AKTUELNOSTI

Najnovija prognoza FAO-a za globalnu proizvodnju žitarica u 2025. godini povećana je ovog meseca za 10,1 milion tona (0,3 procenta), čime je ukupna proizvodnja dostigla 2.971 milion tona. Povećanje odražava revizije naviše prognoza proizvodnje za sve useve, a prednjače pšenica, kukuruz i pirinač (po redosledu veličine). Na ovom nivou, svetska proizvodnja žitarica je 3,8 procenata veća u odnosu na prethodnu godinu, što predstavlja najveći godišnji rast od 2013. godine.

Svetska proizvodnja pšenice se prognozira na 809,7 miliona tona u 2025. godini, što je povećanje od 0,6 odsto u odnosu na prethodni mesec i sada je 1,3 odsto iznad proizvodnje u 2024. godini. Veći deo ovogodišnjeg povećanja povezan je sa Australijom, gde su povoljne kiše u julu i avgustu, nakon sušnog početka sezone u nekim delovima zemlje, povećale očekivanja prinosa i podigle prognozu proizvodnje za 2025. godinu na nivo koji je sada u skladu sa petogodišnjim prosekom. Prognoze za Evropsku uniju i Rusku Federaciju su takođe povećane zbog jačih prinosa. Globalna proizvodnja krupnih žitarica u 2025. godini prognozira se na 1.605 miliona tona, što je povećanje od 0,3 odsto u odnosu na prošlomesečnu brojku i sada je 91,7 miliona tona više od rezultata u 2024. godini. Najnovija revizija naviše je uglavnom rezultat veće prognoze u Brazilu, povezane sa boljim nego očekivanim prinosima. Proizvodnja kukuruza je takođe povećana za Kinu (kopno), na osnovu novoobjavljenih zvaničnih podataka, i za Sjedinjene Američke Države, vezana za veću površinu koja je nadmašila istovremeno malo smanjenje prinosa. Sa 427,1 milionom tona, proizvodnja kukuruza u Sjedinjenim Američkim Državama dostigla bi rekordan nivo i činila bi jednu trećinu globalne proizvodnje, što je najveći udeo u globalnoj proizvodnji kukuruza od 2016. godine. Ova povećanja nadoknadila su smanjenja prognoza proizvodnje u Evropskoj uniji, gde je suvo i vruće vreme smanjilo očekivanja prinosa, i u Meksiku, gde nedavni zvanični podaci ukazuju na manju površinu od očekivane. Prognoze za globalnu proizvodnju ječma i sirka u 2025. godini takođe su neznatno povećane ovog meseca, uglavnom odražavajući poboljšane izglede u Australiji. Što se tiče pirinča, FAO je privremeno snizio svoju prognozu proizvodnje za Pakistan za 0,6 miliona tona (mleveno), zbog jakih poplava u Pendžabu, vodećoj provinciji proizvođaču pirinča u zemlji. Međutim, ovo smanjenje je nadmašeno povećanjem očekivanja proizvodnje za Indiju od 1,6 miliona tona, gde se izveštava o snažnom tempu sadnje useva Harif, uprkos nekim izazovima koje predstavljaju manjkave kiše u nekim istočnim i severoistočnim državama i poplave u severozapadnim oblastima. Kao rezultat ovih promena i raznih drugih manjih izmena, sada se predviđa da će svetska proizvodnja pirinča dostići rekordnih 556,4 miliona tona (mleveno) u 2025/26. godini, što je povećanje od 1,0 milion tona u odnosu na očekivanja iz septembra i podrazumeva godišnje povećanje od 1,2 procenta.

Očekuje se da će FAO prognoza za svetsku potrošnju žitarica u sezoni 2025/26. dostići rekordni nivo od 2.930 miliona tona, nakon revizije naviše za 8,1 milion tona od septembra. Sa 1.575 miliona tona, prognoza za ukupnu potrošnju krupnih žitarica u sezoni 2025/26. je veća za 7,2 miliona tona od prethodnog izveštaja i 33,8 miliona tona (2,2 procenta) veća od nivoa iz 2024/25. Ovomesečna revizija naviše uglavnom odražava veću upotrebu kukuruza i ječma u stočnoj hrani i u industrijske svrhe. Prognozira se da će obilne zalihe kukuruza biti usmerene na stočnu hranu kod vodećih proizvođača Brazila i Sjedinjenih Američkih Država, kao i u zemljama uvoznicama kao što su Egipat i Meksiko. Potrošnja pšenice u sezoni 2025/26. takođe se očekuje na rekordnom nivou od 804,2 miliona tona, pri čemu se očekuje porast i upotrebe hrane i ljudske potrošnje, što je u skladu sa rastom stanovništva, pri čemu je potrošnja hrane po glavi stanovnika uglavnom nepromenjena u odnosu na prethodnu godinu. Prognozira se da će svetska potrošnja pirinča dostići istorijski maksimum od 550,8 miliona tona u 2025/26. godini, što je malo promenjeno u odnosu na očekivanja iz septembra i povećanje od 2,0 procenta u odnosu na 2024/25. godinu.

