AKTUELNOSTI

Uzimajući u obzir optimalne vremenske uslove, očekuje se da će brazilska žetva žitarica u tržišnoj godini 2024-25. porasti za 8% u odnosu na prethodnu godinu, prema nedavno objavljenoj prognozi Nacionalne kompanije za snabdevanje (Conab). Projektovala je rekordnu proizvodnju od 322,3 miliona tona.

Pored toga, ukupna zasejana površina se procenjuje na 81,4 miliona hektara, što je projektovano povećanje od skoro 2% u poređenju sa 2023-24.

Očekuje se da će proizvodnja soje dostići 166,3 miliona tona, što je skoro 19 miliona tona više u odnosu na prethodnu žetvu. Sa oporavkom žetve soje za ovaj ciklus, Conab predviđa povećanje izvoza u 2024-25, dostižući 105,4 miliona tona. Izvoz sojine sačme je vezan na 22 miliona tona, dok se predviđa da će biti isporučeno 1,4 miliona tona sojinog ulja.

Conab takođe očekuje rekordnu žetvu kukuruza, sa povećanjem proizvodnje za 3% tokom 2023-24. na 119,6 miliona tona. Rečeno je da će značajno povećanje prinosa nadoknaditi smanjenje zasejanih površine od 6,4% u prvoj žetvi. Setva druge i treće žetve žitarica počeće ovog meseca, odnosno u aprilu.

Predviđa se da će izvoz kukuruza opasti za 4,5 miliona tona od 2023-24. na 34 miliona, rekao je Conab.

„Sa povećanjem proizvodnje, zalihe će se oporaviti i zatvoriti na 3,5 miliona tona, garantujući domaće snabdevanje, posebno za sektor životinjskih proteina“, rekao je Konab.

Predviđa se da će površine pirinča porasti za 8,5% u 2024-25. godini na 1,75 miliona hektara, dok se proizvodnja povećava za 13% na skoro 12 miliona tona, rekao je Konab.

Predviđena je niža proizvodnja pšenice od 7,89 miliona tona, 2,6% ispod prošlogodišnje žetve, uglavnom uzrokovana smanjenjem površine za setvu od 14,2% u državama južnog regiona, u kombinaciji sa nepovoljnim vremenom tokom ciklusa useva u Parani i na jugoistoku centralno-zapadne regije.

Ukrajina je 2024. izvezla 14,06 miliona tona kukuruza u Evropsku uniju. To je za 1,2 miliona tona manje nego 2023. godine. Ovo je saopštio Taras Kačka, zamenik ministra ekonomije i trgovinski predstavnik Ukrajine.

„Ali EU je i dalje naše ključno tržište kukuruza – 49,2% našeg izvoza ide tamo. Isto važi i za pšenicu. Izvezli smo 7,3 miliona tona 2024. godine, 0,9 miliona manje. Ali to je i dalje 34 odsto našeg ukupnog izvoza pšenice i mnogo puta više nego što smo izvezli pre rata (+- milion tona)“, rekao je on.

Takođe, zbog ograničenja, Ukrajina je EU prodala 51% manje šećera nego 2023. – 195 miliona dolara manje. Istovremeno, ukupan izvoz ukrajinskog šećera porastao je za 45 odsto i dostigao 749 hiljada tona, od čega je samo 303 hiljade tona otišlo u EU.

„Najilustrativniji podatak je smanjenje izvoza semena suncokreta za 76%. Prošle godine smo u EU izvezli samo 181 hiljadu tona semena suncokreta. Ali izvoz suncokretovog ulja je porastao za 13%. A sa vrednošću od 2,87 milijardi dolara, ovaj proizvod je broj 1 u našem izvozu u EU. Istovremeno, EU čini 59 odsto našeg ukupnog izvoza suncokretovog ulja“, dodao je Kačka.

Zahvaljujući klimatskim uslovima i duplim žetvama godišnje, brazilski farmeri su u pobedničkoj poziciji i dosledno proširuju svoje površine. Ovo se navodi u izveštaju Nacionalne kompanije za snabdevanje (Conab), objavljenom 12. decembra.

Conab predviđa rekordnu proizvodnju žitarica od 322,4 miliona tona, što je povećanje od 8,2% u odnosu na TH 2023/24.

U kompaniji procenjuju da će ove sezone biti zasejano 81,39 miliona hektara, a ako se uzmu u obzir svi proizvodni ciklusi u godini, to odgovara povećanju od 1,45 miliona hektara u odnosu na prethodnu sezonu.

