Dešavanja

Prisutni su ENSO-neutralni uslov (El ninjo - Al ninja)i. ENSO-neutralni uslovi su najverovatniji do oktobra 2025. (98 do 54 procenta šanse), prema prognozi CPC/IRI. Postoji ograničena dugoročna ENSO predvidljivost u ovo doba godine. Globalne temperature za april 2025. bile su druge najtoplije u istoriji, prema klimatskom biltenu Kopernikus službe za klimatske promene. Uticajni toplotni talasi nastavili su se u Indiji i Pakistanu tokom maja, a topliji i sušniji nego što je uobičajeno uslovi brzo su smanjili snežni pokrivač u Avganistanu. Prognoze temperature za jun ukazuju na potencijal za toplotne talase u južnoj Evropi i severozapadnoj Africi, kao i natprosečne temperature u istočnoj Evropi, zapadnoj Rusiji, zapadnim Sjedinjenim Državama, Kanadi, Centralnoj Americi i drugim regionima.

Između 2000. i 2020. godine, sezona rasta kukuruza u mnogim delovima sveta bila je izuzetno vruća i suva. Takvi uslovi mogu dovesti ne samo do smanjenja prosečnih prinosa useva, već i do ekstremnije godišnje volatilnosti prinosa useva. Temperature toplije od prosečnih su najvažnije kada pogoršavaju vruću i suvu situaciju u proizvodnom sistemu koji nije u stanju da ublaži efekte tih stresova. Da bi se procenili klimatski rizici za varijacije prinosa, važno je pratiti područja u kojima (1) su prinosi kukuruza već nestabilni, (2) klima je postala toplija i sušnija u poslednje dve decenije i (3) trendovi u klimi su bili najštetniji za stabilnost prinosa kukuruza.

Ispitivanje postojeće varijabilnosti prinosa iz godine u godinu pruža korisnu polaznu tačku za razumevanje gde sistemi proizvodnje kukuruza mogu biti najmanje stabilni. Od 1980. do 2020. godine, prinosi kukuruza bili su najmanje stabilni u odnosu na prosečne prinose u delovima istočne Evrope, Indije i južne Afrike. Ovi regioni su zabeležili koeficijente varijacije prinosa kukuruza od preko 20 procenata. Zapadna Evropa i Južna Amerika imale su relativno stabilnije prinose, sa koeficijentima varijacije od oko 15 procenata. Prinosi kukuruza bili su najstabilniji u Kini i Sjedinjenim Američkim Državama, gde su koeficijenti varijacije samo oko 10 procenata. Uočena varijabilnost prinosa odražava kombinovani uticaj biljne genetike, vremena i inputa u proizvodni sistem kao što su navodnjavanje i đubriva. Od njih, vreme je jedini istinski egzogeni uticaj.

Prelaz vekova doneo je i toplije i sušnije klime tokom vegetacije kukuruza u mnoge delove sveta. Ovi trendovi su najjači u delovima Argentine, Brazila i Evrope, koji su zajedno činili preko 20 procenata globalne proizvodnje kukuruza u 2023. godini. S druge strane, Kina i Sjedinjene Države, koje su zajedno činile preko 50 procenata proizvodnje u 2023. godini, doživele su manje izraženo zagrevanje i malo sušenje. Razlozi za to su donekle diskutovani, ali u budućnosti se većina klimatskih modela slaže da će glavni regioni Kine i Sjedinjenih Država, koji proizvode kukuruz, nastaviti da doživljavaju relativno malo sušenja, iako će se nastaviti zagrevati. Međutim, Kina i Sjedinjene Američke Države su istorijski dominirale varijacijama u proizvodnji na globalnom nivou. Bilo kakva promena u varijansi prinosa u ovim regionima imaće ogroman uticaj na varijaciju prinosa na globalnom nivou i stoga zahteva pažljivo praćenje.

