AKTUELNOSTI

Za ceo tekst morate biti ulogovani

Za ceo tekst morate biti ulogovani

Četvrti mesec zaredom raste aktivnost na tržištu poljoprivrednog zemljišta u Ukrajini. U oktobru je zaključeno 11.300 ugovora o prodaji parcela ukupne površine veće od 25.200 hektara, što je najveća cifra za ceo period invazije u punom obimu, prenosi KSE Agrocenter u novom analitičkom pregledu.

Tako je u oktobru u odnosu na septembar broj zaključenih ugovora povećan za 13%, a ukupan promet zemljišta za 11%, što je za 62% i 69% više od prosečnog mesečnog pokazatelja 2023. godine.

Aktivnost pravnih lica na tržištu zemljišta je u stalnom porastu, iako je ukupan udeo transakcija koje su oni zaključili smanjen sa 27,7% u septembru na 23,4% u oktobru, jer su i fizička lica naglo povećala svoju aktivnost. Ukupno, od početka 2024. godine (od otvaranja tržišta zemljišta za pravna lica) pravo kupoprodaje je iskoristilo 1.318 preduzeća, od kojih je 458 preduzeća u oktobru kupilo najmanje jednu parcelu.

Stručnjaci KSE Agrocentr smatraju da udeo agrobiznisa na tržištu zemljišta ima značajan potencijal za rast, jer se u Ukrajini, prema zvaničnim podacima, 23,5 hiljada ljudi bavi uzgojem žitarica i mahunarki, a još 18,5 hiljada - proizvodnjom. od suncokreta.

Prosečna cena kupoprodaje poljoprivrednog zemljišta u oktobru je ostala stabilna i iznosila je 44,8 hiljada grn. po hektaru (za 0,7% manje nego u septembru), dok je cena hektara zemljišta namenjenog „komercijalnoj poljoprivrednoj proizvodnji“ smanjena za 1,5% u odnosu na septembar na 46,2 hiljade UAH.

Uvoz biogoriva napravljenog od kineskog korišćenog jestivog ulja ugrožava domaće tržište kanadske repice, kaže izvršni direktor industrije.

„To je velika stvar“, rekao je Chris Vervaet, izvršni direktor Kanadskog udruženja prerađivača uljarica, koje predstavlja većinu drobilica koje rade u Kanadi.

„To potencijalno zamenjuje veliki deo zahteva koji će nam trebati da pređemo u veoma mutnu 2025. i dalje.“

On je to nazvao „veoma velikim rizikom“ za industriju kanole, potkopavajući ono što je trebalo da predstavlja značajnu priliku za diversifikaciju tržišta za usev.

Svaki milion tona obnovljivog goriva potrošenog u Kanadi koje se pravi od korišćenog jestivog ulja (UCO) zamenjuje 2,5 miliona tona semena kanole.

Da to stavimo u perspektivu, to bi bila veličina najvećeg kanadskog izvoznog tržišta u većini godina.

Kanađani su 2023. godine potrošili 1,72 miliona litara obnovljivog dizela i biodizela, prema novom izveštaju koji je naručio Advance Biofuels Canada.

Od toga je uvezeno oko 1,09 miliona tona, od čega je skoro sve došlo iz Sjedinjenih Država, prema zvaničnim trgovinskim podacima.

Vervaet je rekao da je sigurno pretpostaviti da je veliki deo toga napravljen sa UCO, koji je postao najpopularnija sirovina u SAD zbog svog niskog intenziteta ugljenika.

SAD su uvezle 1,37 miliona tona UCO-a 2023. godine, u odnosu na jedva nešto nekoliko godina ranije. Uvoz u prvih osam meseci 2024. već je premašio taj obim.

Uvezeni UCO se ne slaže dobro sa robnim grupama. Američke poljoprivredne organizacije podržavaju Zakon o podsticajima za proizvodnju goriva na prvom mestu, koji bi ograničio kvalifikovanje za novi poreski kredit 45Z za proizvodnju čiste goriva na domaće sirovine.

Vervaet je rekao da takođe postoji zabrinutost u vezi sa autentičnošću uvezenog UCO-a, uz tvrdnje da je neki od njih na prevaru pomešan sa palminim uljem.

„Imamo samo neka pitanja i neke sumnje o tome da li je ovo zaista korišćeno jestivo ulje“, rekao je on.

