Analitički centar SovEkon povećao je prognozu bruto žetve pšenice u Rusiji za 1,1 milion tona, na 79,7 miliona tona. Konkretno, procena za žetvu ozime pšenice povećana je sa 50,7 miliona tona na 52,2 miliona tona, a za prolećnu pšenicu smanjena je sa 27,9 miliona tona na 27,5 miliona tona. Prognoza je revidirana zbog dobrog prezimljavanja useva, kažu analitičari. "Biljke su dobro preživele zimu i njihovo stanje se poboljšalo. Prema Roshidrometu, u martu je udeo useva u lošem stanju u Rusiji bio 5%, u poređenju sa rekordnih 37,1% u novembru", navodi se u saopštenju SovEcon-a.
Generalno, stanje useva, prema Roshidrometu, obično se poboljšava tokom zime, dok se u godinama sa izuzetno lošim stanjem ozimih useva (na primer, 2015, 2021.) obično primetno poboljšava, primećuju analitičari. „Istovremeno, optimizam poslednjih nedelja u pogledu buduće ruske žetve čini nam se preuranjenim“, primećuje SovEcon. „Uprkos povoljnim vremenskim uslovima u martu, stanje useva je i dalje gore od proseka.
S obzirom na tekući deficit vlage u zemljištu u mnogim regionima i „sušnu“ prognozu za naredne nedelje, analitičari centra još ne očekuju dalje značajno poboljšanje stanja useva. „Uprkos povećanju prognoze, očekuje se da će žetva biti najniža od 2021. godine, kada je požnjevo 76 miliona tona pšenice. „U 2024. godini u Rusiji je požnjevo 82,6 miliona tona“, poredi SovEcon.
U međuvremenu, potpredsednik vlade Dmitrij Patrušev rekao je Interfaksu da je prerano za predviđanje žetve žitarica. "Kada to sredimo, kada shvatimo u kakvom je stanju naš ozimi usev i kako je protekla setva, onda možemo da pravimo neke prognoze. "To još nije moguće", rekao je on, citira agencija.
Prema prognozi Banke Rusije, citiranoj u pregledu „Regionalna ekonomija: komentari državne uprave“, na osnovu ozime setve i planova za prolećnu setvu, očekuje se da će žetva žitarica i mahunarki ove godine biti veća od prošlogodišnjeg i proseka za poslednjih 10 godina, pisao je ranije Agroinvestor. Dokument ne daje konkretne procene, ali precizira da se prognoze stručnjaka industrije kreću od 124 miliona tona do 132,4 miliona tona žitarica, uključujući 78,5-86,5 miliona tona pšenice.
Američki izvoz žitarica do sada u 2024-25. bio je snažan uprkos smanjenju ukupnih vrednosti u Kinu, prema najnovijem Izveštaju o transportu žitarica (GTR) Ministarstva poljoprivrede SAD.
Snažan izvoz povećao je potražnju za transportom žitarica i ubrzao tempo američkih isporuka žitarica, navodi se u izveštaju.
Isporuke od početka godine do 3. aprila porasle su za 18% u poređenju sa istim periodom prošle godine, a neizvršena prodaja porasla je za 20%.
Iako je Kina smanjila kupovinu kukuruza, američki izvoz kukuruza je ojačan cenama koje su konkurentnije od svih drugih velikih zemalja izvoznica, navodi GTR. Niska izvozna ponuda velikih izvoznika i velika potražnja takođe pomažu izvozu SAD.
Američki izvoz kukuruza se procenjuje na 64,8 miliona tona, što bi bio najveći obim od 2021-22. Od 3. aprila, ukupne obaveze su porasle za 25% u odnosu na prethodnu godinu, a neotpremljeni obim je povećan za 19%.
Tri najveća kupca bili su Meksiko (34%), Japan (19%) i Kolumbija (12%). Meksiko je i dalje snažan kupac zbog dve uzastopne godine suše, a kolumbijski uvoz se povećao kako je domaća proizvodnja opala.
Dok je Kina bila među prvih pet uvoznika od 2021-22 do 2023-24, izvoz ove godine praktično ne postoji, navodi GTR.
Očekuje se da će američki kukuruz ostati veoma konkurentan do juna kada se na tržište pojavi drugi brazilski usev kukuruza Safrina, navodi se u saopštenju.
Ukupne obaveze SAD za soju i akumulirani izvoz porasli su za 14%, odnosno 12%, u odnosu na isto vreme 2023-24. Od 3. aprila, 84% američkog projektovanog izvoza soje već je bilo isporučeno — u odnosu na 81% u istom periodu prošle godine. Izuzetna izvozna prodaja soje u SAD porasla je za 30% u odnosu na isto vreme 2023-24.
