Cene kukuruza u Ukrajini ostaju relativno visoke u poređenju sa svetskim cenama, zbog ograničene prodaje poljoprivrednika i povećanih kotacija na evropskim tržištima.
Tokom nedelje, izvozne cene kukuruza u crnomorskim lukama pale su za 2–3 USD/t na 224–228 USD/t ili 10.500–10.550 UAH/t, ali neki trgovci nude višu cenu za velike količine i brzu isporuku.
Tempo izvoza kukuruza iz Ukrajine u aprilu je naglo opao, pa je u prvoj nedelji meseca izvoz iznosio svega 270 hiljada tona (5 puta manje nego u istom periodu 2024. godine), a ukupno za sezonu dostigao je 17,24 miliona tona (16,7% manje od prošlogodišnjih 20,13 miliona tona2 od istog projekta do danas).
Podsetimo, „prozor za izvoz“ ukrajinskog kukuruza pada na februar-maj, a od juna će na tržište ući kukuruz iz Argentine (prognoza izvoza od 36 miliona tona) i Brazila (44 miliona tona).
U TG 2024/25 (od 3. aprila), izvoz kukuruza iz Sjedinjenih Država je povećan za 30% u odnosu na prethodnu sezonu na 35,6 miliona tona. Do kraja sezone zemlja treba da izveze još 26,6 miliona tona kukuruza, odnosno približno 5,5 miliona tona mesečno, što će povećati pritisak na svetsko tržište, posebno u slučaju smanjenja isporuka usled uvođenja carina Kine ili EU kao odgovor na akcije SAD.
Majski fjučersi na kukuruz na berzi CBOT u Čikagu porasli su juče za 0,9% na 182,85 USD/t (+1,5% za nedelju), uprkos padu berzanskih indeksa od 10–12% i uvođenju carina protiv Kine i Japana.
Decembarske fjučerse se trguju 8 dolara po toni jeftinije zbog očekivanja povećanja zasada. Prema prvom NASS-ovom izveštaju o napretku useva, od 6. aprila, 2% površina zasejanih kukuruzom u SAD bilo je u skladu sa petogodišnjim prosekom.
Na berzi Euronekt u Parizu, junski fjučersi na kukuruz su juče porasli za 1,2% na 212,75 evra/t ili 233,3$/t (+0,8% na mesečnom nivou), usled mogućeg uvođenja carina na američki kukuruz.
U SAD i zemljama EU vremenski uslovi i značajne rezerve vlage pogoduju setvi kukuruza, dok u Ukrajini ekstremno nizak nivo vlage u metarskom sloju zemljišta neće dozvoliti povećanje zasejane površine. Stoga će buduća žetva u velikoj meri zavisiti od količine padavina tokom vegetacije.
Početak globalne krize u bliskoj budućnosti može dovesti do pada cena roba, uključujući i žitarice. Zbog toga bi ukrajinski farmeri sada trebalo da prodaju svoje stare zalihe kukuruza, dok cene kukuruza podržavaju neizvesnost oko buduće žetve i očekivanja inflatornih procesa, koji mogu da se intenziviraju usled ekonomske krize u SAD.
Stručnjaci Međunarodnog saveta za žito (IGC) predviđaju da će u TG 2025/26. svetska proizvodnja žitarica dostići rekordnih 2,368 milijardi tona, posebno da će proizvodnja pšenice porasti u odnosu na prethodnu sezonu za 6,2 do 665,2 miliona tona, a kukuruza za 52,2 do 1,269 miliona tona.
Očekuje se da će povećanje globalne proizvodnje žitarica biti delimično nadoknađeno malim početnim zalihama, tako da će ukupna ponuda u 2025/26 MI porasti za samo 1%.
Prema prognozi IGC-a, globalna potrošnja žitarica u TG 2025/26. povećaće se za 30,4 na 2.367 miliona tona u odnosu na prethodnu sezonu, a transportne zalihe će se povećati za 1,4 do 578 miliona tona, uključujući i glavne zemlje izvoznice.
Globalni izvoz žitarica će se povećati za 7,4 na 423,7 miliona tona, ali će ostati znatno niži od prethodnih rekordnih nivoa.
Prognoza globalne proizvodnje žitarica u tekućoj sezoni povećana je za 4 miliona tona na 2,306 miliona tona zbog prilagođavanja prognoze žetve u Južnoj Americi.
Majske fjučerse uljane repice na pariskoj berzi porasle su za 3,4% od početka februara, na 533 evra/t ili 557,4 dolara/t (+0,5% na mesečnom nivou) usled oporavka cena biljnog ulja, ograničene ponude uljane repice od lokalnih farmera i usporavanja uvoza.
Jačanje evra i kanadskog dolara u odnosu na američki dolar smanjuje interesovanje EU za kanadsku repicu, pošto se razlika u ceni smanjila sa 140–120 dolara po toni u decembru-januaru na 70–80 dolara po toni u februaru.