Čini se da Kina preduzima korake da ograniči svoj izvoz UCO. Ukida popust od 13 odsto na izvozni porez na proizvod koji je stupio na snagu 1. decembra, navodi se u novom izveštaju Službe za spoljnu poljoprivredu (FAS) američkog Ministarstva poljoprivrede.

„U kratkoročnom periodu, ova politika će poremetiti izvoz UCO-a, osiguravajući da veća ponuda ostane unutar Kine“, navodi se u izveštaju.

Postoje spekulacije da Kina preduzima preventivne korake u iščekivanju predstojećih američkih carina na proizvod.

Međutim, prema izveštaju USDA, ovaj potez dolazi po nalogu kineske industrije dizela na biomasi, koja je tvrdila da je rabat podstakao izvoz UCO u odnosu na domaću potrošnju sirovine.

Vodeći kineski proizvođači UCO-a odmah su povećali cene kao odgovor na vest.

„Izvori iz industrije su primetili da su ponude fob China UCO povučene, a nove ponude po ceni za najmanje 150 dolara po toni više“, naveo je FAS.

To predstavlja povećanje od oko 17 odsto u odnosu na januarsku cenu ugovora.

„Ova promena predstavlja izazove za UCO trgovce koji se u velikoj meri oslanjaju na rabat za profitabilnost“, navodi FAS u svom izveštaju.

Procenjeni gubitak rabata za izvoznike kreće se od 109 do 117 dolara po toni.

„Analitičari predviđaju značajnu volatilnost cena u narednim mesecima, što će dovesti do potencijalne konsolidacije industrije pošto manje trgovce preuzimaju veće firme“, navodi se u izveštaju.

Kina je izvezla nešto više od dva miliona tona UCO-a do sada 2024. godine, a oko polovine tog obima ide u SAD

FAS sumnja da se Kina nada da će te sirovine niske vrednosti zameniti izvozom obnovljivog dizela i održivog avionskog goriva (SAF) veće vrednosti.

Skoro 40 zemalja ima mandate VS, ali Kina nije jedna od njih. FAS smatra da bi ovaj potez mogao biti znak uvođenja mandata VS na tom tržištu.

Vervaet je rekao da kanadski drobilici repice pokušavaju da shvate šta im sve ovo znači.

Ako Kina izvozi manje UCO u SAD, to bi moglo stvoriti priliku za ulje kanole na tom tržištu.

Međutim, on sumnja da će ukidanje popusta na izvozne takse biti dovoljno da zaustavi tok UCO-a u SAD

„To je još uvek skromna mera“, rekao je on.

"To neće nužno dovesti do trenutnog zaustavljanja izvoza korišćenog jestivog ulja na tržište Severne Amerike."

Međutim, veća zabrinutost je što je Kina doživela „masovni rast“ u svom proizvodnom kapacitetu obnovljivog dizela i što počinje da skreće pažnju na sektor SAF u nastajanju.

On očekuje da će kineski UCO imati značajan faktor u mešavini sirovina za ta goriva.

Vervaet predviđa da će veći deo kineske proizvodnje biogoriva biti namenjen izvoznim tržištima kao što je Kanada, na osnovu razgovora koje je imao sa ljudima u sektoru.

„Taj kineski protok je definitivan potencijal i veliki rizik za kanadsku repicu ovde u našem dvorištu“, rekao je on.

„Već postoji mnogo kineskih korišćenih ulja za kuvanje koje zamenjuju potražnju za kanolom danas.

I izgleda da nema nedostatka proizvoda. FAS procenjuje da se obim prikupljanja UCO u Kini kreće od 3,95 do 5,53 miliona tona godišnje.

Proizvođači žitarica menjaju strategiju prodaje: ako su ranije radije držali zalihe, očekujući veće cene, ove sezone su smanjeni podsticaji za skladištenje, a nastoje da proizvode brže prodaju. O tome je govorio generalni direktor Instituta za proučavanje poljoprivrednog tržišta (IKAR) Dmitrij Rilko na KSVI međunarodnoj naučno-praktičnoj konferenciji „Svinjarstvo – 2024“.

