Cene kukuruza padaju u očekivanju ažuriranog bilansa USDA

Cene kukuruza padaju u očekivanju ažuriranog bilansa USDA

Niže cene nafte i visoke stope sadnje u SAD povećavaju pritisak na cene kukuruza, ali mogu biti podržane vremenskim prilikama u Brazilu i podacima o žetvi u Argentini.

Uoči majskog objavljivanja bilansa stanja USDA, analitičari objavljuju sopstvene prognoze. Prema njihovim rečima, procena žetve kukuruza za Argentinu je smanjena na 52,14 miliona tona, a za Brazil – na 122,4 miliona tona, dok ih je USDA u aprilu procenila na 55 miliona tona odnosno 124 miliona tona. Obično stručnjaci USDA ne smanjuju prognoze proizvodnje do kraja žetve, osim ako ne bude vremenskih nepogoda, pa će majsko prilagođavanje biti neznatno, što će povećati pritisak na cene.

Takođe, analitičari očekuju pad svetskih zaliha kukuruza na 314,7 miliona tona, dok ih Stone Ks predviđa na 317 miliona tona, a USDA u aprilu procenjuje na 318,28 miliona tona.

berza žitarica u Rosariju usred dugotrajnih kiša i oštećenja useva od cikada je snizila prognozu roda kukuruza u Argentini u 2023/24 MG na 47,5 miliona tona, iako je setvena površina iznosila rekordnih 8,89 miliona hektara.

Julski fjučersi na kukuruz na čikaškoj berzi su za dve sesije pali za 2,4% na 180,5 $/t (0% za nedelju, +3,6% za mesec) usled pada potrošnje etanola i poboljšanih vremenskih uslova za setvu.

U Sjedinjenim Državama za 27. april – 3. maj proizvodnja etanola smanjena je u odnosu na prethodnu nedelju za 2,2% na 965 hiljada barela/dan, i tri uzastopne nedelje je ispod proseka od milion barela/dan. Smanjenje upotrebe kukuruza u proizvodnji etanola povećava pritisak na cene, posebno na pozadini mogućeg smanjenja izvoza zbog povećanog snabdevanja iz Argentine.

Prema podacima NASS-a, u SAD od 5. maja kukuruz je zasejan na 36% planiranih površina (42% prošle godine, 39% u proseku za 5 godina). Kiše su odložile setvu, ali popunile rezerve vlage.

U Ukrajini je tokom nedelje otkupna cena kukuruza porasla za 3-4 $/t na 167-170 $/t ili 7400-7500 UAH/t sa isporukom u luke Crnog mora zbog velike izvozne potražnje i nedostatka snabdevanja od proizvođača.

U TG 2023/24, Ukrajina je izvezla 23,5 miliona tona kukuruza iz USDA prognoziranih 24,5 miliona tona (25,2 miliona tona prošle godine), uključujući 622 hiljade tona u maju (524 hiljade tona u istom periodu maja 2023).

Ukrajinski kukuruz je i dalje najjeftiniji na svetskom tržištu, pa je tražen od uvoznika, posebno u uslovima rasta cena nove pšenice na 170-185 USD/t.

 

 

Situacija snabdevanja stabilna kako se tržišna godina 2023/24 bliži kraju – FAO

Situacija snabdevanja stabilna kako se tržišna godina 2023/24 bliži kraju – FAO

FAO-ova prognoza za svetsku  proizvodnju žitarica  u 2023/24. je povećana za 5 miliona tona i sada iznosi 2 846 miliona tona, što je 1,2 odsto (35,1 milion tona) više u odnosu na nivo iz prethodne godine. Ova revizija naviše se uglavnom zasniva na prilagođavanju globalne proizvodnje pirinča, koja je od aprila povećana za 2,9 miliona tona. Ovo je usledilo nakon revizije istorijskih podataka o proizvodnji za Mjanmar i objavljivanja zvaničnih procena u Pakistanu koje ukazuju na izraženiji oporavak proizvodnje nego što je ranije procenjeno. Kao rezultat toga, očekuje se da će globalna proizvodnja pirinča u 2023/24. godini dostići novi rekord od 529,2 miliona tona (mljevena osnova), 0,7 odsto iznad procene za 2022/23. Štaviše, učinjene su skromne revizije naviše u prognozama za globalnu proizvodnju kukuruza i pšenice.

