AKTUELNOSTI

Pad cena fjučersa suncokretovog ulja na 1.410 dolara po toni – i dalje iznad prošlogodišnjeg nivoaFjučersi suncokretovog ulja pali su na 1.410 dolara po toni, povlačeći se sa nivoa koji su poslednji put viđeni krajem 2022. godine, jer se raniji pritisak na rast zbog oskudice i jakih premija sada kompenzuje smanjenjem ponude i većom zamjenom jeftinijim uljima. Ranije u oktobru, prognoze za slabiji rod od očekivanog u Ukrajini i Evropi podigle su cene naviše, ali tržište sada pokazuje olakšanje na strani ponude i umerenost potražnje. Analitičari kompanije Oil World očekuju da će poboljšana ponuda iz Crnog mora i Argentine smanjiti kontrolu premijum suncokretovog ulja u odnosu na alternative kao što su sojino i palmino ulje. Na ključnim uvoznim tržištima, veća dostupnost konkurentnih ulja i sporija potražnja za biljnim uljem, uključujući kinesku prognozu za nižu ukupnu potrošnju u 2025/26. godini, smanjuju hitnu potrebu za kupovinom suncokretovog ulja. Na strani ponude, brža prodaja semena, napredak nove žetve i bolji prinosi u delovima Rusije i Kazahstana ublažavaju raniju teretnost. I pored pada cene, trenutna cena od 1.410 dolara po toni i dalje je viša nego u isto vreme prošle godine

U oktobru 2025. godine, Evropska unija, Azija i Afrika ostale su glavne destinacije za izvoz ukrajinskog kukuruza, prema mesečnom izveštaju o trgovini Ministarstva ekonomije „AgroDigest“. EU je činila 52,2% ukupnog izvoza (491.200 tona), dok je 31,9% (300.400 tona) otišlo na azijska tržišta, a 15,9% (149.400 tona) u afričke zemlje.

Italija je bila najveći kupac ukrajinskog kukuruza tokom meseca, uvezavši 263.100 tona (28% ukupnog izvoza) po prosečnoj ceni od 205,6 dolara po toni. Turska je bila druga sa 168.800 tona (17,9%) po ceni od 209,8 dolara/t, a sledi je Južna Koreja, koja je kupila 102.600 tona po ceni od 206,6 dolara/t.

Ostali najveći kupci bili su Holandija (82.800 tona; 200,2 dolara/t), Tunis (60.000 tona; 209,2 dolara/t), Libija (58.000 tona; 203,6 dolara/t), Grčka (47.800 tona; 218,9 dolara/t — najviša cena među uvoznicima), Španija (46.400 tona; 211 dolara/t), Kipar (46.300 tona; 210,4 dolara/t) i Egipat (31.400 tona; 204,8 dolara/t).

Prosečna izvozna cena ukrajinskog kukuruza u oktobru značajno je varirala u zavisnosti od destinacije — od 200,2 dolara/t u Holandiji do 218,9 dolara/t u Grčkoj, što odražava razlike u troškovima logistike, potražnji i preferencijama kvaliteta na različitim tržištima.

Fjučersi soje porasli su na 10,90 dolara po bušelu (što je ekvivalentno oko 401 dolar po metričkoj toni*), što predstavlja najviši nivo od jula 2024. godine, podstaknuti optimizmom oko oporavka kineske potražnje.Ministar finansija SAD Skot Besent objavio je u četvrtak da je Kina – najveći svetski uvoznik soje – pristala da kupi 12 miliona metričkih tona američke soje do januara, te 25 miliona tona godišnje tokom naredne tri godine, u okviru šireg trgovinskog sporazuma sa Pekingom.Besent je dodao da se nekoliko zemalja jugoistočne Azije obavezalo na kupovinu dodatnih 19 miliona tona američke soje, iako bez preciznog vremenskog okvira.Američki predsednik Tramp i kineski predsednik Si Đinping sastali su se u Južnoj Koreji i dogovorili produženje privremenog trgovinskog primirja za još godinu dana, uključujući mere vezane za američke isporuke.Očekuje se da će veći izvoz SAD u Kinu izvršiti pritisak na cene brazilske soje, s obzirom na to da je Kina činila preko 77% brazilskog izvoza soje u periodu januar–septembar 2025. godine.

