Analitičari koji su govorili na nedavnom vebinaru o izgledima tržišta GrainFok-a sigurno su ostavili svoje ružičaste naočare u fioci kod kuće.
Njihova procena tržišta žitarica i uljarica u 2024-25 je sumorna.
Dan Basse, predsednik kompanije AgResource, smatra da su tržišni maksimumi već na pragu useva 2024. On veruje da se fjučersi na soju vraćaju ispod 9 dolara po bušelu, dok će kukuruz pasti ispod 4 dolara kako godina bude napredovala.
„Žao mi je što to kažem“, rekao je uzgajivačima koji su prisustvovali vebinaru GrainFok-a.
Američko ministarstvo poljoprivrede predviđa da će Brazil ove godine proizvesti 169 miliona tona soje i 127 miliona tona kukuruza. To je glavni razlog zbog kojeg očekuje da će cene ponovo pasti naniže nakon američkog Dana zahvalnosti krajem novembra.
Ne pomaže ni to što brazilska depresijacija reala daje njihovim farmerima prednost u odnosu na američke proizvođače na izvoznim tržištima.
Base veruje da je jedini način da se održi miting ako se u Južnoj Americi razvije ozbiljan vremenski problem pre sredine januara.
Glavni tržišni analitičar GrainFok-a Ranulf Glanville rekao je da će, ako Južna Amerika bude blizu ispunjenja očekivanja USDA, „baciti medveđi otisak“ na tržišta žitarica i uljarica.
Sadnja je već počela u Brazilu. On smatra da bi kanadskim farmerima bilo dobro da prate uslove useva u tom regionu sveta u januaru i februaru.
„Ono što se dešava dolec(Južna Amerika) značajno je za cene i profitabilnost u Kanadi i Sjedinjenim Državama“, rekao je on.
Base je takođe zabrinut zbog faktora Donalda Trampa. Novoizabrani predsednik SAD biće „remetilac“ na poljoprivrednim tržištima.
„On će izaći sa carinama i izaći će zamahujući, što će zaista pokvariti tkivo poljoprivrede u SAD“
Bass očekuje da će Tramp udariti Kinu uvoznim carinama u rasponu od 30 do 60 odsto na širok spektar proizvoda. Kina će verovatno odgovoriti sopstvenim carinama, uključujući carine na američku soju, što neće pomoći izgledima cena za taj usev.
Kina je „nagomilala“ uvoz soje u iščekivanju trgovinskog rata, tako da će kupovine u 2024-25. verovatno biti niže nego što su bile u poslednjih nekoliko godina, bez obzira na to da li će izbiti trgovinski rat.
Base je već bio nervozan zbog kineske potražnje za žitaricama i uljaricama zbog starenja stanovništva zemlje, što znači opadanje kalorijskog unosa.
On se plaši da će se zemlja vratiti na svoju raniju naviku da ne ispunjava svoje obaveze Svetske trgovinske organizacije da kupuje sedam miliona tona kukuruza i devet miliona tona pšenice godišnje.
Drugi glavni tržišni analitičar kompanije GrainFok, Nil Taunsend, slaže se da će Tramp biti Ks-faktor u 2024-25. On može da vidi kako SAD ulaze u trgovinske sporove sa svim zemljama BRIK-a, a poljoprivreda je često meta odmazde.
Njegova zabrinutost je da su farmeri u SAD i Evropskoj uniji bolje opremljeni da se nose sa trgovinskim ratovima od uzgajivača u Kanadi i Australiji jer njihove vlade imaju dublje džepove da ih podrže.
Rat u Ukrajini je još jedna dugotrajna zabrinutost na tržištu žitarica.
Bass procenjuje da postoji možda pet odsto premija za ratni rizik ugrađena u cene žitarica. Nije mnogo jer i Rusija i Ukrajina još uvek agresivno izvoze robu.
On smatra da postoji 75 odsto šanse da će se rat završiti 2025. godine, što će podstaći Ukrajinu da proizvodi i izvozi više žitarica jer će joj očajnički trebati devize za obnovu.
„Uz to, postojaće ovaj medveđi ukus koji dolazi iz Crnog mora“, rekao je Base.