Predviđena na 2 829 miliona tona, prognoza za svetsko korišćenje žitarica za 2023/24. godinu je veća za 1,7 miliona tona u odnosu na prošli mesec i 37,7 miliona tona (1,4 odsto) iznad nivoa iz 2022/23. Globalno korišćenje krupnog žitarica u 2023/24. predviđa se na 1 510 miliona tona, što je povećanje od 1,8 miliona tona u odnosu na prethodni mesec i 1,6 odsto u odnosu na nivo 2022/23. Ovo povećanje u velikoj meri odražava veću upotrebu kukuruza u ishrani nego što se ranije očekivalo (posebno u Kanadi i Sjedinjenim Američkim Državama) i ječma (u Kini). Nasuprot tome, globalna prognoza iskorišćenja pšenice za 2023/24. revidirana je naniže za 1,3 miliona tona, uglavnom zbog manje očekivane upotrebe stočne hrane u Brazilu i Sjedinjenim Američkim Državama. Međutim, globalna iskorišćenost pšenice 2023/24 i dalje će se povećati za 1,9 procenata iznad nivoa iz 2022/23, na 794 miliona tona, vođena pretežno snažnim rastom upotrebe pšenice za stočnu hranu uglavnom u Kini i u Evropi u Uniji. FAO je povećao svoju aprilsku prognozu korišćenja pirinča u svetu u 2023/24. godini za 1,2 miliona tona na 525,0 miliona tona, nakon revizija naviše očekivane upotrebe u brojnim, uglavnom azijskim, zemljama, što je više nego nadoknadilo smanjenje prognoze za Kinu. Uprkos reviziji naviše, i dalje se predviđa da će globalno korišćenje pirinča pasti za 1,2 miliona tona ispod procene za 2022/23.

Uprkos reviziji naniže od 4,6 miliona tona u odnosu na prethodni mesec, FAO-ova prognoza za svetske zalihe žitarica do 2024. je sada vezana na 890 miliona tona, što je i dalje 2,1 odsto iznad nivoa na početku. Ova revizija naniže se uglavnom pripisuje očekivanom padu zaliha kukuruza u Brazilu i Sjedinjenim Američkim Državama i, u manjoj meri, zalihama ječma u Kazahstanu. Odnos svetskih zaliha žitarica u upotrebi u 2023/24. predviđa se na udobnom nivou od 30,9 odsto, skoro nepromenjeno sa nivoa od 30,8 odsto u 2022/23. Predviđa se da će globalne zalihe krupnog žita, vezane za 372 miliona tona, porasti iznad početnih nivoa, za 5,6 odsto. Sa 318 miliona tona, prognoza globalnih zaliha pšenice je 1,4 procenta ispod nivoa na otvaranju i skoro nepromenjena ovog meseca, kao i revizija naviše zaliha pšenice u Evropskoj uniji i Sjedinjenim Američkim Državama, zbog većeg uvoza i manjeg korišćenja, respektivno, kompenzovale su revizije zaliha pšenice na dole na drugim mestima. Predviđa se da će globalne zalihe pirinča na kraju marketinške sezone 2023/24. porasti za 1,6 odsto iznad svojih početnih nivoa na rekordnih 199,2 miliona tona. Ovaj nivo se malo promenio od aprila, pošto su revizije zaliha u Pakistanu, Mjanmaru i nekoliko drugih zemalja u velikoj meri nadoknađene smanjenim očekivanjima za zalihe, posebno u Kambodži, Japanu i Republici Koreji.

Prognoza svetske trgovine žitaricama je povećana za 1,9 miliona tona u 2023/24. na 487 miliona tona, što ukazuje na povećanje od 7,5 miliona tona (1,6 odsto) u odnosu na nivo 2022/23. Prognoza za globalnu trgovinu krupnim žitaricama u 2023/24 (jul/jun) povećana je za 0,8 miliona tona, uglavnom zbog većeg očekivanog uvoza ječma i sirka od strane Kine, čime je prognoza dostigla 236 miliona tona, 4,9 odsto više od 2022. /23 nivo. Globalna trgovina pšenicom u 2023/24 (jul/jun) takođe je povećana za 1,2 miliona tona, što se uglavnom pripisuje većem izvozu od očekivanog od tradicionalno malih izvoznika proizvoda od pšenice, uz veći uvoz iz Avganistana, Egipta i Evropske unije. Uprkos reviziji naviše, očekuje se da će globalna trgovina pšenicom u 2023/24 (jul/jun) opasti za 0,8 odsto sa nivoa iz 2022/23. na 200 miliona tona. Međunarodna trgovina pirinčem u 2024. (januar-decembar) predviđa se na 51,1 milion tona, neznatno manje u odnosu na april i 3,4 odsto ispod već smanjenog nivoa iz 2023. godine.