Proizvodnja: 

Republički zavod za statistiku objavio je najnoviju procenu ovogodišnjeg roda soje sa stanjem na dan 5. septembra. Prema saopštenju, sa 206.485 ha proizvedeno je 305.157 t soje, uz prosečan prinos od 1,478 t/ha. Procenjena proizvodnja je za 12% manja u odnosu na prošlu proizvodnu godinu. U odnosu na desetogodišnji prosek, proizvodnja je manja za čak 44,3%. Trenutno procenjen prosečan prinos je najniži u poslednjih deset godina, kao i ukupna proizvodnja (Prilog 4). 

Posledice suše najizraženije su kod soje iz rane i optimalne setve kod kojih nije došlo do zadovoljavajućeg oprašivanja i oplodnje. Stanje useva, pored raspložive vlage, umnogome je zavisilo i od kvaliteta zemljišta i primenjene agrotehnike.  Imajući u vidu da se zrno soje već tri godine uvozi iz regiona, očekuje se zadovoljenje potreba prerađivačke industrije.

Prerada: 

Očekivana proizvodnja proteinskih proizvoda od soje iznosila bi oko 400.000 t, što bi omogućilo izvoz ovih proizvoda od oko 8.000 t Izvoz sojinog ulja mogao bi iznositi oko 75.000 t 

Tržište:

Domaće:

Prvo trgovanje sojom roda 2025. realizovano je na Produktnoj berzi Novi Sad početkom septembra po ceni od 49,50 din/kg bez PDV, uz obračun kvaliteta. Septembarska prosečna berzanska cena bila je 50,68 din/kg bez PDV, odnosno 507,53 USD/t, što je u odnosu na isti mesec prošle godine za 13,5% niža dinarska cena. Upravo završenu tržišnu 2024/25 godinu karakterisala je pasivnost berzanskog tržišta soje, uobičajeno praćenje trenda svetskih cena koje su bile relativno stabilne u ovom periodu. Oktobar je obeležen daljim padom berzanskih cena, tako da je trenutna 49,43 din/kg bez PDV, odnosno 490,26 USD/t. 

Svetsko: 

Prema projekcijama američkog ministarstva poljoprivrede za tržišnu 2025/26 godinu predviđa se neznatan rast proizvodnje soje u svetu od 0,4% u odnosu na prethodnu, ukupno blizu 426 miliona tona, i to prema rastu proizvodnje u Brazilu, a Rusija bi zabeležila rekordnu proizvodnju. Predviđa se rast obima spoljne trgovine, prerađenih količina, dok bi prelazne zalihe bile na sličnom nivou kao i prethodne godine, što bi trebalo da doprinese stabilnosti cena. Očekuje se takođe rekord u preradi soje, od čega bi bile dobijene količine ulja i sačmi. Upotreba sojinog ulja bi porasla što bi umanjilo njegove zalihe i otvorilo mogućnost za rast cena.         

Aktuelno:

Evropska komisija predlaže novi plan za obezbeđivanje sprovođenja tzv. Uredbe o deforestaciji (EUDR). Naime, Komisija je 21. oktobra objavila novi predlog kojim se pojednostavljuje Uredba, izuzimaju mnogi operateri unutar Unije i osigurava funkcionisanje informacionog sistema. Cilj je da se obezbedi njegova blagovremena implementacija.  Nemački savezni ministar poljoprivrede Alojz Rajner brzo je odbacio plan Komisije, navodeći da najvažniji zahtev, opcija nultog rizika, nije uključena u podneti predlog, kao i da je birokratsko opterećenje i dalje previsoko i nepotrebno opterećuje kompanije. Fern, organizacija koja se zalaže za ekološku i socijalnu pravdu sa fokusom na šume i ljude koji žive u šumama, kaže da su SAD insistirale na ublažavanju evropskih pravila protiv krčenja šuma. Predstavnici organizacije napominju da bi se, prema predlozima, male kompanije iz zemalja za koje se smatra da imaju nizak rizik od krčenja šuma suočile sa jednostavnijim pravilima nego što je ranije predviđeno, bile bi izuzete na dodatnih godinu dana, a njihove obaveze dužne pažnje bile bi znatno smanjene. Ove promene bi uglavnom uticale na poljoprivrednike i šumare u EU.    

