AKTUELNOSTI

Proizvodnja:

Proizvodnja šećerne repe: Prema konačnim podacima Republičkog zavoda za statistiku, u 2025. godini površina pod šećernom repom iznosila je 34.382 ha, za 26,6% manja od one iz 2024. godine i najmanja u poslednjih 20 godina. Zahvaljujući dobrom prinosu, uprkos suši, od 52,5 t/ha ostvarena je proizvodnja od 1.806.349t. Zbog smanjene površine proizvodnja 2025. godine manja je za 6,1% od proizvodnje prethodne godine, 16,8% od desetogodišnjeg proseka. (Prilog 1) 
U našim agroekološkim uslovima optimalan rok za setvu šećerne repe je od 05.03. do 25.03, mada je pogodan i početak aprila. Ovo je kalendarski rok, ali setvu treba započeti onda kada se površinski  sloj zemljišta od 5 cm zagreje na 6°C. Seme šećerne repe počinje da klija već na 4 °C , ali veoma sporo. Kada je temperatura zemljišta viša od 15°C uz dovoljnu količinu vlage, repa niče za 7-8 dana. Mana ranog roka setve je osetljivost klijanaca na prolećni mraz.
Do 20. marta očekuje se uglavnom suvo i toplije vreme za ovo doba godine srednjom dnevnom temperaturom vazduha iznad višegodišnjeg proseka, od 8ºS do 13ºS. Početkom druge nedelje marta prognoziraju prolazna naoblačenja uz mogućnost slabe kiše. Do kraja meseca predviđa se toplije vreme za ovo doba godine sa češćom pojavom kiše ili kratkotrajnih pljuskova (intenzivnije padavine se prognoziraju oko 21. i 26. marta) sa najvišim dnevnim temperaturama od 15ºS do 19ºS. (RHMZ)
Klimatske promene donose sve neizvesnije uslove za proizvodnju većine ratarskih kultura. Od kraja maja do sredine jula poljoprivredni proizvođači suočili su se i sa ekstremnom sušom i tropskim talasima. Uprkos nepovoljnim vremenskim uslovima, šećerna repa se pokazala tolerantnijom od drugih ratarskih kultura. U odnosu na prethodni period, 2025.  godine su puna agrotehnika i mere zaštite primenjene na većem delu površina, zahvaljući čemu su ostvareni izuzetni rezultati u ovako nepovoljnoj godini kada je reč o vremenskim uslovima. Treba se fokusirati  na širenje tehnologije kod svih proizvođača, a posebnu pažnju dati izboru parcele za gajenje šećerne repe i uvođenju sistema za navodnjavanje, što će obezbediti stabilnost i dalji rast prinosa šećerne repe.
Proizvodnja šećera: Inspekcijski izveštaji o proizvodnji šećera u kampanji za 2025/26 godinu navode proizvodnju šećera od 252.759 tona. (Prilog 1) 

Tržište:

Domaće: Proizvodnja šećerne repe za 2026. godinu ugovarana je po ceni od 45 EUR/t, koliko je bila i prošle godine, uz dodatne bonuse, a proizvođači mogu da računaju na pomoć šećerana kako u vidu obezbeđenja visokokvalitetnog semena, mineralnih đubriva i sredstava za zaštitu bilja pod povoljnim uslovima ili uz odloženo plaćanje kroz isporučenu repu.
Tokom 2025. godine izvoz šećera (1701) je zabeležio pad od 43% u odnosu na 2024. godinu i iznosio je 44.867t. Našim proizvođačima ne ide na ruku pad cene na evropskom i svetskom tržištu kao posledica velike proizvodnje u Brazilu, Indiji i Tajlandu, što domaći šećer čini manje konkurentnim na EU tržištu.
Izvoz šećera je više usmeren na regionalna tržišta (CEFTA), veći od izvoza na tržište zemalja EU (Prilog 2).
Izvozna cena domaćeg šećera i pored silaznog trenda u 2025. godini je zadržala relativno visoku prosečnu vrednost od 679 EUR/t.
Svetsko: Tokom prethodne godine kao posledica velike proizvodnje, cene šećera na svetskom tržištu su bile uglavnom u padu. Tako se cena za rafinisani šećer (London, LIFFE) kretala između 539 EUR/t u martu 2025. godine, kada je bila najviša i 419 EUR/t u novembru, kada je bila najniža. 
Glavni razlozi pada cena šećera na tržištu EU drugu godinu za redom su rast globalne ponude (najviše šećera od šećerne trske), visoka domaća proizvodnja, veliki uvoz bez carine i priliv jeftinijeg šećera iz Ukrajine. Visoki troškovi proizvodnje podstaknuti EU politikom zelene tranzicije, klimatske promene i napadi bolesti i štetočina dodatno opterećuju sektor i smanjuju površine pod šećernom repom.
Međunarodna organizacija za šećer (ISO) je korigovala svoj izveštaj za tržišnu 2025/26 godinu, kojim se predviđa globalna proizvodnja od 181,3 miliona tona šećera, za 5,2 mil.tona više nego u prethodnoj sezoni. Potrošnja je takođe prognozirana na rekordnih 180 miliona tona, što daje višak od 1,2 mil. tona što može dovesti do uvećanih završnih zaliha i daljeg pada cena.

