Uprkos prekomernoj ponudi žitarica i uljarica na globalnom tržištu, povećana proizvodnja biogoriva i poboljšani uslovi izvoza podstiču nade da su cene prešle svoje ciklične najniže nivoe, izveštavaju analitičari CoBank Knowledge Exchange u novoj prognozi za sledeću godinu.
Uprkos povećanju prodaje soje Kini, malo je verovatno da će SAD moći da obnove istorijski obim izvoza, jer brazilska soja ostaje mnogo jeftinija. Pored toga, rekordna proizvodnja uljarica u zemljama koje se nalaze blizu Kine, poput Kazahstana, smanjiće konkurentnost američke soje na kineskom tržištu.
Gotovo sve zemlje izvoznice imaju značajne zalihe žitarica i očekuju velike žetve kukuruza i pšenice, što će otežati izvoz iz SAD. Ako Kina nastavi kupovinu američkog sirka, to će značajno podržati cene žitarica.
U međuvremenu, potražnja za žitaricama i uljaricama iz SAD će nastaviti da raste, jer niske cene stimulišu potrošnju. Meksiko, najveći kupac kukuruza, pšenice i pirinča iz SAD, i drugi najveći kupac soje, povećaće zalihe. Potražnja za pšenicom i brašnom iz SAD će rasti u podsaharskoj Africi, a za sojom i sojinim brašnom na Bliskom istoku i u Jugoistočnoj Aziji.
Povećanje globalne proizvodnje biogoriva pomoći će u povećanju potražnje za žitaricama i uljaricama. U SAD se očekuje da će Agencija za zaštitu životne sredine (EPA) odlučiti o standardima mešanja i izuzećima za male rafinerije, što će obezbediti stabilnost tržišta i stimulisati potražnju za mastima i biljnim uljima kao sirovinama za proizvođače biogoriva.
Pooštravanje zahteva za sadržaj biogoriva u dizel gorivu u Indoneziji i Brazilu smanjiće globalne zalihe biljnog ulja i povećati profitabilnost rafinerije.
Tržište izvoza sojine sačme postaje sve konkurentnije zbog proširenja kapaciteta za preradu uljarica u SAD i Brazilu radi povećanja proizvodnje biogoriva. Stoga će Jugoistočna Azija, Latinska Amerika i Bliski istok postati regioni konkurencije za kupce sojine sačme između SAD i Brazila.
Niske cene žitarica će stimulisati potrošnju hrane u stočarstvu, ali će povećanje potražnje za hranom biti umereno.
Visoki troškovi proizvodnje primoraće poljoprivrednike da napuste uzgoj kukuruza i pređu na jeftinije alternative, jer su cene skoro svih useva sada ispod njihove cene.
Cene suncokreta u Ukrajini su naglo pale zbog smanjene potražnje prerađivača, koji očekuju dalji pad cena i potražnje za biljnim uljima, s obzirom na napade na civilne brodove i tankere u Crnom moru, što je dovelo do povećanja voznih tarifa za prevoz.
Cene potražnje za suncokretovim uljem u Ukrajini (sa isporukom u luke u decembru) pale su tokom nedelje za 10 dolara/t na 1.220 dolara/t na fonu povećanja ponude i smanjenja potražnje, kao i pada cena ruskog suncokretovog ulja za 10-15 dolara/t na 1.190-1.195 dolara/t FOB (sa isporukom u decembru).
Napadi dronova na civilne brodove koji prevoze suncokretovo ulje iz Ruske Federacije i Ukrajine šokirali su tržište, jer civilni brodovi gotovo da nisu bili meta od početka rata.
Otkupne cene suncokreta su smanjene za 500-1000 UAH/t nedeljno na 28.000-28.600 UAH/t ili 580-593 dolara/t bez PDV-a (za sadržaj ulja od 50%) sa isporukom u fabriku, posebno zbog stalnih vazdušnih napada i povećanog granatiranja Odeske oblasti, što je dovelo do trodnevnog nestanka struje.
Fabrike su u osnovi stvorile zalihe suncokreta za dva do tri meseca rada, ali ako cene suncokretovog ulja nastave da padaju, marža prerade će ponovo postati negativna.
Vreme u Ukrajini u decembru nije dozvolilo završetak žetve suncokreta, pa je deo roda izgubljen. Prema operativnim podacima, do sada je ubrano 9,064 miliona tona suncokreta sa 93% površina, sa prinosom od 1,88 tona/hektaru.
