U Ukrajini je tokom rada tržišta poljoprivrednog zemljišta (od jula 2021. godine) zaključeno skoro 371,3 hiljade ugovora o kupoprodaji zemljišta ukupne površine od 832,4 hiljade hektara, izveštavaju stručnjaci KSE Agrocenter u analitičkom pregledu ukrajinskog tržišta zemljišta, pripremljenom zajedno sa USAID-ovim Programom za agrarni i ruralni razvoj (AGRO).
„Prosečna mesečna cena hektara u 2023. godini iznosila je 37,1 hiljadu grivni, u 2024. godini povećana je za 19,4% na 44,3 hiljade grivni, a u prvoj polovini 2025. godine povećana je za još 13,3% na 50,2 hiljade grivni. U maju je prosečna ponderisana cena hektara dostigla rekordnih 52,1 hiljadu grivni, a ovaj pokazatelj je rekordan ne samo u nacionalnoj valuti, već i u američkim dolarima“, dodaju stručnjaci.
Prosečna ponderisana cena celokupnog zemljišta prema rezultatima prvih 5 meseci 2025. godine iznosila je 1.255 dolara/ha, a za takozvano „robno zemljište“ dostigla je 1.305 dolara/ha, što prevazilazi cenu poljoprivrednog zemljišta čak i u vreme otvaranja tržišta, uprkos devalvaciji nacionalne valute.
Zbog povećanja vrednosti poljoprivrednog zemljišta, tržišna kapitalizacija je značajno porasla. Tako je od decembra 2024. do maja 2025. godine kapitalizacija tržišta poljoprivrednog zemljišta povećana za 277,6 milijardi grivni, što je povećalo vrednost imovine za vlasnike zemljišta, kao i potencijalni iznos kredita koji poljoprivrednici mogu privući uz zalog poljoprivrednih parcela. Zaključno sa krajem maja 2025. godine, ukupna kapitalizacija tržišta poljoprivrednog zemljišta u Ukrajini dostigla je 2,154 milijarde grivni, odnosno 51,9 milijardi dolara. Naravno, cene u Ukrajini se značajno razlikuju u zavisnosti od regiona.
Veliki deo transakcija se dosledno zaključuje po ceni bliskoj NVO (normativna monetarna procena zemljišne parcele, minimalna prodajna cena za bivše zemljište pod moratorijumom). Tako je 2023. godine skoro 54% zaključeno po ceni koja nije bila više od 2% viša od NVO.
„Ovaj indikator postepeno opada. U 2024. godini udeo takvih transakcija je već bio 47%, a u 2025. godini - 44%. Smanjenje udela transakcija zaključenih po ceni bliskoj NVO može biti posledica povećane aktivnosti pravnih lica, koja u proseku plaćaju više cene za poljoprivredno zemljište u poređenju sa fizičkim licima - kupcima poljoprivrednog zemljišta. Stoga, stvarne tržišne cene zemljišta mogu biti veće od onih datih u izveštaju“, dodaju analitičari.
Juče je nekoliko negativnih izveštaja Ministarstva poljoprivrede SAD povećalo pritisak na kotacije akcija pšenice (koje su prošle nedelje pale za 3,9-8,7%), ali su u Ukrajini prognoze smanjene žetve dovele do blagog povećanja izvoznih cena.
Prema izveštajima USDA:
- zalihe pšenice u SAD su zaključno sa 1. junom iznosile 23,15 miliona tona, što je premašilo trgovinske prognoze za 1,8% i prošlogodišnju cifru za 4,19 miliona tona;
- posejana površina pšenice u SAD iznosila je 45,478 miliona hektara, što je premašilo trgovinske prognoze za 40 hiljada hektara i martovsku procenu za 128 hiljada hektara;
- izvoz pšenice iz SAD za period 20-26. jun povećan je za 70,5% na 434,5 hiljada tona, a ukupno je u 2025/26. MG dostigao 1,279 miliona tona, što je 7,9% niže od prošlogodišnjeg tempa.
Zaključno sa 29. junom, 37% ozime pšenice u Sjedinjenim Državama je ovršeno (52% prošle godine i 42% u proseku za 5 godina). Broj useva ozime pšenice u dobrom ili odličnom stanju smanjen je za 1% na 48% (51% prošle godine), a jare pšenice - za 1% na 53% (72% prošle godine).
