AKTUELNOSTI

Obim izvoza žitarica i mahunarki iz Ukrajine u MG 2024/25 od 18. aprila iznosio je 34,3 miliona tona, što je za 4,3 miliona tona ili 11% manje nego u istom periodu prošle sezone.

O tome svedoče podaci Državne carinske službe, koje je objavilo Ministarstvo agrarne politike i hrane Ukrajine.

Tako je ove sezone otpremljeno 13,6 miliona tona pšenice, što je za 10 odsto manje od prošlogodišnjih obima. Tako je izvezeno 84% pšenice od ukupnog obima ugovorenog memorandumu o žitu (16,2 miliona tona).

Isporuka ječma na inostrano tržište iznosila je 2,25 miliona tona, što je za 5% više nego u istom periodu prošle sezone.

Otpremljeno je 10,8 hiljada tona raži, što je 11 puta više nego prošle sezone (1 hiljada tona).

Izvezeno je više od 18 miliona tona kukuruza, što je za 15 odsto manje od isporuka na isti datum prošle sezone.

Izvoz brašna iz Ukrajine iznosio je 56,8 hiljada tona, što je 32% manje u odnosu na prošlu godinu.

Za referencu: u MG 2023/24. izvoz žitarica i mahunarki iznosio je 50,8 miliona tona: pšenice – 18,4 miliona tona; ječam - 2,5 miliona tona; raž - 1,6 hiljada tona; kukuruz – 29,4 miliona tona; brašno - 98,2 hiljade tona.

Brz rast proizvodnje kukuruznog etanola u Brazilu dramatično menja domaće tržište zemlje, doprinoseći povećanju potrošnje i potencijalno ograničavajući budući izvoz.

Prema AgVeb-u, pozivajući se na dnevni list Farmdoc, proizvodnja etanola u kukuruzu porasla je sa 0,4 miliona tona u 2015/16 MI na 18,4 miliona tona u 2024/25 MI, koristeći oko 15% ukupne žetve kukuruza. Trenutno u zemlji već radi 25 fabrika za proizvodnju kukuruznog etanola, a još 15 je u izgradnji

Potražnja za etanolom nastavlja da raste, a brazilske vlasti razmatraju povećanje udela etanola u benzinu sa sadašnjih 27% na 30%.

U tom kontekstu, izvoz kukuruza bi mogao da opadne za 20% u poređenju sa rekordnim nivoom iz 2023. Tome će delimično doprineti i smanjenje uvoza Kine i povećanje obima proizvodnje u drugim zemljama - SAD, Argentini i Ukrajini.

Aktivan razvoj industrije etanola u Brazilu, koja troši uglavnom drugi usev kukuruza (safrinha), mogao bi naglo da smanji izvozni potencijal zemlje, što bi smanjilo konkurenciju na svetskom tržištu za američki kukuruz i podržalo svetske cene.

Cene kukuruza u Ukrajini ostaju relativno visoke u poređenju sa svetskim cenama, zbog ograničene prodaje poljoprivrednika i povećanih kotacija na evropskim tržištima.

Tokom nedelje, izvozne cene kukuruza u crnomorskim lukama pale su za 2–3 USD/t na 224–228 USD/t ili 10.500–10.550 UAH/t, ali neki trgovci nude višu cenu za velike količine i brzu isporuku.

Tempo izvoza kukuruza iz Ukrajine u aprilu je naglo opao, pa je u prvoj nedelji meseca izvoz iznosio svega 270 hiljada tona (5 puta manje nego u istom periodu 2024. godine), a ukupno za sezonu dostigao je 17,24 miliona tona (16,7% manje od prošlogodišnjih 20,13 miliona tona2 od istog projekta do danas).

Podsetimo, „prozor za izvoz“ ukrajinskog kukuruza pada na februar-maj, a od juna će na tržište ući kukuruz iz Argentine (prognoza izvoza od 36 miliona tona) i Brazila (44 miliona tona).

U TG 2024/25 (od 3. aprila), izvoz kukuruza iz Sjedinjenih Država je povećan za 30% u odnosu na prethodnu sezonu na 35,6 miliona tona. Do kraja sezone zemlja treba da izveze još 26,6 miliona tona kukuruza, odnosno približno 5,5 miliona tona mesečno, što će povećati pritisak na svetsko tržište, posebno u slučaju smanjenja isporuka usled uvođenja carina Kine ili EU kao odgovor na akcije SAD.

Majski fjučersi na kukuruz na berzi CBOT u Čikagu porasli su juče za 0,9% na 182,85 USD/t (+1,5% za nedelju), uprkos padu berzanskih indeksa od 10–12% i uvođenju carina protiv Kine i Japana.