Prema procenama ICAR-a, žetva žitarica ove godine iznosila je 125 miliona tona, od čega 81,8 miliona tona pšenice, 16,7 miliona tona ječma i 12,8 miliona tona kukuruza. „Ove sezone smislili smo poseban termin „kompaktna žetva“ žitarica. Odnosno, nema katastrofe, ali nema pokazatelja blizu rekordnih“, rekao je Rilko.

Najvažnija karakteristika sezone, prema rečima stručnjaka, jeste rekordan tempo izvoza u prvom poluvremenu. „Veliki obim pšenice se izvozi, isporuke ječma i kukuruza nisu rekordne, ali je i njihova žetva mala“, objasnio je on. Od jula do novembra ove godine izvezeno je oko 24,6 miliona tona pšenice, što je 59 odsto poljoprivrednog izvoznog potencijala. Poređenja radi, sezonu ranije u ovom periodu isporučeno je samo 23,3 hiljade tona poljoprivrednih kultura - 43% izvoznog potencijala. Istovremeno, ističe Rilko, ne može se reći da se izvoz odvija na pozadini visokih svetskih cena i visokih prihoda naših proizvođača pšenice. Postavlja se pitanje zašto, u uslovima kompaktne žetve i relativno niskih svetskih cena, Rusija isporučuje rekordne količine, rekao je on.

Stručnjak smatra da odgovor leži u kombinaciji tri faktora. Prvi je očekivanje izvoznika veoma kompaktne izvozne kvote u drugoj polovini sezone. Drugi faktor je varijabilna izvozna carina, koja u kombinaciji sa kvotama destimuliše poljoprivrednike da skladište svoje proizvode, jer što je domaća cena veća, to je carina veća. „To je bio slučaj u poslednje dve sezone, ali su farmeri i dalje, po inerciji, radije „sede“ u robi. Ali ove godine je bio dodatni faktor visokih depozitnih stopa, koje su veće od zvanične inflacije. Dakle, sada je poljoprivrednim proizvođačima postalo interesantnije da brzo prodaju žito, polože novac od 18-24% i zaborave na to do početka sledeće sezone“, kaže Rilko. Treći faktor su promene u sastavu izvoznika – ima ih više, a konkurencija za robu je pojačana.

Kao rezultat toga, rezerve žita u poljoprivrednim preduzećima od 1. novembra bile su na višegodišnjem prosečnom nivou za zemlju u celini, dok su u prethodne dve sezone bile veoma visoke. Međutim, naglasio je ekspert, situacija sa rezervama značajno varira od regiona do regiona. „Ako zemlju podelimo na dva dela – evropski deo i sve što je iza Urala – videćemo da su u prvom rezerve, blago rečeno, kompaktne, pa čak i niske. Posebno su niske u Centru. Istovremeno, rekordno visoke rezerve primećuju se iza Urala iu Sibiru. U istočnom delu zemlje veoma je teško ostvariti visoku žetvu“, primetio je Rilko, pogotovo što je tamo loš kvalitet žetve.

Što se tiče cena žitarica, pošto je žetva u Centru bila niska, a u zemlji u celini kompaktna, a izvezen je rekordan obim, uključujući i iz Centra, cena pšenice u makroregiji je već na lokalnom maksimumu. , a za ječam i kukuruz – na apsolutnom maksimumu krajem novembra – početkom decembra.

Stanje ozimih useva ove godine takođe ostavlja mnogo da se poželi: udeo polja u lošem stanju, prema Roshidrometu, rekordno je visok - 37%. Međutim, Rilko je siguran da je ova situacija popravljiva: sa povoljnom zimom, kao i dugim i blagim prolećem, čak i oni usevi koji su u zimu ušli u lošem stanju mogu da se oporave i daju dobru žetvu. Stoga, za sada, ICAR ne isključuje da bi žetva pšenice mogla da dostigne 84 miliona tona, iako je prognoza „viljuška“ velika. Ozimi usevi nisu toliko u rekordno lošem stanju, već u rekordno neizvesnom stanju, pojašnjava Rilko.

Količina kukuruza koji se koristi za proizvodnju etanola u Brazilu nastavlja da raste brzim tempom. Tokom uvodnog panela petog izdanja Tehničkog sastanka kukuruza održanog u gradu Kujaba, Mato Groso 28. i 29. novembra, finansijski direktor Mato Groso istraživačke fondacije za podršku i istraživanje (Fundacao MT) procenio je da će 30 miliona tona Brazilski kukuruz bi se koristio za proizvodnju etanola 2025. To bi iznosilo približno 25% Ukupna proizvodnja kukuruza u Brazilu.

