađena površina i prosečan prinos – samo 1,8 tona/ha – pa se očekuje pad prinosa za 42 odsto .

Cene kukuruza ostaju niske

Takođe, prema podacima AKI PAIR, u Mađarskoj se u trećoj nedelji avgusta kukuruzom trgovalo po prosečnoj proizvođačkoj ceni od 73,2 hiljade forinti po toni , što je 44 odsto ispod cene proizvođača od pre godinu dana i niže od cena iz 2021.

Na BSE, ISCC NUTS II kvote kukuruza za različite datume smanjene su za 3.500 HUF od 14. avgusta: cene kukuruza po toni su za novembar 67,5 hiljada, decembar 69 hiljada, mart 2024. 72,5 hiljada, maj 2024. 76. Na Čikaškoj berzi, septembarska kotacija kukuruza je varirala između 14. i 25. avgusta u rasponu od 183-189 dolara/toni. Istovremeno, novembarska obračunska cena kukuruza kretala se između 211 i 217 evra/toni na pariskoj robnoj berzi, navodi se u izveštaju.

Stručnjaci su korigovali procene prinosa uljarica u EU

Stručnjaci su korigovali procene prinosa uljarica u EU

Kako navodi agencija MARS, prinosi jednog broja uljarica u Evropskoj uniji smanjeni su zbog obilnih padavina koje su negativno uticale na razvoj useva. Posledice padavina i grada najjače su osetili poljoprivrednici na severu Italije, Hrvatske i Slovenije.

Istovremeno, u Rumuniji, Poljskoj, Bugarskoj i Češkoj, izgledi za žetvu su se pogoršali zbog suvih i veoma toplih vremenskih uslova.

Prema rečima stručnjaka industrije, prognoza za prinose soje u EU je spuštena sa 2,86 t/ha na 2,82 t/ha u julu, a za repicu sa 3,20 t/ha na 3,19 t/ha.

Što se tiče suncokreta, procena prinosa za ovu kulturu je, naprotiv, povećana za skoro 3% na 2,18 t/ha.

„Prognoza je revidirana naviše, uglavnom zbog boljih vremenskih uslova od očekivanih u Španiji i Francuskoj, što je neutralisalo pad prinosa u Bugarskoj“, saopštio je MARS.

Ukrajina traži od Evropske komisije da nadoknadi troškove transporta poljoprivrednih proizvoda do evropskih morskih luka

Ukrajina traži od Evropske komisije da nadoknadi troškove transporta poljoprivrednih proizvoda do evropskih morskih luka

 

Ukrajina traži od Evropske komisije da nadoknadi troškove transporta poljoprivrednih proizvoda do evropskih morskih luka

23. avgust 2023

Izvor: LB.ua

 

Ministarstvo agrarne politike i Kabinet ministara zatražili su od Evropske komisije da nadoknadi logističke troškove transporta poljoprivrednih proizvoda iz Ukrajine u evropske morske luke. Ovo je tokom teletona saopštio Taras Visocki, prvi zamenik ministra agrarne politike i ishrane Ukrajine.

Naknada za isporuku poljoprivrednih proizvoda u morske luke Nemačke, Italije, Letonije, Litvanije, Hrvatske, Slovenije i Holandije trebalo bi da unapredi mogućnost nesmetanog izvoza iz Ukrajine, rekao je Visocki.

Prema njegovim rečima, zbog blokiranih crnomorskih luka, cena transporta ukrajinskog žita u evropske luke je veoma skupa za poljoprivrednika. Dalja isporuka poljoprivrednih proizvoda iz ovih luka u zemlje Afrike, Azije i Bliskog istoka je neisplativa za ukrajinske poljoprivrednike.

„Ministarstvo agrarne politike i Vlada su apelovali na Evropsku komisiju da ukrajinskim poljoprivrednicima nadoknadi troškove logistike u iznosu od 30 evra po toni. Obezbeđivanje takvih subvencija, koje će se isplaćivati samo pri isporuci proizvoda u udaljene evropske luke, poboljšaće izvoz, uključujući pozitivan uticaj na tranzit kroz Poljsku, Mađarsku, Slovačku i Bugarsku“, rekao je Visocki.

Ukrajina je takođe apelovala na Tursku, UN i druge međunarodne partnere da obezbede izvoz svog žita.

Ranije je saopšteno da Evropska komisija nema novca niti jasnu viziju kako pomoći Ukrajini da finansira dodatne troškove transporta za izvoz žitarica nakon kraha crnomorskog sporazuma o žitu.

Cene pšenice rastu nakon ruskog napada na dunavsku žitnu luku

Cene pšenice rastu nakon ruskog napada na dunavsku žitnu luku

Cene pšenice ponovo su porasle u sredu nakon što je Rusija napala ukrajinsku luku na reci Dunav, javile su novinske agencije, nakon što je u ponedeljak takođe otvorila vatru na teretni brod za Ukrajinu kako bi ga primorala da se zaustavi radi pregleda.

