I dalje se bore nakon intenzivnog toplotnog talasa, neki farmeri se plaše gubitka do 90% svih svojih useva.
Rumunija pati od posledica jednog od najgorih toplotnih talasa u istoriji zemlje.
U julu su temperature premašile 40°C i ta ekstremna vrućina i dalje izaziva probleme mnogim, ne samo poljoprivrednicima, posebno onima koji uzgajaju suncokret i kukuruz.
Julski toplotni talas uništio je većinu useva mnogih poljoprivrednika. Sada kažu da očekuju gubitke od oko 90%.
„Ako u jednoj dobroj godini, recimo, napravimo negde oko 2500-3000 kilograma po hektaru, ove godine se nadamo da ćemo dostići 1000 kilograma, mada, prema onome što vidimo ovde, to sigurno nećemo dostići“, Dumitru Bita, poljoprivrednik iz sela Kastranova, rečeno je za Euronevs.
Njegovo selo je u okrugu Dolj, Oltenija, na jugu Rumunije.
Poljoprivrednici u Olteniji bili su prinuđeni da počnu sa žetvom suncokreta tri nedelje ranije nego prethodnih godina.
Biljke se više ne mogu ostavljati na njivama jer se suše zbog suše. U stvari, neki farmeri su videli da su njihovi usevi potpuno ugroženi.
„To je katastrofa. Nije padala kiša... Ne znam ni da li ću moći da pokrijem troškove“, kaže farmer Julian Groza iz sela Leu u Dolju.
Prema podacima poljoprivrednih vlasti, oko 65% svih useva suncokreta u Doljskom okrugu je pogođeno sušom.
Rumunska Nacionalna meteorološka uprava sada upozorava da će teška i ekstremna suša i dalje trajati.
„Približno 300 prijava je registrovano u vezi sa nedaćama useva za cveće i kukuruz“, objasnila je Adela Apostu iz Odeljenja za poljoprivredu. „Pogođeni su usevi, ljudi su nezadovoljni postojećom situacijom i još uvek podnose prijave.
Do razaranja dolazi pošto je tekući toplotni talas u Rumuniji doveo do jake suše u nekim delovima zemlje, u kojoj su mnoga jezera presušila, a bezbrojni usevi su umrli ili oštećeni.
U južnom okrugu Galati u zemlji nije padala kiša tri meseca, zbog čega je jezero Talabaska gotovo u potpunosti lišeno vode.
U julu je rumunski ministar poljoprivrede Florin Barbu najavio da će poljoprivrednici dobiti nadoknadu između 200 i 250 evra po hektaru oštećenih useva.
Rumunska nacionalna novinska agencija Agerpres izvestila je da se ukupna procenjena sredstva za kompenzaciju zbog suše kreću od 500 miliona do 600 miliona evra.
Oni su takođe otkrili da vlada planira da zatraži finansijsku podršku od Evropske komisije za pomoć pogođenim poljoprivrednim sektorima.
Takođe se ulažu napori da se pomogne u ublažavanju finansijskog pritiska za poljoprivredna preduzeća, uključujući potencijalne mere za odlaganje otplate kredita.
Uslovi za kukuruz i soju u SAD su mnogo bolji nego prošle godine. Za više informacija morate biti ulogovani
UGA snizila prognozu useva u Ukrajini za 2024. na 71,8 miliona tona žitarica i uljarica. Za detaljnije informacije morate biti ulogovani
Tokom sedmice, otkupna cena kukuruza u lukama Ukrajine je porasla usred velike tražnje uvoznika, nedostatka ponude od proizvođača, malih zaliha za prenos i julskog toplotnog talasa, koji je negativno uticao na formiranje kasnog roda.
Od ponedeljka, cena tražnje za kukuruz je porasla za 13-17 $/t na 170-181 $/t CPT port.
Prema podacima Ukrajinskog hidrometeorološkog centra, agrometeorološki uslovi u Ukrajini bili su nepovoljni za formiranje kasnih useva, pošto je 30-50% površine sa usevom bilo pokriveno sušom. U sadašnjoj fazi razvoja, kukuruz je najpodložniji visokim temperaturama, jer zahteva maksimalnu vlagu tokom cvetanja. U mnogim oblastima, usled smanjenja produktivnih rezervi vlage na kritični nivo i toplotnog stresa, dolazi do stalnog venuća i potpunog prestanka rasta, požutenja i sušenja listova, stabljika, a ponegde i biljaka. Toplota steriliše polen, pogoršava oprašivanje biljaka i dovodi do stvaranja dodatnog zrna na klipu, što će na kraju smanjiti prinose kukuruza.