Pored toga, cene suncokreta biće pod pritiskom pada svetskih cena stočnog žita i sačme. Cene potražnje za suncokretovom sačmom u Ukrajini nisu se menjale tokom nedelje i iznosile su 210-215 dolara/t sa isporukom u luke.
Pad cena nafte vrši pritisak na cene palminog ulja, što će smanjiti potražnju za suncokretovim uljem iz Ukrajine i Ruske Federacije, posebno na pozadini povećanih rizika za brodove u Crnom moru.
Prošle nedelje u Ukrajini je preovladavalo kišovito vreme bez mraza, što nije dozvolilo povećanje tempa žetve kasnih useva, pa su poljoprivrednici uspeli da obrade samo 211 hiljada hektara ili 5% površina pod kukuruzom, dok je procenat požnjevenih površina pod suncokretom ostao na 93%.
Prema operativnim podacima Ministarstva ekonomije, životne sredine i poljoprivrede, zaključno sa 11. decembrom, u Ukrajini je vršiđeno 55,471 miliona tona žitarica i mahunarki sa 10,767 miliona hektara ili 92% planirane površine, sa prosečnim prinosom od 51,5 centi/hektar.
Konkretno, navedenog datuma, sakupljen je sledeći broj kasnih useva:
kukuruz – 25,366 miliona tona sa 3,655 miliona hektara ili 83% površine (+5% nedeljno) sa prinosom od 6,94 tone/hektaru,
heljda – 82,7 hiljada tona sa 59,4 hiljada hektara ili 97% površine (0%) sa prinosom od 1,39 tona/hektaru,
proso – 62,1 hiljada tona sa 35,8 hiljada hektara ili 88% površine (0%) sa prinosom od 1,74 tone/hektaru,
suncokret – 9,064 miliona tona sa 4,818 miliona hektara ili 93% površine (0%) sa prinosom od 1,88 tona/hektaru,
soja – 4,78 miliona tona sa 2,017 miliona hektara ili 98% površine (+1%) sa prinosom od 2,37 tona/hektaru.
Žetva šećerne repe je skoro završena, sa 10,726 miliona tona ubrano je sa 197,2 hiljade hektara ili 99% planirane površine, sa prosečnim prinosom od 54,38 tona/hektaru.
Stope izvoza žitarica iz Ukrajine ostaju niske zbog ograničene prodaje proizvođača koji još nisu u potpunosti požnjeli svoje useve, pa očekuju dalji rast cena.
U 2025/26. godine (zaključno sa 11. decembrom), Ukrajina je izvezla 13,521 miliona tona žitarica i mahunarki, od čega 1,137 miliona tona u decembru, dok je prošle godine, zaključno sa 13. decembrom, izvezeno 19,359 miliona tona žitarica, a posebno 984 hiljade tona u decembru, saopštila je pres-služba Ministarstva agrarne politike, pozivajući se na operativne podatke Državne carinske službe Ukrajine.
Po usevima, u tekućoj sezoni je izvezeno sledeće:
pšenica – 7,569 miliona tona (u 2024/25. GODIŠNJOJ – 9,175 miliona tona),
ječam – 1,22 miliona tona (1,898 miliona tona),
raž – 0,2 hiljade tona (10,8 hiljada tona),
kukuruz – 4,524 miliona tona (7,969 miliona tona).
Ukupan izvoz ukrajinskog brašna u 2025/26. marketingovoj godini (zaključno sa 11. decembrom) iznosio je 29,9 hiljada tona (u 2024/25. marketingovoj godini – 34,7 hiljada tona), posebno pšeničnog brašna – 29 hiljada tona (34,7 hiljada tona).
Ministarstvo poljoprivrede Sjedinjenih Država (USDA) neočekivano je oštro snizilo svoju prognozu žetve kukuruza u Ukrajini u decembarskom izveštaju, što je dovelo do smanjenja prognoze globalne proizvodnje i svetskih zaliha u ažuriranom bilansu za 2025/26. godinu.
Prognoza žetve kukuruza u Ukrajini za sezonu 2025/26. smanjena je za 3 miliona tona na 29 miliona tona, što će i dalje premašiti prošlogodišnju cifru za 8%. Zbog kašnjenja u žetvi i nepovoljnih uslova, stručnjaci Ministarstva poljoprivrede SAD smanjili su procenu prinosa za 5% u odnosu na novembar na 6,9 tona/hektar, a površinu za žetvu za 5% na 4,2 miliona hektara, što će premašiti prošlogodišnje brojke za 6% i 2%, respektivno.