Ukupne obaveze za američku pšenicu porasle su za 13 odsto u poređenju sa istim periodom prošle godine, a akumulirani izvoz je takođe porastao za 13 odsto, navodi GTR.
„Ovo povećanje je uglavnom posledica kupovine Meksika i (Južne) Koreje — više od 24% i 76%, respektivno, u odnosu na prošlu godinu“, navodi se u saopštenju.
Međutim, otkup pšenice u Kini je naglo opao — za 94% u odnosu na isto vreme prošle godine. Ipak, znatno smanjene kupovine Kine nisu bile dovoljne da izbrišu dobitke u izvozu SAD u druge zemlje.
Od 3. aprila, inspekcije pšenice u SAD porasle su za 19%. Sa osam nedelja do kraja marketinške godine za pšenicu, Svetske procene ponude i potražnje u poljoprivredi (VASDE) predviđaju da je isporučeno 77% izvoza pšenice, 2% manje u odnosu na isto vreme prošle godine.
Veći izvoz kukuruza i pšenice povećao je potražnju za transportom barža, navodi GTR.
Kretanje teglenica kroz brane reke Misisipi poraslo je za 16% za kukuruz od 7. septembra 2024. do 5. aprila. Što se tiče pšenice, kretanje barže je takođe poraslo za 16% u periodu od 1. juna 2024. do 5. aprila. Kretanje barže soje je smanjeno za 5%.
„Pad može biti posledica više faktora, uključujući smanjeni izvoz soje u Kinu, neizvesnost u vezi sa trgovinskom politikom SAD i raspoložive zalihe soje u elevatorima za zrno“, navodi GTR.
Porast izvoza pšenice u Meksiko takođe je povećao potražnju za železničkim prevozom. Od 1. juna 2024. do 3. aprila, inspekcije pšenice u Meksiko železnicom porasle su za 21% u odnosu na prethodnu godinu (GTR sl. 4). Inspekcija soje u Meksiko željeznicom smanjena je za 2% u odnosu na prethodnu godinu, što odražava nižu prodaju u Meksiko.
Prema kineskoj carini, Kina je u martu naglo smanjila uvoz žitarica iz zemalja koje su bile njeni glavni dobavljači, pri čemu su najviše smanjene isporuke iz Ukrajine i EU.
Tako je zemlja u martu smanjila uvoz žitarica skoro 4 puta na 463,9 miliona dolara, smanjivši zalihe kukuruza za 23 puta i pšenice za 10,6 puta.
U odnosu na prošlu godinu, u martu je uvoz žitarica iz Ukrajine smanjen 2.400 puta sa 141,3 miliona dolara na 60.000 dolara, iz Nemačke – 779 puta na 44.000 dolara, iz Francuske – 204 puta na milion dolara, iz Danske – na 337.000 dolara, iz Italije – na 48,5 miliona dolara, sa Bugarske na 48,50 dolara.
Uvoz žitarica sa američkog kontinenta je takođe smanjen, posebno iz Brazila - za 17,5 puta na 20,8 miliona dolara, iz SAD - za 11 puta na 20,3 miliona dolara, i iz Argentine - za 6 puta na 21 milion dolara.
Zalihe žitarica od drugih velikih dobavljača smanjene su najmanje za polovinu, posebno iz Australije - za 2,6 puta, iz Kanade - za 2,5 puta.
Međutim, neke zemlje su uspele da povećaju isporuke žita u Kinu, iako se to uglavnom tiče izvoza pirinča. Tako je Indija povećala izvoz žita u Kinu 284 puta na 13,8 miliona dolara, Vijetnam – tri puta na 46,5 miliona dolara, Tajland – 1,5 puta na 26,8 miliona dolara, Mjanmar – za 30 odsto na 18 miliona dolara, Kambodža – za 30 odsto na 8 miliona dolara. A Urugvaj je povećao izvoz ječma u Kinu 67 puta na 11 miliona dolara.
Obim izvoza žitarica i mahunarki iz Ukrajine u MG 2024/25 od 18. aprila iznosio je 34,3 miliona tona, što je za 4,3 miliona tona ili 11% manje nego u istom periodu prošle sezone.
O tome svedoče podaci Državne carinske službe, koje je objavilo Ministarstvo agrarne politike i hrane Ukrajine.
Tako je ove sezone otpremljeno 13,6 miliona tona pšenice, što je za 10 odsto manje od prošlogodišnjih obima. Tako je izvezeno 84% pšenice od ukupnog obima ugovorenog memorandumu o žitu (16,2 miliona tona).