Mnogi regioni gde su prinosi bili najvarijabilniji su oni gde je klima tokom vegetacionog perioda najosetljivija na sušu i zagrevanje. Delovi istočne Evrope su posebno podložni povećanju toplote i aridifikaciji. Promenljivi vremenski obrasci verovatno su smanjili prosečne prinose u Evropi za jedan procenat u periodu 2000-2020. Ovo je veće od uticaja koji je imalo u Africi, Aziji i Latinskoj Americi. Ali efekti toplijih temperatura nisu ograničeni samo na smanjenje prosečnih prinosa. U mnogim vlažnijim klimatskim uslovima, toplije temperature su imale samo skroman uticaj na prinose kukuruza u godinama kada je dostupna odgovarajuća vlaga, ali su značajno pogoršale uticaj suša u drugim godinama. Pogoršavajući nepovoljne godine, toplije temperature povećavaju očekivanu godišnju volatilnost prinosa. U stvari, varijansa prinosa kukuruza povećala se za skoro 50 procenata u Evropi, Latinskoj Americi i Severnoj Americi zbog toplijih temperatura u periodu 2000-2020. Azija je, u međuvremenu, zabeležila relativno sporiji porast varijanse u periodu 2000-2020 kao rezultat toplijih temperatura

Za ceo tekst morate biti ulogovani

Proizvodnja uljane repice u Evropskoj uniji trebalo bi da se naglo vrati 2025. godine nakon što su nepovoljni vremenski uslovi smanjili ovogodišnji rod, saopštila je u petak konsultantska kuća Strategie Grains.

U svojim prvim prognozama za proizvodnju uljarica sledeće godine, kompanija predviđa rod uljane repice u EU od 18,7 miliona tona, što je 12% više u odnosu na četvorogodišnji minimum od 16,7 miliona tona 2024.

Proizvodnja suncokreta u 2025. godini predviđa se na 10,5 miliona tona, 25% iznad devetogodišnjeg minimuma od 8,4 miliona tona koji se očekuje 2024. godine.

Ovogodišnji rod uljane repice pogođen je ponovnim obilnim kišama u zapadnoj Evropi, dok je rod suncokreta pogođen sušom, toplotnim talasima i obilnim kišama u jugoistočnoj Evropi.

Prema izveštaju Strategie Grains, uslovi za setvu za sledeći usev uljane repice „nisu bili idealni” zbog previše ili premalo padavina u proizvodnim pojasevima, ali su ipak bili bolji nego pre godinu dana.

Očekuje se da će rod uljane repice sledeće godine biti veći u Rumuniji, Francuskoj, Nemačkoj i baltičkim državama, navodi agencija.

Konsultantska kuća nije dala više detalja o svojim izgledima za seme uljane repice, ali je ranije predvidela povećanje površine zasejane repicom od 4%.

Za suncokret, Strategie Grains takođe predviđa proširenje površina jer veruje da će poljoprivrednike privući visoke cene zbog ovogodišnje loše žetve u Evropi i crnomorskom regionu.

Sledeće godine očekuje se da bi površina suncokreta mogla da bude druga najveća ikada zabeležena nakon 2022.

Procena Strategie Grainsa o ovogodišnjem rodu suncolreta u EU bila je niža od 8,8 miliona koji se očekivao pre mesec dana i poslednjeg smanjenja na prognozu pre žetve.

Predviđa se da će snabdevanje izazvano vremenskim prilikama dovesti do rekordno niskog odnosa zaliha u EU ove sezone, uprkos slabljenju industrijske tražnje povezane sa višim cenama semena sunca.

Prema Strategie Grains, zalihe uljane repice su takođe u padu ove sezone, ali bi rast cena mogao biti ograničen ako novoizabrani američki predsednik Donald Tramp uvede predloženu carinu na kanadski uvoz, što bi moglo da smanji cene kanadske repice.

Osvrt na tržište za 18.11.2024. - repromaterijal. Za više informacija morate biti registrovani ili ulogovani.