Visoka produktivnost kukuruza u Mato Grosu omogućila je državi da postane centar proizvodnje kukuruznog etanola u Brazilu. Prema Institutu za ekonomiku poljoprivrede Mato Groso (Imea), država je proizvela rekordnih 43,8 miliona tona kukuruza u 2023/24. godini, što je predstavljalo 38% ukupne brazilske proizvodnje kukuruza.

Kompanije za proizvodnju biogoriva u Mato Grosu nastavljaju da ulažu velika sredstva u ovaj sektor. Kompanija ALD Bioenergia Deciolandia najavila je ulaganje od 1 milijarde R$ kako bi utrostručila svoju proizvodnju etanola u državi do 2026. Komercijalni direktor FS je takođe najavio nastavak ulaganja u proširenje svojih operacija etanola od kukuruza u državi.

Imea procenjuje da će proizvodnja etanola u Mato Grosu porasti za 10% u 2024/25. godini, pri čemu će kukuruz činiti većinu ovog obima. Očekuje se da će etanol iz kukuruza činiti oko 22% brazilske proizvodnje etanola 2025.

Do 2030. izvoz svinjskog mesa iz Rusije mogao bi da se udvostruči. O tome je govorio generalni direktor Nacionalne unije uzgajivača svinja (NSU) Jurij Kovaljov na KSVI međunarodnoj naučno-praktičnoj konferenciji „Svinjarstvo – 2024“. Prošle godine smo dostigli maksimum u izvozu na tržištima koja su tada bila otvorena, prodavši proizvode od svinja u vrednosti od 500 miliona dolara. kompanija.

Na kraju 2023. godine izvoz svinjskih proizvoda iznosio je 5% ukupne proizvodnje, a sada je cilj da u narednih šest godina dostigne 10%. Istovremeno, šef NSS je skrenuo pažnju da na onim tržištima koja su bila otvorena za isporuku ruskog svinjskog mesa do 2023. godine, malo je verovatno da će biti moguće značajno povećati zalihe, ali će ova mogućnost biti data našim preduzeća otvaranjem Kine, gde su ove godine počele isporuke ruskih proizvoda od svinja. Dozvola za izvoz u Kinu, koja je prepoznala našu regionalizaciju, bila je najvažniji događaj za rusko tržište svinjskog mesa, naglasio je Kovaljov.

Na osnovu rezultata za deset meseci ove godine, svinjsko meso je i dalje jedan od glavnih pokretača i po obimu i po stopi rasta – njena proizvodnja u pomenutom periodu u odnosu na isti period 2023. godine povećana je za 5,5%, odnosno 252,7 hiljada. tona u živoj količini Izvoz preko 10 meseci povećan je za 2,1%, u njegovoj strukturi 70% otpada na meso, 20% na iznutrice. Istovremeno, naglasio je Kovaljov, najviše nusproizvoda u procentima prodajemo u Vijetnam i Kinu, a njihova cena na ovim tržištima je veća od cene mesa. Ako ovo drugo tamo prodamo za 2,5 USD/kg, onda su nusproizvodi skoro 3 USD/kg. „Ovo je veoma dobar pravac za popunjavanje budžeta“, primetio je ekspert.

Od 2025. godine stopa rasta proizvodnje biće smanjena nekoliko puta, predviđa NSS - cifra će biti 1-3% godišnje. Međutim, to je dovoljno za povećanje izvoza na planirane nivoe, kao i smanjenje rizika od prezasićenosti domaćeg tržišta, s jedne strane, i minimiziranje epizootskih rizika i prateći delimični gubitak stoke, s druge strane, napomenuo je Kovaljov. „Rasti smo 5-10% godišnje 15 godina, na kraju smo potpuno zamenili uvoz, podigli potrošnju na maksimalne nivoe, doveli smo izvoz do 5% naše proizvodnje“, rekao je on.

Pošto su ove godine preživeli mraz i sušu, ruski farmeri bi se mogli suočiti sa novim problemom – desetogodišnjim rekordnim gubitkom ozimih useva. Udeo loših i neuspešnih ozimih useva za žetvu 2025. „dospeo je do neviđeno ogromnih 38 odsto“, navodi analitički centar ProZerno.