Izgledi proizvodnje za useve 2024

FAO-ova prognoza za globalnu proizvodnju pšenice u 2024. smanjena je na 791 milion tona. Na ovom nivou, očekuje se da će svetska proizvodnja pšenice u 2024. godini premašiti proizvodnju iz 2023. godine, iako za manju maržu od skoro 0,5 odsto. Nedavno smanjenje ocene odražava najnovije zvanične podatke Evropske unije, što ukazuje na veći pad zasada pšenice nego što je ranije bilo predviđeno; međutim, vremenski uslovi su se generalno poboljšali u martu i početkom aprila, što je pomoglo da se povećaju izgledi za prinos. Ukupna proizvodnja pšenice je određena na 128,4 miliona tona u 2024., što je oko 4 procenta manje u odnosu na prethodnu godinu. U poređenju sa preliminarnim izgledima, takođe je izvršena revizija naniže prognoze proizvodnje pšenice za Australiju, na osnovu najnovijih projekcija iz zemlje koje ukazuju na uzdržaniji rast u 2024. godini, nakon suvog vremena koje je uticalo na žetvu 2023. Nedavni nedostatak padavina u Rusiji je dovela do izvesne suše u ključnim proizvodnim južnim oblastima, što je dovelo do malog smanjenja prognoze proizvodnje na 93 miliona tona, iako bi ovaj rezultat i dalje premašio petogodišnji prosek. U Ukrajini, u uslovima generalno povoljnih vremenskih uslova, i dalje se predviđa da će proizvodnja pšenice pasti na znatno ispod proseka od 20,2 miliona tona, što odražava destruktivne efekte rata, koji sada traje već treću godinu, na proizvodne kapacitete, kao i slabije profitne marže za pšenicu. U Sjedinjenim Američkim Državama, bez obzira na blago smanjenje uslova za useve ozime pšenice u delovima južnih ravnica, ukupni izgledi za proizvodnju pšenice ostaju povoljni i očekuje se ukupna proizvodnja od blizu 52 miliona tona. U Kanadi, pod pretpostavkom povratka trenda prinosa nakon najnižeg nivoa iz 2023., očekuje se da će proizvodnja porasti na 34,6 miliona tona u 2024. U Aziji su i dalje preovladavali povoljni vremenski uslovi, podržavajući očekivanja skoro rekordnih prinosa pšenice u Indiji i Pakistanu i jačajući povoljne izglede za proizvodnju u zemljama bliskoistočne Azije. U Severnoj Africi, nedavne lokalizovane padavine stigle su prekasno da bi materijalno poboljšale uslove useva nakon široko rasprostranjenog sezonskog nedostatka padavina od kraja 2023. godine, a izgledi za prinos pšenice i dalje su loši.

Za useve krupnog zrna 2024., glavni period žetve uskoro počinje u zemljama južne hemisfere, gde su nedavni nepovoljni vremenski uslovi smanjili izglede za prinos kod vodećih proizvođača. U Brazilu, nepovoljni vremenski uslovi, posebno u glavnim proizvodnim južnim i centralno-zapadnim oblastima, umanjili su izglede za prinos i snizili prognozu proizvodnje kukuruza u zemlji na 111 miliona tona, iako je i dalje nešto iznad proseka za poslednjih pet godina . U Južnoj Africi su vrući i suvi vremenski uslovi od februara smanjili očekivanja prinosa, a sada se predviđa da će proizvodnja kukuruza pasti 10 odsto ispod petogodišnjeg proseka. Značajno smanjenje prinosa kukuruza takođe se očekuje u većini zemalja južne Afrike 2024. godine, na sličan način izazvano intenzivnim deficitom padavina.