Prognoza svetskih zaliha žitarica do kraja sezone 2026. godine revidirana je naviše za 1,6 miliona tona u odnosu na prethodnog meseca na 900,2 miliona tona, s tim da su naviše revidirane pšenica i pirinač, dok su prognoze za krupna žitarica blago smanjene. Očekuje se da će zalihe pšenice porasti za 2,4 miliona tona u odnosu na početne nivoe, uz izvesno povećanje kod glavnih proizvođača kao što su Kanada i Ruska Federacija nakon velikih žetvi. Očekuje se da će se zalihe kukuruza oporaviti uglavnom zbog akumulacija kod glavnih proizvođača Brazila i Sjedinjenih Američkih Država, dok bi zalihe u Evropskoj uniji mogle da se smanje kako se prognoze proizvodnje smanjuju, a očekuje se da će upotreba stočne hrane rasti. Od ostalih krupnih žitarica, očekuje se da će zalihe ječma, sirka i raži ostati stabilne. Očekuje se da će globalni odnos zaliha i upotrebe žitarica u 2025/26. godini ostati gotovo nepromenjen u odnosu na prošlu sezonu na 30,6 procenata, što i dalje ukazuje na dobre izglede za ponudu u novoj sezoni. Nakon povećanja za 1,1 milion tona na 215,6 miliona tona, FAO-ova prognoza svetskih zaliha pirinča na kraju 2025/26. tržišne godine i dalje sugeriše da bi svetske rezerve pirinča mogle dostići rekordno visok nivo, održavane akumulacijama u zemljama izvoznicama i uvoznicama pirinča.

Najnovija prognoza FAO-a za svetsku trgovinu žitaricama u 2025/26. godini povećana je za 3,7 miliona tona na 497,1 milion tona ovog meseca, što ukazuje na povećanje od 2,5 odsto (12,0 miliona tona) u odnosu na nivo iz 2024/25. godine. Prognozira se da će svetska trgovina pšenicom (jul/jun) porasti za 4,9 odsto (9,5 miliona tona) u 2025/26. godini na 202,1 milion tona, što je povećanje od 1,2 miliona tona u odnosu na prognozu prošlog meseca. Niži izvozni izgledi u Evropskoj uniji, koji odražavaju spor tempo primećen u prvom kvartalu, nadmašeni su revizijama naviše za izvoz iz Australije, zbog obilnih zaliha nakon velike žetve, i Sjedinjenih Američkih Država zbog konkurentnih cena i kontinuirane jake potražnje iz Iraka i Turske. Trgovina krupnim žitaricama je takođe porasla za 2,9 miliona tona nakon revizija naviše za ječam i sirak, dok se očekuje da će globalna trgovina kukuruzom, sa 189,9 miliona tona, biti blizu nivoa iz sezone 2024/25, jer zemlje uvoznice koriste obilne zalihe i niske cene. Početak sezone 2025/26. doneo je snažnu potražnju za krupnim žitaricama iz Evropske unije, Meksika i Turske, dok je kupovina iz Kine i dalje niska. Prognozira se da će međunarodna trgovina pirinčem u 2026. godini (januar-decembar) iznositi 60,1 milion tona, što je manje od revidirane prognoze od 61,2 miliona tona za 2025. godinu. Očekuje se da će godišnje smanjenje od 1,8 procenata biti vođeno potražnjom, jer bi obilne raspoloživosti zbog dobrih lokalnih žetvi i velikih kupovina u 2025. godini mogle dovesti do drugog godišnjeg smanjenja azijskog uvoza, a istovremeno bi donekle olakšale kupovine iz afričkih zemalja