„Kiše koje su došle imale su pozitivan uticaj na useve u glavnim državama proizvođačima. Na nekim mestima smo imali kratke periode bez kiše, ali ne tako dugu sušu da bi uticala na procenu novog rekorda u proizvodnji žitarica u Brazilu“, rekao je Edegar Preto, predsednik Konaba.

Setva soje ulazi u završnu fazu, a ove nedelje je stopa setve dostigla 94,1% od 47,37 miliona hektara dodeljenih za uljarice, prema Conab-ovom izveštaju o napretku žetve, pošto su vremenske prilike pogodovale setvi i klijanju u većini zemalja proizvođača. U nekim regionima Mato Groso do Sul, Parana, Piaui, Tocantins i Maranhao zabeleženi su kratki periodi bez kiše. Uprkos tome, vremenski uslovi su povoljni, a očekuje se da će proizvodnja dostići 166,21 miliona tona, što je povećanje od 12,5% u odnosu na isti period prošle godine, navodi Conab.

Sa povećanjem površine za pirinač od 9,8%, koja se procenjuje na 1,77 miliona hektara, usev napreduje i dostigao je 86,6%. Prema Conab studiji, očekuje se povećanje zasada pirinča i na suvom i na navodnjavanom zemljištu, a proizvodnja se procenjuje na 12,1 milion tona.

Proizvodnja kukuruza je predviđena na 119,63 miliona tona, što je 3,4% više u odnosu na prethodnu žetvu, navodi Conab. Očekuje se da će proizvodnja u prvom ciklusu žetve dostići 22,61 miliona tona. Setva prvog ciklusa žetve je završena 70% uz povoljne vremenske uslove u glavnim proizvodnim regionima.

Žetva ozimih useva 2024. godine je pri kraju, saopštila je kompanija. Predviđena je proizvodnja pšenice od 8,06 miliona tona, što je za 0,4% manje u odnosu na prethodnu žetvu. Ovaj pad proizvodnje je uglavnom bio posledica smanjenja površine od 14,1% u južnim državama regiona, koje čine 85,4% proizvodnje pšenice u Brazilu.

Količina kukuruza koji se koristi za proizvodnju etanola u Brazilu nastavlja da raste brzim tempom. Tokom uvodnog panela petog izdanja Tehničkog sastanka kukuruza održanog u gradu Kujaba, Mato Groso 28. i 29. novembra, finansijski direktor Mato Groso istraživačke fondacije za podršku i istraživanje (Fundacao MT) procenio je da će 30 miliona tona Brazilski kukuruz bi se koristio za proizvodnju etanola 2025. To bi iznosilo približno 25% Ukupna proizvodnja kukuruza u Brazilu.

Visoka produktivnost kukuruza u Mato Grosu omogućila je državi da postane centar proizvodnje kukuruznog etanola u Brazilu. Prema Institutu za ekonomiku poljoprivrede Mato Groso (Imea), država je proizvela rekordnih 43,8 miliona tona kukuruza u 2023/24. godini, što je predstavljalo 38% ukupne brazilske proizvodnje kukuruza.

Kompanije za proizvodnju biogoriva u Mato Grosu nastavljaju da ulažu velika sredstva u ovaj sektor. Kompanija ALD Bioenergia Deciolandia najavila je ulaganje od 1 milijarde R$ kako bi utrostručila svoju proizvodnju etanola u državi do 2026. Komercijalni direktor FS je takođe najavio nastavak ulaganja u proširenje svojih operacija etanola od kukuruza u državi.

Imea procenjuje da će proizvodnja etanola u Mato Grosu porasti za 10% u 2024/25. godini, pri čemu će kukuruz činiti većinu ovog obima. Očekuje se da će etanol iz kukuruza činiti oko 22% brazilske proizvodnje etanola 2025.

Analitičari koji su govorili na nedavnom vebinaru o izgledima tržišta GrainFok-a sigurno su ostavili svoje ružičaste naočare u fioci kod kuće.

Njihova procena tržišta žitarica i uljarica u 2024-25 je sumorna.

Dan Basse, predsednik kompanije AgResource, smatra da su tržišni maksimumi već na pragu useva 2024. On veruje da se fjučersi na soju vraćaju ispod 9 dolara po bušelu, dok će kukuruz pasti ispod 4 dolara kako godina bude napredovala.

„Žao mi je što to kažem“, rekao je uzgajivačima koji su prisustvovali vebinaru GrainFok-a.

