Ukrajina je za devet meseci izvezla skoro 35 miliona tona žitarica

Prema podacima Državne carinske službe Ukrajine, u tržišnoj godini 2023/2024 (od 1. jula 2023. do 1. aprila 2024.) izvoz žitarica i mahunarki iz Ukrajine dostigao je 34,862 miliona tona, od čega je 5,192 miliona tona isporučeno u martu. . Ovo je saopštilo Ministarstvo agrarne politike i hrane Ukrajine.

Od ovog obima pšenica je 13,842 miliona tona, ječam – 1,962 miliona tona, raž – 10 hiljada tona, a kukuruz je izvezeno 18,765 miliona tona.

Samo u martu 2024. izvezeno je 5,192 miliona tona žitarica, uključujući 2,07 miliona tona pšenice, 339 hiljada tona ječma i 2,77 miliona tona kukuruza.

Pored toga, kompanija je izvezla 75,1 hiljada tona pšeničnog brašna, 4,2 hiljade tona ostalog brašna i ukupno 79,3 hiljade tona u zrnu. Ukrajina je u martu izvezla 4,9 hiljada tona pšeničnog brašna i 0,4 hiljade tona drugog brašna.

Sveukupno, Ukrajina je izvezla 34,967 miliona tona žitarica i brašna u tržišnoj godini 2023/2024 od 1. aprila 2024. godine, od čega je 5,199 miliona tona izvezeno u martu.

Poređenja radi, za prethodnu marketinšku 2022/2023. godinu, od 3. aprila 2023. godine, obim izvoza žitarica i brašna iznosio je 38,202 miliona tona, uključujući 71 hiljadu tona izvezeno u aprilu 2023. godine.

Poređenja radi, u prethodnoj tržišnoj godini 2022/2023, od 3. aprila 2023. godine, obim izvoza žitarica i brašna iznosio je 38,202 miliona tona, uključujući 71 hiljadu tona izvezeno u aprilu 2023. godine.

Vredi napomenuti da je Ukrajina u februaru 2024. uspela da izveze 8 miliona tona poljoprivrednih proizvoda, što je za 3,4% više nego u prethodnom mesecu. Međutim, zbog protesta poljskih farmera, svi proizvodi nisu uspeli fizički da pređu granicu i određena količina transporta i dalje čeka u redovima za polazak.

 

 

Ministarstvo poljoprivrede Kanade podiglo je svoje prognoze za žetvu žitarica u 2024/25 TG

U martovskom izveštaju, stručnjaci Kanade za poljoprivredu i poljoprivredu (AAFC) podigli su prognozu proizvodnje pšenice u zemlji u 2024/25 TG za 0,7 miliona tona na 34,6 miliona tona (32 miliona tona u 2023/24 TG) , domaća potrošnja za 0,2 miliona tona na 9,3 miliona tona (8,6 miliona tona), izvoz na 24,6 miliona tona (23,5 miliona tona) i krajnje zalihe na 4,4 miliona tona (3,6 miliona tona). Konkretno, prognoza proizvodnje durum pšenice je povećana za 0,3 do 5,7 (4) miliona tona, izvoz – za 0,1 do 4,5 (3,2) miliona tona, a krajnje zalihe – za 0,1 do 0,8 (0,5) miliona tona.

Prognoza proizvodnje ječma je povećana za 0,2 na 9,5 (8,9) miliona tona, a krajnje zalihe za 0,2 do 1,3 (1) miliona tona.

Povećana je i prognoza proizvodnje kukuruza za 0,6 na 14,9 (15,1) miliona tona, domaće potrošnje za 0,3 do 15,1 (15,7) miliona tona, a krajnje zalihe za 0,3 do 2,2 (1,9) miliona tona.

Istovremeno, prognoza proizvodnje repice u 2024/25 TG smanjena je za 0,3 na 18,1 (17,9) miliona tona. Istovremeno, domaća potrošnja iznosiće 0,9 miliona tona, a krajnje zalihe – 1,7 miliona tona.

