AKTUELNOSTI

Dnevni osvrt na tržište – Info Tim 09.06.2026. Za više Informacija morate biti registrovani lli ulogovani.

Dnevni osvrt na tržište – Info Tim 08.06.2026. Za više Informacija morate biti registrovani lli ulogovani.

Cena španskog svinjskog mesa ostaje ispod troškova proizvodnje. Sa zasićenim tržištem EU, klanicama koje rade punim kapacitetom i izazovnim letom koje je pred nama, sektor se suočava sa neizbežnom promenom paradigme.

U našem prethodnom komentaru, pretpostavili smo da će doći do postepenog povećanja cene španske svinjetine tokom maja. To se nije dogodilo. Realnost je da je maj počeo naglim padom u Nemačkoj; ovaj kolaps je sprečio da se optimistične prognoze koje smo dali pre mesec dana materijalizuju. Cena je tamo pala za 10 centi/kg težine trupa 6. jula, ustanovivši se na ekvivalentnoj živoj ceni od 1,25 evra/kg, što je po prvi put posle mnogo meseci nešto ispod španske cene. Pad cene svinjetine sredinom maja... nije norma: očekuje se ponovno aktiviranje potrošnje i, posledično, uzlazni trend. Pad cena u Nemačkoj je, sam po sebi, nepobitan dokaz trenutnih izuzetnih okolnosti.

Suočeni smo sa surovim realnošću. Izgledi su mračni i očajni. Činjenice su neporecive. Stopa samodovoljnosti EU je 125% , a pošto su neka tržišta trećih zemalja zatvorena za špansku svinjetinu, španski proizvođači su prodali znatno više u Evropi nego obično. Štaviše, klanje španskih svinja je ove godine bilo posebno obilno, što je dovelo do povećane ponude svinjetine u već prezasićenoj Evropskoj uniji.

Slaba (i teško izborena) povećanja cena na poslednja dva španska tržišna zasedanja mogu se pripisati ograničenoj ponudi. Kada se afrička svinjska kuga (ASK) pojavila u Španiji, uvoz prasadi se usporio, a neizvesnost je zaustavila uobičajene tokove uvoza. Ove svinje sada nedostaju. Ovaj faktor, u kombinaciji sa toplijim vremenom, obuzdaće ponudu i može podržati dalja (iako skromna) povećanja cena. Ne čini se da će uzlazni trend biti veoma značajan: rast smo započeli veoma kasno, a tržište svinjetine je praktično nokautirano, pokazujući neke prilično alarmantne znake slabosti.

Filipini su najavili ponovno otvaranje svog tržišta za špansku (i nemačku) svinjetinu ovog maja (prihvatajući princip regionalizacije). Ovo su veoma dobre vesti. Pristup ovom tržištu će poslužiti kao delimičan izlaz za depresivno i tromo tržište unutar EU.

Trenutno je španska cena — čak i sa ASK — najviša u EU među zemljama sa značajnom proizvodnjom. Prema Merkoleidi, trenutne cene, izražene u evrima/kg žive vage, su sledeće:

• Španija1,29
• Francuska1,27
• Nemačka1,25
• Holandija1.18
• Danska (*)1.11

Može se zaključiti da proizvodnja svinja posluje sa gubitkom u većem delu Evrope (procenjeni troškovi proizvodnje su oko 1,37 evra/kg žive vage). Španija je „izvezla“ svoj problem u ostatak EU. Već mesecima radimo sa prodajnom cenom ispod troškova proizvodnje; nedelje prolaze, a gubici se gomilaju.

Ako pokušamo da hladnokrvno i objektivno analiziramo tržište, shvatićemo da preokretanje trenutne situacije neće biti nimalo lako. Potrebne su snažne stimulativne mere, a one nisu na vidiku. Veoma se plašimo da će se situacija pogoršati kako leto bude odmicalo.

Život sa cenama svinja ispod troškova je neodrživ; problemi će se neizbežno pojaviti, a sa njima i opipljive posledice ovog dugog perioda teškoća. Vreme će pokazati obim tih posledica.

Priroda i upornost trenutne duboke krize pokazuju da se nalazimo na promeni paradigme: sada pretpostavljamo da će proizvodnja svinja u EU nastaviti da opada i da će konsolidacija industrije dalje napredovati. Verovatno ćemo preći sa stope samodovoljnosti od 125% na oko 110%, ili možda čak i niže. Ovo smanjenje proizvodnje će se dogoditi širom EU, ne samo u Španiji.

Verujemo da je jedini način da se cene svinja (širom EU) oporave značajno smanjenje proizvodnje. To će potrajati.

Očekuje se da će leto koje uskoro počinje biti problematično; neće biti dovoljno svinja da se održi raspored klanja, a mnoge klanice su već finalizovale svoje planove za nepredviđene situacije kako bi se izborile sa ovom situacijom: klanje jednog dana manje ili smanjenje redovnog radnog vremena. Priterani leđima uz zid, nema drugih opcija.