Politika:
Kao i prethodnih godina poljoprivrednim proizvođačima su na raspolaganju podsticajna sredstva Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede za realizaciju prolećne setve:
U 2026. godini, Registrovana poljoprivredna gazdinstva mogu ostvariti pravo na osnovne podsticaje u iznosu do 18.000,00 dinara po hektaru na osnovu Pravilnika o načinu ostvarivanja prava na osnovne podsticaje u biljnoj proizvodnji i obrascu zahteva za ostvarivanje tih podsticaja ("Službeni glasnik RS", br. 6/2024, 26/2024, 87/2024, 19/2026). Podsticaji se u 2026. godini ostvaruju po površini biljne proizvodnje do najviše 100 hektara uz pravdanje računima za seme, sadni materijal, mineralno đubrivo i/ili sredstva za zaštitu bilja.
Registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima na raspolaganju je i mera kreditne podrške po povoljnim uslovima. Krediti se daju sa rokom otplate do 3 godine uz kamatu do 3%. Za fizičko lice – nosioca komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva koje je upisano u Registar sa prebivalištem koje je na području sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi, odnosno koje je navršilo najviše 40 godina života u tekućoj godini, odnosno koje je ženskog pola za koje je fiksna kamatna stopa 1% na godišnjem nivou u periodu otplate kredita. Za nabavku mineralnih đubriva kamatna stopa iznosi 0%. Kreditna sredstva obuhvataju kupovinu repromaterijala (seme, sadni materijal, mineralno đubrivo i sredstva za zaštitu bilja) i za investiciona ulaganja u novu poljoprivrednu mehanizaciju i opremu za proizvodnju, navodnjavanje, sušare i drugo. Maksimalni iznos za fizičko lice i preduzetnika je 6 miliona dinara, a za zemljoradničke zadruge i pravno lice razvrstano u mikro ili malo pravno lice do 18 miliona. Zahtevi se podnose preko poslovnih banaka do 1. novembra tekuće godine.
Takođe, kao preventivu gubitaka nastalih usled elementarnih nepogoda, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, u vidu regresa, pruža podršku osiguranju useva, plodova, višegodišnjih zasada, rasadnika i životinja. Regres se ostvaruje za proizvodnju koja je osigurana u periodu od 16. novembra prethodne do 15. novembra tekuće godine u iznosu od 40%, odnosno 45% za područja sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi, od visine plaćene premije osiguranja, bez uračunatog poreza na premiju neživotnog osiguranja. U maksimalnom iznosu od 70% plaćene premije osiguranja regres se ostvaruje na području Moravičkog, Zlatiborskog, Podunavskog, Šumadijskog, Kolubarskog, Mačvanskog i Rasinskog upravnog okruga i grada Beograda. Postupak za ostvarivanje prava na podsticaje pokreće se podnošenjem zahteva za ostvarivanje prava na podsticaj u skladu sa Javnim pozivom, koji raspisuje Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede – Uprava za agrarna plaćanja. Tekst Javnog poziva objavljuje se na zvaničnoj internet stranici ministarstva nadležnog za poslove poljoprivrede, odnosno na zvaničnoj internet stranici Uprave.
Pored napred navedenih mera podrške, registrovani poljoprivredni proizvođači imaju pravo na dizel gorivo po nižoj ceni i povraćaj akcize: 
Prema Uredbi o ograničenju visine cena naftnih derivata cena dizel goriva za registrovana poljoprivredna gazdinstva utvrđena na nivou od 179 din/l. Poljoprivredni proizvođači mogu utakati u pogonske rezervoare poljoprivrednih mašina i posude za transport derivata nafte u maksimalnoj količini do 100 litara/ha, za površine upisane u Registru poljoprivrednih gazdinstava na dan stupanja na snagu ove uredbe i zasejane, odnosno zasađene površine obradivog poljoprivrednog zemljišta pod odgovarajućom biljnom kulturom do količina potrebnih za obradu, a najviše do 100 hektara.
Prema Pravilniku o uslovima, načinu i postupku za ostvarivanje prava na refakciju plaćene akcize na motorno gorivo koje se koristi za poljoprivredne svrhe („Službeni glasnik RS“, broj 115/2023) registrovani poljoprivredni proizvođači mogu ostvariti pravo na povraćaj dela plaćene akcize na gorivo do 100 litara po hektaru upisane u Registru i zasejane, odnosno zasađene površine obradivog poljoprivrednog zemljišta pod odgovarajućom biljnom kulturom do najviše 100 ha. 
Aktuelno:
Evropska industrija šećera suočava se sa jednom od najtežih kriza u poslednjih nekoliko decenija, a posledice su već vidljive. U više država članica najavljeno je zatvaranje najmanje pet šećerana, dok pojedini pogoni razmatraju potpunu obustavu prerade. Glavni problem predstavlja oštar pad cena šećera na evropskom tržištu, koje su u pojedinim zemljama pale ispod uvozne paritetne cene. Istovremeno, zalihe šećera nalaze se na veoma visokom nivou, što dodatno pritiska tržište i smanjuje prostor za oporavak sektora. Nakon nekoliko godina snažne proizvodnje i dobrih prinosa, tržište je prezasićeno, dok je potražnja oslabila usled promena u potrošačkim navikama, smanjene upotrebe šećera u prehrambenoj industriji i jače konkurencije iz uvoza. Iako bi zatvaranje proizvodnih kapaciteta trebalo da doprinese smanjenju ponude i stabilizaciji tržišta, u kratkom roku one znače gubitak radnih mesta i pad domaće proizvodnje. U više država članica već je najavljeno smanjenje površina pod ovom kulturom, raskid ugovora sa delom proizvođača, kao i niže otkupne cene za narednu sezonu. Time se dodatno smanjuje interes za proizvodnju šećerne repe, što može dovesti do dugoročnog strukturnog pada proizvodnje šećera u EU.
Očekuje se da će sporazum o slobodnoj trgovini između EU i Merkosura stupiti na privremenu primenu od juna, uprkos prigovoru Evropskom sudu pravde (Reuters). Brazilska investiciona banka BTG Pactual očekuje da će sektori šećera i etanola imati najviše koristi od sporazuma EU-Merkosur, ali sa ograničenim uticajem. Sporazum EU-Merkosur takođe ukida carine na kvotu od 180.000 tona šećera za Brazil. Pošiljke brazilskog šećera u Evropsku uniju premašile su ovu granicu. 
Međunarodni savet udruženja proizvođača pića (ICBA), koji predstavlja kompanije za bezalkoholna pića širom sveta, saopštio je da nedavni poziv Svetske zdravstvene organizacije (SZO) vladama da povećaju poreze na zaslađena pića umanjuje značaj mera za smanjenje šećera koje je usvojila industrija. ICBA tvrdi da više od decenije globalnih dokaza pokazuje da porezi na pića nisu smanjili gojaznost niti poboljšali zdravstvene ishode i da „oporezivanje nije među najefikasnijim merama za rešavanje ovih složenih pitanja“. Svakako, industrija pića nastaviće da unapređuje inovativna rešenja poput proširenja pristupa pićima sa niskim sadržajem šećera i bez šećera, podržava transparentno označavanje i poštovanje najviših standarda odgovornog marketinga.
Evropska komisija bi mogla da obustavi uvoz šećera bez carine kako bi ublažila pritisak na evropske proizvođače koji se suočavaju sa padom cena i povećanom konkurencijom (Reuters). Nije precizirano kada bi tačno takva obustava mogla da stupi na snagu. Režim olakšica za aktivnu preradu (IPR) omogućava kompanijama da uvoze šećer u EU bez carine i kvantitativnih ograničenja, pod uslovom da se šećer rafiniše ili preradi u prehrambene proizvode, a zatim ponovo izveze van EU. Međutim, objava je izazvala pomešane reakcije. Evropski lobi proizvođača šećerne repe CIBE snažno je podržao obustavu IPR-a, nazivajući potez neophodnim. Proizvođači kažu da je uvoz doprineo prekomernoj ponudi, što je dovelo cene šećera u EU na najniži nivo u najmanje tri godine. Istovremeno, kompanije za fermentaciju šećera, rafinerije šećera i udruženja potrošača šećera smatraju da je pad cena posledica prekomerne proizvodnje šećerne repe i pozvali su Evropsku komisiju da ne suspenduje režim aktivne prerade. Prema podacima Evropske komisije, uvoz sirovog šećera u EU u okviru režima aktivne prerade povećan je za 19% u poređenju sa prethodnom godinom, na 587 hiljada tona, od čega je 95% došlo iz Brazila. Uvoz belog šećera u okviru režima aktivne prerade u 2024/25. godini povećan je za 5% na 155.000 tona. Brazil je takođe bio glavni dobavljač (43%), a zatim Maroko, Egipat i Ukrajina, prema podacima Evropske komisije. Evropski proizvođači šećera takođe izražavaju zabrinutost zbog nelojalne konkurencije i potencijalnih posledica trgovinskog sporazuma sa južnoameričkim blokom Merkosur, posebno zbog mogućeg povećanja kvota za uvoz šećera.
Propisi o promenama i strožijim federalnim smernicama za ishranu mogli bi dodatno smanjiti potražnju za šećerom u SAD (Reuters). Predsednica i izvršna direktorka Udruženja za šećer, Kortni Gejn, izjavila je na USDA Outlook Forum-u 20. februara 2026. godine da bi standardi za školske obroke koji stupaju na snagu sledeće godine mogli zabraniti dodate šećere u obrocima u vrtićima i značajno ih ograničiti u drugim obrocima, smanjujući potražnju za preko 130.000 tona.