 

Svetsko tržište-Stručnjaci IGC predviđaju rekordnu svetsku proizvodnju žitarica u 2024/25 TG

Svetsko tržište-Stručnjaci IGC predviđaju rekordnu svetsku proizvodnju žitarica u 2024/25 TG

U martovskom izveštaju, stručnjaci IGC-a su snizili prognozu globalne proizvodnje žitarica u 2023/24 TG za 6 miliona tona na 2,3 milijarde tona, što je 2% više u odnosu na prethodnu sezonu. Do prilagođavanja je došlo zbog pogoršanja izgleda za žetvu kukuruza na južnoj hemisferi.

Pored toga, IGC je objavio prve prognoze za 2024/25 TG, prema kojima će proizvodnja žitarica dostići rekordnih 2,33 milijarde tona zbog povećanja žetve pšenice i krmnog zrna. Potrošnja zrna takođe može dostići rekordan nivo zbog aktivne upotrebe hrane za životinje.

Pšenica

Prognoza proizvodnje za 2023/24 TG povećana je za milion tona na 789 miliona tona u odnosu na februarske procene. U TG 2024/25, očekuje se da će proizvodnja dostići 799 miliona tona.

Soja

Prognoza žetve za 2023/24 TG je povećana za 4% na rekordnih 390 miliona tona zbog oporavka proizvodnje u Argentini, čime će se nadoknaditi pad žetve u Brazilu i Sjedinjenim Državama. U svim ovim zemljama potrošnja će biti najveća, pa će se obim prerade naglo povećati. Trgovina će biti smanjena za 3% u odnosu na prošlu godinu, posebno isporuke Kini i Argentini.

U 2024/25 TG proizvodnja će porasti za 6% zbog povećanja zasejanih površina i prinosa. Trgovina će se povećati za 4% zbog aktivnih isporuka u Aziju, Afriku i Ameriku, kao i povećane potrošnje i zaliha soje.

Kukuruz

U 2024/25 TG, proizvodnja će porasti za 0,5% na 1,23 milijarde tona u odnosu na tekuću sezonu.

 

 

Kina otkazuje kupovinu milion tona australijske pšenice

Prema navodima tržišnih operatera, kineski kupci odbijaju da kupe milion tona australijske pšenice, koja je trebalo da bude isporučena u februaru, martu i aprilu ove godine, prenosi Rojters.

Tako su, prema rečima trgovaca, neki ugovori za isporuku australijske pšenice potpuno otkazani, a rokovi isporuke drugih pomereni za drugi i treći kvartal ove godine. U nekim slučajevima, kupci koji odbijaju ili odlažu kupovinu moraju platiti kazne.

Objašnjava se da pad svetskih cena pšenice na najniži nivo u poslednje 3,5 godine podstiče Kinu da otkaže isporuke posle velikih otkupa krajem prošle i početkom 2024. Osnovni fjučers pšenice na SVETSKOJ berzi smanjen je za više. od 14% u 2024. godini, dostižući najniži nivo od avgusta 2020. zbog dostupnosti dovoljnih globalnih zaliha.

Drugi faktor koji doprinosi padu globalnih cena pšenice je činjenica da Rusija aktivno nudi jeftino žito na svetskom tržištu, smanjujući svoje zalihe uoči očekivane visoke žetve. Izvozne cene ruske pšenice pale su ispod 200 dolara po toni prvi put od avgusta 2020. godine, postavši najniže početkom marta od 2017.

Prošle nedelje, USDA je najavila otkazivanje izvoza više od 500 hiljada tona pšenice iz SAD.

 

Kina otkazuje više američkih isporuka pšenice nego ikada

Kina otkazuje više američkih isporuka pšenice nego ikada

Kina je otkazala još jednu seriju američkih izvoznih isporuka pšenice, dodajući već rekordnom broju otkazivanja koja su pogodila fjučerse u Čikagu, prenosi Blumberg. Ministarstvo poljoprivrede SAD je u saopštenju od ponedeljka saopštilo da su privatni izvoznici odustali od kupovine 264.000 metričkih tona američke meke crvene ozime pšenice u Kinu. Bila je to treća uzastopna sesija sa takvom najavom, čime je ukupan iznos otkazivanja dostigao 504.000 tona, što je najviše u podacima USDA iz 1999.

