AKTUELNOSTI

Otkupne cene kukuruza u Ukrajini ove nedelje su porasle na nivo cena stočne pšenice usled ograničene ponude proizvođača i predviđanja smanjene žetve.

Od ponedeljka su izvozne cene kukuruza za isporuku u crnomorske luke porasle za 3-5 USD/t na 180-185 USD/t ili 8.350-8.500 UAH/t, dok trgovci već nude 188-189 USD/t za isporuku u decembru.

U TG 2023/24, glavni kupci ukrajinskog kukuruza bili su Španija, Kina i Egipat. Ali ove godine je žetva kukuruza u EU, posebno u Španiji, nešto bolja, što će dovesti do smanjenja uvoza. Međutim, potražnja za ukrajinskim kukuruzom će ostati visoka na pozadini prognoza o smanjenju izvoza iz Ukrajine za 30% i smanjenju žetve kukuruza u Ruskoj Federaciji.

Trenutno se ukrajinski kukuruz na bazi SPT-porta trguje za 20 dolara/t više od decembarskih fjučersa u Čikagu, što ograničava dalji rast njegovih cena. Osim toga, SAD planiraju da ove godine uberu skoro rekordan rod kukuruza.

Decembarski fjučersi na kukuruz u Čikagu tokom nedelje su pali za 2% na 159,4 USD/t (+1% za mesec) u iščekivanju ažurirane prognoze USDA, koja će biti objavljena 12. septembra.

U TG 2024/25 (od 8. septembra) EU je povećala uvoz kukuruza za 20% na 3,85 miliona tona u odnosu na prethodnu sezonu, od čega je 2,3 miliona tona ili 60% isporučeno iz Ukrajine. Glavni uvoznici ove sezone bili su Španija (1,28 miliona tona) i Holandija (788 hiljada tona).

Novembarski fjučersi kukuruza na pariskoj berzi pali su za 0,5% tokom nedelje na 202,75 evra/t ili 223,4 dolara/t (što odgovara prošlomesečnom nivou), ne reagujući na prognoze smanjene žetve u EU i visoke stope uvoza na početku sezone.

Trgovci očekuju niže prognoze za globalnu proizvodnju kukuruza i zalihe u novom izveštaju USDA koji će podržati kotacije.

Suvo i toplo vreme u Brazilu odlaže setvu kukuruza prve žetve i soje, pa bi, na osnovu rezultata setve, berzanske kotacije kukuruza u oktobru - novembru mogle ponovo da rastu.

Za ceo tekst morate biti ulogovani

Američki usev 2024. je u fazi sazrevanja. U ovoj fazi, nedostatak padavina i toplota imaju mali ili nikakav uticaj na produktivnost. Stoga je teško uticati na proizvodnju da bi se preokrenuo trenutni scenario cena. Međutim, pokazatelji kao što su cene pšenice i nafte i niža brazilska konkurentnost u izvozu kukuruza mogu pomoći Čikagu da izbegne dalji pritisak na cene, čak i kada se žetva približava.

Dok se čeka početak berbe u SAD sredinom septembra, tržište pokušava da pronađe faktore da ukloni cene iz istorijske prosečne referentne vrednosti od 3,70 USD/4,00 USD/bušel na CBOT-u. Jedan od indikatora koji utvrđuju ovo očekivanje je nedeljni izvoz. Avgust je završio sa dobrim brojem nedeljnih prodaja novog useva, 1,5 miliona tona. Ova akumulacija dobre nedeljne prodaje od sada pa nadalje može, ali ne mora da promeni prognozu USDA za novu poslovnu godinu u izvozu, koji je trenutno projektovan na 58 miliona tona.

Neki faktori trenutno pomažu prodaji u SAD, kao što su:

– Ukrajina u ovom trenutku ima određenih poteškoća u izvozu svoje proizvodnje zbog velike količine pšenice koja se otprema kroz ograničene lokalne luke;

– američki kukuruz je veoma konkurentan po niskim cenama ili istorijskom proseku, i to privlači uvoznike na svoje tržište;

– Argentina je već preuzela najveći obim obaveza za 2024. i nema mnogo raspoloživosti do te mere da se takmiči sa jeftinijim američkim kukuruzom;

– Brazil, kao što smo već istakli, ima kukuruz koji je skuplji od američkog za najmanje 20 dolara po toni. Međutim, i dalje služi nekim preferiranim tržištima koja su i dalje spremna da plate više za brazilski kukuruz. Međutim, neki veliki kupci, kao što je Japan, na primer, imaju tendenciju da se od sada odluče za poreklo iz SAD zbog ove razlike u ceni. Stoga, Brazil i dalje održava redovan obim prodaje, znatno ispod 2023. godine, a SAD povećavaju obim zbog konkurentnih cena;

 – Konačno, depresijacija dolara ima tendenciju da od sada pomaže američkom izvozu. U ovom okruženju, međunarodnom tržištu kukuruza su potrebne nove činjenice kako bi se pokušalo vratiti iznad 4,00 USD/bušel. Cena nafte, koja utiče na cene etanola, nivo pšenice u Crnom moru nakon žetve u regionu i rod u Južnoj Americi su varijable koje će takođe doneti izvesnu volatilnost na tržištima od sada.