Julske fjučerse na američku pšenicu juče:
• porasla je za 0,8% na 194,3 dolara/t za pšenicu SRW u Čikagu (-4,5% za nedelju dana),
• smanjena je za 2% na 185,9 dolara/t za pšenicu HRW u Kanzas Sitiju (-8,7%),
• smanjena je za 0,8% na 221,6 dolara/t za HRS pšenicu u Mineapolisu (-3,9%).
Septembarski fjučersi pšenice na pariskoj berzi Euronext pali su juče za 0,5% na 195 evra/t ili 230 dolara/t, izgubivši 4,7% za nedelju dana usred prognoza veće žetve u EU.
Prema novoj prognozi Evropske komisije, proizvodnja meke pšenice u EU u 2025/26. godini povećaće se za 15% u odnosu na prethodnu godinu na 128,2 miliona tona. Istovremeno, u 2024/25. godini izvoz meke pšenice iz EU će se smanjiti za 35% u odnosu na prethodnu sezonu na 19,9 miliona tona, a uvoz će se smanjiti sa 9,1 na 7,3 miliona tona.
Jačanje evra u odnosu na američki dolar smanjuje konkurentnost evropskih žitarica na svetskom tržištu, što vrši pritisak na cene u EU.
Agencija Argus je snizila svoju prognozu proizvodnje pšenice u Ukrajini za 1,82 miliona tona u poređenju sa martovskim procenama na 21,88 miliona tona, dok je Ministarstvo poljoprivrede SAD procenjuje na 23 miliona tona.
Tokom nedelje u Ukrajini, izvozne otkupne cene pšenice sa isporukom u luke Crnog mora porasle su za dodatnih 50-100 UAH/t:
za prehrambenu pšenicu do 9900–10100 UAH/t ili 208–211 $/t,
za stočnu hranu – do 9400–9500 UAH/t ili 199-201 $/t.
Podaci o nižim nego očekivanim prinosima pšenice na jugu koče prodaju, pa su trgovci platili premiju od 100-200 UAH/t za brzu isporuku kako bi zaključili stare ugovore.
Egipatska vlada je kupila oko 3,9 miliona tona pšenice od lokalnih proizvođača, što je manje od planirane količine od 4-5 miliona tona, što može ukazivati na povećanje uvoza.
U kontekstu povećane potražnje uvoznika i prvih signala o niskom prinosu stočnog ječma u Ukrajini, otkupne cene u lukama su počele da rastu. Prema podacima agencije APK-Inform, od 18. juna 2025. godine, cene ječma žetve 2025. u lukama Velike Odese porasle su za 1–3 dolara/t na nivo od 185–193 dolara/t CPT-port.
Cene podržava ograničen broj ponuda na početku žetve, kao i neizvesnost oko daljih vremenskih uslova, koji su već smanjili potencijal prinosa u južnim regionima. Istovremeno, postoji trgovačka aktivnost u dunavskim lukama - ovde su cene takođe porasle za 2 dolara/t na 184-193 dolara/t ili 8900-9200 UAH/t CPT-port.
Učesnici na tržištu očekuju detaljnije podatke o količinama novog roda i tempu žetve, što će odrediti dinamiku cena u bliskoj budućnosti.
Cene pšenice su juče naglo porasle za 2,5-4,6% na najviši nivo u poslednjih 1-3 meseca usred informacija o nepovoljnim vremenskim uslovima u SAD, Kini i Ruskoj Federaciji i vesti o mogućem učešću SAD u ratu između Izraela i Irana.
U dva najveća regiona Ruske Federacije po proizvodnji pšenice (Krasnodar i Rostov), proglašeno je vanredno stanje u nekim područjima pogođenim sušom.
U Kini je u toku žetva pšenice, ali postoje informacije da će žetva biti manja nego što je predviđeno zbog suše.
U južnim ravnicama Sjedinjenih Država, dugotrajne kiše odlažu žetvu ozime crvene pšenice i dovode do nižih procena stanja pšenice u nekim područjima.
Zaključno sa 16. junom, samo 3% površine u Kanzasu je obrađeno (u poređenju sa 11% na petogodišnjem proseku), 30% (46%) u Oklahomi i 56% (57%) u Teksasu. Ove nedelje se prognozira vruće vreme, nakon čega će kasnije tokom nedelje uslediti još jedan talas kiše koji će pomoći prolećnim usevima, ali će ponovo odložiti žetvu ozime pšenice.
Julske fjučers cene pšenice u SAD su porasle juče:
za 4,6% na 211 dolara/t za SRW pšenicu u Čikagu,
za 4,3% na 209,9 dolara/t za HRW pšenicu u Kanzas Sitiju,
za 2,5% na 237,5 dolara/t za HRS pšenicu u Mineapolisu,
za 3% na 208 €/t ili 238,5 $/t - septembarski fjučersi za pšenicu na berzi Paris Euronext.