Decembarske fjučerse se trguju 8 dolara po toni jeftinije zbog očekivanja povećanja zasada. Prema prvom NASS-ovom izveštaju o napretku useva, od 6. aprila, 2% površina zasejanih kukuruzom u SAD bilo je u skladu sa petogodišnjim prosekom.

Na berzi Euronekt u Parizu, junski fjučersi na kukuruz su juče porasli za 1,2% na 212,75 evra/t ili 233,3$/t (+0,8% na mesečnom nivou), usled mogućeg uvođenja carina na američki kukuruz.

U SAD i zemljama EU vremenski uslovi i značajne rezerve vlage pogoduju setvi kukuruza, dok u Ukrajini ekstremno nizak nivo vlage u metarskom sloju zemljišta neće dozvoliti povećanje zasejane površine. Stoga će buduća žetva u velikoj meri zavisiti od količine padavina tokom vegetacije.

Početak globalne krize u bliskoj budućnosti može dovesti do pada cena roba, uključujući i žitarice. Zbog toga bi ukrajinski farmeri sada trebalo da prodaju svoje stare zalihe kukuruza, dok cene kukuruza podržavaju neizvesnost oko buduće žetve i očekivanja inflatornih procesa, koji mogu da se intenziviraju usled ekonomske krize u SAD.

Turska vlada je do 30. juna uvela dodatnu uvoznu kvotu od milion tona kukuruza sa carinom od 5% (u poređenju sa sadašnjih 130%), što je dovelo do špekulativnog povećanja cena kukuruza u ukrajinskim lukama na najviši nivo sezone – 230 dolara/toni.

Prema novim pravilima, turski kupci će moći da uvezu najviše 8.000 tona kukuruza u jednoj transakciji uz smanjenu carinu, što će ograničiti isporuke velikih međunarodnih kompanija.

Pojavile su se i glasine da turska vlada planira da dozvoli mlinovima brašna da uvoze pšenicu bez carine pod režimom unutrašnje prerade, što je već dovelo do povećanja cena prehrambene pšenice u Ukrajini za 3-5 dolara po toni.

Izvozne cene kukuruza u crnomorskim lukama Ukrajine porasle su od ponedeljka za 5-8 USD/t na 227-230 USD/t ili 10.600-10.800 UAH/t, pri čemu su cene malih trgovaca bile 1-3 USD/t više od onih kod međunarodnih trgovinskih kompanija.

Trgovci shvataju da dodatnih milion tona kukuruza za Tursku neće nužno biti isporučeni iz Ukrajine, jer ruske i turske kompanije već skladište određene količine kukuruza i pšenice u carinskim skladištima u Turskoj u iščekivanju smanjenja carina, o čemu se već dugo priča.

U MG 2024/25 (od 17. marta) Ukrajina je izvezla 15,84 miliona tona kukuruza (17,6 miliona tona u istom periodu prošle godine) od projektovanih 22 miliona tona. Međutim, stopa izvoza se postepeno smanjuje, pošto je ukrajinski kukuruz i dalje najskuplji među glavnim izvoznicima.

Ne treba očekivati dalji rast cena kukuruza u Ukrajini sve dok znatno premašuju kotacije kukuruza na svetskim berzama.

Junski fjučersi na kukuruz na pariskoj berzi porasli su juče za 1,3% na 216,75 evra po toni ili 236,5 dolara po toni, što je pad od 2,9% za mesec usred porasta zaliha američkog i brazilskog kukuruza.

Majski fjučersi na kukuruz na berzi CBOT u Čikagu juče su porasli za 0,6% na 181,9 dolara/t (-10,8% za mesec) zbog očekivanja uvođenja američkih carina za Meksiko i druge zemlje od 2. aprila, pošto je izvozni potencijal do kraja sezone procenjen na 32 miliona tona.

Počevši od aprila, novi rod kukuruza iz Argentine ući će na svetsko tržište, a zemlja planira da izveze 36 miliona tona, posebno za povećanje snabdevanja na evropskom tržištu.

Podsetimo, prema prognozama, EU će u 2024/25 MI uvesti 19,5 miliona tona kukuruza, od čega je od 2. marta već otkupila 13,8 miliona tona, što je osam odsto više od prošlogodišnjeg tempa. Do kraja sezone EU bi trebalo da kupi još 5,7 miliona tona kukuruza, koji može da se isporuči iz Ukrajine, Argentine, Kanade ili SAD.

S obzirom na dobre vremenske uslove za setvu kukuruza u Brazilu i niske cene kukuruza na razmeni, ukrajinski farmeri bi trebalo da intenziviraju prodaju kukuruza po visokim cenama. Primer su cene uljane repice na pariskoj berzi, koje su se u drugoj polovini sezone srušile zbog neizvesnosti uvođenjem carina i poremećajem lanaca snabdevanja.