Majske fjučerse kanole na berzi u Vinipegu porasle su za 4,5% tokom februara na 674 CAD/t ili 475 USD/t (+5,3% na mesečnom nivou) uz snažan rast izvoza.
Kanada je, prema nedeljnom statističkom izveštaju, povećala izvoz repice u odnosu na isti period prošle godine sa 3,031 na 5,672 miliona tona, dok je prognoza za celu sezonu 7,5 miliona tona. Istovremeno, kanadski uvoz kanole u Kinu u prvih pet meseci sezone iznosio je samo 2,687 miliona tona (sa prognozom od 3 miliona tona u 2024/25 MI) u poređenju sa 5,486 miliona tona u 2023/24 MI.
Usred smanjene kupovine iz Kine, Kanada nastavlja da povećava izvoz repice u EU. Prema podacima Evropske komisije, u tržišnoj godini 2024/25 (od 7. februara) zemlje EU su povećale uvoz uljane repice za 12% u poređenju sa istim periodom prethodne sezone na 4,08 miliona tona (sa prognozom od 6,85 miliona tona), od čega je 55% ili 2,25 miliona tona bilo isporučeno 55% ili 2,25 miliona tona (102% manje od 2% isporučeno iz Ukrajine). tržišne godine), 32% ili 1,355 miliona tona - iz Australije (+63%), 8,4% ili 353 hiljade tona - iz Kanade (8 puta više nego u istom periodu 2023/24. tržišne godine).
Kanadska prerada kanole u 2024/25 MI porasla je na 6,194 miliona tona u poređenju sa 5,588 miliona tona prošle godine, potvrđujući prognoze o padu potražnje za uljem kanole nakon uvođenja tarifa u SAD za program biodizela. Zbog toga će Kanada, umesto domaće prerade, povećati izvoz repice.
Prema poslednjim podacima Australijskog zavoda za statistiku, Australija je u decembru 2024. godine smanjila izvoz repice za 16 odsto u odnosu na novembar, sa 709,43 na 593,81 hiljada tona. U januaru bi mogao da dostigne 604 hiljade tona, a 491 hiljada tona uljarica je rezervisano za otpremu u februaru. Najveći kupci australijske repice u decembru bili su Belgija, Nemačka, Francuska, Pakistan i Bangladeš.
Poljoprivrednici EU koče prodaju uljane repice, čekajući procenu stanja useva ozime uljane repice posle zime. Ako usevi u EU i Ukrajini dobro prežive zimu, cene bi mogle pasti u martu-aprilu usled povećane ponude na domaćem tržištu EU.
Kompanije ADM (Archer Daniels Midland), Bunge, Cargill i Louis Dreifus kolektivno kontrolišu 50-60% međunarodne trgovine pšenicom, kukuruzom i sojom, prenosi Agrarheute pozivajući se na podatke istraživanja Komiteta za poljoprivredu Evropskog parlamenta.
Autori studije smatraju da to stvara rizike za poljoprivrednike i potrošače, pa traže od EU da se umeša u situaciju. Po njihovom mišljenju, ove kompanije mogu da zloupotrebe svoju tržišnu poziciju i detaljno poznavanje tržišta za špekulacije koje će naneti gubitke poljoprivrednicima i potrošačima.
Studija, koju su pripremili stručnjaci konsultantske firme Ernst & Ioung (EI) i Univerziteta u Bonu, poziva političare da povećaju transparentnost tržišta i razmotre uvođenje poreza na višak profita. Prema procenama stručnjaka, kombinovani promet sirovina četiri poljoprivredna giganta u 2022. godini iznosio je 540 miliona tona, dok je ukupan promet svetske trgovine, prema procenama američkog MSG-a, dostigao 920 miliona tona. Odbor za poljoprivredu Evropskog parlamenta razmatraće podatke istraživanja 2. decembra.
Nijedna od ovih kompanija ne daje tačne podatke o količini sirovina i njihovom poreklu. Prema procenama stručnjaka, promet Cargill-a je 217 miliona tona, Bungea - 142 miliona tona, ADM-a - 100 miliona tona, Draifusa - 83 miliona tona.
Još pre 10 godina udeo ove četiri kompanije na svetskom tržištu bio je 70-90%, ali su ih istisnuli novi konkurenti, pre svega – kineski gigant Cofco International (CIL), koji je 2022. godine prodao 127 miliona tona žitarice i uljarice i voće. Holandska Viterra, podružnica Glenkor grupe, ima promet od oko 100 miliona tona.
Velika četvorka se bori protiv novih konkurenata, pokušavajući da ih apsorbuje, i širi se u oblasti kao što su biogoriva, jestiva ulja, hrana za životinje i prehrambeni proizvodi. Od 2021. Cargill i ADM su pojačali kupovinu konkurenata, a najveći posao će biti Bungeova kupovina Viterre.
