AKTUELNOSTI

Izvozne cene ruske pšenice sa 12,5% proteina za isporuku u februaru-martu nastavile su da rastu prošle nedelje i dodale su 4 dolara, dostižući 242 dolara/t FOB, preneo je Agroinvestor analitički centar Rusagrotransa. Cena francuske pšenice je smanjena za 1 dolar, na 246 dolara po toni, dok je cena rumunske pšenice ostala nepromenjena na 246 dolara po toni. Američka pšenica je poskupela za 4 dolara, na 242 dolara po toni, argentinska za 2 dolara, na 231 dolara po toni.

Prema analitičkom centru SovEkon, 31. januara cena ruske pšenice za isporuku u martu iznosila je 237–239 dolara po toni FOB-a, što je povećanje od 1,5 dolara tokom nedelje. Indeks izvoza ruske pšenice u Centru za indekse cena dostigao je 236 dolara po toni u poslednjoj nedelji januara, povećavši se za 1,3% tokom meseca.

Cene ruske pšenice su prvi put ove sezone dostigle nivo poljoprivredne 2023/24, dok su tokom jula-decembra 2024. bile niže nego godinu dana ranije, uporedili su analitičari Rusagrotransa. Poskupljenje je posledica značajnog smanjenja isporuka iz Rusije u januaru i očekivanja da će se ovaj trend nastaviti u februaru. Iscrpljuje se i izvozni potencijal glavnih konkurenata – zemalja Istočne Evrope i Ukrajine, odakle je već izvezeno 10,5 miliona tona pšenice od potencijalnih 16,5 miliona tona (65%), objašnjavaju analitičari.

Prema njihovim procenama, ruski izvoz pšenice u januaru iznosio je 2,54 miliona tona, uzimajući u obzir zemlje EAEU, u poređenju sa 4,08 miliona tona u januaru 2024. godine. U februaru analitičari procenjuju izvozni potencijal na osnovu raspoloživih linija u Rusagrotransu na 2,2-2,3 miliona tona - dva puta manje nego prethodne godine (4,4 miliona tona). Ovaj obim isporuka može biti najmanji od februara 2020. godine, kada je u inostranstvo otpremljeno 1,9 miliona tona pšenice.

Prošle nedelje, SovEcon je snizio prognozu za izvoz pšenice iz Rusije u sezoni 2024/25. sa 43,7 miliona tona na 42,8 miliona tona, objašnjavaju analitičari. Januarski izvoz je procenjen na 2,1 milion tona Ruski žitni savez je ranije smanjio prognozu izvoza žitarica u sezoni 2024/25 sa 52 miliona tona na 47-48 miliona tona, uključujući 41-42 miliona tona pšenice. Ministarstvo poljoprivrede procenjuje potencijal za izvoz žitarica ove sezone na 57 miliona tona Zamenik ministra poljoprivrede Maksim Titov izjavio je prošle nedelje da će Rusija zadržati status svetskog lidera u izvozu pšenice u sezoni 2024/25. „Već smo izvezli oko 30 miliona tona pšenice ove sezone, što je više nego što će bilo koji od naših konkurenata moći da izveze u celoj sezoni“, rekao je TASS.

Cene pšenice sa 12,5% proteina u dubokovodnim lukama porasle su za 500 rubalja, na 18 hiljada rubalja/t bez PDV-a. Cene CPT-a pri maloj vodi su ostale na nivou od 16,5-16,7 hiljada rubalja/t, ali su u nekim slučajevima dostigle 17 hiljada rubalja/t. Cene CPT Novorosijsk sa isporukom železnicom iznosile su 18,45-19,15 hiljada rubalja/t (+100 rubalja/t). U regionu Volge cene pšenice 4. klase porasle su za 150 rubalja, dostižući 15,3-15,5 hiljada rubalja/t bez PDV-a (EKSV elevator), na jugu su ostale nepromenjene na 15,8-16,5 hiljada rubalja/t, u Centru su takođe ostale nepromenjene u proseku i iznosile su 15.3 hiljada rubalja/t. U Sibiru su cene ostale oko 11,5-12 hiljada rubalja/t.