U kontekstu aktivne izvozne tražnje, otkupne cene kukuruza u ukrajinskim crnomorskim lukama porasle su za 3-4 USD/t ili 200-250 UAH/t tokom nedelje na 10.450-10.550 UAH/t ili 222-224 USD/t, ponovo dostižući nivo cena za stočnu pšenicu.

Prema podacima Državne carinske službe, Ukrajina je od 1. do 17. marta izvezla 1,26 miliona tona kukuruza (1,6 miliona tona za isti period prošle godine). I generalno, u MG 2024/25 (od 13. marta) izvoz kukuruza je iznosio 15,84 miliona tona, što je 11% manje od odgovarajuće cifre za prošlu godinu (17,6 miliona tona). Stopa izvoza kukuruza u martu i aprilu je obično prilično visoka, pošto se od aprila do maja na tržištu pojavljuje argentinski kukuruz, a od jula do avgusta brazilski, a kupci prelaze na kupovinu novog useva.

Majski fjučersi na kukuruz na berzi CBOT u Čikagu pali su za 2,4% na 181,5$/t za nedelju dana, izgubivši 11,7% za mesec dana zbog očekivanja carina za Meksiko, što, s druge strane, doprinosi povećanju izvoza.

U periodu od 7. do 13. marta, izvoz kukuruza iz Sjedinjenih Država smanjen je za 10% u odnosu na prethodnu nedelju na 1,659 miliona tona, što je skoro dvostruko više od prosečne nedeljne brojke sezone. Glavni kupac bio je Meksiko, gde je otpremljeno 346,6 hiljada tona kukuruza. Ukupno, u MG 2024/25 (od 13. marta), izvoz kukuruza je dostigao 30,76 miliona tona, što je za 32,6% više od prošlogodišnjeg tempa. Do kraja sezone planirano je da se izveze oko 31,5 miliona tona kukuruza, odnosno 1,3 miliona tona nedeljno (u odnosu na 845 hiljada tona nedeljno u prva 4,5 meseca sezone).

Prema podacima AgRurala, u Brazilu je od 13. marta 97 odsto planiranih površina zasejano kukuruzom drugog useva, a vreme sa padavinama pogoduje razvoju useva.

Analitičari Konaba navode da je već zasejano 83,1 odsto planiranih površina, što premašuje petogodišnji prosek. Očekuje se da će zasad kukuruza Safrinje porasti za 1,9% u odnosu na prošlu godinu na 16,75 miliona hektara, a njegova proizvodnja u 2024/25 MI u Brazilu dostići će 95,5 miliona tona, 5,8% više nego prethodne sezone. Stručnjaci ocenjuju trenutne vremenske uslove kao povoljne za razvoj useva, zahvaljujući kojima bi prosečan prinos safrinje u tekućoj sezoni mogao da dostigne 5,7 tona/ha.

Ukupna žetva kukuruza u Brazilu u MG 2024/25. procenjena je na 122,8 miliona tona, što će premašiti prethodnu sezonu za 6,1%.

Tokom celog meseca, tržišta će pratiti vremenske prilike u Brazilu, tempo žetve u Argentini i vremenske prilike u SAD tokom sadnje kukuruza, kao i predviđanje uvođenja carina sa Meksikom.

Za ceo tekst morate biti ulogovani

Ovog proleća američki farmeri će povećati površine kukuruza uz smanjenje zasada soje, jare pšenice, sirka i drugih useva, navodi se u izveštaju CoBank-ove razmene znanja. Podaci objavljeni 20. februara predviđaju da će 2025. godine površine kukuruza porasti za 4,2% na 94,6 miliona hektara. Ovaj rast je vođen rastom globalnih cena, snažnom izvoznom potražnjom i rekordnom proizvodnjom etanola. Pored toga, profitabilne marže u sektorima stočarstva i živinarstva podržavaju povećanu potražnju za kukuruzom.

Prema ekonomisti tržišta žitarica u CoBank-u Tanneru Ehmkeu, dok se farmeri obično pridržavaju tradicionalnih plodoreda, rastuća cena kukuruza u odnosu na druge useve dovodi do značajnog pomeranja površina. On napominje da bilans površina ostaje podložan tržišnim faktorima, ali se za sada čini da je kukuruz spreman da dominira 2025. Takođe se očekuje da će zbog niskih cena stočne hrane, neki hektari koji su se ranije koristili za silažni kukuruz biti pretvoren u proizvodnju kukuruza u zrnu, povećavajući površinu kukuruza za 5% na 87 miliona hektara.