Prema podacima Agrarmarkt Informations-Gesellschaft, proizvodnja soje nije igrala glavnu ulogu u Nemačkoj do 2015. godine, ali je od tada dobila na značaju. U 2025. godini, setvena površina je povećana za oko 8% u poređenju sa 2024. godinom, porasla je na 43.600 hektara. Preliminarni podaci nemačkog Saveznog zavoda za statistiku prikazuju rod soje od 134.300 tona, što je povećanje od nešto više od 2.500 tona u odnosu na prethodnu godinu. Rast se zasniva na povećanju površina, dok su prosečni prinosi opali na procenjenih 3,08 t/ha, što predstavlja nagli pad sa 3,26 t/ha u 2024. godini. 

Sve duži periodi suše za poljoprivredu postaju ozbiljan izazov, ali Nemačka pokazuje da postoje načini da se prilagodi i očuva proizvodnja hrane. Jedno od glavnih rešenja, kako prenosi Energetski portal, jeste prelazak na kulture otpornije na sušu. Pored ovakve prakse, važnu ulogu ima i navodnjavanje, odnosno prelazak na održivije korišćenje vode. Sve više pažnje posvećuje se navodnjavanju kap po kap, kao jednoj od efikasnijih tehnika. Umesto da se voda raspršuje po biljkama i zemljištu odozgo, ona se direktno dovodi do korena biljke.

Bum kukuruznog etanola u Brazilu spustio je globalne cene šećera na najniži nivo u poslednje četiri godine. Za više Informacija morate biti registrovani lli ulogovani.

ProZerno: rod suncokreta u Rusiji 2025. Za više Informacija morate biti registrovani lli ulogovani.

Danska kruna povećava podsticaje za ulaganje u nove smeštaje za uzgoj svinja.

U budućnosti, vlasnici zadruga koji se odluče za izgradnju novih objekata mogu očekivati znatno veći dodatak za novoizgrađene objekte od 0,80 datskih kruna po kilogramu u prvoj godini.

Ovim novim modelom za dodatak novoj izgradnji, Danska kruna ima za cilj da ojača podsticaje za modernizaciju i osiguranje budućnosti danske proizvodnje svinja.

Ranije je dodatak iznosio 0,20 datskih kruna po kg tokom perioda od pet godina, ali sada se uvodi novi stepenasti model. Prema ovom modelu, dodatak će biti 0,80 datskih kruna po kg tokom prvih 12 meseci, zatim će se smanjivati za 0,10 datskih kruna godišnje, dostigavši 0,40 datskih kruna po kg u petoj godini.

To rezultira prosečnim dodatkom od 0,60 datskih kruna po kg tokom prvih pet godina rada za novi objekat za smeštaj svinja.

„Apsolutno je neophodno da pokrenemo izgradnju novih svinjskih objekata u Danskoj, jer je to ključno za obezbeđivanje konkurentne proizvodnje i time hiljada radnih mesta na duži rok. Istovremeno, znamo da novi objekti opremljeni najsavremenijom tehnologijom pomažu u smanjenju klimatskog otiska proizvodnje. Zato je sasvim logično da Danska kruna preuzme još veću odgovornost i podrži članove zadruge koji su spremni da investiraju i razmišljaju dugoročno“, kaže Nils Ulrih Duedal, generalni direktor grupe Danske krune.

Novi model znači da član zadruge sa novoizgrađenim objektima može dobiti ukupni dodatak ekvivalentan do 25 procenata investicije, pod uslovom da troškovi izgradnje ostanu na 4.000 DKK po toru. Pored dodatka za novoizgrađene objekte, Danska kruna takođe nudi finansiranje od 650 DKK po toru (po godišnjoj kamatnoj stopi od 4,8%), koje se otplaćuje tokom pet godina putem konačnog poravnanja.

Očekivanja su velika da će novi dodatak pomoći u ubrzanju izgradnje i modernizacije svinjskih objekata.

„Zapravo vidimo veliko interesovanje za novu gradnju među našim zadrugarima. Sa povećanim dodatkom, nadamo se da ćemo omogućiti mnogima više njih da ostvare svoje planove. Ukratko, ovo je investicija u budućnost – kako za pojedinačnog proizvođača, tako i za Dansku krunu u celini“, dodaje Seren Tinggard, direktor usluga vlasnicima u Danskoj kruni.

Da bi se ostvarilo pravo na dodatak za novogradnju, izgradnja mora početi najkasnije šest meseci nakon potpisivanja ugovora.