Evropska komisija će odobriti sporazum vredan milijardu dolara, pod određenim uslovima: Viterra mora da proda naftne poslove u Mađarskoj i Poljskoj, kao i neka povezana transportna sredstva. Međutim, antimonopolske vlasti drugih zemalja, posebno Kanade, još nisu odobrile sporazum.
Za ceo tekst morate biti ulogovani
Planovi američkog predsednika Trampa da uvede sveobuhvatne uvozne carine mogli bi da smanje ili prekinu snabdevanje Sjedinjenih Država uvoznim biljnim uljima i mastima, što bi navelo američku industriju za ekstrakciju ulja da izgradi nove fabrike i proširi kapacitete. Američki farmeri su zabrinuti da će američki protekcionistički stav ograničiti njihov pristup najvećim kineskim kupcima soje, preneo je Rojters.
Oštra globalna konkurencija mogla bi da smanji prihode farmera koji su upravo pobrali drugi po veličini usev soje u istoriji SAD, dok se cene soje kreću blizu četvorogodišnjih najnižih vrednosti.
Analitičari kažu da ako Trampove dužnosti izazovu osvetu globalnih kupaca, veliki prerađivači soje, kao što su Bunge Global i Arčer Danijels-Midlend Co, mogli bi da imaju koristi od većih i verovatno jeftinijih zaliha pasulja za domaću preradu. Planovi za proširenje kapaciteta zaustavljeni su prošle godine pošto je američko tržište bilo preplavljeno jeftinim svetskim sirovinama za dizel kao što su korišćeno jestivo ulje (UCO) iz Kine, svinjska mast iz Brazila i ulje uljane repice iz Kanade.
Američko ministarstvo poljoprivrede (USDA) predviđa da će globalne zalihe ulja repice pasti za 13% tokom naredne godine, dok će zalihe suncokretovog ulja pasti za 24%. Zalihe indonežanskog palminog ulja u zemlji opadaju zbog planova za proširenje proizvodnje biodizela u zemlji.
Kako navodi agencija, izvoz američke soje u Kinu je prošle godine pao na oko 26,4 miliona tona (u poređenju sa 36,1 miliona tona u 2016. i 31,7 miliona tona u 2017. godini, uoči trgovinskog rata).
Za ceo tekst morate biti ulogovani
Za ceo tekst morate biti ulogovani
Američki usev 2024. je u fazi sazrevanja. U ovoj fazi, nedostatak padavina i toplota imaju mali ili nikakav uticaj na produktivnost. Stoga je teško uticati na proizvodnju da bi se preokrenuo trenutni scenario cena. Međutim, pokazatelji kao što su cene pšenice i nafte i niža brazilska konkurentnost u izvozu kukuruza mogu pomoći Čikagu da izbegne dalji pritisak na cene, čak i kada se žetva približava.
Dok se čeka početak berbe u SAD sredinom septembra, tržište pokušava da pronađe faktore da ukloni cene iz istorijske prosečne referentne vrednosti od 3,70 USD/4,00 USD/bušel na CBOT-u. Jedan od indikatora koji utvrđuju ovo očekivanje je nedeljni izvoz. Avgust je završio sa dobrim brojem nedeljnih prodaja novog useva, 1,5 miliona tona. Ova akumulacija dobre nedeljne prodaje od sada pa nadalje može, ali ne mora da promeni prognozu USDA za novu poslovnu godinu u izvozu, koji je trenutno projektovan na 58 miliona tona.
Neki faktori trenutno pomažu prodaji u SAD, kao što su:
– Ukrajina u ovom trenutku ima određenih poteškoća u izvozu svoje proizvodnje zbog velike količine pšenice koja se otprema kroz ograničene lokalne luke;
– američki kukuruz je veoma konkurentan po niskim cenama ili istorijskom proseku, i to privlači uvoznike na svoje tržište;
– Argentina je već preuzela najveći obim obaveza za 2024. i nema mnogo raspoloživosti do te mere da se takmiči sa jeftinijim američkim kukuruzom;
– Brazil, kao što smo već istakli, ima kukuruz koji je skuplji od američkog za najmanje 20 dolara po toni. Međutim, i dalje služi nekim preferiranim tržištima koja su i dalje spremna da plate više za brazilski kukuruz. Međutim, neki veliki kupci, kao što je Japan, na primer, imaju tendenciju da se od sada odluče za poreklo iz SAD zbog ove razlike u ceni. Stoga, Brazil i dalje održava redovan obim prodaje, znatno ispod 2023. godine, a SAD povećavaju obim zbog konkurentnih cena;
– Konačno, depresijacija dolara ima tendenciju da od sada pomaže američkom izvozu. U ovom okruženju, međunarodnom tržištu kukuruza su potrebne nove činjenice kako bi se pokušalo vratiti iznad 4,00 USD/bušel. Cena nafte, koja utiče na cene etanola, nivo pšenice u Crnom moru nakon žetve u regionu i rod u Južnoj Americi su varijable koje će takođe doneti izvesnu volatilnost na tržištima od sada.
