Ciklon Boris doneo je obilne pljuskove u zemlje centralne i istočne Evrope, što je dovelo do poplava. Reke su se izlile iz korita u Poljskoj, Rumuniji i Češkoj, u Austriji je pao sneg i lavine, stotine hiljada kuća je ostalo bez struje, neki od njih su poplavljeni, dalekovodi su uništeni, saobraćaj vozova je bio komplikovan, a bilo je i smrtnih slučajeva.

Količina padavina koja je pala za tri dana je 2-4 puta veća od prosečne mesečne stope za septembar, pa je vodostaj u Dunavu dostigao najviši nivo u poslednjih 20-30 godina. Takvo vreme zaustavilo je berbu kasnih useva i dovelo do gubitka dela roda.

Uragan Fransin doneo je kišu na Srednji zapad SAD. Oni će odložiti žetvu, ali će popuniti rezerve vlage u zemljištu uoči setve ozime pšenice. Sledeće nedelje nastaviće se padavine i padati temperature, što odlaže sušenje soje i kukuruza.

Obilne kiše padale su i na zapadu kanadskih prerija. Oni će se sledeće nedelje proširiti na istočne oblasti i odložiti berbu repice i kasnih useva, a mogu uticati na kvalitet useva.

U centralnoj brazilskoj državi Mato Groso vlada ekstremna vrućina na 35-38 o C, a niska vlažnost zemljišta ne dozvoljava setvu soje. Temperature će ostati visoke narednih 10-14 dana, a kišna sezona počeće za samo nekoliko nedelja. Kasna sadnja soje može odložiti sadnju kukuruza drugog useva. Južne države Parana i Rio Grande do Sul zadesile su obilne kiše, što će poboljšati stanje useva pšenice i kukuruza i omogućiti ranu setvu soje.

U Argentini nedostatak padavina odlaže razvoj ozime pšenice i setvu kukuruza. Naredne sedmice se ne očekuje kiša, a temperature će biti iznad normalne.

Obilne kiše pale su na zapadu i jugu Ukrajine, dok je u istočnim regionima Ukrajine i jugozapadnom delu Ruske Federacije, gde se gaji ozima pšenica, padavina nije bilo, što će odložiti setvu. Sledeće nedelje se u ovim krajevima ne očekuju padavine, pa će period setve ozime pšenice biti veoma kratak, a mrazevi su mogući već u oktobru i početkom novembra.

Setva ozime uljane repice u Ukrajini i Ruskoj Federaciji nije obavljena u optimalnim rokovima, pa će se površine pod njom znatno smanjiti.

Pustinja Sahara - jedno od najsušnijih mesta na planeti - počela je da postaje zelena. Predviđa se da će u septembru dobiti 500% svojih mesečnih padavina, što bi moglo dovesti do cikličnih promena i pretvoriti ga u šumovitu regiju. Naučnici ovu situaciju objašnjavaju globalnim zagrevanjem izazvanim ljudskim zagađenjem planete.