Fjučersi na pšenicu su pali za čak 2,7% na 5,235 dolara po bušelu nakon objave, što je najniži nivo u toku dana od avgusta 2020. godine, pre nego što su cene porasle.

„Ova otkazivanja pokazuju da Kina može dobiti pšenicu jeftinije od drugih“, rekao je Ben Bakner, glavni analitičar žitarica za AgResource Co.

 

Crnomorski izvoz žitarica znatno premašuje prethodne prognoze

Crnomorski izvoz žitarica znatno premašuje prethodne prognoze

Ukrajina, posebno u poslednjih nekoliko meseci, izvozi mnogo više žitarica nego što se očekivalo. Ovo, u kombinaciji sa dve velike žetve ruske pšenice, dovelo je do ogromnog viška zaliha žita u Crnom moru u poslednje dve sezone.

Ovo je izvestila tržišna analitičarka Karen Braun, prenosi Rojters .

USDA je u petak povećala izvoz pšenice iz Ukrajine u 2023/24 MI peti mesec zaredom, dok je izvoz kukuruza povećan drugi mesec zaredom. Prema preliminarnim procenama, povećanje izvoza je posledica boljih isporuka nego što se očekivalo, a ne veće žetve.

Kombinovane procene USDA za ukrajinski izvoz kukuruza i pšenice za 2023/24 MI su porasle za 35% (10,5 miliona tona) od avgusta, iako je proizvodnja porasla samo 9% (4,4 miliona tona). Ovo se zasniva na povratku na normalne obim izvoza, što sugeriše da se ukrajinski izvozni sistem donekle smirio.

Rusija bi trebalo da izveze post-sovjetskih rekordnih 56% svog roda pšenice u 2023/24 MI, u odnosu na petogodišnji prosek od 48%. Veruje se da će Sjedinjene Države ove godine izvoziti samo 39% roda pšenice, u poređenju sa prosekom od 50%, što odražava nedavni gubitak udela na globalnom tržištu.

Kina povećava budžet za žito i zalihe jestivog ulja kako bi poboljšala sigurnost hrane

Kina je u utorak naglo proširila svoj budžet za gomilanje zaliha žitarica i jestivih ulja ove godine i pojačala podršku i politike za podsticanje poljoprivredne proizvodnje, udvostručivši poboljšanje sigurnosti hrane.

Najveći svetski kupac žitarica i uljarica želi da smanji svoju tešku zavisnost od uvoza koji iznosi preko 100 miliona metričkih tona godišnje, uglavnom iz Sjedinjenih Država i Brazila. Ukupan kineski poljoprivredni uvoz iznosio je 234 milijarde dolara u 2023.

„Ovi napori će pomoći da se garantuju prihodi uzgajivača žitarica i motivišu glavne oblasti za proizvodnju žitarica da ostanu fokusirane na proizvodnju žitarica i dalje iskoriste svoj potencijal za veće prinose“, navodi se u izveštaju ministarstva finansija objavljenom na početku kineskog godišnjeg sastanka parlamenta.

Kina će ove godine potrošiti 140,63 milijarde juana (19,54 milijarde dolara) na skladištenje žitarica, jestivih ulja i "drugih materijala", što je 8,1 odsto više nego godinu dana ranije, navodi se u izveštaju.

„Porast budžeta za rezerve signalizira da je Peking i dalje zabrinut za svoje snabdevanje hranom i drugim ključnim sirovinama“, rekao je Even Pai, analitičar poljoprivrede u Trivium China.

„Održavanjem ili čak povećanjem rezervi, ona nastoji da stavi pod svoju ekonomsku i prehrambenu sigurnost, ali na račun još veće intervencije na tržištima“, rekla je ona.

Kina je takođe u utorak saopštila da je izdvojila 54,5 milijardi juana (7,57 milijardi dolara) za subvencije za premije poljoprivrednog osiguranja, što je 18,7 odsto više nego godinu dana ranije.

