Sukob na Bliskom istoku mogao bi da smanji potražnju za žitom u regionu, koji je ključna destinacija za ruske pošiljke žita. Međutim, ovaj potencijalni pad bi mogao da se preokrene na srednji rok, prema rečima Ksenije Bolomatove, izvršne direktorke Unije izvoznika i proizvođača žita. „Eskalacija sukoba stvara prvenstveno logističke rizike. Napadi na luke i brodove prete poremećajima u snabdevanju i višim cenama prevoza; obim posledica zavisiće od intenziteta i trajanja borbi“, citira Interfaks reči Bolomatove.

Prema njenim rečima, eskalaciju tenzija na Bliskom istoku tradicionalno prati rast cena nafte, što indirektno podržava cene žitarica. Ako je sukob kratkotrajan, tržište će verovatno biti ograničeno na period volatilnosti cena, nakon čega će se one stabilizovati usred rekordne globalne proizvodnje žitarica. U slučaju produženih neprijateljstava, više cene energije i troškovi logistike će se direktno preneti na tržište žitarica, smatra Bolomatova. 

Iranska kriza bi mogla da utiče na tržišta robe na svim nivoima, od đubriva do nafte i gasa, prema rečima Kirila Dmitrijeva, šefa Ruskog fonda za direktna ulaganja (RDIF). On očekuje nagli rast cena, što bi, prema UN, moglo dovesti do viših globalnih cena hrane. „Tržište đubriva, a samim tim i poljoprivredno tržište, u velikoj meri zavise od Ormuskog moreuza“, napisao je Dmitrijev na društvenoj mreži X (ranije Tviter, blokiran u Rusiji zbog širenja lažnih informacija). Takođe predviđa rast cena nafte na 100 dolara, nakon što je nafta marke Brent već dostigla 82,17 dolara po barelu. Dmitrijev procenjuje da će cena gasa – ključne sirovine za proizvodnju azotnih đubriva – nastaviti da raste i na kraju se udvostručiti. Cene su juče porasle za trećinu, prema podacima trgovanja u Londonu. 

Prema rečima Dmitrija Krasnova, generalnog direktora Centra za poljoprivredne kompetencije kompanije Reksoft Konsalting, glavni problem sa izgledima ruskog izvoza žitarica povezan je sa trenutnom konkurentnošću. „Sukob u zemljama Zaliva svakako bi mogao dovesti do viših troškova logistike i osiguranja, što ima veoma mali uticaj na cene FOB i ne stvara nikakve dodatne izglede za poboljšanje konkurentnosti ruske ponude“, rekao je on za Agroinvestor .Prema rečima Krasnova, ako se sukob produži (više od jednog meseca) i dovede do kontinuiranog rasta cena nafte, to će nesumnjivo uticati na cene proizvoda od ulja i masti, što će pozitivno uticati na prihode od izvoza.

Istovremeno, teško je modelirati dalji razvoj situacije sa ratom na Bliskom istoku, budući da on prevazilazi uobičajenu tržišnu neizvesnost i volatilnost: situacija sa potražnjom, kolaps logistike i teškoće sa plaćanjima sada su pod velikim znakom pitanja, kaže analitičar kompanije FG Finam.Aleksandar Potavin. „Trenutni vojni sukob na Bliskom istoku već je doveo do toga da ruski izvoznici žita obustave svoje isporuke Iranu preko Crnog i Kaspijskog mora, iako Iran ima velike potrebe za uvozom žita zbog loše žetve“, kaže on. Štaviše, rat je izazvao nagli porast troškova transporta i osiguranja, jer prevoznici, izvoznici i osiguravajuće kompanije nisu spremni da rizikuju isporuku tereta u ovaj problematični region. Štaviše, pored direktnih fizičkih rizika za transport tereta, postoje i rizici finansijske blokade, što onemogućava ili izuzetno otežava plaćanje isporučene robe.

„Sve ove teškoće primoravaju ruske poljoprivrednike da preorijentišu svoj izvoz na afričke zemlje i Aziju, gde je konkurencija žestoka. Stoga će ključ uspeha za poljoprivredne kompanije koje rade na izvoz biti sposobnost brzog restrukturiranja logistike i pronalaženja novih kupaca spremnih da plate uprkos sankcijama i novim ograničenjima“, prokomentarisao je Potavin za Agroinvestor.„Što se tiče isporuka mineralnih đubriva, njihove fizičke pošiljke iz luka na Baltičkom, Crnom moru i severozapadu nisu direktno zavisne od situacije u Ormuskom moreuzu“, kaže stručnjak. Štaviše, zaključuje on, cene đubriva na svetskom tržištu su porasle zbog blokade moreuza, stvarajući povoljno cenovno okruženje za ruske proizvođače.“