Isporuka ječma na inostrano tržište iznosila je 2,25 miliona tona, što je za 5% više nego u istom periodu prošle sezone.
Otpremljeno je 10,8 hiljada tona raži, što je 11 puta više nego prošle sezone (1 hiljada tona).
Izvezeno je više od 18 miliona tona kukuruza, što je za 15 odsto manje od isporuka na isti datum prošle sezone.
Izvoz brašna iz Ukrajine iznosio je 56,8 hiljada tona, što je 32% manje u odnosu na prošlu godinu.
Za referencu: u MG 2023/24. izvoz žitarica i mahunarki iznosio je 50,8 miliona tona: pšenice – 18,4 miliona tona; ječam - 2,5 miliona tona; raž - 1,6 hiljada tona; kukuruz – 29,4 miliona tona; brašno - 98,2 hiljade tona.
Brz rast proizvodnje kukuruznog etanola u Brazilu dramatično menja domaće tržište zemlje, doprinoseći povećanju potrošnje i potencijalno ograničavajući budući izvoz.
Prema AgVeb-u, pozivajući se na dnevni list Farmdoc, proizvodnja etanola u kukuruzu porasla je sa 0,4 miliona tona u 2015/16 MI na 18,4 miliona tona u 2024/25 MI, koristeći oko 15% ukupne žetve kukuruza. Trenutno u zemlji već radi 25 fabrika za proizvodnju kukuruznog etanola, a još 15 je u izgradnji
Potražnja za etanolom nastavlja da raste, a brazilske vlasti razmatraju povećanje udela etanola u benzinu sa sadašnjih 27% na 30%.
U tom kontekstu, izvoz kukuruza bi mogao da opadne za 20% u poređenju sa rekordnim nivoom iz 2023. Tome će delimično doprineti i smanjenje uvoza Kine i povećanje obima proizvodnje u drugim zemljama - SAD, Argentini i Ukrajini.
Aktivan razvoj industrije etanola u Brazilu, koja troši uglavnom drugi usev kukuruza (safrinha), mogao bi naglo da smanji izvozni potencijal zemlje, što bi smanjilo konkurenciju na svetskom tržištu za američki kukuruz i podržalo svetske cene.
Američki trgovinski rat protiv drugih zemalja povećava neizvesnost na globalnim tržištima i već je oslabio dolar u odnosu na druge valute jer je narušio poverenje u SAD. Trgovci strahuju od globalne krize koja će smanjiti potražnju na tržištima roba.
U Ukrajini, uoči Uskrsa, ostaje velika sezonska tražnja za prehrambenom pšenicom, što podržava cene, posebno na pozadini nestašice ponuda poljoprivrednika koji su započeli setvu i smanjene trgovačke aktivnosti.
Prema prognozi APK-Informa, u 2025. godini žetva pšenice u Ukrajini će se smanjiti za 1% u odnosu na prethodnu godinu na 21,5 miliona tona, pa poljoprivrednici prodaju pšenice odlažu za leto.
Prošle nedelje su prerađivači ponudili 11.000-11.500 UAH/t za 2-ćelijsku pšenicu isporučenu u mlin, što znatno premašuje nivo izvoznih cena, koje su porasle za 100-200 UAH/t na 10.800-11.000 UAH/t ili 232-235 USD/t isporučenih luka.
Cene kukuruza u lukama porasle su na 227-230 USD/t, ali su cene stočne pšenice ostale na 223-226 USD/t ili 10.550-10.650 UAH/t, pošto je trgovcima teško da prodaju skupu ukrajinsku krmnu pšenicu na svetskom tržištu.
U TG 2024/25, Ukrajina je izvezla 13,42 miliona tona pšenice, što je 11,8% manje od odgovarajuće brojke prošle godine (15 miliona tona). Istovremeno, za dve nedelje aprila izvezeno je samo 300 hiljada tona pšenice u poređenju sa 1,17 miliona tona u istom periodu prošle godine.
Svetske cene pšenice počele su nedelju padom. Najviše je pala evropska pšenica zbog rasta kursa evra, koji će usporiti ionako nizak tempo izvoza pšenice iz EU.
Majski fjučers pšenice pao je juče:
za 1,5% do 201,2 USD/t – za meku ozimu SRV pšenicu u Čikagu (+2% nedeljno),
za 2,3% na 204 USD/t – za tvrdu ozimu HRV pšenicu u Kanzas Sitiju (-0,7%),
za 1,7% na 222,2 USD/t – za durum prolećnu HRS pšenicu u Mineapolisu (-1,8%),
za 2% na 214,25€/t ili 243,2$/t – za pšenicu na berzi Euronekt u Parizu (-4,5%).