Američko ministarstvo poljoprivrede predviđa da će Brazil ove godine proizvesti 169 miliona tona soje i 127 miliona tona kukuruza. To je glavni razlog zbog kojeg očekuje da će cene ponovo pasti naniže nakon američkog Dana zahvalnosti krajem novembra.

Ne pomaže ni to što brazilska depresijacija reala daje njihovim farmerima prednost u odnosu na američke proizvođače na izvoznim tržištima.

Base veruje da je jedini način da se održi miting ako se u Južnoj Americi razvije ozbiljan vremenski problem pre sredine januara.

Glavni tržišni analitičar GrainFok-a Ranulf Glanville rekao je da će, ako Južna Amerika bude blizu ispunjenja očekivanja USDA, „baciti medveđi otisak“ na tržišta žitarica i uljarica.

Sadnja je već počela u Brazilu. On smatra da bi kanadskim farmerima bilo dobro da prate uslove useva u tom regionu sveta u januaru i februaru.

„Ono što se dešava dolec(Južna Amerika) značajno je za cene  i profitabilnost u Kanadi i Sjedinjenim Državama“, rekao je on.

Base je takođe zabrinut zbog faktora Donalda Trampa. Novoizabrani predsednik SAD biće „remetilac“ na poljoprivrednim tržištima.

„On će izaći sa carinama i izaći će zamahujući, što će zaista pokvariti tkivo poljoprivrede u SAD“

Bass očekuje da će Tramp udariti Kinu uvoznim carinama u rasponu od 30 do 60 odsto na širok spektar proizvoda. Kina će verovatno odgovoriti sopstvenim carinama, uključujući carine na američku soju, što neće pomoći izgledima cena za taj usev.

Kina je „nagomilala“ uvoz soje u iščekivanju trgovinskog rata, tako da će kupovine u 2024-25. verovatno biti niže nego što su bile u poslednjih nekoliko godina, bez obzira na to da li će izbiti trgovinski rat.

Base je već bio nervozan zbog kineske potražnje za žitaricama i uljaricama zbog starenja stanovništva zemlje, što znači opadanje kalorijskog unosa.

On se plaši da će se zemlja vratiti na svoju raniju naviku da ne ispunjava svoje obaveze Svetske trgovinske organizacije da kupuje sedam miliona tona kukuruza i devet miliona tona pšenice godišnje.

Drugi glavni tržišni analitičar kompanije GrainFok, Nil Taunsend, slaže se da će Tramp biti Ks-faktor u 2024-25. On može da vidi kako SAD ulaze u trgovinske sporove sa svim zemljama BRIK-a, a poljoprivreda je često meta odmazde.

Njegova zabrinutost je da su farmeri u SAD i Evropskoj uniji bolje opremljeni da se nose sa trgovinskim ratovima od uzgajivača u Kanadi i Australiji jer njihove vlade imaju dublje džepove da ih podrže.

Rat u Ukrajini je još jedna dugotrajna zabrinutost na tržištu žitarica.

Bass procenjuje da postoji možda pet odsto premija za ratni rizik ugrađena u cene žitarica. Nije mnogo jer i Rusija i Ukrajina još uvek agresivno izvoze robu.

On smatra da postoji 75 odsto šanse da će se rat završiti 2025. godine, što će podstaći Ukrajinu da proizvodi i izvozi više žitarica jer će joj očajnički trebati devize za obnovu.

„Uz to, postojaće ovaj medveđi ukus koji dolazi iz Crnog mora“, rekao je Base.

Taunsenda više brine Rusija, gde vlada polako preuzima trgovinu pšenicom i utiče na svetske cene pšenice. Rusija je imala loš urod 2024. i on misli da je malo verovatno da će se taj učinak ponoviti 2025.

Base je upitan o pokretačima potražnje koji bi mogli preokrenuti stvari.

„Stalno ih tražim i pokušavam da ih pronađem“, rekao je.

Zelena goriva su moguća, ali on sumnja da će dobro proći pod Trampovom administracijom, koja bi mogla ukinuti Zakon o smanjenju inflacije prethodne administracije i njene programe za povećanje potrošnje biogoriva.

Bas veruje da će jedini pobednici u 2024-25. biti proizvođači stoke i biogoriva koji imaju koristi od jeftinih cena žitarica.

Glanvil je rekao da bi drugi pobednici mogli da budu farmeri sa raznovrsnim rotacijama koji uzgajaju useve poput lana i pasulja kojima se ne trguje na berzi.

Taunsend se zapitao da li bi Meksiko mogao biti svetla tačka na strani potražnje. Bas ne misli tako jer zemlja snažno pomera levo od političkog spektra.

