Ušli smo u novu godinu pa bi valjalo da malo osmotrimo kakve su prilike i šta nas očekuje. Danas ćemo se pozabaviti analizom pšenice.
U 2022.g je pšenica požnjevena na 630.000 ha sa prosečnim prinosom od 5.000 kg/ha, a ukupnim rodom od 3,1 milion tona. Zalihe iz prethodne godine su bile na nivou od 200.000 tona što ukupno predstavlja 3.3 miliona tona. Standardna potrošnja u Srbiji je oko 1.8 miliona tona, za izvoz ostaje oko 1.5 miliona tona. Od avgusta meseca pa do kraja 2022.g. smo ukupno izvezli oko 350.000 tona pšenice. Dakle do novog roda nam ostaje preko milion tona pšenice za izvoz. Negativna činjenica da je pad cene pšenice u svetu prisutan i da će neminovno uticati na cene u Srbiji. Zemlje gde najviše izvozimo žitarice su Rumunija, tačnije crnomorska luka Konstanca i Italija. Poslednja cena pšenice u Konstanci je iznosila 290$/t, što u dinarima iznosi nepunih 32 dinara/kg. Ako uračunamo troškove transporta do naših luka na Dunavu, troškove pretovara, transporta do Konstance i zaradu izvoznika vidimo da će cena još neko vreme biti u opadanju. Ono što u budućem periodu može poremetiti svetsko tržište je eventualna ponovna blokada crnomorskih luka, naime sporazum koji je u novembru sklopljen ističe sredinom marta pa ukoliko se ne produži može se očekivati poremećaj tržišta i skok cena žitarica.
Ovakve situacije nam pokazuju koliko je značajna domaća potrošnja jer da je ona veća, cenu bi diktirao uvoz što nedvosmisleno ukazuje na više cene za najmanje 50 evra po toni
U 2022/23 je zasejano oko 30.000ha više pšenice nego prethodne, a procena je oko 660.000 ha, daleko je žetva da bi smo sada vršili procene roda, ali blaga zima je pogodovala usevima. Pojeftinjenje azotnih đubriva je još jedan element koji može doprineti boljem rodu u 2023.godini
Kao što smo do sada videli da svetsko tržište ima veliki uticaj na formiranje cena u Srbiji ostaje nam da vam poželimo dobar rod i pametne odluke kako bi vam godina bila uspešnija. Na fotografiji je tabelarni prikaz trenutnih cena pšenice u svetskim lukama