Proizvodnja:

Prema saopštenju RZS na dan 25.09.2025. godine ostvarena proizvodnja pšenice iznosi 3.681.303 tone na površini od 607.075 hektara sa prinosom od 6,1 tonom. Ovogodišnja proizvodnja je za 26,9% viša u odnosu na proizvodnju ostvarenu u prošloj godini. Kada se uporedi sa desetogodišnjim prosekom (2015–2024), proizvodnja pšenice veća je za 27,6%. (Prilog 1.)

Optimalni rok za setvu pšenice je od 5. do 25. oktobra, ali se, u zavisnosti od vremenskih uslova, može produžiti i do početka novembra. Tokom prošle jeseni, pšenica (ozima) je zasejana na 590.483 ha (RZS), a ove godine se očekuje da će površine biti više. 

Tržište:

Domaće: S obzirom na ostvarenu proizvodnju od oko 3,7 miliona tona, velikih zaliha iz prethodne tržišne godine, pšenice će biti dovoljno za domaće potrebe, a za izvoz čak oko 2,9 miliona tona. (Prilog 1.)

Prema podacima Uprave carina od početka 2025/26 tržišne godine, zaključno sa septembrom, ukupno je izvezeno 383 hiljade tona pšenice i brašna (313 hiljada tona pšenice u zrnu). U prva tri meseca tržišne 2025/26 godine ostvaren je veći izvoz pšenice u zrnu, za 2,6%, u odnosu na isti period prošle godine. 

U periodu od jula do kraja septembra prosečna cena pšenice zadržala je isti nivo. Cene po kojima se trgovalo tokom navedenog perioda zavisila je od kvaliteta pšenice. U julu je prosečna cena pšenice iznosila 20,56 din/kg (bez PDV), a u septembru 20,61 din/kg. Prosečna cena u septembru ove godine gotovo je identična onoj iz istog meseca 2024. godine, uz zanemarljivo smanjenje od 0,4%. Prosečna cena druge nedelje oktobra na Produktnoj berzi Novi Sad iznosi 20,74 din/kg bez PDV-a. 

Svetsko: Prema septembarskom izveštaju Međunarodnog žitarskog saveta (IGC) o svetskom tržištu žitarica (objavljen 18. septembra) u odnosu na avgustovski izveštaj predviđanja za pšenicu za 2025/26 tržišnu godinu su povećana proizvodnja, potrošnja i trgovina, kao i veće krajnje zalihe. Proizvodnja je povećana za 8 miliona tona na 819 miliona. Svetska potrošnja povećana je za 3 miliona tona na 819 miliona, što je za 2,4% više u odnosu na potrošnju 2024/25 tržišne godine. Svetska trgovina povećana je za 2 miliona tona na 207 miliona usled povećanja izvoza najvećih izvoznika pšenice (Argentina, Australija, Kanada, EU, Kazahstan, Rusija, SAD). Svetske krajnje zalihe za 2025/26 povećane su za 6 miliona tona na 270 miliona, što je isti nivo kao u 2024/25 godine. (Prilog 2.)

Francuska, najveći proizvođač i izvoznik pšenice u Evropskoj uniji, suočila se sa kašnjenjima setve zbog stalnog vlažnog vremena, a poljoprivrednici su do kraja oktobra uspeli da poseju samo 21% očekivane površine meke pšenice za 2025. godinu, što je daleko ispod petogodišnjeg proseka od 47%. Međutim, ne očekuje se da će ova kašnjenja setve značajno uticati na ukupnu proizvodnju pšenice u EU, koja je i dalje adekvatna da zadovolji domaću potražnju i izvozne obaveze.

U periodu jul – septembar beleži se trend pada cena na svetskim berzama. Cena je na kraju pomenutog perioda niža za 7,2% u Čikagu, za 12,7% u Mineapolisu te i u Parizu za 4,1%. Bez obzira na promene u kretanjima cena na berzama tokom perioda (na nedeljnom nivou), ipak procene o većoj proizvodnji iz izveštaja Ministarstva poljoprivrede SAD, kao i povoljnim uslovima setve 2025. godine obezbedile su da trend bude silazni. Naime, kombinacija obilnih zaliha iz nedavno završene žetve na severnoj hemisferi i očekivanja snažne proizvodnje na južnoj hemisferi stvorila je višak ponude koji ne pokazuje znake smanjenja. Globalne zalihe pšenice ostaju povišene, a bez većih vremenskih pretnji na horizontu koje bi mogle smanjiti proizvodnju, cene su naišle na malu podršku. Na dan 10.10.2025. godine na berzi u Čikagu cena pšenice iznosi 183,13 $/t, a u Parizu 219,97 $/t. U odnosu na isti dan 2024. godine cena pšenice u Čikagu niža je za 17,4%, a u Parizu za 13,0%. (Izvor: Produktna berza Novi Sad, Prilog 3.). 