 

Dobar početak godine za pretovar žitarica

Agencija za upravljanje lukama zabeležila u prva tri meseca ove godine 3.7 miliona tona pretovarenog tereta na rekama u Srbiji, što je za deset odsto više u odnosu na isti period prošle godine.

 

Najčešće pretovarana roba su šljunak, pesak i kameni agregati, sa učešćem od 32 odsto u ukupnom pretovaru. Na drugom mestu su nafta i naftni derivati sa 16.5 odsto učešća a ostali rasuti tereti, odnosno mineralna đubriva i industrijska so, na trećem sa 11.8 odsto učešća. Žitarice su na četvrtom mestu i u ukupnom pretovaru u prvom kvartalu ove godine su učestvovale sa 11.2 odsto, dok je ugalj na petom mestu sa 10.5 odsto.

 

Najveći rast zabeležen je kod žitarica, gde je nakon dužeg nepovoljnog perioda, u prva tri meseca ove godine pretovareno 412.000 tona, dok je 2023. godine u istom kvartalu pretovarena 31.000 tona ove vrste robe.

 

Pretovar šljunka, peska i kamenih agregata veći je za 56 odsto u poređenju sa prva tri meseca prošle godine, prevashodno zbog realizacije infrastrukturnih projekata Vlade Srbije.

 

U međunarodnom putničkom saobraćaju Agencija je do 1. aprila evidentirala 24 pristajanja kruzera i 3.509 putnika. Broj putnika veći je za tri odsto u poređenju sa istim periodom prošle godine.

 

Najviše pristajanja ostvareno je u Beogradu – devet. U Novom Sadu zabeleženo je šest pristajanja, u Golupcu pet, dok su u Donjem Milanovcu ostvarena četiri pristajanja.

 

Očekuje se da će u ovogodišnjoj nautičkoj sezoni broj putnika porasti za deset odsto, odnosno da će Srbiju sa kruzera posetiti 200.000 turista.

Globalna prezasićenost sojom bi mogla da utiče na cene repice

Globalna prezasićenost sojom bi mogla da utiče na cene repice

Svet će biti preplavljen sojom u 2024-25, a to bi moglo biti sidro za cene repice, kažu analitičari.

Međunarodni savet za žitarice predviđa 75,4 miliona tona globalne proizvodnje soje, isključujući Kinu.

To bi bilo 13 odsto više nego prošle godine i 31 odsto više od prethodnog petogodišnjeg proseka.

„U nedostatku bilo kakvih vremenskih događaja, ove velike zalihe će verovatno zadržati pritisak na cene soje“, rekla je Helen Plant, viši analitičar u Odboru za razvoj poljoprivrede i hortikulture Ujedinjenog Kraljevstva u nedavnom izveštaju o tržištu žitarica.

„Obim uticaja na cene (kanole) zavisiće od izgleda za useve (kanole) 2024-25.

Očekuje se da će sadnja uljane repice i uljane repice biti smanjena za 3,1 odsto u Kanadi i 3,6 odsto u Evropskoj uniji, dve regije koje su prošle godine činile 44 odsto globalne proizvodnje useva.

Rič Nelson, glavni strateg kompanije Allendale Inc., slaže se sa pretpostavkom da su globalne zalihe soje u porastu osim ako ne dođe do nekog nepovoljnog vremena.

„To je svakako deo razloga zašto vidimo okruženje niže cene“, rekao je on.

Međutim, cene verovatno nisu dovoljno niske, s obzirom na to koliko bi globalne akcije mogle biti teške. Izgledi akcija zahtevaju novembarske fjučerse od 10,80 dolara po bušelu, ali je cena bila za oko 1 dolar viša od one od 24. aprila.

„Ipak, upozorio bih da je to nekako normalno“, rekao je Nelson.

„To je ono što radimo u proleće i leto dok ne shvatimo koju vrstu zaliha imamo.“

Verovatno je to racionalan pristup za tržište, s obzirom da postoje opravdani vremenski uslovi za useve u SAD.

Ako svet pređe sa El Nina na vremenske prilike u La Nini, moglo bi da bude suvo u zapadnom pojasu kukuruza i zapadnim ravnicama u periodu jun-jul-avgust i vruće u periodu maj-jun-jul.