Prognoza proizvodnje kukuruza u SAD je ostala nepromenjena, ali je prognoza izvoza povećana, što je snizilo procenu zaliha i podržalo kotacije u Čikagu.
Fjučersi kukuruza za decembar u Čikagu porasli su za 1% na 173,5 dolara/t nakon objavljivanja izveštaja i trguju se 2,4% više nego nakon novembarskog izveštaja.
Svetski bilans kukuruza za 2025/26. godinu pretrpeo je sledeće promene u odnosu na novembarske procene:
Prognoza početnih zaliha povećana je za 1,71 milion tona na 293,37 (315,45 u 2024/25. godišnjoj godini) miliona tona zbog korekcije bilansa za 2024/25. godišnju godinu, posebno smanjenja globalne potrošnje za 1,9 miliona tona na 1.252,69 miliona tona i povećanja zaliha u Argentini.
Prognoza svetske proizvodnje kukuruza smanjena je za 3,27 miliona tona (što će i dalje biti rekordan nivo) na 1.282,96 (1.230,6) miliona tona, posebno za Ukrajinu - za 3 miliona tona na 29 (26,8) miliona tona, Kanadu - za 0,68 miliona tona na 14,87 (15,35) miliona tona, kao i za Nigeriju, Indoneziju i Senegal, što je delimično nadoknađeno povećanjem procene za EU za 1 milion tona na 56,75 (59) miliona tona i Rusku Federaciju - za 0,4 miliona tona na 14,5 (14) miliona tona. Istovremeno, prognoze žetve za Kinu, SAD i Brazil ostale su nepromenjene, iako analitičari očekuju blago povećanje procena.
Prognoza svetske potrošnje povećana je za 0,64 miliona tona na rekordnih 1.297,18 miliona tona, što će premašiti nivo proizvodnje za 14 miliona tona i nivo potrošnje za 44,5 miliona tona u 2024/25. godini. Iz nekog razloga, stručnjaci ne uzimaju u obzir da će povećanje svetske proizvodnje pšenice za 37 miliona tona u odnosu na prošlu sezonu u velikoj meri smanjiti potrošnju kukuruza, posebno ako je skuplji od pšenice.
Prognoza svetskog izvoza kukuruza povećana je za 1,63 miliona tona na 205,1 milion tona (za 2024/25. godinu prognoza je smanjena sa 188,5 na 187,14) zbog povećanja prognoze izvoza za SAD za 3,17 miliona tona na 81,28 (72,6) miliona tona, što kompenzuje smanjenje isporuka iz Ukrajine za 1,5 miliona tona na 23 (20) miliona tona.
Prognoza svetskog uvoza kukuruza smanjena je za 0,75 miliona tona na 190,37 (185) miliona tona, posebno za EU - za 1 milion tona na 20 (18,6) miliona tona.
Prognoza za završne zalihe kukuruza smanjena je za 2,2 miliona tona na 278,2 (293,37) miliona tona, posebno za SAD - za 3,18 miliona tona na 51,53 (38,9) miliona tona i Ukrajinu - za 0,7 miliona tona na 0,85 (0,84) miliona tona, što je delimično nadoknađeno povećanjem zaliha u Argentini.
Analitičari očekuju da će prognoze useva za Kinu i Brazil biti povećane u narednim izveštajima, a prognoze potrošnje smanjene usred prilično velike ponude i žitarica i sačme za krmu ove sezone.
Špekulativni rast cena pšenice, izazvan napadima na civilne brodove u Crnom moru, je zaustavljen. Tržište čeka današnji medveđi izveštaj Ministarstva poljoprivrede SAD, koji bi mogao značajno povećati prognoze proizvodnje pšenice u Argentini, Australiji i Kanadi (prema zvaničnim procenama) i svetske zalihe pšenice.
Kanadski zavod za statistiku (StatCan) podigao je svoju procenu proizvodnje pšenice u zemlji na rekordnih 40 miliona tona, iako je Ministarstvo poljoprivrede SAD u novembru procenilo na 37 miliona tona.
Cene meke pšenice u Čikagu su porasle za 3,6% za dve nedelje i trguju se na nivou prošlog meseca, ali će danas tržište osetiti snažan pritisak ažuriranog izveštaja.