Rizikujući da nam se do kraja 2025. pokaže da smo pogrešili, pokušaćemo da razložimo ono što mislimo da nam je ova godina na raspolaganju. Ne radi se o korišćenju kristalne kugle, već o analizi podataka koje već imamo i odmeravanju njihove važnosti. Na kraju godine možete da uporedite i vidite da li smo dobro shvatili ili smo promašili.

Za početak, ako bismo morali da 2025. godini damo naslov, on bi glasio „Tržište vođeno tvitovima“. Kao što smo videli tokom Trampove prethodne administracije, tržišne fluktuacije su išle ruku pod ruku sa njegovim plodnim tvitovanjem na društvenoj mreži Ks, i verujemo da će se ovaj trend nastaviti, posebno sada kada je vlasnik Ks, Elon Musk, deo njegovog tima.

Navešćemo tačke koje smatramo osnovnim jednu po jednu:

Značaj geopolitike: Ovo nije novi odlučujući faktor ove godine, ali će nastaviti da igra glavnu ulogu. Geopolitički sukobi pokreću tržište. Ukorenjeni sukobi poput jermensko-azerbejdžanskog sukoba oko Nagorno-Karabaha, Sirije i pada režima Al Asada i novog režima, zastupnički sukob u Jemenu između Saudijske Arabije i Irana (koji je doveo u opasnost jednu od najvažnijih ruta izvoza nafte – Ormuski moreuz). Izrael i krhki prekid vatre u Gazi; Izrael je snažan saveznik SAD, ali posebno republikanaca, što će dodatno ojačati njegovu poziciju u regionu. Konflikti povećavaju mogućnost prekida lanaca snabdevanja. Konflikti koji tinjaju godinama i drugi generisani radi političke dobiti odrediće tempo za fluktuacije tržišta u narednim mesecima.

Rat Rusije/Ukrajine: Iako ne dolazi na naslovne strane, rat se nastavlja, a sa njim i svi rizici koje nosi za trgovinu žitom. Iako je za sve strane (Rusiju, Ukrajinu i Evropsku uniju) bilo od vitalnog značaja da se održi trgovina žitom, zbog čega se izvoz nastavio uprkos ratu od 2022. godine, rizici implicitni u zoni sukoba i dalje postoje, poput kršenja izvoznog sporazuma, povećanja cena ili povećanja cena prevoza zbog rizika od tereta u zoni sukoba. S druge strane, takođe ostaje da se vidi kako će se rat razvijati i kakva će uloga u njemu igrati Sjedinjene Države (do sada najveći finansijer Ukrajine), budući da republikanska vlada izgleda nije za finansiranje rata. Moguće je da bi prekid vatre mogao biti iznuđen. U situaciji u kojoj obe strane pokazuju veliku istrošenost (i ekonomski i u pogledu žrtava), Trampov izgled bi mogao da favorizuje primirje ili prekid vatre. Ako bi ovaj sporazum uključio smanjenje sankcija Rusiji od strane EU, to bi moglo da doprinese padu cena žitarica.

Kina i Trampova tarifna politika: On se nije umorio od ponavljanja da smatra da je trenutna produktivna raspodela sa Kinom nepravedna i štetna po interese Sjedinjenih Država, tako da je trgovinski rat neizbežan. Postavljanje carina na kineske proizvode (on je čak govorio o uvođenju 100% carina) isprovociraće Kinu da postupi u skladu s tim postavljanjem carina na američke proizvode. Kineska ekonomija nastavlja da usporava i, iako je vlada do sada bila u stanju da održi tržišta putem podsticaja, nije jasno da li će oni biti dovoljni da utiču na tržišta 2025. godine, posebno s obzirom na ratobornost koju je američka vlada pokazala prema Kini. Iako je oborila rekorde u uvozu sirovina, pripremajući se za Trampov dolazak u vladu, ako Kina uopšte prestane da kupuje sirovine, to će gurnuti cene sirovina naniže.