U SAD cene padaju zbog prognoza dobrih padavina u Kanzasu i Teksasu, uprkos podacima iz nedeljnog izveštaja Crop Progress, prema kojima je količina setve ozime pšenice u SAD tokom 7-13. aprila smanjena za 1% na 47% (56% prošle godine). Jara pšenica je zasejana na 7% površina, što odgovara petogodišnjem proseku.
Izvoz pšenice iz SAD porastao je za 80% na 604,5 hiljada tona tokom 4-10. aprila i ukupno je za sezonu dostigao 18,3 miliona tona, što je za 14,3% više od odgovarajuće cifre prošle godine.
Evropska unija je izvezla samo 16 miliona tona pšenice u MG 2024/25, što je 35% manje od prošlogodišnjeg tempa, tako da je malo verovatno da će dostići prognozu USDA od 26,5 miliona tona, iako je u 2023/24 MG izvoz iznosio 38 miliona tona. Jačanje evra u odnosu na dolar sa 1,08 dolara na 1,135 dolara/€ čini evropsku pšenicu najskupljom na tržištu, zbog čega su njene cene prošle nedelje pale za 4,5 odsto.
Mrazevi do 15 stepeni oštetili su zasade jabuka, kajsija, orašastih plodova i drugih useva. Vlasti su obećale da će pomoći pogođenim poljoprivrednicima.
Turski ministar poljoprivrede Ibrahim Jumakli saopštio je da su u nekim delovima Turske zabeležene najniže temperature u poslednjih 30 godina. Oštro zahlađenje je primećeno u različito vreme tokom marta-aprila, a posebno je bilo 10-12. aprila. Zabeleženi su mrazevi do 15 stepeni, snežne padavine i grad.
„Kao rezultat ovih nepovoljnih vremenskih uslova, nažalost, doživeli smo jedan od najvećih poljoprivrednih mrazeva u našoj istoriji nakon velikih mrazeva 2014. godine“, rekao je Jumakli.
To je dovelo do štete za poljoprivrednike, a država namerava da podrži pogođene proizvođače, napomenuo je ministar.
Ieni Safak piše da su turski farmeri počeli da koriste neobične metode da spreče štetu od mraza. Jedan od proizvođača jabuka je u svom voćnjaku postavio poseban sistem za navodnjavanje kako bi obezbedio prskanje tokom perioda mraza. Ledena kora pomaže u zaštiti biljaka od temperatura ispod nule.
Zemlja je patila od zasada kajsija i oraha, vinograda, krompira i luka. Mrazevi 2014. godine takođe su naneli štetu mnogim proizvođačima voća: na primer, u provinciji Malatija se smrzlo 80% stabala kajsije.
USDA je podigla svoju procenu globalne potrošnje kukuruza u 2024/25 TG na rekordan nivo, što je podržalo kotacije
Mnoge varijable se postavljaju na tržišta roba u globalnom okruženju. Odluke Kine nesumnjivo su imale veći uticaj na tržišta od prvobitne odluke SAD, posebno na tržištima gde je ona veliki uvoznik, kao što su soja, meso i minerali. Za kukuruz, efekti mogu biti indirektni, odnosno na nusproizvode kao što su DDG i etanol, kao i na gubitak tržišnog udela za meso u Kini. Neke od ovih varijabli mogu se konvertovati u kupovinu iz drugih izvora, kao što su Južna Amerika i Crno more, na primer, sve dok postoji snabdevanje. Još jedan uticaj koji se mora proceniti, a ima još vremena, je odluka američkih uzgajivača o setvi.
Nekoliko aspekata uključuje američke carine na globalnom nivou. Neke tačke imaju delikatnije efekte, dok druge imaju diskretnu konvergenciju na tržištima. Porez od 67% na kineske proizvode od strane Sjedinjenih Država doveo je do uzvratnog poreza od 34% na američke proizvode. Naravno, američki agrobiznis je jedan od sektora koji su najviše pogođeni carinama i ponavlja zabrinutost iz 2018. godine, kada su Sjedinjene Države dobile odmazdu od 25% na cene soje.