Juče su decembarske fjučerse pšenice pale:
za 0,2% na 196,95 dolara/t - za SRW pšenicu u Čikagu (+1,4% nedeljno),
za 1,2% na 191,4 dolara/t - za pšenicu HRW u Kanzas Sitiju (+1,2%),
za 0,3% na 214 dolara/t - za HRS pšenicu u Mineapolisu (+1%),
za 1,4% na 189,25 €/t ili 220,4 $/t - za pšenicu na berzi Euronext u Parizu (+1,3%).
Izvoz pšenice iz SAD u 2025/26. godine (zaključno sa 7. decembrom) iznosio je 13,634 miliona tona, što je za 20,91% više nego u istom periodu prošle godine. Za 6 meseci sezone već je izvezeno 55% prognozirane količine za celu marketinšku godinu. Poboljšanje stanja ozimih useva u SAD takođe povećava pritisak na kotacije.
Naglo povećanje troškova osiguranja brodova u Crnom moru povećalo je troškove prevoza, što je dovelo do smanjenja otkupnih cena, koje su već pod pritiskom pada potražnje.
Otkupne cene prehrambene pšenice u Ukrajini pale su za još 2-3 dolara/t od početka nedelje, a ukupno za nedelju - za 5-7 dolara/t na 214-216 dolara/t ili 10.250-10.400 grivni/t, a za stočno pšenično meso - za 2-4 dolara/t na 208-210 dolara/t ili 10.000-10.050 grivni/t sa isporukom u luke Crnog mora.
Izvoz pšenice iz Ukrajine u 2025/26. godine (zaključno sa 5. decembrom) iznosio je 7,45 miliona tona, što je 21,9% niže od prošlogodišnjih stopa, iako su se stope izvoza blago poboljšale u novembru.
Neki kupci crnomorske pšenice uskoro će preći na novu žetvu iz Argentine i Australije, tako da će ona nastaviti da bude jeftinija.
Pad kotacija akcija nakon današnjeg izveštaja Ministarstva poljoprivrede SAD povećaće pritisak na cene pšenice u Ukrajini, a tržište će preći u još jedan period uzdržane prodaje i niskih cena do početka nove godine.
Nekoliko zemalja, poput Južne Koreje i Čilea, potvrdilo je da će prihvatiti regionalizaciju.
Nakon otkrivanja afričke svinjske kuge (ASK) u Kataloniji, Španija je počela da dobija pomešane reakcije sa međunarodnih tržišta u vezi sa izvozom proizvoda od svinjskog mesa. Prema izjavama datim na raznim brifinzima i intervjuima, kao i informacijama koje je objavilo špansko Ministarstvo poljoprivrede, nekoliko trećih zemalja je usvojilo restriktivne mere, dok su druge pokrenule procese preispitivanja koji bi mogli omogućiti ponovno otvaranje tržišta.
Kina, glavna destinacija za španski izvoz, zatvorila je svoje granice samo za provinciju Barselona. Ova regionalizacija obuhvata okruge Osona, Bages i Ljusanes, gde je koncentrisan značajan deo proizvodnje katalonske svinjetine. Štaviše, prema vladinim informacijama, ukupno 14 fabrika za preradu mesa u provinciji Barselona neće moći da izvozi u Kinu.
Japan, četvrta vodeća destinacija, potpuno je obustavio uvoz i, za razliku od Kine, ne prihvata regionalizaciju. Špansko ministarstvo radi na tome da zemlja prihvati šemu sličnu onoj koju je Kina već odobrila.
Južna Koreja prihvata regionalizaciju, što je rezultat postojećeg sporazuma između EU i te zemlje.
Filipini, iako prihvataju regionalizaciju, trenutno ne odobravaju CEXGAN sertifikate i čekaju brzo rešenje.
Srbija je u pregovorima o prihvatanju regionalizacije EU.
Čile, u principu, prihvata regionalizaciju EU.
Meksiko je takođe obustavio uvoz iz Španije. U tom kontekstu, predsednik Generaliteta Katalonije, Salvador Ilja, održao je lični sastanak u Meksiko Sitiju sa ministrom poljoprivrede, koji je pristao da iz prve ruke čuje o epidemiološkoj situaciji i sprovedenim merama suzbijanja. Obe strane su se obavezale da će održavati stalnu komunikaciju sa ciljem ponovnog otvaranja meksičkog tržišta „što je pre moguće“.