Za ceo tekst morate biti ulogovani

FAO je neznatno snizio svoju procenu globalne  proizvodnje žitarica  u 2024. godini za 1,1 milion tona u poređenju sa aprilskom cifrom. Globalna proizvodnja žitarica sada se procenjuje na 2.848 miliona tona, što je i dalje neznatno niže u odnosu na prethodnu godinu, uglavnom zbog smanjenog svetskog prinosa kukuruza. FAO-ove prognoze proizvodnje pirinča za 2024/25. godinu su se promenile samo neznatno od aprila. Kao rezultat toga, i uglavnom zbog snažnog širenja zasađenih površina, prognozira se da će se globalna proizvodnja pirinča povećati za 1,5% u odnosu na prethodnu godinu u 2024/25. godini i dostići rekordnih 543,6 miliona tona (na osnovu mlevenja).

Svetska  potrošnja žitarica  za 2024/25. godinu prognozira se na 2.870 miliona tona, što je povećanje od 1,9 miliona tona u odnosu na prošli mesec i 28,2 miliona tona (1,0 odsto) iznad nivoa iz 2023/24. Globalna potrošnja pšenice za 2024/25. godinu povećana je za 1,8 miliona tona, prvenstveno odražavajući veću očekivanu potrošnju u Argentini i Evropskoj uniji, čime je prognoza dovedena do 797 miliona tona, što je neznatno više (0,1 odsto) u odnosu na prethodnu sezonu. Projekcija FAO-a za globalnu potrošnju krupnog zrna u 2024/25. godini ostaje gotovo nepromenjena na 1.534 miliona tona, što ukazuje na rast od 1,1 odsto u odnosu na nivo iz 2023/24. godine. Očekivani porast je uglavnom vođen većom potrošnjom kukuruza za stočnu hranu, posebno u Kini i Ruskoj Federaciji. Uglavnom odražavajući očekivanja veće potrošnje za razne zemlje koje se nalaze u Africi, FAO-ova prognoza svetske potrošnje pirinča povećana je za 0,4 miliona tona od aprila na 539,4 miliona tona. Na tom nivou, svetska potrošnja pirinča bi dostigla novi vrhunac i premašila bi procenu iz prethodne sezone za 2,0 procenta.

Prognoza svetskih  zaliha žitarica  do kraja sezone 2025. godine dodatno je smanjena ovog meseca za 5,1 milion tona, čime je prognoza dovedena na 868,2 miliona tona, što ukazuje na pad od 16,6 miliona tona (1,9 odsto) ispod početnog nivoa. Najnovije prognoze ukazuju da će odnos svetskih zaliha žitarica i upotrebe u 2024/25. godini iznositi 29,9 odsto, u odnosu na 30,8 odsto u 2023/24. godini, ali i dalje na relativno povoljnom nivou. Globalne zalihe pšenice revidirane su naniže za 1,9 miliona tona ovog meseca, što uglavnom odražava niže procene zaliha u Evropskoj uniji i Turskoj. Uprkos reviziji naniže, prognozira se da će globalne zalihe pšenice i dalje neznatno porasti iznad početnog nivoa, za 0,6 odsto, na 318 miliona tona u 2024/25. godini. Globalne zalihe krupnog žita takođe su smanjene ovog meseca za 3,1 milion tona, zbog nižih zaliha kukuruza, posebno u Sjedinjenim Američkim Državama zbog najvećeg izvoza. Revizija naniže ovog meseca dodatno smanjuje prognozu globalnih zaliha krupnog žita na kraju sezone 2024/25. na 344,5 miliona tona, što predstavlja pad od 6,7 odsto u odnosu na početne nivoe, pri čemu se najveći deo pada pripisuje smanjenju globalnih zaliha kukuruza. FAO-ova prognoza svetskih zaliha pirinča na kraju tržišne sezone 2024/25. malo se promenila od aprila, i dalje ukazujući na rast globalnih rezervi od 3,1 odsto iznad njihovog već obilnog početnog nivoa i dostignuvši rekordnih 205,7 miliona tona. Na nivou zemalja, Kina, Indija, Indonezija i Filipini se smatraju predvodnicima prognoze širenja zaliha, što bi, zajedno sa povećanjem zaliha u drugim zemljama, moglo da zaseni očekivano smanjenje rezervi, naime u Japanu, Republici Koreji i Mjanmaru.