Nedeljni osvrt na tržište – Info Tim od 09.06.2026. do 13.03.2026. Za više Informacija morate biti registrovani lli ulogovani.

Obavezni ugovori između poljoprivrednog proizvođača i prerađivača ili otkupljivača

Organizacija za hranu i poljoprivredu UN (FAO) očekuje da će se u 2026. godini površina zasejane pšenice u Rusiji nastaviti smanjivati — poljoprivrednici biraju uljane kulture zbog njihove veće profitabilnosti. Kao rezultat toga, prema prognozama organizacije, proizvodnja pšenice u Rusiji u 2026. može umereno opasti u odnosu na 2025. Ukupno, FAO očekuje smanjenje svetske proizvodnje pšenice. Po ranim procenama, u 2026. ona može pasti za skoro 3% — na 810 miliona tona, iako će ova količina ostati iznad prosečnog nivoa u poslednjih pet godina. Smanjenje je povezano sa padom cena, što ograničava proširenje površina zasejavanja.

Ranije je „Agroinvestor“ pisao da u 2026. godini prvi put u istoriji Rusije površine pod suncokretom mogu prevazići površine pod jarom pšenicom. O tome je govorio generalni direktor Instituta za agrarnu tržišnu konjunkturu (IKAR) Dmitrij Riljko. Prema njegovim rečima, površine zasejavanja mogu iznositi preko 11 miliona hektara i 11 miliona hektara, respektivno. „Suncokret i dalje ostaje, kako se kaže, u trendu, smatra se da ne izneveri poljoprivrednike zbog svoje profitabilnosti i otpornosti na sušu. Pored toga, postoji veliki zahtev za njim od strane prerade. Očekujemo da će u nekim regionima ove godine biti rekordan setva ove kulture“, rekao je Riljko (citat po „Interfaksu“). Prema njegovoj proceni, ukupne površine pod uljanim kulturama ove godine mogu dostići rekord i približiti se 22 miliona hektara. Rast površina se naglo ubrzao nakon 2021. godine. Istovremeno, površine pod jarom pšenicom se smanjuju.

Zajedno, površine zasejavanja žitarica u 2026. mogu iznositi 43,25 miliona hektara, površina pod zimskim žitom procenjuje se na 17,86 miliona hektara, od kojih može biti očuvano i ubrano 16,85 miliona hektara, prema prognozi analitičke kompanije „ProZerno“. Iako su površine zasejavanja ove godine najniže od 2014, dinamika smanjenja će biti skromnija nego prošle godine u odnosu na 2024: oko 1% umesto 5,3%.

Rukovodilac Saveza uljanih kultura Mihail Malьcev ranije je rekao „Agroinvestoru“ da je izbor poljoprivrednika u korist uljanih kultura prirodna zamena manje profitabilnih kultura onim koje donose veću dobit. Jara pšenica ima manji prinos od zimske, i proizvodnja jare pšenice u uslovima tako niske profitabilnosti postaje sve manje interesantna poljoprivrednicima, ukazao je nezavisni ekspert agrarnog tržišta Aleksandar Korbut. Istovremeno, suncokret je za njih još uvek profitabilna i uobičajena agrokultura. Zbog toga, po mišljenju eksperta, prognoza IKAR-a o rastu površina pod suncokretom će se ostvariti. Verovatno će ove godine povećanje površina pokazati i repica, dodao je Korbut. „Cene soje sigurno gledaju nadole, ali situacija se može brzo promeniti: zbog događaja u Persijskom zalivu cene nafte rastu, a one podižu cene svih biljnih ulja“, rekao je ekspert.

Prema prognoznoj strukturi površina zasejavanja koju je pripremilo Ministarstvo poljoprivrede, površine poljoprivrednih kultura za rod 2026. iznosiće 83,04 miliona hektara uključujući nove regione, od čega jare kulture 55,8 miliona hektara. Jara i zimska pšenica u 2026. zauzeće 28,8 miliona hektara (26,8 miliona hektara u 2025), očekivani rod je 92,5 miliona tona pri prinosu od 32,2 c/ha. Setva uljanih očekuje se na površini od oko 22,4 miliona hektara (21,06 miliona hektara), ukupni rod 35,4 miliona tona. Uključujući i setvu suncokreta u Rusiji koja će, prema prognozi Ministarstva, porasti na skoro 12 miliona hektara (11 miliona hektara u 2025), a ukupni rod na 19,1 milion tona pri procenjenom prinosu od 16 c/ha. Površine pod sojom procenjuju se na 4,8 miliona hektara (4,7 miliona hektara), ukupni rod skoro 8,6 miliona tona pri prinosu od 17,8 c/ha. Površina setve jarog i zimskog repice prognozira se na 3,2 miliona hektara (2,9 miliona hektara), ukupni rod 5,8 miliona tona pri prinosu od 18,4 c/ha.