Fjučersi u Čikagu porasli su za čak 1,3 odsto nakon pada od 6 odsto u protekle tri sesije, izvestio je Blumberg.

Ruski vazdušni udari preko noći na jug Ukrajine oštetili su silose i skladišta žitarica u ključnom objektu za isporuku žitarica, izjavio je u sredu guverner Odeske oblasti na Crnom moru.

„Glavna meta su luka i žitna infrastruktura na jugu regiona“, rekao je on, ne navodeći luku.

Predsednička kancelarija je u odvojenom saopštenju saopštila da nema žrtava. Ali ukrajinski zvaničnici još nisu rekli da li je napadnuta luka operativna.

Ukrajinski rečni kanali su postali sve važniji da bi se zaobišla blokada Moskve za transport žitarica kroz Crno more. Ranije ovog meseca, ruski dronovi su gađali i luke na reci Dunav, uključujući Izmail, navodi Blumberg.

Dunavske luke su činile oko četvrtinu izvoza žitarica pre nego što se Rusija u julu povukla iz sporazuma o crnomorskoj inicijativi za žito koje podržavaju UN i Turska, kako je izvestio Rojters.

Ukrajina je ranije ove nedelje objavila da je novi crnomorski koridor otvoren za brodove koji žele da prevoze žitarice iz ukrajinskih luka, pod zaštitom Ukrajine.

Juče je obeleženo porinuće prvog teretnog broda koji koristi nove crnomorske brodske trake, a koji je ranije danas viđen kako napušta južnu luku Odesa, navodi agencija Frans pres (AFP).

Cene pšenice su i dalje oko 20% niže ove godine nakon velikih žetvi u delovima severne hemisfere. Američko ministarstvo poljoprivrede u petak je podiglo procenu ruskih isporuka u sezoni 2023-24. i povećalo svoje prognoze za zalihe pšenice u SAD za više nego što su analitičari očekivali u proseku.

Strategie Grains ponovo je snizila prognozu žetve pšenice u EU

Stručnjaci Strategie Grains ponovo su snizili prognozu roda pšenice u EU na osnovu preliminarnih podataka o žetvi. U poređenju sa julskim procenama, prognoza proizvodnje meke pšenice u 2023/24 MG smanjena je sa 126,2 miliona tona na 124,7 miliona tona (125,3 miliona tona u MG 2022/23). Istovremeno, obilne kiše na severu Evrope povećavaju rizik od gubitka useva i pada kvaliteta.

Zbog pogoršanja vremena na jugu Evrope, prognoza proizvodnje kukuruza je smanjena za 2,1 milion tona na 58,7 miliona tona, što je za 6,5 miliona tona više u odnosu na sušnu sezonu prethodne godine.

Prognoza proizvodnje ječma povećana je sa 47,1 na 47,2 miliona tona, što je za 4 miliona tona manje u odnosu na prošlogodišnji rod.

Ukrajina je dobila priliku da izvozi žito preko hrvatskih luka

 

Ukrajina je dobila priliku da izvozi žito preko hrvatskih luka


1. avgust 2023
Izvor: AgroPolit.com

Zagreb i Kijev su uspeli da se dogovore o korišćenju hrvatskih luka za izvoz žita iz Ukrajine, a saveznici žele da pomognu i u sprovođenju mirovnog plana. Ovo je saopštilo Ministarstvo spoljnih poslova Ukrajine.
Ministar spoljnih poslova Ukrajine Dmitro Kuleba razgovarao je sa ministrom spoljnih i evropskih poslova Hrvatske Gordonom Hirlih-Radmanom. Izvoz ukrajinske hrane postao je važna tema pregovora, pošto je Ruska Federacija nedavno istupila iz sporazuma o žitu.
Ministarstvo spoljnih poslova Ukrajine je dodalo da se na sastanku aktivno razgovaralo o temi naoružanja, koju ukrajinska strana pokušava da podrži sa svim svojim partnerima. Ukrajinski ministar je napomenuo da je još rano iznositi detalje, ali je naglasio da je moguće postići „konkretne dogovore“. Predstavnici zemalja razgovarali su i o međunarodnoj donatorskoj konferenciji o razminiranju Ukrajine, koja će biti održana u Zagrebu u oktobru.
„Dogovorili smo mogućnost korišćenja hrvatskih luka na Dunavu i Jadranskom moru za transport ukrajinskog žita. Sada ćemo raditi na postavljanju najefikasnijih ruta do ovih luka i maksimalno iskoristiti ovu priliku. Svaki doprinos deblokadi izvoza, svaka otvorena vrata je pravi, delotvoran doprinos bezbednosti hrane u svetu“, istakao je Dmitro Kuleba.

