Velike zalihe pšenice prošlogodišnjeg roda dodatno upozoravaju na potrebu razvrstavanja pšenice po kvalitetnim grupama tokom nove žetve, a posebno treba izbegavati mešanje roda 2019. i 2020.

Do početka nove žetve ostalo je manje od 45 dana i velika neizvesnost šta će nam ona doneti. Poznato je da smo u prethodne dve godine imali ozbiljne probleme tokom same žetve koji su uticali na visinu prinosa, ali još više na kvalitet.

Žetva 2018. godine trajala je više od 40 dana, stalno prekidana kišama, i umesto izvanrednog kvaliteta, na koji smo već bili navikli, skoro 40 % ukupnog roda pšenice proklijalo je na njivama, posebno u Centralnoj Srbiji. Proklijala pšenica teško je nalazila put do kupaca i to po pravilu po znatno nižim cenama.

Žetvu 2019. godine obeležio je fuzarijum kao posledica svakodnevnih kiša u maju i tokom prvih 10 dana juna. Pojava fuzarijuma na njivama uticala je na pad prinosa, pa je umesto očekivanih 5 t/ha prosečan prinos bio 4,5 t/ha, a ukupan rod oko 2,5 miliona tona. Kao posledica fuzarijuma u silosima se pojavio DON toksin što je bilo pogubno za izvoz naše pšenice od jula 2019. godine do danas. Nije da nismo imali kupce i za takvu pšenice, ali ponuđene cene nisu odgovarale našim prodavcima, mada su se u određenim periodima kretale između 17 i 19 din/kg za pšenicu najlošijeg kvaliteta.

Pojava korona virusa i propratnih dešavanja od marta meseca ove godine dovela je do problema u transporut, ali je i znatno podigla tražnju za pšenicom u region. Zbog toga je martovski izvoz pšenice bio bolji u odnosu na prethodne mesece. Veća realizacija zabeležena je kod BiH za 93 %, (u odnosu na prosečan izvoz za period jul 2019. - februar 2020. ), Makedonije 20 %, Crne Gore 308 %, a na tržištu se pojavilo i Kosovo sa kupovinom pšenice u količini od 5.237 tona. Izvoz brašna je takođe tokom marta meseca porastao sa prosečnih 11.824 tona na 16.214 tona, odnosno za 37,13 % u odnosu na prosečan izvoz u prethodnih osam meseci.

Rast izvoza nastavljen je i tokom aprila. Izvezeno je 70.264 tona pšenice i 19.491 tona brašna, što preračunato na zrno daje ukupan izvoz u perodu jul 2019. – april 2020. godine od 500.135 tona. Povećanje izvoza u zemlje regiona je svakako dobrodošlo, ali to nije dovoljno da se oslobodimo velikih zaliha. Rešenje je bilo u izvozu Dunavom gde se tražnja pojavila krajem aprila, ali naši prodavci nisu prihvatili ponuđenu cenu od 172 €/t, a to je bila poslednja šansa za prodaju pšenice prošlogodišnjeg roda u većoj količini. Vrlo je verovatno da će tražnja iz regiona ostati na sličnom nivou kao u aprilu mesecu i treba očekivati da će izvoz pšenice u 2019/20 godini biti na nivou od oko 450.000 tona, a izvoz brašna oko 155.000 tona. Preračunato na zrno ukupan izvoz biće na nivou od oko 650.000 tona.

Male su šanse da izvoz pšenice od 700.000 tona koliko je predviđeno bilansom, bude i realizovan i skoro je sigurno da će prelazne zalihe biti na nivou od oko 600.000 tona. Velike zalihe pšenice prošlogodišnjeg roda dodatno upozoravaju na potrebu razvrstavanja pšenice po kvalitetnim grupama tokom nove žetve, a posebno treba izbegavati mešanje roda 2019. i 2020. godine. Prethodne jeseni je, prema podacima Republičkog Zavoda za statistiku, zasejano 583.319 ha pšenicom, a prema podacima Udruženja Žita Srbije oko 570.000 ha, skoro isto kao i godinu dana ranije. Problem sa manjkom padavina tokom aprila, posebno u Vojvodini, uticaće na ukupan rod i očekivani prinosi od 4,7 t/ha na nivou cele zemlje mogli bi biti i nešto niži, ali prema trenutnom stanju pšenice na poljima ne i ispod prošlogodišnjih.

Velike prenete zalihe prošlogodišnje pšenice sa jedne strane ulivaju prehrambenu sigurnost na nivou cele zemlje, a sa druge strane mogu biti problem proizvođačima i uticati na tražnju kao i cenu pšenice novog roda. Uticaj naših zaliha na tražnju i cenu ne možemo ignorisati bez obzira što će krajnju reč imati rod pšenice i zalihe na svetskom nivou, a tu smo svedoci rasta proizvodnje iz godine u godinu zbog čega su i cene pšenice ispod očekivanja proizvođača.

Izvor: poljoprivreda.info