Dnevni osvrt na tržište – Info Tim 12.03.2026. Za više Informacija morate biti registrovani lli ulogovani.

Dnevni osvrt na tržište – Info Tim 11.03.2026. Za više Informacija morate biti registrovani lli ulogovani.

Dnevni osvrt na tržište – Info Tim 10.03.2026. Za više Informacija morate biti registrovani lli ulogovani.

Sukob na Bliskom istoku mogao bi da smanji potražnju za žitom u regionu, koji je ključna destinacija za ruske pošiljke žita. Međutim, ovaj potencijalni pad bi mogao da se preokrene na srednji rok, prema rečima Ksenije Bolomatove, izvršne direktorke Unije izvoznika i proizvođača žita. „Eskalacija sukoba stvara prvenstveno logističke rizike. Napadi na luke i brodove prete poremećajima u snabdevanju i višim cenama prevoza; obim posledica zavisiće od intenziteta i trajanja borbi“, citira Interfaks reči Bolomatove.

Prema njenim rečima, eskalaciju tenzija na Bliskom istoku tradicionalno prati rast cena nafte, što indirektno podržava cene žitarica. Ako je sukob kratkotrajan, tržište će verovatno biti ograničeno na period volatilnosti cena, nakon čega će se one stabilizovati usred rekordne globalne proizvodnje žitarica. U slučaju produženih neprijateljstava, više cene energije i troškovi logistike će se direktno preneti na tržište žitarica, smatra Bolomatova. 

Iranska kriza bi mogla da utiče na tržišta robe na svim nivoima, od đubriva do nafte i gasa, prema rečima Kirila Dmitrijeva, šefa Ruskog fonda za direktna ulaganja (RDIF). On očekuje nagli rast cena, što bi, prema UN, moglo dovesti do viših globalnih cena hrane. „Tržište đubriva, a samim tim i poljoprivredno tržište, u velikoj meri zavise od Ormuskog moreuza“, napisao je Dmitrijev na društvenoj mreži X (ranije Tviter, blokiran u Rusiji zbog širenja lažnih informacija). Takođe predviđa rast cena nafte na 100 dolara, nakon što je nafta marke Brent već dostigla 82,17 dolara po barelu. Dmitrijev procenjuje da će cena gasa – ključne sirovine za proizvodnju azotnih đubriva – nastaviti da raste i na kraju se udvostručiti. Cene su juče porasle za trećinu, prema podacima trgovanja u Londonu. 

Prema rečima Dmitrija Krasnova, generalnog direktora Centra za poljoprivredne kompetencije kompanije Reksoft Konsalting, glavni problem sa izgledima ruskog izvoza žitarica povezan je sa trenutnom konkurentnošću. „Sukob u zemljama Zaliva svakako bi mogao dovesti do viših troškova logistike i osiguranja, što ima veoma mali uticaj na cene FOB i ne stvara nikakve dodatne izglede za poboljšanje konkurentnosti ruske ponude“, rekao je on za Agroinvestor .Prema rečima Krasnova, ako se sukob produži (više od jednog meseca) i dovede do kontinuiranog rasta cena nafte, to će nesumnjivo uticati na cene proizvoda od ulja i masti, što će pozitivno uticati na prihode od izvoza.