Evro/dolar: Valuta igra važnu ulogu. Tramp i njegova vlada zalažu se za oslabljenu valutu koja dozvoljava izvoz dobara, što zauzvrat favorizuje reindustrijalizaciju i domaću potrošnju, ukratko, podržavaju protekcionističku politiku. Pogledajmo grafik njegove prethodne vlade: prva tačka odgovara izbornom danu 8. novembra 2016, a druga kada je položio zakletvu za predsednika 21. januara 2017. Kao što se vidi na grafikonu, politike koje su podsticali favorizovali su devalvaciju dolara na 1.257 €/$. Devalvacija dolara će favorizovati konkurentnost američkih cena žitarica i soje na svim tržištima.

Ekstremne vremenske pojave: U poslednjih nekoliko godina, umnožavanje ekstremnih vremenskih pojava koje utiču na useve, bilo u pogledu prinosa, što zauzvrat smanjuje proizvodnju, bilo njihov kvalitet, takođe je postala redovna pojava. Ovaj faktor ostaje visok rizik za 2025. godinu.

Implementacija EUDR-a: Implementacija evropske uredbe protiv krčenja šuma odložena je do 30. decembra 2025. za velike kompanije, potiskujući propis koji je teško implementirati i koji kompanijama dodaje značajno administrativno opterećenje. Ali nije otkazan, jednostavno za nekoliko meseci možemo ponovo da proživimo godinu mrmota za kupovinu 2026.

Nedostatak liderstva u Evropskoj uniji: EU nedostaje snažno i jasno vođstvo, koje joj je potrebno ako želi da igra dominantnu ulogu u svetu. Verujemo da bi, iz nužde, pred vladom u Sjedinjenim Državama u kojoj odnos sa Evropom nije odlučujući politički faktor, konačno moglo da se pojavi vođstvo koje se zalaže za veću uniju. Preterana birokratija je jedna od kratkoročnih slabosti EU, suočena sa promenom pravila igre do 2025. Manje regulative bi favorizovalo trgovinu žitaricama i uljaricama, pa čak i koristilo nastanku konkurencije.

Za ceo tekst morate biti ulogovani

82% ozimih useva je u dobrom stanju i moglo bi da donese dobru žetvu, ali bi povratak mrazeva mogao da dovede do nekih gubitaka useva u ključnim regionima za uzgoj žita. Ovo je rekla na konferenciji za novinare Elena Tjurina, direktorka analitičkog odeljenja Ruskog žitnog saveza, prenosi TASS. Prema njenim rečima, dijapazon prognoza za žetvu žitarica u 2025. godini je veoma širok. „Maksimalna vrednost koju daju analitičari je nivo prošle sezone, odnosno 125 miliona tona, uključujući 82 miliona tona pšenice, a minimalni nivo je 120 miliona tona, uključujući 78,5 miliona tona pšenice“, navela je Tjurina.

Regioni imaju 26 miliona hektara oranica bez znakova korišćenja, izračunalo je Ministarstvo poljoprivrede. Prioritetno bi trebalo da bude pušteno u promet 10,4 miliona hektara zemlje u 73 regiona, prema materijalima predstavljenim na Sveruskoj agronomskoj konferenciji. Pre svega, u promet se stavljaju zemljišne parcele površine veće od 2 hektara, sa manje od 2% drveća i žbunja, u ovom slučaju parcele moraju imati oblik pogodan za poljoprivredu. U cilju puštanja zemljišta u promet u 2025. godini, Odeljenje planira da izvrši katastarske radove na 600 hiljada hektara, izradi projekte premera za 226,41 hiljada hektara i izvrši kulturno-tehničku delatnost na 227,2 hiljade hektara. Procenjivaće se status plodnosti 1,92 miliona hektara oranica.