Skoro nepromenjena ovog meseca, svetska  trgovina  žitaricama u 2024/25. godini se i dalje prognozira na 478,6 miliona tona i očekuje se da će pasti za 6,8 procenata u odnosu na nivo iz 2023/24. Globalna trgovina pšenicom u 2024/25. godini (jul/jun) je neznatno smanjena ovog meseca, za skoro 1,0 milion tona, što uglavnom odražava još jedno smanjenje obima izvoza Ruske Federacije i manje kupovine od strane Turske. Sa ovom daljom revizijom naniže, prognozira se da će se globalna trgovina pšenicom u 2024/25. godini (jul/jun) smanjiti za 7,4 procenta u odnosu na nivo iz 2023/24. na 194,0 miliona tona. Prognoza za globalnu trgovinu krupnim žitaricama u 2024/25. godini (jul/jun) i dalje iznosi 224,2 miliona tona, što ukazuje na pad od 8,2 procenta u odnosu na nivo iz 2023/24. Nagli pad proizilazi iz očekivanog smanjenja obima trgovine svim glavnim krupnim žitaricama (ječmom, kukuruzom i sirkom). Ovi padovi su uglavnom uzrokovani manjom potražnjom iz Kine, najvećeg svetskog uvoznika krupnog žita, kao i manjim izvoznim zalihama kod nekih od glavnih izvoznika, uključujući kukuruz u Brazilu i ječam u Ruskoj Federaciji. Međunarodna trgovina pirinčem sada se očekuje da će dostići 60,4 miliona tona u 2025. godini (januar-decembar), što je povećanje od 1,2 procenta u odnosu na rekordni nivo iz 2024. godine i malo promenjeno u odnosu na aprilska očekivanja.

Pogled unapred na 2025. godinu

Globalni izgledi za proizvodnju pšenice ostaju uglavnom nepromenjeni u odnosu na prethodni mesec, uz samo manje korekcije zbog vremenskih prilika. Najnovija prognoza FAO-a za proizvodnju pšenice u 2025. godini iznosi 795 miliona tona, što je na nivou proizvodnje iz prethodne godine.

U Evropi, prognoza proizvodnje pšenice za Evropsku uniju je ovog meseca malo revidirana naviše, jer su poboljšani vremenski uslovi u južnim zemljama podstakli ukupna očekivanja prinosa, pojačavajući izglede za snažan oporavak proizvodnje u 2025. godini nakon najnižeg nivoa iz 2024. godine. Međutim, razvoj suše u severnim oblastima, obeležen nedostatkom padavina i temperaturama višim nego obično, predstavlja blagi rizik od pada. U Ujedinjenom Kraljevstvu Velike Britanije i Severne Irske, površina pod pšenicom veća od očekivane podigla je prognozu proizvodnje naviše i približila je petogodišnjem proseku, ali kao i u nekim drugim severnim zemljama Evropske unije, neuobičajeno tople temperature u aprilu izazvale su izvesnu zabrinutost u pogledu potencijala prinosa. Prognoza za Rusku Federaciju ostaje nepromenjena, a očekuje se da će nepovoljni vremenski uslovi i smanjena površina rezultirati nižim međugodišnjim prinosom. U Ukrajini su aprilske padavine pomogle u poboljšanju stanja useva u delovima zemlje nakon ranije suše, ali izgledi za pšenicu i dalje ukazuju na ispodprosečan prinos, što u velikoj meri odražava uticaj sukoba. U Severnoj Americi, glavna prolećna setva pšenice u Kanadi je u toku, a izgledi za proizvodnju i dalje ukazuju na prinos na nivou prošle godine. U Sjedinjenim Američkim Državama, zabrinutost zbog suše i dalje postoji, što verovatno drži ukupnu proizvodnju pšenice nešto ispod nivoa iz 2024. godine. U Aziji, topli i suvi vremenski uslovi u Indiji doveli su do smanjenja nacionalne prognoze proizvodnje. Međutim, široko rasprostranjena upotreba navodnjavanja ograničila je uticaj, a rekordna žetva pšenice se i dalje predviđa za 2025. godinu. Prognoza proizvodnje za Pakistan je ovog meseca blago povećana, što odražava veću površinu od očekivane; predviđa se da će proizvodnja pšenice malo premašiti petogodišnji prosek. Na Bliskom istoku, veće količine padavina u aprilu nisu bile dovoljne da nadoknade ranije deficite padavina i toplije nego obično temperature, pa su posledično očekivanja proizvodnje pšenice u Iranu (Islamskoj Republici) i Turskoj ostala ispod proseka. U severnoj Africi, izgledi su pomešani: Maroko se suočava sa žetvom ispod proseka, predviđa se da će Alžir ubrati skoro prosečan rod pšenice, a očekuje se da će Egipat i Tunis (gde se navodnjavanje intenzivno koristi) imati prosečne do iznadprosečne prinose. Na južnoj hemisferi, gde je setva pšenice u toku, izgledi za proizvodnju u Argentini su ojačani predviđanjima boljih od očekivanih padavina, što je osnova za malu reviziju prognoze proizvodnje naviše, koja ostaje iznad petogodišnjeg proseka. U Australiji se prognozira pad proizvodnje pšenice u odnosu na prethodnu godinu, ali će ostati iznad 30 miliona tona.

