Kao odgovor na carine koje je uveo predsednik Tramp, Evropska komisija je u sredu saopštila da će do 1. aprila uvesti sopstveni paket carina na uvoz robe iz Sjedinjenih Država.
„Na tarife do 25% na čelik i aluminijum iz EU koje je uvela američka administracija, a koje će uticati na oko 5% celokupnog izvoza EU u SAD u vrednosti od 28 milijardi dolara, mi odgovaramo kontramerama vrednim 26 milijardi evra da zaštitimo evropska preduzeća, radnike i potrošače od uticaja neopravdanih trgovinskih ograničenja“, rekao je Lederrs protiv predsednika Evropske komisije.
"Uvek smo otvoreni za pregovore i uvereni smo da u svetu punom geopolitičke i ekonomske neizvesnosti nije u našem zajedničkom interesu da opterećujemo naše privrede carinama. Stoga obezbeđujemo da ukupni trošak mera EU bude u skladu sa cenom trgovine povećanom novim američkim carinama", dodala je fon der Lajen.
Carine EU biće uvedene na čelik i aluminijum u fizičkom smislu, tekstil, kožnu galanteriju, kućne aparate, kućne alate, plastiku i drvo, a takođe će uticati na poljoprivredne proizvode, uključujući živinu, govedinu, neke morske plodove, orašaste plodove, jaja, šećer i povrće.
Predsednik EK je naveo da će protivmere EU stupiti na snagu u dve faze: prethodne mere biće vraćene od 1. aprila, a preostale mere će stupiti na snagu 13. aprila.
Predsednik Saveta EU Antonio Kosta pozvao je na deeskalaciju situacije i predložio da EU i SAD pronađu kompromis za rešavanje ovog pitanja.
„U svetu ima dovoljno ratova koje treba da zaustavimo, tako da ne treba da pravimo trgovinski rat”, rekao je Kosta na konferenciji za novinare sa Šolcom, gde je takođe rekao da bi svaki odgovor Evropske komisije bio „proporcionalan”.
U međuvremenu, američki trgovinski predstavnik Džejmison Grir rekao je da mere koje je najavila EU „ne odražavaju stvarnost i potpuno ignorišu imperative američke nacionalne bezbednosti i, zaista, međunarodne bezbednosti“.
Do sada, žitarice i uljarice iz SAD nisu bile predmet carina, ali ako Tramp 2. aprila primeni obećane carine od 25 odsto na svu robu EU, EK će uvesti carine na svu američku robu, što će negativno uticati na isporuke kukuruza i soje u SAD.
Preliminarna procena štete poljoprivrednih preduzeća u Kurskoj oblasti zbog vojnih dejstava iznosi 85 milijardi rubalja. O tome je na završnoj sednici Ministarstva poljoprivrede govorio v.d. guvernera regiona Aleksej Smirnov, koji je pobedio na nedavnim izborima. Ove godine, uprkos nepovoljnim vremenskim uslovima – mrazu i suši – preduzete su sveobuhvatne mere za povećanje proizvodnje poljoprivrednih proizvoda, ali je režim kontraterorističkih operacija uveden u avgustu značajno uticao na ekonomiju regiona i poljoprivredni sektor, naveo je on.
„Prema preliminarnim informacijama, u osam pograničnih oblasti oštećena su 94 preduzeća, a procenjena šteta iznosi deset milijardi rubalja, i raste,“ istakao je Smirnov. „U biljnoj proizvodnji neće biti završeni žetveni radovi na površini od 160 hiljada hektara. Kao rezultat, bruto proizvodnja žitarica će se smanjiti za 1,5 miliona tona, uljarica za 500 hiljada tona, a šećerne repe za 700 hiljada tona.“ Prema njegovoj prezentaciji, ove godine bi prinos žitarica u regionu mogao iznositi 4 miliona tona u poređenju sa 5,5 miliona tona u 2023. godini, uljarica 900 hiljada tona (1,4 miliona tona), a šećerne repe 4,5 miliona tona (5,2 miliona tona). Proizvodnja šećera mogla bi se smanjiti za 25 hiljada tona, na 500 hiljada tona. V.d. guvernera je takođe dodao da je poljoprivredna mehanizacija preduzeća u pograničnim oblastima oštećena ili odvezena izvan Rusije, a u skladištima je ostalo više od 300 hiljada tona žitarica.
Takođe, značajnu štetu pretrpeo je i stočarski sektor. Potvrđena je smrt 352 hiljade grla stoke, uključujući više od 300 hiljada svinja i 26 hiljada grla goveda, naveo je Smirnov. „Ovo će do kraja godine dovesti do smanjenja ukupne proizvodnje mesa za 85 hiljada tona, a mleka za 71 hiljadu tona,“ precizirao je on. Prema prezentaciji, ukupna proizvodnja mesa u Kurskoj oblasti ove godine mogla bi iznositi 605 hiljada tona, a mleka 394 hiljade tona. Ukupna proizvodnja poljoprivrednih proizvoda smanjiće se za procenjenih 95 milijardi rubalja, na 419 milijardi rubalja, dok će regionalni budžet biti uskraćen za 1,4 milijarde rubalja.
Smirnov je naveo da su u procenu štete već uključeni Rosreestr, Rosstat, Centralna banka i brojna ministarstva i agencije. Tokom svog obraćanja, zatražio je da se u ovu procenu uključe i zaposleni Ministarstva poljoprivrede. Pored toga, guverner je naglasio da je u trenutnim uslovima neophodno podržati preduzeća: produžiti rokove za povoljne kredite ili ih otpisati proizvođačima čija proizvodnja ne može biti obnovljena.
Potrebno je pružiti im poreske olakšice, nadoknaditi plate zaposlenima u preduzećima koja su bila primorana da obustave rad, nadoknaditi nastalu štetu, kao i osloboditi region od kaznenih sankcija zbog neispunjavanja rezultata predviđenih sporazumima. Važno je i dati prioritet regionu u učešću u programima i nacionalnim projektima federalnih agencija za razvoj teritorija. Uprkos svim izazovima, region ima potencijal za razvoj, a privlačenje novih investicija bi bilo olakšano priznanjem celokupne teritorije kao slobodne ekonomske zone, dodao je Smirnov.
_2076034353.jpg)