Izvoz meke pšenice Evropske unije od početka sezone 2024/25 u julu dostigao je 12,18 miliona metričkih tona do 26. januara, što je više u poređenju sa 11,74 miliona prethodne nedelje, ali je za 37 odsto manje nego godinu dana ranije, pokazali su podaci Evropske komisije u utorak. .

Međutim, Komisija je saopštila da su podaci o izvozu za Italiju nepotpuni u poslednjih sedam nedelja. Za Francusku su podaci nepotpuni od početka 2024. godine, dok su podaci o izvozu za Bugarsku i Irsku nepotpuni od početka marketinške godine 2023/24. Pregled obima ove sezone pokazao je da je Rumunija i dalje najveći izvoznik meke pšenice u EU sa 3,38 miliona tona do sada, a slede Litvanija sa 1,78 miliona tona, Letonija sa 1,57 miliona tona, Nemačka sa 1,38 miliona tona i Francuska sa 1,35 miliona tona. Konkurencija u zalihama Crnog mora i loša žetva u Francuskoj su obuzdali izvoz iz EU ove sezone, iako je taj trend pojačan podacima koji nedostaju.

Ako već niste čuli, 2024. je zvanično postala najtoplija godina na svetu, nadmašivši prethodni rekord postavljen samo godinu dana ranije. Bila je to prva godina sa prosečnom temperaturom koja je premašila prag od 1,5 stepeni Celzijusa koji je utvrđen Pariskim sporazumom. Iako nema ništa specifično u vezi sa 1,5 C, to jeste i bila je simbolična vrednost ili cilj koji se pokušava da ne postigne. Temperature u različitim skupovima podataka kretale su se od 1,46 C iznad predindustrijskog proseka, do 1,62 C toplije. Zemlja je imala rekordnu toplotu 14 uzastopnih meseci od juna 2023. do jula 2024. godine. Izveštava se da je jul 2024. godine najtopliji mesec u najmanje poslednjih 175 godina.

Ovaj grafikon prikazuje globalne temperaturne anomalije od 1850. do 2024. koristeći vremenski period 1850-1900 kao prosek (ovo je poznato kao predindustrijski prosek). Grafikon prikazuje brojne skupove podataka, ali možete videti da sve u svemu prate veoma sličan obrazac. Možete videti kako su globalne temperature počele naglo da rastu 1980-ih i taj porast se nastavlja do danas.

Berkli Zemlja je izvestila da je 24 odsto Zemljine površine zabeležilo rekordne godišnje temperature, što je uticalo na oko 3,3 milijarde ljudi. Postojale su 104 zemlje koje su navodno postavile nove nacionalne godišnje prosečne temperaturne rekorde 2024. godine, uključujući Kanadu.

Dok su temperature kopna bile rekordno visoke, bile su i temperature okeana. Rekordne globalne temperature okeana dovele su do četvrtog zabeleženog globalnog izbeljivanja korala, koji je ubio značajne delove globalnog korala. Procenjeno je da je 40 odsto južnog Velikog koraljnog grebena umrlo tokom ovog događaja.

Za one koji ne veruju različitim agencijama koje beleže globalne temperature, Univerzitet Alabame u Hantsvilu, koji koristi globalne satelite za beleženje temperature donjih osam kilometara atmosfere, takođe je izvestio da je 2024. lako najtoplija godina u njihovoj skup podataka, unazad 46 godina.

Drugi način da se sagledaju globalne temperature je da se prebroji koliko je nacionalnih ili teritorijalnih rekorda toplote svih vremena oboreno. 2024. godine, 22 nacije ili teritorije oborile su nacionalne toplotne rekorde, bez postavljenog nacionalnog hladnog rekorda. Ako pogledamo mesečne rekorde, oborena su 202 mesečna rekorda toplote i samo tri hladno rekorda.