Taunsenda više brine Rusija, gde vlada polako preuzima trgovinu pšenicom i utiče na svetske cene pšenice. Rusija je imala loš urod 2024. i on misli da je malo verovatno da će se taj učinak ponoviti 2025.
Base je upitan o pokretačima potražnje koji bi mogli preokrenuti stvari.
„Stalno ih tražim i pokušavam da ih pronađem“, rekao je.
Zelena goriva su moguća, ali on sumnja da će dobro proći pod Trampovom administracijom, koja bi mogla ukinuti Zakon o smanjenju inflacije prethodne administracije i njene programe za povećanje potrošnje biogoriva.
Bas veruje da će jedini pobednici u 2024-25. biti proizvođači stoke i biogoriva koji imaju koristi od jeftinih cena žitarica.
Glanvil je rekao da bi drugi pobednici mogli da budu farmeri sa raznovrsnim rotacijama koji uzgajaju useve poput lana i pasulja kojima se ne trguje na berzi.
Taunsend se zapitao da li bi Meksiko mogao biti svetla tačka na strani potražnje. Bas ne misli tako jer zemlja snažno pomera levo od političkog spektra.
Meksički pezos je pao za oko 20 odsto otkako je Klaudija Šejnbaum, naučnik za životnu sredinu, izabrana za predsednika 2. juna.
Meksiko je najveći američki poljoprivredni kupac, ali to bi se moglo promeniti pod Trampovom administracijom. Bas se pita da li bi trgovinski rat mogao da izbije oko pitanja imigracije i da bi se dva lidera mogla sukobiti oko svojih dijametralno suprotnih političkih uverenja.
Meksička ekonomija bi mogla da propadne po tom scenariju, što bi rezultiralo smanjenom potražnjom za poljoprivrednim proizvodima.
Takođe je napomenuo da je Meksiko doživeo nekoliko uzastopnih suša i da je vreme da majka priroda bude ljubazna, što bi takođe ograničilo uvoz.
Taunsend je rekao da su rani pokazatelji da će američki farmeri na proleće posaditi više kukuruza nego soje, dok Glanvil očekuje da kanadski farmeri zadrže hektare repice na statičnim ili možda smanje hektare uprkos nedostatku održivih alternativa. Jutari jare pšenice bi trebalo da budu skromno veći na osnovu cena.
Ne očekuje se da će kanola dobiti hektare zbog dugotrajne neizvesnosti oko kineske antidampinške istrage. Međutim, zalihe useva su oskudne zbog razočaravajuće žetve 2024. i iznenađujuće snažnog izvoznog programa koji se odvija tempom koji je daleko ispred prethodnog petogodišnjeg proseka.
Kompanija Spike Brokers objavila je pregled ukrajinskog tržišta i cene tražnje za ukrajinsko žito za prethodnu nedelju.
U Ukrajini je od 21. novembra ubrano 10,07 miliona tona suncokreta (sa 97% površine), 6 miliona tona soje (99%) i 23,62 miliona tona kukuruza (94%). Istovremeno, ozimom pšenicom je zasejano 4,38 miliona hektara (98 odsto planiranih površina), ječmom 0,61 milion hektara (96 odsto), repicom 1,0814 miliona hektara (96 odsto).
Od 1. do 20. novembra Ukrajina je izvezla:
kukuruza - 1,708 miliona tona,
pšenica - 796,1 hiljada tona,
ječam - 66,3 hiljade tona,
soja - 357,1 hiljada tona,
uljane repice – 264,8 hiljada tona,
suncokret - 0,8 hiljada tona,
suncokretovo ulje - 307 hiljada tona,
sojino ulje - 24,8 hiljada tona,
pulpa soje i suncokreta - 242,1 hiljada tona.
U MR 2024/25 (od 1. novembra) Evropska unija je uvezla 7,6 miliona tona kukuruza, što je 11% više od prošlogodišnjeg tempa. Tokom sedmice udeo Ukrajine u ukupnom uvozu povećan je sa 47,3% na 49,7% (46,3% prošle godine), dok je udeo Brazila pao sa 20,3% na 19,4% (40,1%) i SAD - sa 17,5% na 16,6%. % (1,3%).