Argentina je ukinula ograničenja za neke proizvode, kao što su svinjski proizvodi sušeni najmanje šest meseci ili slani škembići.
Ostala tržišta koja ostaju zatvorena i sa kojima se pregovara o ponovnom otvaranju uključuju Tajvan, Maleziju, Singapur, Kubu, Ukrajinu, Vijetnam, Tajland i Kanadu.
Ruske pretnje da će intenzivirati napade na ukrajinske luke i brodove koji pristaju u njih dovele su do spekulativnog rasta kotacija pšenice na berzi i povećanja troškova osiguranja za brodove koji pristaju u ukrajinske luke. Ali sve je to, zauzvrat, izazvalo pad cena pšenice u Ukrajini.
Ukrajinski napadi dronova na sankcionisane tankere u Crnom moru bili su prvi napadi na civilne brodove koji plove pod zastavom druge zemlje, a ne Rusije, i izazvali su zabrinutost zbog povećanih napada na civilne brodove iz Rusije i Ukrajine u Crnom moru, kao i napada na ukrajinsku lučku infrastrukturu, što bi dovelo do ograničenja izvoza iz regiona.
Na svim berzama pšenice, došlo je do spekulativnog rasta decembarskih fjučersa pšenice u proteklih 7 dana:
za 1,7% na 197,6 dolara/t - za SRW pšenicu u Čikagu (-2,4% mesečno),
za 0,7% na 191,4 dolara/t - za pšenicu HRW u Kanzas Sitiju (-2,9%),
za 2,2% na 214 dolara/t - za HRS pšenicu u Mineapolisu (+5,5%),
za 2% na 193 €/t ili 225 $/t - za pšenicu na berzi Euronext u Parizu (-0,4%).
Istovremeno, pod pritiskom fundamentalnih faktora, prognoze proizvodnje su porasle, kotacije su pokazale pad tokom meseca.
Žitna berza u Buenos Ajresu podigla je svoju prognozu za žetvu pšenice u Argentini u sezoni 2025/26. na rekordnih 25,5 miliona tona, što bi premašilo prethodni rekord od 22,4 miliona tona ubranih u sezoni 2021/22. i bilo bi 38% veće nego prošle sezone.
Stručnjaci iz Australijskog biroa za poljoprivredne resurse i ekonomiju (ABARES) povećali su svoje procene proizvodnje pšenice u Australiji za 5,3% na 35,6 miliona tona (34,111 miliona tona prošle godine).
Kanadski zavod za statistiku (StatCan) objaviće danas svoj ažurirani izveštaj o proizvodnji glavnih useva za tržišnu 2025/26. godinu. Analitičari koje je anketirao Rojters očekuju da će povećati procene proizvodnje pšenice u Kanadi na 38,49 miliona tona, što je premašilo prognozu Ministarstva poljoprivrede SAD od 37 miliona tona i prošlogodišnju cifru od 35 miliona tona.
Otkupne cene pšenice u Ukrajini su tokom nedelje pale za 2-5 dolara/t na 217-220 dolara/t ili 10.450-10.600 grivni/t za prehrambenu pšenicu i za 1-2 dolara/t na 210-212 dolara/t ili 10.150-10.250 grivni/t za stočno pšenje sa isporukom u luke Crnog mora.
Raketni napad na ukrajinsku luku na Crnom moru juče je zaustavio teretne operacije i prekinuo struju na terminalima, potvrđujući da će Rusija nastaviti da koristi terorističke napade kako bi blokirala ukrajinsku ekonomiju.
Izvoz pšenice iz Ruske Federacije u novembru, prema podacima Rusagrotransa, iznosio je rekordnih 5,5 miliona tona za ovaj mesec, a cene ruske pšenice (protein 12,5%) sa isporukom u decembru ostaju na 227-228 dolara/tona (FOB), dok se francuska pšenica nudi po 227 dolara/tona, rumunska pšenica po 232 dolara/tona, ukrajinska pšenica po 228-229 dolara/tona, američka pšenica po 237 dolara/tona, a argentinska pšenica po 209 dolara/tona.
Rezultati tendera u Alžiru, koji je objavljen ove nedelje, pokazuju dalji pad cena. Alžirska državna agencija za žito OAIC kupila je na tenderu od 250 hiljada do 800 hiljada tona meke pšenice za mlevenje za isporuku u februaru po ceni od 255-256 dolara/tona C&F, što je niže nego na drugim tenderima održanim prošle nedelje.