Međutim, čak i ako to umanji dva do šest procenata nacionalnog prosečnog prinosa, i dalje će biti naduvene krajnje akcije, što bi i dalje moglo da stavi prognozu cene od 10,80 dolara u karte, rekao je Nelson.

A to je uračunavanje u računovodstvenu grešku koja je nedavno izašla na videlo kada je otkriveno da Kina uvozi mnogo više soje nego što priznaje.

Zemlja je uvezla 41,5 miliona tona useva između oktobra 2023. i marta 2024. godine, prema zvaničnim podacima carine.

Oil Vorld veruje da je stvarni broj 47,4 miliona tona.

„Smatramo prijavljeni uvoz soje iz SAD nepotpunim i pretpostavljamo da je stvarni uvoz bio otprilike šest miliona tona veći“, nedavno je objavila nemačka kompanija na svojoj veb stranici.

To bi bio novi rekord i 2,3 miliona tona više od istog perioda pre godinu dana.

„Naša procena je zasnovana na analizi podataka iz velikih zemalja izvoznica“, rekao je kourednik Oil Vorld Zigfrid Falk u mejlu.

Američko ministarstvo poljoprivrede predviđa da će Kina uvesti 105 miliona tona uljarica do kraja 2023-24.

„USDA je svesna razlika između podataka o uvozu iz Kine i obima izvoza i nedavno je najavila revizije obima uvoza soje koje koristi“, rekao je Falk.

Takođe je primetio da su mnogi učesnici na tržištu svesni rastućih razlika u dva skupa brojeva.

„Zbog toga ne očekujem značajan uticaj na tržište soje“, rekao je on.

Falk takođe ne predviđa da će revizije imati mnogo uticaja na globalne krajnje zalihe.

„Nastavljamo da očekujemo povećanje globalnih zaliha soje u periodu 2023-24.“, rekao je on.

Nelsonov savet poljoprivrednicima je da sada prodaju svoju staru soju ili stvarno ili na papiru, jer u godinama kada postoje velike zalihe useva, osnova ima tendenciju da raste tek u martu i ne nastavlja se u letnjim mesecima.

On misli da će nove vrednosti useva nastaviti da rastu u narednim nedeljama, jer čak iu godinama sa velikim snabdevanjem često dolazi do umerenog oporavka cena u proleće.

Njegov savet bi bio da ostvarite neku prodaju ako se novembarski ugovor trguje u rasponu od 12,50 do 12,70 dolara, jer će verovatno pasti kasnije tokom godine, osim ako se ne pojavi neka vrsta loše vremenske prilike.

 

Snažan početak 2024. za trgovinu poljoprivredno-prehrambenim proizvodima u EU

Snažan početak 2024. za trgovinu poljoprivredno-prehrambenim proizvodima u EU

EK je objavila najnoviji mesečni trgovinski izveštaj koji pokazuje kretanja u uvozu i izvozu poljoprivredno-prehrambenih proizvoda EU u januaru 2024. Prema njenim glavnim nalazima, trgovina poljoprivredno-prehrambenim proizvodima u EU je pokazala pozitivan rast.

Trgovinski suficit dostigao je 5 milijardi evra, što je 27% više u odnosu na januar 2023. godine. Izvoz poljoprivredno-prehrambenih proizvoda dostigao je 18,4 milijarde evra, što predstavlja povećanje od 2% u odnosu na januar 2023. godine.

Što se tiče izvoza , prve tri destinacije za izvoz poljoprivredno-prehrambenih proizvoda iz EU u januaru 2024. ostale su Ujedinjeno Kraljevstvo (UK), Sjedinjene Države (SAD) i Kina. Velika Britanija je ostala prva destinacija izvoza EU , predstavljajući 23% izvoza sa povećanjem vrednosti od 8% u poređenju sa januarom 2023. Izvoz u Sjedinjene Države je takođe porastao za 9%. Značajno povećanje je zabeleženo kod izvoza maslina i maslinovog ulja (+146%), mešanih prehrambenih proizvoda (+10%) i šećera i izoglukoze (+152% u zapremini). Nasuprot tome, smanjen je izvoz biljnih ulja (-43%) i mlečnih proizvoda (-7%). Izvoz u Kinu smanjen je za 11 odsto, pre svega zbog sniženja cena pojedinih proizvoda poput žitarica i svinjskog mesa.