Za ceo tekst morate biti ulogovani

I dalje se bore nakon intenzivnog toplotnog talasa, neki farmeri se plaše gubitka do 90% svih svojih useva.

Rumunija pati od posledica jednog od najgorih toplotnih talasa u istoriji zemlje.

U julu su temperature premašile 40°C i ta ekstremna vrućina i dalje izaziva probleme mnogim, ne samo poljoprivrednicima, posebno onima koji uzgajaju suncokret i kukuruz.

Julski toplotni talas uništio je većinu useva mnogih poljoprivrednika. Sada kažu da očekuju gubitke od oko 90%.

„Ako u jednoj dobroj godini, recimo, napravimo negde oko 2500-3000 kilograma po hektaru, ove godine se nadamo da ćemo dostići 1000 kilograma, mada, prema onome što vidimo ovde, to sigurno nećemo dostići“, Dumitru Bita, poljoprivrednik iz sela Kastranova, rečeno je za Euronevs.

Njegovo selo je u okrugu Dolj, Oltenija, na jugu Rumunije.

Poljoprivrednici u Olteniji bili su prinuđeni da počnu sa žetvom suncokreta tri nedelje ranije nego prethodnih godina.

Biljke se više ne mogu ostavljati na njivama jer se suše zbog suše. U stvari, neki farmeri su videli da su njihovi usevi potpuno ugroženi.

„To je katastrofa. Nije padala kiša... Ne znam ni da li ću moći da pokrijem troškove“, kaže farmer Julian Groza iz sela Leu u Dolju.

Prema podacima poljoprivrednih vlasti, oko 65% svih useva suncokreta u Doljskom okrugu je pogođeno sušom.

Rumunska Nacionalna meteorološka uprava sada upozorava da će teška i ekstremna suša i dalje trajati.

„Približno 300 prijava je registrovano u vezi sa nedaćama useva za cveće i kukuruz“, objasnila je Adela Apostu iz Odeljenja za poljoprivredu. „Pogođeni su usevi, ljudi su nezadovoljni postojećom situacijom i još uvek podnose prijave.

Do razaranja dolazi pošto je tekući toplotni talas u Rumuniji doveo do jake suše u nekim delovima zemlje, u kojoj su mnoga jezera presušila, a bezbrojni usevi su umrli ili oštećeni.

U južnom okrugu Galati u zemlji nije padala kiša tri meseca, zbog čega je jezero Talabaska gotovo u potpunosti lišeno vode.

U julu je rumunski ministar poljoprivrede Florin Barbu najavio da će poljoprivrednici dobiti nadoknadu između 200 i 250 evra po hektaru oštećenih useva.

Rumunska nacionalna novinska agencija Agerpres izvestila je da se ukupna procenjena sredstva za kompenzaciju zbog suše kreću od 500 miliona do 600 miliona evra.

Oni su takođe otkrili da vlada planira da zatraži finansijsku podršku od Evropske komisije za pomoć pogođenim poljoprivrednim sektorima.

Takođe se ulažu napori da se pomogne u ublažavanju finansijskog pritiska za poljoprivredna preduzeća, uključujući potencijalne mere za odlaganje otplate kredita.

Uslovi za kukuruz i soju u SAD su mnogo bolji nego prošle godine. Za više informacija morate biti ulogovani

UGA snizila prognozu useva u Ukrajini za 2024. na 71,8 miliona tona žitarica i uljarica. Za detaljnije informacije morate biti ulogovani

Tokom sedmice, otkupna cena kukuruza u lukama Ukrajine je porasla usred velike tražnje uvoznika, nedostatka ponude od proizvođača, malih zaliha za prenos i julskog toplotnog talasa, koji je negativno uticao na formiranje kasnog roda.

Od ponedeljka, cena tražnje za kukuruz je porasla za 13-17 $/t na 170-181 $/t CPT port.