Žitna berza u Buenos Ajresu podigla je svoju prognozu za žetvu pšenice u Argentini u 2025/26. godini na rekordnih 25,5 miliona tona, što bi premašilo prethodni rekord od 22,4 miliona tona ubranih u 2021/22. godini.
Prema podacima berze, u zemlji je već oženjeno 33,9% useva pšenice, a prosečan prinos premašuje prognoze i iznosi 3,59 t/ha.
Mrazevi krajem oktobra prošle godine izazvali su manju štetu nego što se očekivalo, tako da usevi praktično nisu bili pogođeni. A povoljne padavine tokom cele sezone stvorile su dobre rezerve vlage i visok potencijal prinosa.
Treba napomenuti da su u novembarskom svetskom bilansu pšenice, stručnjaci USDA povećali prognozu proizvodnje pšenice u Argentini sa 19,5 na 22 miliona tona (u poređenju sa 18,5 miliona tona prošle sezone), tako da u slučaju rekordne žetve u decembru možemo očekivati novo preračunavanje svetskog bilansa pšenice sa povećanjem zaliha.
Zvanične veterinarske službe Katalonije obavestile su špansko Ministarstvo poljoprivrede, ribarstva i hrane o otkrivanju dve divlje svinje pozitivne na virus afričke svinjske kuge (ASK) u Belateri (Barselona), gde su pronađene mrtve 26. novembra. Ovi pozitivni slučajevi, koje je potvrdila Centralna veterinarska laboratorija u Alheteu (Madrid), predstavljaju prvo otkrivanje bolesti u Španiji od novembra 1994. godine. Dva otkrivena trupa divljih svinja bila su udaljena približno 1 km.
Lokacija 2 epidemije AKS kod divljih svinja otkrivene u Kataloniji (Izvor: MAPA)
Aktiviran je operativni priručnik za ASK, koji obuhvata razgraničenje zaražene zone, aktivno pretraživanje i uklanjanje leševa divljih svinja pod zvaničnom kontrolom, zabrane lova u tom području kako bi se sprečilo kretanje divljih svinja u područja bez ASK, ograničenja nebitnih aktivnosti, jačanje pasivnog nadzora i mere biološke bezbednosti na farmama svinja, uz zvanične posete farmama, između ostalog.
Područje obuhvata umereno guste šumske površine, sa umerenom gustinom divljih svinja, stambena naselja, regionalne puteve i nekoliko autoputeva i autoputeva koji okružuju područje (videti mapu). U krugu od 10 km nalazi se 5 komercijalnih farmi svinja, od kojih je najbliža udaljena više od 5 km od lokacije gde su pronađene pozitivne divlje svinje, a u krugu od 10 do 20 km nalazi se ukupno 34 farme za proizvodnju i uzgoj. Nadzor i biološka kontrola u celom području su pojačani. Istrage o mogućem poreklu bolesti su u toku.
U tom smislu, ministarstvo poziva industriju da sprovede sve neophodne mere biološke bezbednosti i nadzora na farmama svinja i divljih svinja, kao i tokom transporta životinja. To je takođe podsetnik na obavezu prijavljivanja svake sumnje zvaničnim službama autonomnih zajednica, kako kod divljih svinja, tako i na farmama svinja širom zemlje.
Kao što je pomenuto, ovo je prvo otkrivanje ASK u Španiji od novembra 1994. godine, čime je Španija izgubila status slobodne od ASK pred Svetskom organizacijom za zdravlje životinja (OIE), status koji je stekla 1995. godine. Vredi napomenuti da je ASK prisutna u Evropskoj uniji otkako je ušla u baltičke zemlje i Poljsku iz Rusije 2014. godine, a populacije divljih svinja, a u nekim slučajevima i farme domaćih svinja, trenutno su pogođene u 13 zemalja (Italija, Nemačka, Poljska, Estonija, Letonija, Litvanija, Slovačka, Češka, Mađarska, Grčka, Rumunija, Bugarska i Hrvatska). Od ulaska bolesti u EU, Belgija, Švedska i Češka su je uspešno iskorenile primenom strogih mera kontrole i nadzora na populacije divljih svinja nakon sporadičnog skoka na velike udaljenosti, kao što je bio slučaj otkriven u Španiji.