U isto vreme, izveštaj naglašava da bi potencijalni trgovinski sukobi sa Kanadom i Meksikom mogli da ugroze rastuću potražnju za američkim kukuruzom. Trgovinski sporovi sa Kanadom mogu ograničiti američki izvoz etanola, dok bi ograničenja iz Meksika mogla značajno smanjiti isporuke kukuruza u SAD.

Predviđa se da će se površine soje smanjiti za 3,6% na 84 miliona hektara. Međutim, ovaj pad će biti delimično nadoknađen povećanjem površina ozime pšenice, što stvara mogućnosti za dvostruko usev soje nakon žetve pšenice. Površine ozime pšenice u SAD iznose 34,12 miliona hektara, što je povećanje od 2,1%, prema američkom Ministarstvu poljoprivrede.

CoBank takođe predviđa smanjenje površina jare pšenice za 5,9% na 10 miliona hektara zbog niskih cena i jakog dolara. Očekuje se da će zasadi sirka pasti za 9,5% na 5,7 miliona hektara zbog slabe potražnje iz Kine, koja obično čini 90-95% američkog izvoza sirka. Međutim, niske cene podstiču povećanu upotrebu sirka u stočnoj hrani i proizvodnji etanola, što bi moglo da pomogne u podršci domaćem tržištu.

Brazil će požnjeti 325,7 miliona tona žitarica u sezoni 2024-25, prema nedavno objavljenoj prognozi Nacionalne kompanije za snabdevanje (Conab). Trenutna prognoza veća je za 9,4% u odnosu na prethodnu sezonu.

Najnovije istraživanje proizvođača odražava povećanje zasađene površine od 2,1 odsto, procenjeno na 81,6 miliona hektara, i povećanje prosečnih prinosa od 7,1 odsto, koji se predviđaju na 3.990 kilograma po hektaru, prema Konab-ovom petom izveštaju o usevu, objavljenom 13. februara. količina požnjevenog žita u istoriji serije anketa.

Konab je ukazao na povećanje ukupne proizvodnje kukuruza, za koju se očekuje da će dostići 122 miliona tona i porast od 5,5 odsto od 2023-24. Prva berba kukuruza je već dostigla 13,3% zasađenih površina. Ove sezone došlo je do smanjenja zasađenih površina za prvi usev kukuruza za 6,6%, ali je to nadoknađeno povećanjem prosečne produktivnosti od 9,9% u odnosu na 2023-24. Kao rezultat, predviđeno je da se u prvom ciklusu požnje 23,6 miliona tona kukuruza.

Drugi rod kukuruza je već zasejan 18,8%. Vremenski uslovi su povoljni, napominje Konab, a sa projektovanim povećanjem zasađenih površina od 2,4 odsto, proizvodnja će biti 96 miliona tona, što je povećanje od 6,4 odsto.

Poboljšani izgledi za drugi usev kukuruza podstakli su Conab da ažurira svoju prognozu domaće potražnje na 86,9 miliona tona. Procenjuje se da će izvoz blago pasti na 34 miliona tona u 2024-25. zbog opadajućeg suficita na međunarodnim tržištima zbog stalno rastuće domaće tražnje.

Druga sezona sadnje kukuruza prati brzu žetvu soje. Sa 14,8% već požnjevenih površina, očekuje se da će proizvodnja soje dostići 166 miliona tona, što je povećanje od 18,3 miliona tona u odnosu na prethodni usev.

„Rezultat odražava povećanje površine posvećene usevu, zajedno sa oporavkom prosečne produktivnosti useva u zemlji“, rekao je Konab. „Vremenski uslovi su bili povoljni, posebno u Parani, Santa Katarini i većini država na centralnom zapadu. Izuzetak su Mato Groso do Sul i Rio Grande do Sul, gde su ograničenja vode na snazi od sredine decembra.

Conab procenjuje da će proizvodnja pirinča dostići 11,8 miliona tona, što je povećanje od 11,4% u odnosu na 2023-24. Poboljšana žetva ove sezone garantuje domaće zalihe i omogućava da se izvoz brazilskog pirinča poveća na 2 miliona tona, kaže Konab.

Sa skoro završenom sadnjom, zasađena površina pirinča trebalo bi da dostigne 1,7 miliona hektara, 6,4 odsto više nego u prethodnoj žetvi, naveo je Konab. U Rio Grande do Sulu, najvećem proizvođaču u zemlji, visoke temperature i opadajući nivoi rezervoara u nekim regionima države zabrinjavaju, iako ne ukazuju na pad prosečne produktivnosti.

Za ceo tekst morate biti ulogovani