Svetsko tržište 28.07.2023.-Australija predviđa pad proizvodnje pšenice od 34%.

Svetsko tržište 28.07.2023.-Australija predviđa pad proizvodnje pšenice od 34%.

Australija predviđa pad proizvodnje pšenice od 34%. Za detaljnije informacije morate biti ulogovani ili registrovani

Konstanca može da isporučuje više ukrajinskog žita nakon propasti sporazuma o Crnom moru

 

 

 

Konstanca može da isporučuje više ukrajinskog žita nakon propasti sporazuma o Crnom moru

 

  Rumunska luka Konstanca, glavna ukrajinska alternativna ruta za žito otkako je povlačenje Rusije dovela do kolapsa ugovora o isporuci u Crnom moru, ima kapacitet da obradi dodatni teret do sredine avgusta, rekao je šef poslovnog udruženja luke.

On je dodao da operateri takođe nastoje da povećaju kapacitet.

Čak i pre nego što je Rusija u ponedeljak napustila koridor bezbednog prolaza žitarica kroz ukrajinske luke, Konstanca se pojavila kao najveći alternativni putni pravac. Obradila je otprilike trećinu ukrajinskog izvoza žitarica od početka rata.

Pritisak na tranzit će se povećati na Konstancu, koja se tradicionalno bavi izvozom rumunskih žitarica i izvoza njenih suseda bez izlaza na more, uključujući Mađarsku i Srbiju.

Sveukupno je obradila 15,25 miliona metričkih tona žitarica u prvih šest meseci ove godine, što je povećanje od 24,5% u odnosu na isto vreme prošle godine, saopštila je Lučka uprava Konstanca za Rojters.

Ukrajinska žitarica su činila 7,5 miliona tona ukupne količine. Poređenja radi, rumunski lučki operateri preradili su 8,6 miliona tona ukrajinskog žita u celoj 2022.

Viorel Panait, menadžer lučkog operatera Comvek i predsednik Poslovne asocijacije luke Konstanca, rekao je za Rojters da zaostajanje u domaćoj žetvi žitarica i nevoljnost nekih rumunskih farmera da prodaju svoje useve po niskim cenama znači da će kapaciteti za ukrajinsko žito biti dostupni do sredine avgusta.

„Žetva u Rumuniji počinje nešto kasnije nego u Ukrajini, što stvara pauzu između dva useva“, rekao je Panait. „I neki rumunski farmeri još uvek drže svoje useve, tako da prodaja trenutno stagnira.

„Ovo stvara dostupnost logističkih kapaciteta od kojih bi Ukrajina mogla imati koristi.

Panait je takođe rekao da su operateri terminala za žito povećali ulaganja u opremu i upravljanje kako bi povećali operativni kapacitet u poređenju sa početkom rata. Na svom dosadašnjem vrhuncu, Konstanca je prerađivala 25 miliona tona žitarica godišnje, za koju je Panait rekao da će biti premašen 2023. godine.

„Postoji ubrzani kurs i svi na njemu, država, lučka uprava, lučki operateri imaju za cilj da povećaju brzinu rada i tranzita, kao i količine žitarica“, rekao je on.

Panait je rekao da Comvek, koji je prošle godine udvostručio kapacitet za istovar barže, povećava svoj kapacitet skladištenja žitarica za 25% na 250.000 tona u nadogradnji koja će trajati oko osam meseci.

Grupa za teretnu logistiku TTS, koja se bavi poljoprivrednim proizvodima, mineralima i hemikalijama na reci Dunav, završila je preuzimanje operatera solidnih rasutih tereta u luci Konstanca Decirom SA ranije ovog meseca. TTS je rekao da će uložiti 10 miliona evra (11,12 miliona dolara) za povećanje brzine poslovanja do 2024.

Panait je takođe rekao da neki lučki operateri koriste digitalni sistem, koji je smanjio vreme potrebno za obradu carinskih izjava na 30 minuta sa do 48 sati.

Ukrajina je povećala kapacitete svojih dunavskih luka Reni i Izmail, a vođeni su razgovori sa operaterima vagona o novom sistemu pretovara na ukrajinsko-rumunskom graničnom prelazu Vadul Siret-Dornesti, rekao je Panait.

"Govorimo o stvarnom napretku."

Ukrajina i Rusija su glavni globalni izvoznici žitarica, a Rumunija je jedan od najvećih uzgajivača u Evropskoj uniji.

To je jedna od pet istočnih zemalja EU koje su doživele priliv ukrajinskog žita kao rezultat ruske invazije, što je dovelo do toga da EU odobri privremena ograničenja koja su značila da žito može samo tranzitirati kroz te zemlje.