Ministarstvo finansija će takođe povećati minimalnu otkupnu cenu pšenice i proširiti osiguranje za pirinač, pšenicu i kukuruz širom zemlje.

„Pošto Kina ima veliku populaciju, moramo usvojiti sveobuhvatan pristup poljoprivredi i hrani i osigurati da kinesko snabdevanje hranom ostane čvrsto u našim rukama“, rekao je premijer Li Ćiang u zasebnom izveštaju.

Li je rekao da će Kina proširiti proizvodnju i prinose uljarica, uključujući soju i uljanu repicu, dok će proizvodnja stoke i ribarstva ostati stabilna.

Kineski državni planer u utorak je ciljao proizvodnju žitarica za 2024. godinu od više od 650 miliona metričkih tona, dodajući da se očekuje da će ukupni kapacitet proizvodnje žita stalno rasti.

„Biće postignut stabilan napredak u novom naporu za povećanje proizvodnje žitarica za 50 miliona metričkih tona“, saopštila je Nacionalna komisija za razvoj i reforme (NDRC).

To uključuje nadogradnju napretka u povećanju površina soje, ubrzanje izgradnje nacionalnih centara za seme soje i podršku razvoju visokouljnih i visokoprinosnih sorti useva, navodi se u saopštenju.

„Izgradićemo poljoprivredu u veliku modernu industriju“, navodi se u izveštaju.

Drugi najveći proizvođač kukuruza na svetu nastoji da nastavi da povećava proizvodnju čak i nakon prošlogodišnjeg rekordnog roda od 288,84 miliona tona.

 

Kina kupuje ogromnu količinu stranog žita zbog pada globalnih cena

Kina je u protekle dve nedelje kupila više od 20 tovara stočnog žita na međunarodnom tržištu pošto je najveći svetski uvoznik iskoristio pad cena na najniži nivo u više od tri godine.

 

Zemlja je obezbedila isporuke kukuruza, sirka i ječma od dobavljača, uključujući Ukrajinu i SAD, kažu ljudi upoznati sa transakcijama. Otkup je preko 1,2 miliona tona žitarica po osnovu svakog tereta od 60.000 tona.

 

Do porasta kupovine došlo je kada su cene porasle u Kini, a referentne fjučerse za kukuruz pale u Čikagu na najniži nivo od 2020. godine, opterećene velikim zalihama od najvećih izvoznika iz Brazila i SAD. Sve veći jaz između lokalnog i međunarodnog tržišta učinio je kupovinu atraktivnom.

 

Pošiljke su uključivale najmanje 10 tereta ukrajinskog kukuruza, uglavnom za isporuku od marta do maja, najmanje pet tereta američkog sirka i šest pošiljki ječma više porekla za sličnu isporuku, kažu ljudi.

 

Cene u Kini su porasle pošto je Peking  pojačao  skladištenje žitarica za državne rezerve kako bi podržao tržište uoči sadnje novog useva. To je suprotstavilo slabu potražnju za žitom za stočnu hranu u stočarskoj industriji u kojoj svinjari prave gubitke.

Protesti poljoprivrednika širom Evrope se nastavljaju

Protesti poljoprivrednika širom Evrope se nastavljaju

Poljoprivrednici su u ponedeljak blokirali granični prelaz između Poljske i Nemačke, gađali policiju u Briselu flašama i okupili se u Madridu da zahtevaju akciju zbog jeftinih cena u supermarketima i, kako kažu, nelojalne konkurencije iz inostranstva.

Ministri poljoprivrede iz čitave Evropske unije obećali su da će učiniti više na smanjenju birokratije i pomoći poljoprivrednicima dok su se okupili u Briselu da razgovaraju o krizi u tom sektoru nakon višenedeljnih gnevnih protesta.

27-člana EU već je oslabila neke delove svoje vodeće ekološke politike Zelenog dogovora, uklonivši cilj smanjenja emisija iz poljoprivrede iz svoje klimatske mape za 2040.

Ali farmeri zahtevaju više.