Kukuruz
U pozadini značajnog obima ponude, potražnja za kukuruzom na inostranom tržištu ostaje niska, što povećava pritisak na cene. U Ukrajini je zaustavljen pad cena kukuruza zbog smanjenja ponuda proizvođača.
Indikacije kupaca:
DAP Odesa – 194-196 dolara/t,
DAP Ukrajina Dunav - 198-201 $/t,
DAP Ukrajina (granica) – 175-178 €/t,
FCA Ukrajina (granica) – 188-190 €/t,
DAP Severna Italija – 225-230 €/t,
DAP škola Nemačka – 225-230 €/t,
DAP Holandija (centar) 220-225 €/t.
Pšenica
Povećanje fjučersa na MATIF nije uticalo na fizičko tržište EU, gde su cene ostale gotovo nepromenjene tokom nedelje, pošto je potražnja i dalje niska uz značajnu ponudu. U Ukrajini su cene pšenice donekle pale, a proizvođači su počeli da koče prodaju, ali kupci nisu spremni da plate više zbog jake konkurencije na svetskom tržištu.
Indikacije kupaca:
DAP Odesa protein 11,5% - $206-208/t, stočna hrana - $20-202/t,
DAP Rumunija (lučka) stočna hrana – $212-214/t,
DAP Severna Italija stočna hrana - 220-225 €/t.
Suncokret
Prerađivači su tokom nedelje snizili otkupne cene suncokreta pod pritiskom nižih cena biljnog ulja, ali prerađivači ne žure da prodaju seme, čak i uz rizik daljeg pada cena, jer su zalihe sirovina u fabrikama ograničene. Cene suncokretovog ulja u lukama Odesa pale su za 20-25 dolara/t tokom nedelje.
Indikacije kupaca za suncokret:
DAP Ukrajina (biljka) 46% na suvu materiju - 560-570 USD/t,
DAP Bugarska 44% za sirovine - $630-640/t,
CIF Bugarska (luka) 44% za sir - 620-630 $/t.
soja
Velike isporuke soje iz Brazila i SAD nastavljaju da ulaze na tržište EU, a potražnja prerađivača opada. U Ukrajini su proizvođači smanjili prodaju soje na pozadini preniskih cena.
Indikacije kupaca za GMO soju:
DAP Odesa - 384-387 $/t,
DAP Severna Italija (vagoni) – 395-400 €/t,
DAP Severna Italija (auto) – 405-410 €/t.
Indikacije za ne-GMO soju:
DAP Odesa – 425-430 dolara/t,
FCA Ukrajina (granica) – 400-405 €/t,
DAP Mađarska (centar) – 435-440 €/t,
DAP Severna Italija – 435-440 €/t.
Trenutno su cene u Ukrajini:
kukuruz na DAP Odesa sa isporukom u novembru - decembru 197 $/t,
pšenični protein 11,5% na DAP Odesa sa isporukom u novembru - decembru 209 $/t,
suncokretova sačma na DAP granici sa isporukom u februaru - martu 222 $/t.
Cene sojinog ulja su naglo porasle u Čikagu nakon Trampove najave, što bi moglo da podrži kotacije drugih biljnih ulja i suncokretovog
Za ceo tekst morate biti ulogovani
Prema zvaničnim prognozama konsultantskih agencija u Brazilu i Argentini, proizvodnja kukuruza u dve glavne poljoprivredne zemlje u Južnoj Americi pratiće dva različita puta tokom sezone useva 2024-2025, objavio je portal Agriculture 22. novembra.
Brazil i Argentina zajedno čine oko 40% svetskog izvoza kukuruza. U Brazilu se predviđa da će zasađene površine ostati ravne, ali će izvoz značajno pasti zbog povećane konkurencije na međunarodnom tržištu.
Nasuprot tome, Argentina očekuje najveće smanjenje površina kukuruza u poslednjih 17 godina, zbog zabrinutosti oko potencijalnog uticaja bolesti kukuruza koja je ozbiljno pogodila polja prošle sezone. Uprkos tome, očekuje se da će izvoz argentinskog kukuruza dostići najviši nivo od sezone 2020-2021, prema analitičarima.