Padavine prošle nedelje spustile su temperaturu na normalu i neznatno poboljšale stanje useva, ali su na jugoistoku biljke veoma oštećene. Niže prognoze žetve kukuruza u Ukrajini i Rusiji podržavaju cene za novi usev, ali je njihov rast ograničen niskim cenama stočne pšenice i kukuruza u Čikagu.
Prema prognozi lokalnih agencija, Ukrajina će ove godine ubrati 24 miliona tona kukuruza, što je 21 odsto manje u odnosu na prošlogodišnji rod.
Ruska agencija ICAR snizila je prognozu za žetvu ruskog kukuruza za 3 miliona tona na 14 miliona tona (17 miliona tona prošle godine) zbog vrućina u Južnom i Centralnom okrugu. Stručnjaci SovEcon-a snizili su prognozu proizvodnje kukuruza u Rusiji sa 14,6 na 13,4 miliona tona.
U tom kontekstu, terminske cene za isporuke kukuruza crnomorskim lukama u septembru-novembru porasle su za 10-15 USD/t na 170-180 USD/t, što odgovara nivou cena stočne pšenice.
Prema podacima Državne carinske službe, Ukrajina je u 2024/25 MG (od 24. jula) izvezla 1,39 miliona tona kukuruza (915 hiljada tona u istom periodu prošle godine).
Decembarski fjučersi na kukuruz u Čikagu za nedelju su porasli za samo 1,5% na 164,5 $/t, ne reagujući na prognoze smanjene žetve u EU, Ukrajini i Rusiji, jer vreme u Sjedinjenim Državama doprinosi formiranju dobrog žetva.
Agencija MARS snizila je prognozu prinosa kukuruza u EU sa 7,55 na 7,24 t/ha, što će biti 2% ispod petogodišnjeg proseka od 7,35 t/ha.
Avgustovske fjučerse na kukuruz u Parizu tokom nedelje porasle su 3,9% na 220,5 €/t ili 239 $/t, što će podržati cene crnomorskog kukuruza.
Prema Konabu, u Brazilu je od 21. jula drugi usev kukuruza požnjeven na 79,6 odsto površina (lane 47,9 odsto), ali su kiše odložile žetvu.
Narednih meseci na svetskom tržištu će dominirati kukuruz iz Argentine i Brazila, ali će u septembru porasti potražnja za crnomorskim kukuruzom, što će dovesti do poskupljenja.
Očekuje se da će Rumunija pretrpjeti značajne gubitke u usevima kukuruza i suncokreta zbog teških uslova suše koja pogađa skoro dva miliona hektara.
Prema rečima ministra poljoprivrede Florina Barbua, poljoprivrednici će dobiti odštetu između 200 i 250 evra po hektaru za oštećene useve. Ukupna procenjena sredstva za kompenzaciju zbog suše kreću se od 500 miliona evra do 600 miliona evra, navodi Agerpres.
Pored toga, vlada planira da zatraži finansijsku podršku od Evropske komisije za pomoć pogođenim poljoprivrednim sektorima. Takođe se ulažu napori da se ublaži finansijski pritisak na poljoprivredna preduzeća, uključujući potencijalne mere za odlaganje otplate kredita.
U međuvremenu, rod pšenice u Rumuniji za ovu godinu se procenjuje na 7 miliona tona, uz samo male gubitke zbog suše.
Rumunija je drugi po veličini evropski izvoznik žitarica posle Francuske. Njen izvoz žitarica je porastao za preko 30% u komercijalnoj godini 2023/2024.
Rumunski farmeri i trgovci izvezli su više od 10,6 miliona tona žitarica, u odnosu na 8,1 milion tona prethodne godine, prenosi Economica.net.
Zemlja vodi u izvozu kukuruza sa 2,7 miliona tona od 3,9 miliona tona u EU. Rumunija je takođe drugi po veličini izvoznik obične pšenice, sa izvozom od 36,9% na 6,3 miliona tona.
U izveštaju Međunarodnog saveta za žito (IGC), objavljenom 18. jula, podignute su prognoze globalne proizvodnje pšenice i kukuruza za 2024/25 TG.
Tako je, u poređenju sa junskim procenama, prognoza proizvodnje žitarica, uključujući pšenicu i krmno žito, povećana za 8 miliona tona na rekordnih 2,321 milijardu tona, što je 1% više u odnosu na prethodnu sezonu. Ovo je omogućeno poboljšanim izgledima za žetvu pšenice u Severnoj Americi, Pakistanu i Kazahstanu, kao i proizvodnjom kukuruza u Sjedinjenim Državama.