„Danas smo ponovo ovde u Briselu kao farmeri jer Evropska unija ne sluša naše zahteve. Naši zahtevi su za pravičan prihod“, rekao je Morgan Odi, generalni koordinator poljoprivredne organizacije La Via Campesina.

„Mi proizvodimo hranu i ne zarađujemo za život. Zašto je to? Zbog sporazuma o slobodnoj trgovini. Zbog deregulacije. Zato što su cene ispod cene proizvodnje. Zato zahtevamo od EU da krene dalje.

Na marginama mitinga u Briselu, policija je pucala iz vodenih topova na demonstrante koji su bacali flaše i jaja, dok je oko 900 traktora zakrčilo delove belgijske prestonice, nedaleko od zone u kojoj su se sastajali ministri.

Na protestu u Madridu, farmeri iz cele Španije duvali su u pištaljke, zvonili i udarali u bubnjeve, pozivajući EU da olabavi propise i odustane od nekih izmena svoje Zajedničke poljoprivredne politike (ZPP) subvencija i drugih programa.

„Nemoguće je podneti ova pravila, oni žele da danju radimo na polju i da se bavimo papirologijom noću – muka nam je od birokratije“, rekao je Roberto Rodrigez, koji uzgaja žitarice i cveklu u centralnoj provinciji od Avile.

U Poljskoj su farmeri ljuti zbog jeftinog uvoza iz Ukrajine van EU blokirali autoput A2 na graničnom prelazu sa Nemačkom. EU je pre dve godine odlučila da ukine carine na ukrajinski izvoz hrane dok se Kijev bori protiv ruske invazije.

„Ovo je pokazivanje zajedničke solidarnosti, da i poljski i nemački farmeri neće dozvoliti da ova roba iz Ukrajine nastavi da ulazi na evropsko tržište“, rekao je Adrijan Vavržinjak, portparol sindikata poljoprivrednika Solidarnost.

EU ima za cilj da pronađe efikasnije rešenje kako bi poljoprivredni proizvodi iz Ukrajine otišli ​​na svoja tradicionalna tržišta van EU, rekao je belgijski ministar poljoprivrede Dejvid Klarinval posle ministarskog sastanka.

Ministri poljoprivrede su takođe raspravljali o novom setu predloga za ublažavanje finansijskih pritisaka na evropske poljoprivrednike, uključujući smanjenje inspekcija na farmama i mogućnost izuzeća malih farmi od nekih ekoloških standarda.

Oni su zatražili od Evropske komisije, izvršnog organa EU, da da ambicioznije predloge o smanjenju birokratije, rekao je Klarinval.

Njemački ministar poljoprivrede Cem Ozdemir rekao je da EU mora osigurati da poljoprivrednici mogu dobro zaraditi ako se odluče za biodiverzitet i zelene mjere, nazivajući postojeću poljoprivrednu politiku EU "čudovištem za birokratiju".

„Prosečan farmer provede četvrtinu svog vremena za svojim stolom“, rekao je on.

EU je proteklih nedelja već odbacila cilj smanjenja emisija iz poljoprivredne proizvodnje iz svoje klimatske mape do 2040. godine, a takođe je povukla zakon o smanjenju pesticida i odložila cilj da poljoprivrednici ostave deo zemlje kako bi poboljšali biodiverzitet.

Na protestu u Madridu, neki farmeri su rekli da samo žele da im se dozvoli da koriste iste pesticide kao i one van EU čija se roba uvozi u blok.

„Želimo da se takmičimo sa istim špilom karata“, rekao je Huan Karlos, 54-godišnji proizvođač suncokretovog ulja. „Ako koriste određeni proizvod (za fumigaciju), želim da mogu da koristim isti.

Žalbe se razlikuju od zemlje do zemlje, a ne pozivaju svi farmeri na ukidanje zelenih pravila. La Via Campesina Odi pozvala je EU da odredi minimalne cene podrške.

„Nismo protiv klimatskih politika. Ali znamo da su nam, da bismo izvršili tranziciju, potrebne više cene proizvoda jer je proizvodnja na ekološki način skuplja“, rekla je ona.