Na osnovu rezultata prošle godine, Rusija je ušla među 5 najvećih izvoznika proizvoda od svinjskog mesa sa obimom isporuke od oko 400 hiljada tona. Ovo je objavljeno tokom konferencije „ Agroinvestor“.„PRO stočarstvo i stočno krmno“, izvestio je generalni direktor Nacionalne unije uzgajivača svinja( NSS) Jurij Kovaljov. „Prema prošlogodišnjim rezultatima, ušli smo među pet najvećih svetskih izvoznika svinjetine. Ovo je takođe ogromno dostignuće <...>. Ovaj cilj smo postavili još 2018. godine, i tada je izgledalo neverovatno“, primetio je Kovaljov. Prema njegovim rečima, 400.000 tona je približno 8% domaće proizvodnje, dok je cilj 10-12%. U periodu od januara do marta 2026. godine, prema podacima Nacionalne statističke službe (NSS)Izvoz svinja je porastao za 1%, sa pošiljkama u Belorusiju — glavnu destinaciju — za 5%, a u Kinu — za 81%. Novo i perspektivno tržište — Filipini — takođe je otvoreno prošle godine. 

Povećanje pošiljki omogućeno je povećanom proizvodnjom, koja je rasla približno 5-10% godišnje između 2000. i 2025. godine, izvestio je Kovaljov. Ove količine, pored izvoza, korišćene su za domaću potrošnju i smanjenje uvoza. Tako je od 2020. do 2025. godine (preliminarne procene), proizvodnja porasla za više od 2 miliona tona, dok je uvoz proizvoda od svinjetine praktično pao na nulu. Shodno tome, preferencijalno kreditiranje projekata svinjogojstva je obustavljeno. Međutim, Kovaljov je napomenuo da bi, prema ciljevima postavljenim za agroindustrijski kompleks, do 2030. godine proizvodnja trebalo da poraste za 25% u odnosu na 2021. godinu. Za svinjogojstvo to znači 1 milion tona žive težine (približno 750.000 tona težine pri klanju), od čega se 650.000 tona proizvodi kroz nove preferencijalne investicione kredite, koji su nastavljeni 2025. godine. Ostatak je zahvaljujući organskom razvoju i investicijama iz prethodnih godina. Prošle godine, povlašćeni krediti za projekte svinjogojstva iznosili su približno 120 milijardi rubalja, objasnio je Kovaljov.

Dodatnih 750.000 tona težine pri klanju predstavlja i mogućnosti i rizike, primetio je Kovaljov tokom svog izveštaja. Raspodela ovih količina, rekao je, mogla bi izgledati ovako: otprilike polovina, prema procenama NSS-a ., podstaći će rast domaće potrošnje — sa 31 kg na 35 kg po glavi stanovnika. Trebalo bi da se izveze još 250.000 tona, što znači da će približno 550.000 tona biti isporučeni na strana tržišta (300.000 tona u 2024. godini). Preostalih 100.000 tona će nadoknaditi izgubljene količine usled smanjene proizvodnje u privatnim domaćinstvima, neefikasnih farmi i potencijalnih epizootijskih problema. 

Glavni izazov za povećanje proizvodnje je usporavanje ekonomske efikasnosti i kupovne moći, sa kojim su se proizvođači susreli prošle godine. Drugi je nagli porast zaliha jeftinih pilećih fileta iz Kine (prvenstveno za preradu mesa), koji je počeo prošle godine i očekuje se da će do 2026. godine dostići približno 150.000-200.000 tona. Prema rečima Kovaljova, niska cena — 25-30% niža od ruskih pilećih fileta — povezana je sa kineskom kulturom ishrane. „Ovo je novi fenomen i novi izazov <...>. Sada, za četiri do pet meseci, prosečne cene su praktično pale na cenu koštanja“, dodao je.