Pošto cene svinja za sada ostaju stabilne, dok cene svinjetine nastavljaju da padaju (i presušuju), marže profita klanica se smanjuju i stalno se kreću ka negativnoj teritoriji. Sa nedeljnim gubicima, klanice će imati malo podsticaja za klanje, a pritisak na rast (zbog nedostatka ponude) će se raspršiti zbog nedostatka podsticaja za klanje.

Veoma nam je žao što je trenutna tržišna situacija tako negativna. Međutim, naša uloga je da objasnimo činjenice i pokušamo da ih razumemo. To je ono što jeste, i trenutno je neophodno predstaviti stvarnost situacije, koliko god ona bila surova.

Nema značajnih događaja koje treba primetiti u širem svetu: u Japanu cena svinja veoma brzo pada (iako je ovo tržište trenutno zatvoreno za Španiju); u Sjedinjenim Državama cena ostaje stabilna; a u Brazilu se kreće kao i obično: oko 1,00 €/kg žive vage (vrlo blizu troškovima proizvodnje tamo).

Kao podsetnik da postizanje naših ciljeva uvek zahteva istrajnost i odlučnost, danas ćemo završiti citatom Halila Gibrana, višestrukog libanskog umetnika koji je svoj dom nastanio u Sjedinjenim Državama: „ Bez obzira koliko dugo traje oluja, sunce uvek sija iza oblaka. “

Nedeljni osvrt na tržište – Info Tim od 01.06.2026. do 05.06.2026. Za više Informacija morate biti registrovani lli ulogovani.

U srcu Mačve, na plodnim ravnicama između Šapca, Bogatića, Loznice i Krupnja, odgajivači svinja su decenijama bili kičma seoskog života. Mačva je oduvek bila jedno od najvećih područja uzgoja svinja u Srbiji, ali su se proizvođači suočavali sa niskim otkupnim cenama, zavisnošću od velikih klaonica i sve težim opstankom.

Početkom 2025. godine grupa od 22 porodična gazdinstva iz Mačve odlučila je da kaže „dosta“. Okupili su se u udruženje „Svinjska sloga – Mačva“ sa jasnom vizijom: sami ćemo klati, prerađivati i prodavati svoje proizvode direktno kupcima, pod sopstvenim brendom.

Skupili su sredstva od ušteđevine, dobili podršku preko IPARD programa i kredita za ruralni razvoj, te su već krajem 2025. godine u blizini Šapca završili modernu mini klanicu kapaciteta 40–50 grla dnevno. Klanica je opremljena po najvišim standardima, a ipak rade po starim mačvanskim recepturama koje su prenosile generacije.

Proizvodi koji pričaju priču

Svi proizvodi su od svinja sa njihovih farmi (uglavnom moravka, landras, jorlšir, durok i njihovi melezi), hranjenih kukuruzom i vlastitim žitaricama:

Mačvanska šunka „Sloga“ – suši se 10–14 meseci na prirodan način.

Kobasica „Mačvanska ljuta“ i „Blaga slavonska“ – sa tačno odmerenim začinima.

Slanina „Dimljena na bukovini“ – dimljena 8–10 dana.

Čvarci, pašteta i suvi vrat – ručna izrada, bez aditiva.

Svaka etiketa nosi ime farme i porodice koja je odgajala svinju, što kupcima daje osećaj pravog porekla i poverenja.Brend i prodajaBrend su dizajnirali sa motivima mačvanske ravnice, šume i tradicionalne kuće. Počeli su na lokalnim pijacama i preko Fejsbuk i Instagram stranice, a veoma brzo su otvorili sopstvene maloprodajne objekte:Glavna prodavnica i pogon u Šapcu,

Prodavnica u Beogradu (u blizini Kalenić pijace i na Novom Beogradu),

Prodajno mesto na autoputu Beograd–Šabac.