Žetva žitarica naredne godine mogla bi da iznosi 135,5 miliona tona, uključujući 88,5 miliona tona pšenice, dok će ove godine žetva biti na nivou od 128,8 miliona tona, odnosno 85,6 miliona tona, proizilazi iz pregleda tržišta PSB analitičar. I pored nižih obima proizvodnje ove godine, žetva će i dalje biti pristojna i u potpunosti će zadovoljiti domaće potrebe, kažu analitičari.

Generalno, PSB Analitics ocenjuje trenutnu situaciju na tržištu žitarica i mahunarki kao stabilnu: pristojni pokazatelji žetve i visoke zalihe prenosa u potpunosti podržavaju domaće tržište. „Istovremeno, kako se rastu tržišta stočarske i prehrambene industrije, kao i razvoj poljoprivrednih tehnologija i državna podrška agroindustrijskom kompleksu, bruto žetva žitarica i mahunarki u Rusiji će nastaviti da raste. U tom kontekstu, izvozni potencijal će se takođe povećati uz istovremenu preorijentaciju na prijateljske zemlje, uglavnom na zemlje EAEU, Bliskog istoka i Afrike“, navodi se u pregledu.

Situacija sa cenama i na domaćem i na inostranom tržištu i dalje je teška, s obzirom na nedostatak pokretača za njihov rast, ističu analitičari. Istovremeno, očekuju da će se, kako se tražnja uvoznika oporavlja, a domaće tražnje za hranom, poboljšati cenovno okruženje. Tako na kraju ove godine analitičari očekuju rast domaćih cena (+3% od sadašnjih nivoa). U 2025. nastaviće se pozitivna dinamika cena glavnih žitarica. Prema proračunima analitičara, prosečne cene pšenice i kukuruza u zemlji mogle bi da porastu za 7%, ječam će poskupeti za 11%.

Takođe, uzimajući u obzir razvoj uzlaznog trenda svetskih cena, analitičari očekuju dalje povećanje izvoznih cena ruske pšenice – za 5,3% do kraja ove godine u odnosu na sadašnji nivo. Izvozne cene ječma mogu da porastu 8 odsto u odnosu na sadašnji nivo, kukuruz bi mogao da poskupi za 12,5 odsto zbog očekivanja najgore žetve u poslednjih šest godina. U 2025. trend rasta bi se mogao nastaviti, predviđa PSB Analitics. Istovremeno, prema analitičarima, Rusija će do kraja kalendarske 2024. godine ažurirati rekord po izvozu žitarica, isporučujući oko 70 miliona tona u inostranstvo naspram 66,6 miliona tona u 2023. godini. „U 2025. očekujemo blago smanjenje obima ruskog izvoza žitarica na 62 miliona tona, što je posledica manje žetve ove godine“, navodi se u pregledu.

Institut za proučavanje tržišta poljoprivrede( ICAR) u oktobru napravio prvu prognozu za žetvu pšenice u 2025. godini - 81-85 miliona tona, a do sada je procena veća prema bližem kraju raspona . „Ostajemo umereni optimisti, jer je u velikom broju regiona, čak i u jednom od najtežih po sušnom vremenu – na severozapadu Volgogradske oblasti – padala kiša“, objasnio je generalni direktor ICAR-a .Dmitri Rilko. Analitički centar " SovEcon "„Objavila je i svoju prvu prognozu za 2025. prema kojoj bi žetva pšenice mogla biti 80,1 milion tona naspram 81,5 miliona tona u 2024. i 88,1 milion tona u proseku za pet godina. Ova naknada će biti najniža u poslednje četiri godine.

Javni konkurs za dodelu bespovratnih sredstava za opremanje i uređenje seoskih domova u selima

Osvrt na tržište za 15.10.2024. - subvencije i regulative

Osvrt na tržište za 15.10.2024. - repromaterijal. Za više informacija morate biti registrovani ili ulogovani.

Osvrt na tržište za 14.10.2024. - repromaterijal. Za više informacija morate biti registrovani ili ulogovani.