U ovom okruženju, neke tačke treba smatrati relevantnim u ovom trenutku:
– Novi pregovori ili nove carine mogu nastati kao posledica kineske odmazde. Ako više zemalja sledi kinesku verziju, scenario globalne trgovine bi mogao postati haotičan;
– Odluka da se američki proizvodi oporezuju sa 34% pokazuje averziju Kine prema popuštanju otvaranjem svog tržišta za proizvode trećih strana. Nakon carine, Kina je uvela trgovinske blokade za 16 američkih kompanija u okruženju uvoza;
– Odluka Kine je generalizovala meru, tako da sektorska diskusija od sada može da uđe u pregovore. Na primer, da li bi agrobiznis proizvodi mogli biti izuzeti od novog oporezivanja, kao što su meso i žitarice? Do dana kada se tarife uvedu, tržište će imati realniji pogled na situaciju, ali se ne čini da će Sjedinjene Države odgovoriti bez reciprociteta;
– U početku, ako porez zaista utiče na soju, sa 34 odsto, za Kinu će postati neodrživ, a ta potražnja će se prebaciti na Južnu Ameriku. Cene na CBOT-u su pale tokom nedelje, ali ipak blago s obzirom na veličinu problema. Soja je lako mogla da dostigne granicu i izgubi najnižu vrednost majskog ugovora na 9,60 dolara po bušelu, ali je i dalje teško prihvatiti da će ovaj kineski porez ostati;
– Čini se da se, međutim, osetio psihološki uticaj na američke uzgajivače. USDA je 31. marta objavila svoj izveštaj o namerama za setvu, potvrđujući povećanje površine kukuruza na 95,3 miliona hektara i smanjenje površine soje na 83,5 miliona hektara. Ništa novo za tržište s obzirom na kontekst. Međutim, ova anketa je sprovedena sa uzgajivačima pre donošenja odluka o tarifama;
– Da li bi obuzdavanje niskih cena soje moglo biti povezano sa promenljivom „veći pad površine”? To je moguće jer je 2019. godine površina zasejana sojom pala sa 89 na 77 miliona hektara.
U 2025. predviđa se smanjenje sa 87,1 na 83,5 miliona hektara. Bilo bi prostora za dalje povećanje površine kukuruza u ovoj sezoni 2025;
– Kukuruz je diskretno pogođen carinama. To je zato što Kina nije kupovala američki kukuruz najmanje četiri godine i samo povremeno je apsorbovala određenu količinu američkih DDG. Dakle, ako bude bilo kakvog uticaja na kukuruz, to će se desiti zbog drugih azijskih destinacija, poput Vijetnama, Južne Koreje, ali i Evrope. Čak i bez odmazde, ova tržišta mogu prebaciti svoju trgovinu u Južnu Ameriku i smanjiti kupovinu iz Sjedinjenih Država;
– Kanada i Meksiko su pošteđeni novih carina i glavni su učesnici u kupovini američkog kukuruza, etanola i DDG. Stoga je uticaj na tržište kukuruza u ovom trenutku skroman i i dalje će zavisiti od očiglednijih akcija globalnih uvoznika u vezi sa kukuruzom iz SAD;
– Može doći do indirektnog uticaja u sektoru mesa. Sjedinjene Države prodaju Kini 20 hiljada tona/mesečno govedine i istu prosečnu količinu svinjskog mesa. Ovaj gubitak kineskog tržišta mogao bi da implicira, možda, prilagođavanje proizvodnje u sektoru i još jedno u potražnji za američkim kukuruzom. S druge strane, potražnja bi se približila evropskom i brazilskom mesu. Naravno, u početku bi pad cena u Sjedinjenim Državama mogao pomoći u kontroli inflacije.
Stoga, postoji mnogo varijabli koje treba analizirati u vremenima radikalnih promena u globalnoj trgovini. Kukuruz je možda bio jedan od proizvoda koji su najmanje direktno pogođeni, ali trpi indirektne posledice. Za sada, američki izvoz kukuruza održava odličan tempo nedeljne prodaje od preko milion tona. Sada je akumulirana prodaja na 54,2 miliona tona, u poređenju sa projekcijom USDA za godinu od 62,2 miliona tona. Do kraja tekuće poslovne godine ostalo je još 20 nedelja, a sa milion tona nedeljno, prognozu USDA bi trebalo lako da se premaši.
U maju, USDA će objaviti svoj prvi izveštaj o ponudi i potražnji za poslovnu godinu 25/26, koji se odnosi na usev u SAD 2025. Ovaj scenario ima tendenciju da bude lošiji za novi usev, barem za decembarski ugovor. Od 20. počinje setva, a vremenska prognoza je za normalne padavine širom Srednjeg zapada, što je povoljno za unapređenje setve unutar lokalnog prozora.
Argentina ubrzava žetvu, dostigavši skoro 22% i uz normalan napredak u prodaji. Postoji prirodna mogućnost da će se globalna potražnja za argentinskim kukuruzom povećati, čak do granice ograničavanja izvoza iz SAD. Brazil je i dalje isključen iz prodaje, a potražnja bi trebalo da se približi Argentini u narednih 90 dana.