 

Što se tiče uvoza , uvoz poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u EU porastao je za 10% na 13,4 milijarde evra u odnosu na decembar 2023. godine, ali je ostao 5% ispod nivoa iz januara 2023. godine. Brazil i Ukrajina su bili najveći uvozni izvori. Uvoz iz Obale Slonovače porastao je za 83% uglavnom zbog povećanja uvoza kakao proizvoda. Rast uvoza je zabeležen kod maslina i maslinovog ulja (+168%), dok je pad zabeležen kod žitarica (-34%), uljarica i proteinskih useva (-14%) i biljnih ulja (-25%).

Ova dinamika trgovine odražava tekuće promene na tržištu i razvoj trgovinskih odnosa unutar poljoprivredno-prehrambenog sektora EU.

Izvozne cene kukuruza u Ukrajini rastu zbog nižih troškova transporta

Izvozne cene kukuruza u Ukrajini rastu zbog nižih troškova transporta

Izvozne cene kukuruza u Ukrajini nastavljaju da rastu usled nižih troškova pomorskog transporta, a prerađivači su primorani da podižu otkupne cene kako bi akumulirali zalihe sirovina.

Prošle nedelje su vozarine za prevoz žitarica iz luka Odesa i Dunav smanjene za 3-5 USD/t, najviše u pravcu Kine i Španije. Cene za prevoz panamaksom iz luke Odesa do Kine pale su za 4 $/t na 54-56 $/t, a za transport stočne pšenice do Vijetnama – za 4 $/t na 52-54 $/t, dok je mesec dana pre su dostigli 62-65 $/t.

Otkupna cena kukuruza tokom nedelje porasla je za 3-4 $/t na 159-161 $/t ili 7000-7100 UAH/t sa isporukom u luke Crnog mora, a cene u grivni su rasle sporije zbog stabilizacije dolara po 39,5 UAH/$. Usred povećane konkurencije sa izvoznicima, prerađivači su podigli cene na 6300-6700 UAH/t sa isporukom u fabriku. Poljoprivrednici su zauzeti setvom, pa su smanjili obim ponude, ali će za nedelju dana moći da obnove prodaju.

U TG 2023/24, Ukrajina je izvezla 22 miliona tona kukuruza (od 24,5 miliona tona koliko je prognozirao USDA), uključujući 3,25 miliona tona u aprilu, dok su prošle godine ove brojke bile 24 miliona tona odnosno 1,67 miliona tona.

Spekulativni rast kvota za evropski i američki kukuruz usred mraza u Sjedinjenim Državama, vrućine u Brazilu i odložene žetve u Argentini podržava cene u Ukrajini.

Tokom nedelje, majski fjučersi na kukuruz na čikaškoj berzi porasli su 3,2% na 173,6 $/t (+1,8% za mesec), a junski fjučersi na berzi u Parizu – za 5,2% na 207,5 €/t ili 222,5 $/t (+8,2% za mesec).

U Sjedinjenim Državama cene su pod pritiskom pada proizvodnje etanola u poslednje 3 nedelje. Predsednička administracija bi sledeće nedelje mogla da uvede nove poreske olakšice za proizvođače biogoriva, što će podržati kotacije.

Prema NASS-u, u SAD je 21. aprila kukuruz zasejao 12% planiranih površina (10% u proseku za 5 godina), a toplo vreme sa povremenim kišama omogućiće sledeće nedelje da ubrza setvu.

Prema prognozama, proizvodnja kukuruza u Južnoj Africi će 2024. godine biti smanjena za 18,49% sa 16,4 na 13,39 miliona tona u odnosu na prethodnu godinu zbog smanjenja prinosa na 5,08 t/ha, iako će zasejane površine porasti za 1,03% na 2,63 miliona hektara.

Prema berzi žitarica Buenos Ajresa, u Argentini je usev kukuruza u dobrom stanju smanjen za 3% do 17%, au lošem – povećan za 4% do 40% zbog prevelikih padavina i bolesti biljaka.

Svetske cene kukuruza će i narednih meseci ostati pod pritiskom vremenskih faktora, pa su mogući špekulativni skokovi, iako generalno na tržištu utiču značajne zalihe i smanjena tražnja.