Žetva krupnih žitarica za 2025. godinu počinje u zemljama južne hemisfere. U Brazilu, dobri izgledi cena podržali su procenjeno povećanje površine, dok će generalno povoljni vremenski uslovi verovatno dovesti do malog povećanja prinosa. Generalno, ukupna proizvodnja kukuruza u 2025. godini je iznad prošlogodišnjeg rezultata i petogodišnjeg proseka. Prognoza proizvodnje kukuruza za Argentinu ostaje nepromenjena ovog meseca i ispod petogodišnjeg proseka, uglavnom zbog smanjenja posejanih površina, uglavnom zbog straha od bolesti zakržljalosti kukuruza, koju šire insekti skakavci. U Južnoj Africi, ukupna proizvodnja kukuruza je revidirana blago naviše u maju, što odražava kontinuirano povoljne vremenske uslove od početka godine, a prognozira se oporavak žetve za 2025. godinu nakon smanjenja proizvodnje usled sušnog vremena u 2024. godini. Setva krupnih žitarica je u toku u zemljama severne hemisfere, a rana očekivanja u Sjedinjenim Američkim Državama, vodećem svetskom proizvođaču, ukazuju na povećanje zasada od 5 procenata, što podržava očekivanja značajnog povećanja proizvodnje u 2025. godini.

Stručnjaci FAO-a gotovo da nisu promenili prognozu svetske proizvodnje pšenice u 2025. u odnosu na prve procene iz marta, ostavljajući je na 795 miliona tona, što će odgovarati prilagođenoj prognozi za 2024. godinu.

U Ukrajini će proizvodnja pšenice 2025. godine biti ispod petogodišnjeg proseka zbog posledica rata i sušnog vremena, što će smanjiti prinose.

Zasad ozime pšenice u glavnim zemljama severne hemisfere u proizvodnji pšenice uglavnom je ostao nepromenjen tokom meseca. Očekuje se da će u EU proizvodnja pšenice porasti za 12% u odnosu na prethodnu godinu na 135,5 miliona tona, podstaknuta većim zasadima i poboljšanim prinosima nakon prošlogodišnjih nepovoljnih vremenskih uslova. Međutim, deficit padavina u istočnom delu regiona mogao bi da smanji potencijalnu žetvu.

U Ruskoj Federaciji proizvodnja pšenice će se smanjiti 2025. godine zbog smanjenja zasejanih površina i niskog nivoa vlage u zemljištu.

U SAD će se smanjiti i proizvodnja pšenice, pošto je suša pogodila useve na većoj površini nego prošle godine, pa će i prinosi biti manji.

U Kanadi, gde će setva pšenice početi u maju, očekuje se povećanje zasejanih površina uz visoke cene, ali će to biti nadoknađeno smanjenjem prinosa, pa će proizvodnja biti u skladu sa prošlogodišnjim ciframa, iako će premašiti petogodišnji prosek.

Za ceo tekst morate biti ulogovani

FAO-ova prognoza za svetsku  proizvodnju žitarica  u 2023/24. je povećana za 5 miliona tona i sada iznosi 2 846 miliona tona, što je 1,2 odsto (35,1 milion tona) više u odnosu na nivo iz prethodne godine. Ova revizija naviše se uglavnom zasniva na prilagođavanju globalne proizvodnje pirinča, koja je od aprila povećana za 2,9 miliona tona. Ovo je usledilo nakon revizije istorijskih podataka o proizvodnji za Mjanmar i objavljivanja zvaničnih procena u Pakistanu koje ukazuju na izraženiji oporavak proizvodnje nego što je ranije procenjeno. Kao rezultat toga, očekuje se da će globalna proizvodnja pirinča u 2023/24. godini dostići novi rekord od 529,2 miliona tona (mljevena osnova), 0,7 odsto iznad procene za 2022/23. Štaviše, učinjene su skromne revizije naviše u prognozama za globalnu proizvodnju kukuruza i pšenice.