Izvoz meke pšenice iz EU u 2024/25. godini ostaje na niskom nivou od 19,76 miliona tona, što je 34% ispod prošlogodišnjeg tempa (29,91 milion tona), ali ovi podaci su i dalje nepotpuni jer informacije iz Francuske i Bugarske kasne.
Cene evropske pšenice podržane su rezultatima tendera u Alžiru, gde je državna kompanija OAIS 17. juna kupila 550-570 hiljada tona uglavnom crnomorske pšenice iz Rumunije, Bugarske i Ukrajine za isporuku od 10. do 30. avgusta po ceni od 244,5-245 dolara/tona C&F.
U Ukrajini je prva vršidba ječma i pšenice u Nikolajevskoj i Hersonskoj oblasti pokazala niske prinose, što povećava pritisak na tržišta, ali izvozne cene za novi rod ostaju na 207–210 dolara/t ili 9.600–9.800 grivni/t za prehrambenu pšenicu i 197–198 dolara/t ili 9.200–9.300 grivni/t za stočno pšenje.
Tržište pšenice će ostati pod pritiskom spekulacija o vremenskim vestima do kraja jula, i tek nakon što se pojave tačnije procene useva u glavnim zemljama izvoznicama biće moguće značajne fundamentalne promene.
Fjučersi sirove nafte marke Brent skočili su u petak na oko 76 dolara po barelu, dostigavši najviši nivo od februara, zbog strahova od poremećaja u snabdevanju nakon što je Izrael pokrenuo preventivni napad na Iran. Izrael je proglasio posebnu situaciju, sugerišući da bi Iran uskoro mogao da uzvrati protiv izraelskih meta, podstičući zabrinutost zbog eskalacije tenzija. Izgled šireg sukoba na Bliskom istoku preti da poremeti Ormuski moreuz, ključnu rutu za oko 20% globalnog toka nafte. Dodatne geopolitičke rizike dodaje i to što SAD pripremaju delimičnu evakuaciju osoblja iz regiona nakon što je Iran zapretio da će ciljati američke baze ako nuklearni pregovori propadnu. Podaci EIA koji dodatno podržavaju cene pokazali su da su zalihe sirove nafte u SAD pale više nego što se očekivalo prošle nedelje, signalizirajući snažnu potražnju, dok je blaža inflacija u SAD pojačala očekivanja smanjenja kamatnih stopa Feda do septembra, potencijalno podstičući ekonomski rast i potrošnju nafte. Za nedelju dana, nafta je na putu da ostvari najbolje rezultate od kraja februara 2022. godine.
Na svetskom tržištu praktično nema potražnje za skupim ukrajinskim kukuruzom, pa su trgovci prestali da kupuju nove serije, a samo nekoliko kompanija kupuje količine neophodne za ispunjenje ugovora, dok cene nastavljaju aktivno da padaju.
Izvozne cene kukuruza pale su na 225–227 dolara/t ili 10.400–10.600 grivni/t sa isporukom u luku, ali pod uslovom brze isporuke do 10.–15. juna.
Vredi napomenuti da su cene novog roda kukuruza pale na 195-200 dolara/t usred povoljnih vremenskih uslova u SAD, Ukrajini i EU.
Ministarstvo agrarne politike Ukrajine procenjuje žetvu kukuruza u zemlji 2025. godine na 26 miliona tona, što je niže od prve prognoze Ministarstva poljoprivrede SAD od 30,5 miliona tona.
Zaključno sa 30. majem, u Ukrajini je kukuruzom zasejano 3,94 miliona hektara ili 98% planirane površine, a ukupna površina setve može dostići 4,2 miliona hektara. Vremenski uslovi su i dalje veoma povoljni za razvoj useva.
U 2024/25. godine (zaključno sa 2. junom), izvoz kukuruza iz Ukrajine iznosio je 20,58 miliona tona (26,6 miliona tona prošle godine) od 22 miliona tona prognoziranih za ovu sezonu.
Vredi napomenuti jučerašnji nagli pad fjučersa kukuruza za jun na Pariskoj berzi za 5,8% na 185 evra/t ili 210 dolara/t (-8,1% za nedelju dana), što pokazuje nisku potražnju za kukuruzom pre isteka (kraja) ugovora 10. juna.