Globalni nivoi ugljen-dioksida su dostigli 424 delova na milion u 2024. Da to stavim u perspektivu, kada sam počeo da pišem članke o vremenu 2004. godine, globalni nivoi CO2 su bili 378 ppm, i sećam se da sam napravio veliku stvar oko probijanja 400 ppm u 2015. godini. Pored toga što je bila najtoplija godina u istoriji, 2024. je bila i najvlažnija godina u istoriji, nadmašivši 2016. Za prvi put u poslednjih 85 godina zabeleženih, atmosferska vlaga je bila u proseku preko jednog inča ili 25 mm. Četiri najvlažnije godine zabeležene su: 2024, 2016, 2023, 2019. Nije iznenađujuće da neke od najboljih vremenskih priča 2024. imaju veze sa rekordnim padavinama i poplavama.

Kakvi su izgledi za 2025. godinu? Prognostičari traže manje od pet odsto šanse da 2025. obori rekord iz 2024. godine. Delimično zahvaljujući slaboj La Nini ili hladnoj fazi tropskog Pacifika, oni misle da će ova godina biti treća najtoplija godina u istoriji, iza 2024. i 2023.

Sada pređimo na naš pogled na globalnu pokrivenost ledom. Na Arktiku, zahvaljujući skoro rekordno toplim temperaturama, minimalna pokrivenost morskim ledom bila je šesta najniža u istoriji. U letnjem periodu zabeležene su rekordne padavine širom regiona. Kombinacija vlage sa vrućinom i mera letnjeg zelenila bila je druga najveća u poslednjih 25 godina. Južni severozapadni prolaz kroz Kanadu bio je čist od leda od kraja avgusta i prijavio je najniže nivoe leda do sada.

Na jugu oko Antarktika, pokrivenost morskim ledom nastavila se na rekordno niskim nivoima tokom većeg dela 2024. godine, što je druga najniža pokrivenost u istoriji. Gubitak leda je usporen tokom leta na južnoj hemisferi, a decembar 2024. je prijavio devetu najmanju pokrivenost ledom u istoriji.

Sada pređimo na neke od velikih vremenskih priča tokom protekle godine iz celog sveta. Počevši od Južne Amerike, Brazil je doživeo neke od najgorih poplava i suša 2024. U maju je južni Brazil doživela jaku kišu koja je donela ozbiljne poplave koje su dovele do urušavanja hidro brane. Za samo nedelju dana širom regiona palo je skoro pola godine kiše. U međuvremenu, skoro 60 odsto Brazila zabeležilo je najgoru sušu otkako je počelo vođenje evidencije. Reka Paragvaj, koja hrani najveću svetsku tropsku močvaru, pala je na najnižu tačku u poslednjih 120 godina. Uslovi suše su takođe doneli rekordne požare. Srećom, rasprostranjene kiše su se pojavile kasno tokom jeseni 2024. što će, nadamo se, prekinuti dvogodišnju sušu.

Na Bliskom istoku, kiša je takođe bila jedna od glavnih vremenskih priča. U aprilu, Ujedinjeni Arapski Emirati su primili skoro čitavu godinu padavina u samo jednom danu, zahvaljujući niskom nivou koji se formirao u regionu koji je pomogao da se podstakne konvekcija. Ukupne padavine su bile čak 259,5 mm. Aerodrom u Dubaiju prijavio je 160 mm kiše, što je bilo ono što su obično očekivali tokom godinu i po dana. Da se ​​ova ista vrsta događaja dogodila širom Prerija, videli bismo 600 do 800 mm kiše. Jaka kiša dovela je do velikih poplava, pri čemu su međunarodni letovi morali biti otkazani.