„Nikad nije bilo tako loše“, pišu analitičari: površina loših i propalih ozimih useva dostigla je 6,47 miliona hektara, a samo 31 odsto useva je u „dobrom“ stanju, u poređenju sa 74 odsto pre godinu dana. „Generalno, širom Rusije (izuzev aneksiranih regiona) ozimi usevi su u dobrom stanju na samo 5,48 miliona ha, što je najmanja količina dobrih useva pre ulaska u zimu u poslednje 23 godine“, navodi ProZerno.

Najteža situacija je u Centralnom federalnom okrugu (CFD), gde skoro dve trećine useva nije niklo ili je u lošem stanju – 2,07 miliona ha. Skoro polovina ozimih useva (44%) je klasifikovana kao „siromašna” u Južnom federalnom okrugu (SFD). „Razlog za nevolje je uglavnom zbog letnje-jesenje suše 2024. godine“, primećuje ProZerno. Zbog vremenskih problema najmanje pet ruskih regiona proglasilo je vanredno stanje, a u nekim regionima kiša nije padala od aprila do oktobra.

Problemi sa žetvom bili su jedan od razloga za ubrzanje inflacije, rekao je Aleksandar Isakov, ruski ekonomista Bloomberg Economics. Prema podacima Savezne državne službe za statistiku, do kraja novembra stopa rasta cena hrane dostigla je 10,2%, što je rekordno stanje u skoro dve godine, a neki osnovni prehrambeni proizvodi su poskupeli za desetine odsto: krompir za 78 odsto. kupusa za 31%, cvekle za 27%, a putera za 31%.

Proizvodnja uljane repice u Evropskoj uniji trebalo bi da se naglo vrati 2025. godine nakon što su nepovoljni vremenski uslovi smanjili ovogodišnji rod, saopštila je u petak konsultantska kuća Strategie Grains.

U svojim prvim prognozama za proizvodnju uljarica sledeće godine, kompanija predviđa rod uljane repice u EU od 18,7 miliona tona, što je 12% više u odnosu na četvorogodišnji minimum od 16,7 miliona tona 2024.

Proizvodnja suncokreta u 2025. godini predviđa se na 10,5 miliona tona, 25% iznad devetogodišnjeg minimuma od 8,4 miliona tona koji se očekuje 2024. godine.

Ovogodišnji rod uljane repice pogođen je ponovnim obilnim kišama u zapadnoj Evropi, dok je rod suncokreta pogođen sušom, toplotnim talasima i obilnim kišama u jugoistočnoj Evropi.

Prema izveštaju Strategie Grains, uslovi za setvu za sledeći usev uljane repice „nisu bili idealni” zbog previše ili premalo padavina u proizvodnim pojasevima, ali su ipak bili bolji nego pre godinu dana.

Očekuje se da će rod uljane repice sledeće godine biti veći u Rumuniji, Francuskoj, Nemačkoj i baltičkim državama, navodi agencija.

Konsultantska kuća nije dala više detalja o svojim izgledima za seme uljane repice, ali je ranije predvidela povećanje površine zasejane repicom od 4%.

Za suncokret, Strategie Grains takođe predviđa proširenje površina jer veruje da će poljoprivrednike privući visoke cene zbog ovogodišnje loše žetve u Evropi i crnomorskom regionu.

Sledeće godine očekuje se da bi površina suncokreta mogla da bude druga najveća ikada zabeležena nakon 2022.

Procena Strategie Grainsa o ovogodišnjem rodu suncolreta u EU bila je niža od 8,8 miliona koji se očekivao pre mesec dana i poslednjeg smanjenja na prognozu pre žetve.

Predviđa se da će snabdevanje izazvano vremenskim prilikama dovesti do rekordno niskog odnosa zaliha u EU ove sezone, uprkos slabljenju industrijske tražnje povezane sa višim cenama semena sunca.

Prema Strategie Grains, zalihe uljane repice su takođe u padu ove sezone, ali bi rast cena mogao biti ograničen ako novoizabrani američki predsednik Donald Tramp uvede predloženu carinu na kanadski uvoz, što bi moglo da smanji cene kanadske repice.