Uprkos smanjenju procene početnih zaliha i blagom povećanju projektovane tražnje, broj krajnjih zaliha je povećan za 4 miliona tona u odnosu na procenu iz juna. Očekuje se da će potrošnja stočne hrane, hrane i industrijske upotrebe porasti na rekordno visok nivo, tako da će se zalihe žitarica na kraju 2024/25 TG smanjiti za 1% na 10-godišnji minimum od 586 miliona tona.
Obim globalne trgovine žitom će se smanjiti za 7% na 418 miliona tona u poređenju sa TG 2023/24.
Proizvodnja soje će porasti za 6% na vrhunac od 415 miliona tona, a potrošnja na rekordnih 404 miliona tona. Obim globalne trgovine sojom će takođe porasti za 3% u odnosu na prethodnu sezonu zbog povećane tražnje iz Kine, Evrope i Afrike.
Prema prognozi IGC-a, proizvodnja pirinča u 2024/25 TG će porasti za 2% u poređenju sa 2023/24 TG na rekordnih 528 miliona tona.
Indeks cena IGC za žitarice i uljarice (koji uključuje cene pšenice, kukuruza, ječma, pirinča i soje) u julu je smanjen za 2% na 224 poena u odnosu na jun, što je 16% manje nego u julu 2023.
Pod vrelim suncem i na temperaturama od 50 stepeni Celzijusa, farmeri u Rostovskoj oblasti, ruskoj žitnici, trude se da spasu žetvu pogođenu toplotnim talasom, mrazevima i poplavama.
Sa 11% ukupne žetve žita u Rusiji prošle godine, Rostov je jedan od ključnih regiona za koji rusko ministarstvo poljoprivrede kaže da nadgleda kako bi izvršilo dalja prilagođavanja već meke prognoze useva za 2024.
Najnovija procena ministarstva, napravljena u aprilu i zadržana do prošle nedelje, je da će ruska žetva žitarica dostići 132 miliona tona u 2024, što je 9% manje u odnosu na 145 miliona u 2023, i 16% sa rekordnih 158 miliona u 2022.
Prošle nedelje Rostov je rekao da očekuje da će njegova žetva žitarica ove godine pasti za 38 odsto na 10 miliona tona, pošto je talas vrućine usledio nakon prolećnih mrazeva.
„Pšenica je iz ozime izašla u dobrom stanju, izgledi za žetvu su bili odlični, ali sada beremo ono što nam je ostalo“, rekao je Sergej Sasunov, glavni agronom farme Rassvet u Rostovskoj oblasti.
Sasunov je procenio da je njegova farma požnjela samo polovinu obima prošle godine.
Rusija je postala vodeći svetski izvoznik pšenice pod predsednikom Vladimirom Putinom, zahvaljujući ogromnoj državnoj podršci i uprkos sankcijama Zapada na tehnologiju i opremu koje datiraju od ruske aneksije Krima 2014. godine.
Njegov poljoprivredni procvat je transformisao mnoge južne regione poput Rostova, sa kultivisanim poljima koja sada dominiraju pejzažom. Takođe je poboljšao životni standard regiona.
Globalno zagrevanje otvorilo je nove severne oblasti u Rusiji za poljoprivredu, ali ekstremni vremenski obrasci su učinili žetvu nestabilnom u južnim regionima poput Rostova.
Strahovi od niže ruske proizvodnje pomogli su globalnim cenama pšenice da porastu u aprilu, ali su oni odustali od većeg dela tog dobitka do juna u nadi da će ruski prinosi biti bolji od očekivanih i veća proizvodnja u SAD.
Te nade bi mogle biti preuranjene.
U iščekivanju julskog izveštaja USDA, analitičari objavljuju sopstvene prognoze prema kojima će se usev kukuruza u SAD povećati za 6,5 miliona tona na 383,9 miliona tona u poređenju sa junskim procenama zbog proširenja zasađenih površina. Takođe, očekuje se povećanje procene krajnjih zaliha u 2023/24 MI, što će negativno uticati na cene.
U uslovima povoljnog vremena za useve, decembarske fjučerse na kukuruz u Čikagu za mesec su pale za 14,4% na najniži nivo od kraja 2020. od 160,8 $/t, iako su u aprilu 2022. bile duplo skuplje.
Prema NASS USDA, u Sjedinjenim Državama broj useva kukuruza u dobrom ili odličnom stanju za nedelju dana porastao je za 1% na 68% (55% prošle godine), a cvetanje je zabeleženo na 24% površina, tj. 10% više od prosečnog petogodišnjeg proseka. Prognozirane padavine u regionima gajenja kukuruza imaće povoljan uticaj na useve u ovoj fazi razvoja.