Predviđena na 2 829 miliona tona, prognoza za svetsko korišćenje žitarica za 2023/24. godinu je veća za 1,7 miliona tona u odnosu na prošli mesec i 37,7 miliona tona (1,4 odsto) iznad nivoa iz 2022/23. Globalno korišćenje krupnog žitarica u 2023/24. predviđa se na 1 510 miliona tona, što je povećanje od 1,8 miliona tona u odnosu na prethodni mesec i 1,6 odsto u odnosu na nivo 2022/23. Ovo povećanje u velikoj meri odražava veću upotrebu kukuruza u ishrani nego što se ranije očekivalo (posebno u Kanadi i Sjedinjenim Američkim Državama) i ječma (u Kini). Nasuprot tome, globalna prognoza iskorišćenja pšenice za 2023/24. revidirana je naniže za 1,3 miliona tona, uglavnom zbog manje očekivane upotrebe stočne hrane u Brazilu i Sjedinjenim Američkim Državama. Međutim, globalna iskorišćenost pšenice 2023/24 i dalje će se povećati za 1,9 procenata iznad nivoa iz 2022/23, na 794 miliona tona, vođena pretežno snažnim rastom upotrebe pšenice za stočnu hranu uglavnom u Kini i u Evropi u Uniji. FAO je povećao svoju aprilsku prognozu korišćenja pirinča u svetu u 2023/24. godini za 1,2 miliona tona na 525,0 miliona tona, nakon revizija naviše očekivane upotrebe u brojnim, uglavnom azijskim, zemljama, što je više nego nadoknadilo smanjenje prognoze za Kinu. Uprkos reviziji naviše, i dalje se predviđa da će globalno korišćenje pirinča pasti za 1,2 miliona tona ispod procene za 2022/23.

Uprkos reviziji naniže od 4,6 miliona tona u odnosu na prethodni mesec, FAO-ova prognoza za svetske zalihe žitarica do 2024. je sada vezana na 890 miliona tona, što je i dalje 2,1 odsto iznad nivoa na početku. Ova revizija naniže se uglavnom pripisuje očekivanom padu zaliha kukuruza u Brazilu i Sjedinjenim Američkim Državama i, u manjoj meri, zalihama ječma u Kazahstanu. Odnos svetskih zaliha žitarica u upotrebi u 2023/24. predviđa se na udobnom nivou od 30,9 odsto, skoro nepromenjeno sa nivoa od 30,8 odsto u 2022/23. Predviđa se da će globalne zalihe krupnog žita, vezane za 372 miliona tona, porasti iznad početnih nivoa, za 5,6 odsto. Sa 318 miliona tona, prognoza globalnih zaliha pšenice je 1,4 procenta ispod nivoa na otvaranju i skoro nepromenjena ovog meseca, kao i revizija naviše zaliha pšenice u Evropskoj uniji i Sjedinjenim Američkim Državama, zbog većeg uvoza i manjeg korišćenja, respektivno, kompenzovale su revizije zaliha pšenice na dole na drugim mestima. Predviđa se da će globalne zalihe pirinča na kraju marketinške sezone 2023/24. porasti za 1,6 odsto iznad svojih početnih nivoa na rekordnih 199,2 miliona tona. Ovaj nivo se malo promenio od aprila, pošto su revizije zaliha u Pakistanu, Mjanmaru i nekoliko drugih zemalja u velikoj meri nadoknađene smanjenim očekivanjima za zalihe, posebno u Kambodži, Japanu i Republici Koreji.