 

Žetva žitarica u Rusiji 2024. zbog suše može pasti sa 145 TG 23/24 na 135-136 miliona tona TG 24/25

Žetva žitarica u Rusiji 2024. zbog suše može pasti sa 145 TG 23/24 na 135-136 miliona tona TG 24/25

Žetva žitarica u Rusiji ove godine mogla bi pasti na 135-136 miliona tona sa 144,9 miliona tona u 2023. Jedan od razloga je suša na jugu, rekao je generalni direktor ProZerna Vladimir Petričenko.

„Na jugu se očekivala kiša. Mislio sam da ćemo ubrati 141 milion tona. Ali ova očekivanja se ne ostvaruju, sve je gore, pa se klatno zaljuljalo u drugu stranu. Verujem da će sada to biti manje od 140 miliona tona, a možda čak i ako se suša na jugu proširi i pojača, vidimo 135-136 miliona tona bez novih teritorija“, rekao je on.

Prognoza za žetvu pšenice od 90 miliona tona verovatno će pasti na 88 miliona tona, ječma sa 19,5 miliona na 18 miliona tona, a kukuruza sa 18,8 miliona na oko 15 miliona tona, rekao je stručnjak.

U 2023. godini žetva žitarica je bila 92,8 miliona tona, ječma – 21,1 miliona tona, kukuruza – 16,6 miliona tona.

Kako Petričenko prognozira, potencijal za izvoz žitarica u novoj poljoprivrednoj godini (jul 2024-jun 2025) je 55,2 miliona tona naspram 69,2 miliona tona u tekućoj sezoni. Uključujući pšenicu, izvoz se procenjuje na 43,2 miliona tona (52 miliona tona ove sezone). „Ovo je važan signal kupcima ruske pšenice, minus je 9 miliona tona, cene su porasle, treba da kupujemo“, rekao je on.

Prema njegovim rečima, za 9 meseci tekuće sezone (od 1. jula 2023. godine) izvoz žitarica iznosio je 50 miliona tona, što je za 10 miliona tona više nego prethodne sezone.

 

 

Uprkos kašnjenju žetve u Argentini, cene soje ostaju pod pritiskom niske potražnje iz Kine

Uprkos kašnjenju žetve u Argentini, cene soje ostaju pod pritiskom niske potražnje iz Kine

U većini poljoprivrednih područja Argentine prošle nedelje je padala kiša, što je odložilo žetvu soje i kukuruza, ali je poboljšalo uslove za setvu ozime pšenice. Ove nedelje će doći do smanjenja intenziteta padavina, što će ubrzati žetvu.

majski fjučersi na soju na čikaškoj berzi juče su porasli 0,9% na 426 $/t usled kašnjenja u snabdevanju sojom iz Argentine, ali su i dalje pod pritiskom smanjene tražnje iz Kine.

Prema podacima berze žita Buenos Aires BAGE, od 17. aprila, soja u Argentini je požnjevena na 13,9% površina (35,9% u proseku za 5 godina), a kukuruz – na 17,2%, sa prosečnim prinosom od 8,79 t. /ha.

Kao rezultat kiša, polja su preplavile cikade koje su širile bolesti kukuruza. U tom kontekstu, berza Rosario BGR snizila je prognozu žetve kukuruza za 6,5 miliona tona na 50,5 miliona tona, a berza u Buenos Airesu – na 49,5 miliona tona. Prognoze bi mogle biti ponovo snižene, jer bolest još nije prevaziđena. Trenutno se gubici od cikada procenjuju na 1,268 milijardi dolara.

Odložena berba u Argentini sprečava pad cena soje i kukuruza zbog manje potražnje iz Kine zbog smanjene potrošnje svinjskog mesa.

Kina je u 1. kvartalu smanjila uvoz soje iz SAD za 50% na 7,14 miliona tona u odnosu na isti period prošle godine, a povećala isporuke iz Brazila za 155% na 9,99 miliona tona. Istovremeno, u martu, usred visokih cena i niske potražnje proizvođača svinja, uvoz soje je smanjen (u poređenju sa martom 2023.) na četvorogodišnji minimum od 5,54 miliona tona, posebno iz Sjedinjenih Država – skoro udvostručen na 2,18 miliona tona , dok je iz Brazila povećana za 81% na 3,02 miliona tona.