Prema Bloombergu, cene kukuruza su pale 6 uzastopnih kvartala, što je najduži pad od 1959. Kao rezultat toga, američki farmeri su akumulirali najveće zalihe kukuruza od 1988. godine.
Prema procenama USDA, u 2024. prihodi farmera u zemlji će se smanjiti na najniži nivo od 2006. i biće 1,7% niži od dvadesetogodišnjeg proseka i 40,9% niži od rekordnog nivoa iz 2022. godine, prilagođen inflaciji. Istovremeno, SAD ubrzano gube poziciju vodećeg svetskog izvoznika kukuruza zbog pojačane konkurencije sa Brazilom. Pored toga, Argentina je nedavno poslala prvu seriju kukuruza u Kinu u poslednjih 15 godina.
Agencija Conab prenosi da je u Brazilu od 7. jula kukuruz prvog useva požnjen na 95 odsto površina (prošle godine 96 odsto), a kukuruz drugog useva na 61 odsto (poslednje 29,3 odsto godine).
U Ukrajini će ove nedelje preovladavati vrućine od 30-35°C, što će negativno uticati na useve kukuruza, koji su uglavnom u dobrom stanju zbog junskih kiša. Nedostatak padavina i visoke temperature tokom perioda cvetanja (u naredne 2 nedelje) mogu smanjiti potencijal buduće žetve.
Cene tražnje za kukuruz stare i nove berbe sa isporukom u crnomorske luke su i dalje 160-170 USD/t, ali farmeri ne žure da sklapaju terminske ugovore, nadajući se većoj ceni u novoj sezoni.
Cene kukuruza u Čikagu ostaju pod pritiskom povećanih površina za sadnju i značajnih zaliha u Sjedinjenim Državama, a ubrzanje žetve u Južnoj Americi u bliskoj budućnosti neće dozvoliti rast kotacija.
Prema podacima berze žita u Buenos Ajresu, Argentina je požnjela kukuruz za 54,9%, prosečan prinos je 6,93 t/ha, a vlaga zrna je smanjena na optimalne vrednosti.
Agencija AgRural prenosi da je u Brazilu, u uslovima suvog i toplog vremena, drugi usev kukuruza požnjeven na 49% površina (33% prošle godine), što je rekord za ceo period posmatranja kompanije. U državama Mato Groso i Gojas prinosi kukuruza su dobri, ali su u drugim državama ispod proseka zbog dužeg nedostatka padavina.
Agencija StoneKs snizila je prognozu za žetvu kukuruza u Brazilu sa 121,75 na 121,18 miliona tona, što odgovara prognozi USDA.
Decembarski fjučersi na kukuruz na čikaškoj berzi trguju se na najnižem nivou od kraja 2020. na 165,8 $/t (-19% za godinu) pod pritiskom povoljnog vremena za useve i značajnih zaliha u Sjedinjenim Državama, što je 22% više nego prošle godine.
Tokom 21-27. juna, izvoz kukuruza iz Sjedinjenih Država smanjen je u odnosu na prethodnu nedelju za 29% na 819,6 hiljada tona, a generalno u sezoni dostigao je 42,48 miliona tona, što je 28% više od prošlogodišnjeg tempa.
U isto vreme, citati podržavaju visoke stope prerade kukuruza u Sjedinjenim Državama. Prema USDA, u maju je obim kukuruza koji se koristi za proizvodnju etanola porastao u odnosu na april za 7,4% na 12,9 miliona tona, a ukupno je u sezoni dostigao 103,3 miliona tona ili 74,6% godišnje prognoze USDA, što odgovara prosečan 8-godišnji prosek.
Prema NASS USDA, broj useva kukuruza u dobrom ili odličnom stanju za nedelju dana smanjen je za 2% na 67% (51% prošle godine), a cvetanje kukuruza se javlja na 11% površine, što je 5% više. od prosečnog petogodišnjeg proseka.
Pažnja trgovaca usmerena je na vremenske prilike u Ukrajini i Rusiji, gde bi toplotni talas mogao negativno da utiče na useve kukuruza. Zbog toga je sada veoma važno koliko će padavina ove nedelje pasti u ovim krajevima.
U Ukrajini gotovo da i nema izvozne potražnje za kukuruzom, a domaće tržište nudi 6800-7200 UAH/t sa isporukom u fabriku, što generalno zadovoljava prodavce koji još uvek imaju zalihe.