Širom Afrike je bilo i neuobičajenih padavina, a kao i u Brazilu, bila je i jaka suša. Namibija je u maju proglasila vanredno stanje pošto je zemlju zahvatila najgora suša u jednom veku. U međuvremenu, tropske padavine su se pomerile na sever, što je na kraju dovelo do poplavnih padavina u pustinji Sahara po prvi put u više od 50 godina. Satelitske procene su pokazale da je u nekim regionima u septembru palo do 200 mm kiše tokom dvodnevnog perioda. Padavine su prouzrokovale da veliki deo pustinje bude zelen na satelitskim snimcima u narednih nekoliko meseci.

Autor: Daniel Bezte je profesor po profesiji sa diplomom geografije, specijaliziran za klimatologiju, sa Univerziteta u Vinipegu. On upravlja kompjuterizovanom meteorološkom stanicom u blizini Birds Hill Parka, Man.

Za ceo tekst morate biti ulogovani

U pozadini špekulativnog rasta svetskih cena kukuruza, nižih troškova transporta i ograničene ponude od farmera, cene izvozne potražnje za kukuruzom u Ukrajini ove nedelje su porasle za 1-3 USD/t na 210-212 USD/t ili 10.000-10.150 UAH/t sa isporukom u crnomorske luke, sa cenama za martovske isporuke koje prelaze 213 USD/t.

Ukrajinski farmeri su ove godine profitabilno prodavali uljanu repicu, soju i suncokret po visokim cenama, tako da nemaju potrebu za sredstvima i koče prodaju pšenice i kukuruza u neizvesnosti oko kursa grivne i u iščekivanju povećanja cena.

Ali vredi podsetiti da je sa prognozom za 2024/25 TG izvoz kukuruza od 23 miliona tona, od 22. januara otpremljeno samo 11,6 miliona tona (12 miliona tona za isti period prošle godine). Trenutno su glavni dobavljači kukuruza na svetskom tržištu Ukrajina i SAD, ali problemi mogu nastati sa isporukom američkog kukuruza u Meksiko u februaru, a novi usev iz Argentine će ući na tržišta u martu.

Nedavne kiše u Argentini ublažile su vrućinu i poboljšale rod kukuruza, ali špekulanti su povećali potražnju za kukuruzom zbog kašnjenja setve drugog useva u Brazilu zbog obilnih padavina u Brazilu.

Prema podacima AgRural-a, u Brazilu je od 15. januara kukuruz prvog useva požnjeven na 4,1 odsto površina, a soja na 1,2 odsto (prošle godine 6 odsto), pa je zasejano svega 0,3 odsto planiranih površina. kukuruz drugog useva. Obilne kiše stvorile su značajne rezerve zemljišne vlage, pa brazilski farmeri i dalje imaju priliku da brzo poseju kukuruz.

Nakon Trampove inauguracije, martovske fjučerse na kukuruz u Čikaškom odboru za trgovinu porasle su na 7-mesečni maksimum od 192,9 dolara po toni, ali su juče pale za 1,2 odsto na 190,5 dolara po toni (+6,8 odsto na mesečnom nivou).

Predsednik Tramp još nije uveo carine na uvoz iz Kine, Meksika i Kanade, ali je rekao da će carina od 25 odsto za Meksiko i Kanadu stupiti na snagu 1. februara, a carina od 10 odsto za Kinu, što je donekle podržalo tržišta.

Istovremeno, SAD povećavaju izvoz kukuruza, koji je u nedelji od 10. do 16. januara porastao za 6,9% u odnosu na prethodnu nedelju na 1,541 miliona tona, a ukupno za sezonu dostigao je 19,25 miliona tona, što je 30,5%. ispred prošlogodišnjeg tempa.

S&P Global je povećao svoju prognozu za setvu

 kukuruza u SAD u 2025. za 700.000 hektara na 93,5 miliona hektara u poređenju sa procenom u decembru, što će povećati pritisak na kotacije u aprilu, posebno u kontekstu uspešnog završetka sadnje kukuruza u Brazilu.