Prognoza svetske trgovine žitaricama je povećana za 1,9 miliona tona u 2023/24. na 487 miliona tona, što ukazuje na povećanje od 7,5 miliona tona (1,6 odsto) u odnosu na nivo 2022/23. Prognoza za globalnu trgovinu krupnim žitaricama u 2023/24 (jul/jun) povećana je za 0,8 miliona tona, uglavnom zbog većeg očekivanog uvoza ječma i sirka od strane Kine, čime je prognoza dostigla 236 miliona tona, 4,9 odsto više od 2022. /23 nivo. Globalna trgovina pšenicom u 2023/24 (jul/jun) takođe je povećana za 1,2 miliona tona, što se uglavnom pripisuje većem izvozu od očekivanog od tradicionalno malih izvoznika proizvoda od pšenice, uz veći uvoz iz Avganistana, Egipta i Evropske unije. Uprkos reviziji naviše, očekuje se da će globalna trgovina pšenicom u 2023/24 (jul/jun) opasti za 0,8 odsto sa nivoa iz 2022/23. na 200 miliona tona. Međunarodna trgovina pirinčem u 2024. (januar-decembar) predviđa se na 51,1 milion tona, neznatno manje u odnosu na april i 3,4 odsto ispod već smanjenog nivoa iz 2023. godine.

Izgledi proizvodnje za useve 2024

FAO-ova prognoza za globalnu proizvodnju pšenice u 2024. smanjena je na 791 milion tona. Na ovom nivou, očekuje se da će svetska proizvodnja pšenice u 2024. godini premašiti proizvodnju iz 2023. godine, iako za manju maržu od skoro 0,5 odsto. Nedavno smanjenje ocene odražava najnovije zvanične podatke Evropske unije, što ukazuje na veći pad zasada pšenice nego što je ranije bilo predviđeno; međutim, vremenski uslovi su se generalno poboljšali u martu i početkom aprila, što je pomoglo da se povećaju izgledi za prinos. Ukupna proizvodnja pšenice je određena na 128,4 miliona tona u 2024., što je oko 4 procenta manje u odnosu na prethodnu godinu. U poređenju sa preliminarnim izgledima, takođe je izvršena revizija naniže prognoze proizvodnje pšenice za Australiju, na osnovu najnovijih projekcija iz zemlje koje ukazuju na uzdržaniji rast u 2024. godini, nakon suvog vremena koje je uticalo na žetvu 2023. Nedavni nedostatak padavina u Rusiji je dovela do izvesne suše u ključnim proizvodnim južnim oblastima, što je dovelo do malog smanjenja prognoze proizvodnje na 93 miliona tona, iako bi ovaj rezultat i dalje premašio petogodišnji prosek. U Ukrajini, u uslovima generalno povoljnih vremenskih uslova, i dalje se predviđa da će proizvodnja pšenice pasti na znatno ispod proseka od 20,2 miliona tona, što odražava destruktivne efekte rata, koji sada traje već treću godinu, na proizvodne kapacitete, kao i slabije profitne marže za pšenicu. U Sjedinjenim Američkim Državama, bez obzira na blago smanjenje uslova za useve ozime pšenice u delovima južnih ravnica, ukupni izgledi za proizvodnju pšenice ostaju povoljni i očekuje se ukupna proizvodnja od blizu 52 miliona tona. U Kanadi, pod pretpostavkom povratka trenda prinosa nakon najnižeg nivoa iz 2023., očekuje se da će proizvodnja porasti na 34,6 miliona tona u 2024. U Aziji su i dalje preovladavali povoljni vremenski uslovi, podržavajući očekivanja skoro rekordnih prinosa pšenice u Indiji i Pakistanu i jačajući povoljne izglede za proizvodnju u zemljama bliskoistočne Azije. U Severnoj Africi, nedavne lokalizovane padavine stigle su prekasno da bi materijalno poboljšale uslove useva nakon široko rasprostranjenog sezonskog nedostatka padavina od kraja 2023. godine, a izgledi za prinos pšenice i dalje su loši.

Za useve krupnog zrna 2024., glavni period žetve uskoro počinje u zemljama južne hemisfere, gde su nedavni nepovoljni vremenski uslovi smanjili izglede za prinos kod vodećih proizvođača. U Brazilu, nepovoljni vremenski uslovi, posebno u glavnim proizvodnim južnim i centralno-zapadnim oblastima, umanjili su izglede za prinos i snizili prognozu proizvodnje kukuruza u zemlji na 111 miliona tona, iako je i dalje nešto iznad proseka za poslednjih pet godina . U Južnoj Africi su vrući i suvi vremenski uslovi od februara smanjili očekivanja prinosa, a sada se predviđa da će proizvodnja kukuruza pasti 10 odsto ispod petogodišnjeg proseka. Značajno smanjenje prinosa kukuruza takođe se očekuje u većini zemalja južne Afrike 2024. godine, na sličan način izazvano intenzivnim deficitom padavina.