Cene za novi rod kukuruza u Parizu pale su za 1,6% na 197,5 evra/t tokom nedelje, uprkos tome što je Evropska komisija snizila svoju prognozu za žetvu kukuruza u EU za 2025/2026. godinu sa 65 miliona tona na 63,8 miliona tona, što će i dalje premašiti 59,3 miliona tona iz sezone 2024/25.
Završetak setve kukuruza u SAD pod optimalnim vremenskim uslovima povećava pritisak na kotacije, pa su julski fjučersi u Čikagu pali za 5% na 172,6 dolara/t za nedelju dana (-3,7% za mesec dana).
Od 1. maja, 93% planirane površine u SAD je zasejano kukuruzom, što odgovara petogodišnjem proseku, a broj useva u dobrom ili odličnom stanju povećan je za 1% na 69% nedeljno (75% prošle godine
Cene kukuruza u Ukrajini nastavljaju da padaju usred sve veće konkurencije iz Sjedinjenih Država, Argentine i Brazila, kao i povoljnih vremenskih uslova za novi rod.
Na kraju sezone 2024/25, ukrajinski poljoprivrednici su iskoristili spekulativno povećanje cena i prodavali kukuruz po cenama koje su premašile svetske cene. Međutim, tržište sada doživljava pad :
izvozne cene su već pale za 300–400 UAH/t — na 10.900–11.000 UAH/t (ili 232–234 dolara/t ) sa isporukom u luke Crnog mora,
Ovo se dogodilo u kontekstu smanjenja potražnje iz Turske i pada cena akcija na globalnom berzi.
Brazil :
Agencije su povećale svoju procenu žetve na 134–135 miliona tona, u poređenju sa aprilskom procenom Ministarstva poljoprivrede SAD od 126 miliona tona .
Prve izvozne pošiljke se očekuju u julu-avgustu .
Argentina :
35% površine je sakupljeno,
Izvršilo se 20,1 milion tona sa prinosom od 8,18 t/ha ,
Prognoza žetve je 49 miliona tona (USDA — 50 miliona tona).
Suvo vreme će nam omogućiti da ubrzamo žetvu i povećamo ponudu na svetskom tržištu u maju .
SAD :
Izvoz kukuruza od 24. aprila do 1. maja iznosio je 1,66 miliona tona ,
Ovo je najviša vrednost u poslednjih 19 nedelja i 87% više nego prošle godine.
Ovo ukazuje na veliku potražnju za jeftinim američkim kukuruzom.
Kotacije akcija:
Julski fjučersi u Čikagu pali su za 5,1% za nedelju dana na 176 dolara/t (–7,4% za mesec dana).
Decembarski — za 2,5% na 172,8 dolara/t (–2,5% mesečno).
Razlozi su brza setva i kiše u kukuruznom pojasu SAD.
Situacija u Ukrajini:
Ove nedelje su stigle dugo očekivane padavine , što doprinosi završetku setve i razvoju useva.
Zbog visoke profitabilnosti, poljoprivrednici planiraju povećanje površina pod kukuruzom .
Potražnja za stočnom pšenicom takođe opada, a cene u lukama padaju na 218–222 dolara/t . Ovo vrši pritisak na tržište kukuruza i moglo bi da spusti cene na 225–230 dolara/t u bliskoj budućnosti.
Stručnjaci holandske Rabobanke, koja je specijalizovana za poljoprivredu, očekuju da će globalne cene đubriva porasti 2025. godine, što će smanjiti njihovu dostupnost i kupovnu moć poljoprivrednika, izveštava World Grain.
„Indeks RaboResearch, koji određuje dostupnost đubriva, postao je negativan, što ukazuje na prelazak iz perioda relativne dostupnosti u ciklus niske dostupnosti, i ovaj nepovoljan scenario za tržište će se nastaviti tokom cele godine“, napominju analitičari.
Pored toga, tržište đubriva očekuje problem smanjene kupovne moći, posebno za proizvode na bazi azota i fosfata, što će značajno smanjiti potražnju za njima u 2025. godini.
U regionima kao što su Afrika, Australija, Južna Amerika, Evropa i SAD, potražnja za đubrivima je prilično stabilna, uprkos geopolitičkoj neizvesnosti. Indija je bila i ostala glavni kupac, iako je sezonska potražnja tamo opala, a zalihe đubriva su ponestale. Ali generalno, tržišna aktivnost se smanjuje i kupci zauzimaju stav „sačekaj i vidi“.
Zalihe azotnih i fosfatnih đubriva ostaju ograničene zbog promena u globalnoj dinamici glavnih igrača i smanjenog izvoza iz Kine, koja bi mogla da nastavi izvoz đubriva u drugoj polovini 2025. godine ako domaća potražnja opadne nakon završetka đubrenja novih zasada.