Prema podacima Ukrajinskog hidrometeorološkog centra, agrometeorološki uslovi u Ukrajini bili su nepovoljni za formiranje kasnih useva, pošto je 30-50% površine sa usevom bilo pokriveno sušom. U sadašnjoj fazi razvoja, kukuruz je najpodložniji visokim temperaturama, jer zahteva maksimalnu vlagu tokom cvetanja. U mnogim oblastima, usled smanjenja produktivnih rezervi vlage na kritični nivo i toplotnog stresa, dolazi do stalnog venuća i potpunog prestanka rasta, požutenja i sušenja listova, stabljika, a ponegde i biljaka. Toplota steriliše polen, pogoršava oprašivanje biljaka i dovodi do stvaranja dodatnog zrna na klipu, što će na kraju smanjiti prinose kukuruza.

Padavine prošle nedelje spustile su temperaturu na normalu i neznatno poboljšale stanje useva, ali su na jugoistoku biljke veoma oštećene. Niže prognoze žetve kukuruza u Ukrajini i Rusiji podržavaju cene za novi usev, ali je njihov rast ograničen niskim cenama stočne pšenice i kukuruza u Čikagu.

Prema prognozi lokalnih agencija, Ukrajina će ove godine ubrati 24 miliona tona kukuruza, što je 21 odsto manje u odnosu na prošlogodišnji rod.

Ruska agencija ICAR snizila je prognozu za žetvu ruskog kukuruza za 3 miliona tona na 14 miliona tona (17 miliona tona prošle godine) zbog vrućina u Južnom i Centralnom okrugu. Stručnjaci SovEcon-a snizili su prognozu proizvodnje kukuruza u Rusiji sa 14,6 na 13,4 miliona tona.

U tom kontekstu, terminske cene za isporuke kukuruza crnomorskim lukama u septembru-novembru porasle su za 10-15 USD/t na 170-180 USD/t, što odgovara nivou cena stočne pšenice.

Prema podacima Državne carinske službe, Ukrajina je u 2024/25 MG (od 24. jula) izvezla 1,39 miliona tona kukuruza (915 hiljada tona u istom periodu prošle godine).

Decembarski fjučersi na kukuruz u Čikagu za nedelju su porasli za samo 1,5% na 164,5 $/t, ne reagujući na prognoze smanjene žetve u EU, Ukrajini i Rusiji, jer vreme u Sjedinjenim Državama doprinosi formiranju dobrog žetva.

Agencija MARS snizila je prognozu prinosa kukuruza u EU sa 7,55 na 7,24 t/ha, što će biti 2% ispod petogodišnjeg proseka od 7,35 t/ha.

Avgustovske fjučerse na kukuruz u Parizu tokom nedelje porasle su 3,9% na 220,5 €/t ili 239 $/t, što će podržati cene crnomorskog kukuruza.

Prema Konabu, u Brazilu je od 21. jula drugi usev kukuruza požnjeven na 79,6 odsto površina (lane 47,9 odsto), ali su kiše odložile žetvu.

Narednih meseci na svetskom tržištu će dominirati kukuruz iz Argentine i Brazila, ali će u septembru porasti potražnja za crnomorskim kukuruzom, što će dovesti do poskupljenja.

Očekuje se da će Rumunija pretrpjeti značajne gubitke u usevima kukuruza i suncokreta zbog teških uslova suše koja pogađa skoro dva miliona hektara.

Prema rečima ministra poljoprivrede Florina Barbua, poljoprivrednici će dobiti odštetu između 200 i 250 evra po hektaru za oštećene useve. Ukupna procenjena sredstva za kompenzaciju zbog suše kreću se od 500 miliona evra do 600 miliona evra, navodi Agerpres.

Pored toga, vlada planira da zatraži finansijsku podršku od Evropske komisije za pomoć pogođenim poljoprivrednim sektorima. Takođe se ulažu napori da se ublaži finansijski pritisak na poljoprivredna preduzeća, uključujući potencijalne mere za odlaganje otplate kredita.

U međuvremenu, rod pšenice u Rumuniji za ovu godinu se procenjuje na 7 miliona tona, uz samo male gubitke zbog suše.

Rumunija je drugi po veličini evropski izvoznik žitarica posle Francuske. Njen izvoz žitarica je porastao za preko 30% u komercijalnoj godini 2023/2024.

Rumunski farmeri i trgovci izvezli su više od 10,6 miliona tona žitarica, u odnosu na 8,1 milion tona prethodne godine, prenosi Economica.net.

Zemlja vodi u izvozu kukuruza sa 2,7 miliona tona od 3,9 miliona tona u EU. Rumunija je takođe drugi po veličini izvoznik obične pšenice, sa izvozom od 36,9% na 6,3 miliona tona.