Kina je takođe u martu smanjila (u poređenju sa februarom) ponudu kukuruza iz SAD za 78% na 109,7 hiljada tona, pošto su kupci preferirali jeftin kukuruz iz Brazila, čiji je uvoz porastao za 72% na 1,18 miliona tona.

U 2023/24 MI, SAD su izvezle 38,488 miliona tona soje, što je pad od 18,2% u odnosu na prošlu godinu. Istovremeno, stopa sadnje soje u Sjedinjenim Državama je dvostruko veća od petogodišnjeg proseka i od 21. aprila dostigla je 8%, što će povećati pritisak na kotacije u bliskoj budućnosti.

 

USDA ukazuje na veće zalihe soje u SAD nego što se očekivalo

Aprilski izveštaj o ponudi i potražnji Ministarstva poljoprivrede Sjedinjenih Država (USDA), objavljen 11., imao je mali uticaj na tržište zbog specifičnih promena i prilagođavanja martovskog izveštaja. Neke stvari su privukle pažnju, poput činjenice da je broj naznačen za brazilsku proizvodnju ostao na 155 miliona tona, dok je tržište očekivalo, u proseku, nešto oko 151,7 miliona. Ovo otkriva poteškoće u proceni stvarne veličine ovosezonske proizvodnje, s obzirom na velike razlike između istraživačkih subjekata, kao što je Conab (Nacionalna kompanija za snabdevanje), čija je poslednja procena proizvodnje bila oko 146,8 miliona tona.

USDA je navela da se očekuje da će usev soje u SAD biti 4,165 milijardi bušela u 2023/24, što je ekvivalentno 113,35 miliona tona. Prinos je naznačen na 50,6 bušela po jutru. Brojevi su zadržani u odnosu na mart.

Krajnje zalihe su projektovane na 340 miliona bušela ili 9,25 miliona tona. Tržište se kladilo na prenos od 319 miliona bušela ili 8,68 miliona tona. U martu je procenjeno 315 milijardi bušela ili 8,57 miliona tona.

USDA predviđa globalni rod soje u 2023/24. godini od 396,73 miliona tona. U martu je prognozirano 396,85 miliona. Krajnje zalihe su smanjene sa 114,3 miliona na 114,2 miliona tona. Tržište je očekivalo 112,6 miliona tona.

Brazilski rod je projektovan na 155 miliona tona, bez promena. Za Argentinu, prognoza proizvodnje je 50 miliona tona, takođe nepromenjena. Očekuje se da će Kina uvesti 105 miliona tona, što je nepromenjeno u odnosu na prethodni izveštaj.

Očekuje se da će proizvodnja soje u Brazilu u 2023/24. godini iznositi 151,246 miliona tona, što je smanjenje od 4,2% u odnosu na 157,83 miliona tona iz prethodne sezone. Procenu su objavili Safras & Mercado.

Na dan 15. marta, na dan prethodne procene, projekcija je bila 148,601 miliona tona. Povećanje u odnosu na prethodnu prognozu iznosi 1,78%.

Safras ukazuje na povećanje od 2,1% u oblasti, koja se procenjuje na 45,62 miliona hektara. U 2022/23, sadnja je zauzimala 44,68 miliona hektara. Anketa pokazuje da bi prosečna produktivnost trebalo da se poveća sa 3.550 na 3.332 kilograma po hektaru.

Na jugu, vrhunac je pozitivno prilagođavanje u državi Rio Grande do Sul, pri čemu veliki deo useva pokazuje odličan potencijal.

Na Srednjem zapadu, vrhunac je povećanje prosečne produktivnosti koje se očekuje za državu Mato Groso, gde su usevi posejani i požnjeti kasnije doneli mnogo bolje rezultate od onih koji su posejani rano, zahvaljujući poboljšanoj klimi od januara nadalje. U Mato Grosso do Sul je napravljeno negativno prilagođavanje prosečne produktivnosti, pri čemu su neki usevi dali niže rezultate nego što se prvobitno očekivalo.

Na jugoistoku, vrhunac je smanjenje proizvodnog potencijala države Sao Paulo, pri čemu deo useva takođe pokazuje rezultate niže od očekivanih. Na severoistoku, napredak žetve u Bahiji otkriva da je produktivni potencijal države bolji od očekivanog, uz pozitivno iznenađenje u produktivnosti.