Brazil će, u međuvremenu, povećati proizvodnju uz istovremeno smanjenje izvoza. Brazilska agencija za hranu Nacionalna kompanija za snabdevanje (Conab) podigla je procenu ukupnog roda kukuruza u zemlji u sezoni 2024-2025 za 3,6 odsto u odnosu na prošlu godinu, kada su nepovoljni vremenski uslovi u ključnim regionima rasta imali negativan uticaj na prinose.
Podsećanja radi, pošto je prestigao Sjedinjene Države kao najvećeg svetskog izvoznika kukuruza 2023. godine, Brazil je značajno smanjio svoje isporuke u 2024. Prema podacima Brazilskog sekretarijata za spoljnu trgovinu (SECEKS), Brazil je izvezao 27% manje u periodu od januara do oktobra 2024. u poređenju sa na isti period prethodne godine.
Tempo izvoza pšenice iz Rusije ne opada
Za ceo tekst morate biti ulogovani
Oštar pad cena sojinog ulja povećao je pritisak na druga ulja, ali će premija za suncokretovo ulje nastaviti da raste
Za ceo tekst morate biti ulogovani
Procena izvoza pšenice iz Rusije je povetana za novembar
Za ceo tekst morate biti ulogovani
Analitički centar SovEkon je, zbog poboljšanja vremenskih uslova i ubrzanja setvene sezone, povećao prognozu proizvodnje pšenice u 2025. godini sa 80,1 miliona tona na 81,6 miliona tona, uključujući žetvu ozime pšenice od 54,3 miliona tona (za 1,5 miliona). tona više nego u prethodnoj prognozi), dok se procena proizvodnje jare pšenice nije promenila – 27,3 miliona tona Analitičari su povećali i prognozu požnjevene površine ozime pšenice sa 15,39 miliona hektara na 15,43 miliona hektara i njen prognozirani prinos. - od 3,43 t/ha do 3,52 t/ha. Ova procena odražava nedavna poboljšanja uslova useva u južnoj Rusiji.
Istovremeno, prognoza žetve za ovu godinu je smanjena: za pšenicu - sa 81,5 miliona tona na 81,4 miliona tona, za kukuruz - sa 12,2 miliona tona na 11,5 miliona tona. Prognoza žetve ječma je ostala nepromenjena - 16,5 miliona tona Ukupna bruto žetva žitarica i mahunarki je projektovana na 122,3 miliona tona naspram 122,9 miliona tona ranije.
Planovi američkog predsednika Trampa da uvede sveobuhvatne uvozne carine mogli bi da smanje ili prekinu snabdevanje Sjedinjenih Država uvoznim biljnim uljima i mastima, što bi navelo američku industriju za ekstrakciju ulja da izgradi nove fabrike i proširi kapacitete. Američki farmeri su zabrinuti da će američki protekcionistički stav ograničiti njihov pristup najvećim kineskim kupcima soje, preneo je Rojters.
Oštra globalna konkurencija mogla bi da smanji prihode farmera koji su upravo pobrali drugi po veličini usev soje u istoriji SAD, dok se cene soje kreću blizu četvorogodišnjih najnižih vrednosti.
Analitičari kažu da ako Trampove dužnosti izazovu osvetu globalnih kupaca, veliki prerađivači soje, kao što su Bunge Global i Arčer Danijels-Midlend Co, mogli bi da imaju koristi od većih i verovatno jeftinijih zaliha pasulja za domaću preradu. Planovi za proširenje kapaciteta zaustavljeni su prošle godine pošto je američko tržište bilo preplavljeno jeftinim svetskim sirovinama za dizel kao što su korišćeno jestivo ulje (UCO) iz Kine, svinjska mast iz Brazila i ulje uljane repice iz Kanade.
Američko ministarstvo poljoprivrede (USDA) predviđa da će globalne zalihe ulja repice pasti za 13% tokom naredne godine, dok će zalihe suncokretovog ulja pasti za 24%. Zalihe indonežanskog palminog ulja u zemlji opadaju zbog planova za proširenje proizvodnje biodizela u zemlji.
Kako navodi agencija, izvoz američke soje u Kinu je prošle godine pao na oko 26,4 miliona tona (u poređenju sa 36,1 miliona tona u 2016. i 31,7 miliona tona u 2017. godini, uoči trgovinskog rata).