Već u prvim mesecima 2026. godine pokrenuli su i web-shop sa dostavom širom Srbije. Njihove proizvode sve više traže restorani, delikatesne radnje i hoteli. Cene su im 35–80% više od industrijskih, ali kupci ih plaćaju jer osećaju razliku u ukusu i kvalitetu.Rezultati koji inspirišuSamo godinu i po dana od osnivanja, udruženje broji preko 30 gazdinstava i zapošljava 32 osobe iz okolnih sela. Promet raste veoma brzo, a najvažnije od svega – mladi se vraćaju na selo. Nekoliko sinova i ćerki koji su otišli u Beograd i inostranstvo sada vode prodavnice, marketing i online prodaju.Porodice su krenule da investiraju u nove štale, solarne panele i bolju mehanizaciju. Deca idu na studije bez straha da će gazdinstvo propasti.Sada sa velikim optimizmom čekaju da se pokrene slična inicijativa među odgajivačima goveda u Mačvi i Podrinju. Već su u pregovorima sa nekoliko udruženja. Cilj je jasan – da u njihovim prodavnicama uskoro stoje rame uz rame mačvanska svinjska šunka i prava goveđa pršuta, kulen od junetine, sušeni biftek i druge delikatese – sve domaće, sve sa imenom i prezimenom proizvođača.„Mi smo dokazali da seljak može da bude i proizvođač i trgovac. Vratili smo ponos i zaradu tamo gde pripadaju – na selo“, kaže predsednik udruženja, Željko Marković iz okoline Bogatića, dok seče sveže dimljenu slaninu za mušterije u šabačkoj prodavnici.Priča „Svinjske sloge“ iz Mačve već postaje primer za celu Srbiju – dokaz da kada se seljaci udruže sa vizijom i hrabrošću, mogu veoma brzo da promene pravila igre i donesu pravi, autentičan ukus na trpeze. Mačva, koja je vekovima hranila Srbiju, sada to radi sa još većim ponosom i boljim prihodom.A uskoro, nadaju se, pridružiće im se i „Goveđa sloga“. Jer kad se ovako krene, put vodi samo napred.

Moguća, ali nažalost izmišljena priča

Dobre produktivne padavine dogodile su se krajem maja i početkom juna u skoro svim regionima Sjedinjenih Država, Kanade, Evrope i Australije. Kotacije žitarica i uljarica na berzi izgubile su spekulativnu podršku i počele da opadaju.

Regioni Srednjeg zapada pogođeni sušom ove nedelje su zabeležili pljuskove i grmljavinu, što je poboljšalo zdravlje useva kukuruza i soje. U nekim državama, poput Misurija, padavine su bile prekomerne, što je dovelo do poplava na poljima.

Julski fjučersi soje na čikaškoj SWOT berzi pali su za 5,8% tokom nedelje na 415 dolara/t (-7% za mesec dana).

Kišni frontovi su se pomerili iz severnih u centralne i južne ravnice Sjedinjenih Država, poboljšavajući rod prolećne pšenice. Prognoze najavljuju dodatne pljuskove u većem delu regiona tokom sledeće nedelje.

Fjučersi za prolećnu pšenicu u julu na berzi u Mineapolisu pali su tokom nedelje za 10% na 234,8 dolara/t, a durum pšenica u Kanzasu pala je za 7,3% na 227,8 dolara/t.

Kanadske prerije ove nedelje uživaju u povoljnom vremenu za setvu sa povremenim pljuskovima, jer poljoprivrednici završavaju setvu uljane repice i prolećnih useva. Očekuje se da će obilne kiše pogoditi poljoprivredne regione počev od ovog vikenda, obezbeđujući dobre rezerve vlage i pomažući razvoju useva. Međutim, neke provincije, posebno Alberta, neće imati vremena da završe setvu do tada.

Julski fjučersi kanole na berzi u Vinipegu pali su juče za 1,8% na 784 kanadska dolara po toni.

U poslednje vreme, veći deo Brazila doživljava suvo vreme, što je nepovoljno za useve kukuruza i pšenice, ali sledeće nedelje se očekuju padavine čak i u centralnim regionima i u državi Mato Groso, što će pozitivno uticati na useve kukuruza nakon perioda suše u maju.

Julske fjučers cene kukuruza na Čikaškoj berzi pale su za 7% tokom nedelje na 167,3 dolara po toni.

Kiša se očekuje širom Evrope početkom sledeće nedelje, uključujući i Srbiju, što će doprineti povećanju vlažnosti, posebno nakon što su vrući i suvi uslovi prošle nedelje opteretili useve u zapadnoj Evropi.

Cikloni koji se kreću iz Evrope doneće pljuskove u Ukrajinu sledeće nedelje, a temperature vazduha će porasti, što će pozitivno uticati na useve nakon prilično vlažnog i hladnog proleća.

Još jedan front je prošao kroz istočnu Australiju ove nedelje, a kiše će se nastaviti sledeće nedelje, pomažući ozimoj pšenici i uljanoj repici da napreduju.

Veći deo Kine ima dobru vlažnost zemljišta, ali neka područja na jugu su dobila previše kiše za ozime useve, pa je žetva ozime pšenice počela pod nepovoljnim uslovima. Dodatne kiše se očekuju u bliskoj budućnosti u glavnim područjima uzgoja kukuruza i soje.

Dnevni osvrt na tržište – Info Tim 04.06.2026. Za više Informacija morate biti registrovani lli ulogovani.

Dnevni osvrt na tržište – Info Tim 03.06.2026. Za više Informacija morate biti registrovani lli ulogovani.

Dnevni osvrt na tržište – Info Tim 02.06.2026. Za više Informacija morate biti registrovani lli ulogovani.