Tržišta su trenutno neizvesna zbog pretnje carinama. Trgovinski sukobi i carine će uticati na cene poljoprivrednih proizvoda, koje su bile prilično niske u protekle dve godine. Analitičari smatraju da će najveći uticaj od uvođenja carina imati proizvođači u Sjedinjenim Državama, gde su političke promene u protekloj godini dovele do nestašice đubriva i rasta cena, što je trend koji bi se mogao nastaviti.
Očekuje se da će globalna potražnja za đubrivima porasti za 11% do 2030. godine, prvenstveno zahvaljujući zemljama Južne Amerike i Južne Azije.
Cene kukuruza u Ukrajini nastavljaju da rastu usred nedostatka ponude i potrebe trgovaca da ispune ugovore i već su premašile cene stočnog žita za 15-16 dolara/t, ali tržište je pokazalo prve znake pada pregrejanih cena.
Tokom nedelje, izvozne cene kukuruza u crnomorskim lukama su porasle za 4-5 dolara/t na 238-241 dolar/t ili 11.100-11.200 grivni/t, ali za velike količine ili brzu isporuku trgovci su plaćali 243 dolara/t, dok su za prehrambenu pšenicu druge klase nudili ne više od 237 dolara/t, a za stočno pšenje - 228 dolara/t.
Neki međunarodni trgovci su već prestali da kupuju ukrajinski kukuruz jer ga ne mogu prodati na svetskom tržištu zbog visoke cene. Stoga, kukuruz kupuju samo one kompanije koje treba da ispune ugovore za isporuku Turskoj, gde se završava bescarinski uvoz milion tona žitarica.
Prerađivači u Ukrajini takođe napuštaju skupi kukuruz u korist mnogo jeftinije stočnog kukuruza.
Južnokorejsko udruženje proizvođača kukuruza (KOCOPIA) je prošle nedelje kupilo oko 60.000 tona kukuruza bez GMO za isporuku početkom avgusta 2025. godine po ceni od 257,3 dolara po toni C&F.
Zaključno sa 24. aprilom, u Ukrajini je zbog mraza i nedostatka padavina kukuruzom bilo zasejano samo 705.000 hektara ili 18% planirane površine (30% prošle godine). Kašnjenje u setvi primorava poljoprivrednike da odlože prodaju kukuruza, što utiče na cene.
Izvoz kukuruza iz Ukrajine u periodu od 1. do 28. aprila iznosio je samo 1,37 miliona tona (3,732 miliona tona za isti period prošle godine), a ukupno za sezonu dostigao je 18,34 miliona tona (od projektovanih 22 miliona tona), što je za 22,7% niže od odgovarajuće cifre za prethodnu sezonu (22,5 miliona tona).
Na Čikaškoj berzi, fjučersi kukuruza za jul pali su juče za 0,5% na 190,3 dolara/t (-1,4% za nedelju dana), a fjučersi za decembar pali su za 1,2% na 177,3 dolara/t (-3,2% za nedelju dana) usred ubrzane setve i izjava Kine o njenom nezainteresovanosti za poljoprivredne proizvode SAD.
Izvoz kukuruza iz SAD smanjen je za 4% na 1,65 miliona tona od 18. do 24. aprila, a ukupno za sezonu dostigao je 40,9 miliona tona, što je 29% ispred prošlogodišnjeg tempa zbog aktivnih isporuka u EU i Meksiko.
Prema izveštaju o usevima Ministarstva poljoprivrede SAD, zaključno sa 27. aprilom, u Sjedinjenim Državama je kukuruzom zasejano 24% planirane površine, što je 2% više od petogodišnjeg proseka (22%).
Junski fjučersi kukuruza na berzi Euronext u Parizu pali su za 0,9% na 201,25 evra/t ili 229 dolara/t (-5% na mesečnom nivou) tokom nedelje usred značajnih zaliha pšenice i kukuruza i pada potražnje od strane prerađivača, što vrši pritisak na cene u Ukrajini.
Prema podacima FranceAgriMer-a, zaključno sa 21. aprilom, u Francuskoj je kukuruzom zasejano 50% planirane površine (24% prošle godine, 42% u proseku tokom 5 godina).
Argentina je ove nedelje značajno ubrzala žetvu kukuruza nakon kašnjenja izazvanog prekomernom vlažnošću zemljišta, što će uskoro povećati ponudu novog useva na svetskom tržištu.