Istovremeno, teško je modelirati dalji razvoj situacije sa ratom na Bliskom istoku, budući da on prevazilazi uobičajenu tržišnu neizvesnost i volatilnost: situacija sa potražnjom, kolaps logistike i teškoće sa plaćanjima sada su pod velikim znakom pitanja, kaže analitičar kompanije FG Finam.Aleksandar Potavin. „Trenutni vojni sukob na Bliskom istoku već je doveo do toga da ruski izvoznici žita obustave svoje isporuke Iranu preko Crnog i Kaspijskog mora, iako Iran ima velike potrebe za uvozom žita zbog loše žetve“, kaže on. Štaviše, rat je izazvao nagli porast troškova transporta i osiguranja, jer prevoznici, izvoznici i osiguravajuće kompanije nisu spremni da rizikuju isporuku tereta u ovaj problematični region. Štaviše, pored direktnih fizičkih rizika za transport tereta, postoje i rizici finansijske blokade, što onemogućava ili izuzetno otežava plaćanje isporučene robe.

„Sve ove teškoće primoravaju ruske poljoprivrednike da preorijentišu svoj izvoz na afričke zemlje i Aziju, gde je konkurencija žestoka. Stoga će ključ uspeha za poljoprivredne kompanije koje rade na izvoz biti sposobnost brzog restrukturiranja logistike i pronalaženja novih kupaca spremnih da plate uprkos sankcijama i novim ograničenjima“, prokomentarisao je Potavin za Agroinvestor.„Što se tiče isporuka mineralnih đubriva, njihove fizičke pošiljke iz luka na Baltičkom, Crnom moru i severozapadu nisu direktno zavisne od situacije u Ormuskom moreuzu“, kaže stručnjak. Štaviše, zaključuje on, cene đubriva na svetskom tržištu su porasle zbog blokade moreuza, stvarajući povoljno cenovno okruženje za ruske proizvođače.“

Ukrajinski izvoznici će morati da potraže alternativna tržišta za preko 11 miliona tona kukuruza van Evropske unije u drugoj polovini tržišne godine, prema podacima kompanije Spike Brokers.

Od oktobra, Ukrajina je izvezla 10,7 miliona tona kukuruza, što je manje od 11,5 miliona tona za isti period prošle sezone.

U februaru su glavni kupci ukrajinskog kukuruza ostali Turska — 920 hiljada tona, Španija — 492 hiljade tona, Italija — 365 hiljada tona, Holandija — 280 hiljada tona i Egipat — 236 hiljada tona.

Istovremeno, ukupan preostali izvozni potencijal Ukrajine za mart-septembar procenjuje se na približno 15 miliona tona.

Prema podacima kompanije Spike Brokers, ključno tržište za ukrajinski kukuruz tradicionalno je bila Evropska unija. U sezoni 2025/26, ukupan uvoz kukuruza u EU se prognozira na 18,8 miliona tona, što je skoro 2 miliona tona manje nego godinu dana ranije. Zaključno sa 1. martom, zemlje EU su već uvezle 11,8 miliona tona, što ostavlja oko 7 miliona tona potencijalne potražnje do kraja sezone.

Trenutno, struktura uvoza kukuruza u EU izgleda ovako: Ukrajina — 37%, SAD — 30%, Brazil — 26%. Pod povoljnim uslovima, udeo Ukrajine može porasti na oko 40%, ali čak i u tom slučaju, malo je verovatno da će potražnja iz EU do kraja juna preći 3 miliona tona.

„U takvim uslovima, ukrajinski izvoznici će morati da traže tržišta prodaje za više od 11 miliona tona kukuruza van EU, što povećava značaj mediteranskih, bliskoistočnih i severnoafričkih tržišta u drugoj polovini tržišne godine na pozadini rastuće geopolitičke nestabilnosti“, istakli su brokeri.

Tokom protekle nedelje, cene kukuruza na bazi CPT Odesa pale su sa 213 na 210 dolara po toni.