Meksički pezos je pao za oko 20 odsto otkako je Klaudija Šejnbaum, naučnik za životnu sredinu, izabrana za predsednika 2. juna.

Meksiko je najveći američki poljoprivredni kupac, ali to bi se moglo promeniti pod Trampovom administracijom. Bas se pita da li bi trgovinski rat mogao da izbije oko pitanja imigracije i da bi se dva lidera mogla sukobiti oko svojih dijametralno suprotnih političkih uverenja.

Meksička ekonomija bi mogla da propadne po tom scenariju, što bi rezultiralo smanjenom potražnjom za poljoprivrednim proizvodima.

Takođe je napomenuo da je Meksiko doživeo nekoliko uzastopnih suša i da je vreme da majka priroda bude ljubazna, što bi takođe ograničilo uvoz.

Taunsend je rekao da su rani pokazatelji da će američki farmeri na proleće posaditi više kukuruza nego soje, dok Glanvil očekuje da kanadski farmeri zadrže hektare repice na statičnim ili možda smanje hektare uprkos nedostatku održivih alternativa. Jutari jare pšenice bi trebalo da budu skromno veći na osnovu cena.

Ne očekuje se da će kanola dobiti hektare zbog dugotrajne neizvesnosti oko kineske antidampinške istrage. Međutim, zalihe useva su oskudne zbog razočaravajuće žetve 2024. i iznenađujuće snažnog izvoznog programa koji se odvija tempom koji je daleko ispred prethodnog petogodišnjeg proseka.

Prema zvaničnim prognozama konsultantskih agencija u Brazilu i Argentini, proizvodnja kukuruza u dve glavne poljoprivredne zemlje u Južnoj Americi pratiće dva različita puta tokom sezone useva 2024-2025, objavio je portal Agriculture 22. novembra.

Brazil i Argentina zajedno čine oko 40% svetskog izvoza kukuruza. U Brazilu se predviđa da će zasađene površine ostati ravne, ali će izvoz značajno pasti zbog povećane konkurencije na međunarodnom tržištu.

Nasuprot tome, Argentina očekuje najveće smanjenje površina kukuruza u poslednjih 17 godina, zbog zabrinutosti oko potencijalnog uticaja bolesti kukuruza koja je ozbiljno pogodila polja prošle sezone. Uprkos tome, očekuje se da će izvoz argentinskog kukuruza dostići najviši nivo od sezone 2020-2021, prema analitičarima.

Brazil će, u međuvremenu, povećati proizvodnju uz istovremeno smanjenje izvoza. Brazilska agencija za hranu Nacionalna kompanija za snabdevanje (Conab) podigla je procenu ukupnog roda kukuruza u zemlji u sezoni 2024-2025 za 3,6 odsto u odnosu na prošlu godinu, kada su nepovoljni vremenski uslovi u ključnim regionima rasta imali negativan uticaj na prinose.

Podsećanja radi, pošto je prestigao Sjedinjene Države kao najvećeg svetskog izvoznika kukuruza 2023. godine, Brazil je značajno smanjio svoje isporuke u 2024. Prema podacima Brazilskog sekretarijata za spoljnu trgovinu (SECEKS), Brazil je izvezao 27% manje u periodu od januara do oktobra 2024. u poređenju sa na isti period prethodne godine.

Analitički centar SovEkon je, zbog poboljšanja vremenskih uslova i ubrzanja setvene sezone, povećao prognozu proizvodnje pšenice u 2025. godini sa 80,1 miliona tona na 81,6 miliona tona, uključujući žetvu ozime pšenice od 54,3 miliona tona (za 1,5 miliona). tona više nego u prethodnoj prognozi), dok se procena proizvodnje jare pšenice nije promenila – 27,3 miliona tona Analitičari su povećali i prognozu požnjevene površine ozime pšenice sa 15,39 miliona hektara na 15,43 miliona hektara i njen prognozirani prinos. - od 3,43 t/ha do 3,52 t/ha. Ova procena odražava nedavna poboljšanja uslova useva u južnoj Rusiji.

Istovremeno, prognoza žetve za ovu godinu je smanjena: za pšenicu - sa 81,5 miliona tona na 81,4 miliona tona, za kukuruz - sa 12,2 miliona tona na 11,5 miliona tona. Prognoza žetve ječma je ostala nepromenjena - 16,5 miliona tona Ukupna bruto žetva žitarica i mahunarki je projektovana na 122,3 miliona tona naspram 122,9 miliona tona ranije.

Za ceo tekst morate biti ulogovani

Za ceo tekst morate biti ulogovani