Izgledi za cene žitarica u narednim mesecima ostaju nepredvidivi zbog brojnih neizvesnosti. Ključni faktori koji će uticati na razvoj ravnoteže između ponude i potražnje u narednim mesecima su ruska izvozna politika, rezultati žetve u južnoj hemisferi, trgovinski pregovori između SAD i Kine, kao i odluke miliona poljoprivrednika o setvi za 2026. godinu. Upravo će ova interakcija odrediti da li će trenutna slabost cena potrajati ili će biti zamenjena periodom oporavka i stabilizacije.

Prognoza proizvodnje pšenice u Rusiji za 2025. godinu povećana je sa 87,2 miliona tona na 87,8 miliona tona, što odražava rekordne prinose u Sibiru (Sovekon). Ova revizija naviše signalizira da će Rusija, najveći svetski izvoznik pšenice, imati još više žita na raspolaganju za međunarodna tržišta nego što se ranije očekivalo. Isporuke ruske pšenice već dobijaju na zamahu zbog rastuće potražnje, pri čemu vrednosti franko bordova na Crnom moru poslednjih nedelja rastu uprkos ukupnom pritisku na pad globalnih cena (IKON Commodities). Prva procena (Sovekon) za izvoz u oktobru kreće se od 4,7 do 5,2 miliona tona. Ipak ruski program izvoza pšenice i dalje podleže vladinim merama kontrole, koje nastoje da balansiraju između osiguravanja domaće obezbeđenosti hranom i ostvarivanja prihoda od izvoza. 

Politika:

Na osnovu zaključka Vlade Republike Srbije 05 broj: 339-7301/2025 od 03.07.2025. godine, a radi ostvarivanja bilansnih potreba i strateškog nivoa zaliha merkantilne pšenice, Republička Direkcija za robne rezerve vršila je kupovinu merkantilne pšenice rod 2025. godine, domaćeg porekla po ceni od 23,00 din/kg (u cenu nije uračunat PDV). Kupovina merkantilne pšenice vršila se od fizičkih lica – nosilaca registrovanih poljoprivrednih porodičnih gazdinstava posredovanjem „Produktne berze“ A.D, Novi Sad. 

Aktuelnosti:

Poljoprivreda je jedan od sektora koji najviše zavisi od klime i vrlo je osetljiva na klimatska variranja i promene. Prirodne nepogode koje se dešavaju negativno utiču na useve, tačnije dovode do otežavanja i pomeranja rokova setve/žetve, smanjenja prinosa ili do potpunog uništenja useva i dr. Usled učestalih loših klimatskih uslova za poljoprivrednu proizvodnju nije zgoreg pomenuti da je Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbij, u težnji da unapredi sposobnosti proizvođača pšenice da se suprotstave dejstvu prirodnih nepogoda u proizvodnji, a u saradnji sa Organizacijom za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO), izradilo priručnik ''Dobre poljoprivredne prakse i tehnologije za ublažavanje dejstva prirodnih nepogoda u proizvodnji pšenice u Srbiji''. Isti se može naći na Web stranici https://www.minpolj.gov.rs/download/Dobre-poljoprivredne-prakse-i-tehnologije-za-ublazavanje-dejstva-prirodnih-nepogoda-u-proizvodnji-psenice-u-Srbiji.pdf . Na kraju brošure navedeni su kontakti, adrese i telefoni Ministarstva poljoprivrede, Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, svih poljoprivrednih savetodavnih službi u Srbiji, Hidrometeorološkog zavoda i Prognozno-izveštajne službe, kako bi se omogućilo poljoprivrednim proizvođačima da se direktno obrate i pitaju u vezi navedenih praksi i tehnologija i dobiju odgovarajući savet.

Bilans suncokreta Ministarstva poljoprivrede- oktobar 2025. Za više Informacija morate biti registrovani lli ulogovani.