Kompanije ADM (Archer Daniels Midland), Bunge, Cargill i Louis Dreifus kolektivno kontrolišu 50-60% međunarodne trgovine pšenicom, kukuruzom i sojom, prenosi Agrarheute pozivajući se na podatke istraživanja Komiteta za poljoprivredu Evropskog parlamenta.
Autori studije smatraju da to stvara rizike za poljoprivrednike i potrošače, pa traže od EU da se umeša u situaciju. Po njihovom mišljenju, ove kompanije mogu da zloupotrebe svoju tržišnu poziciju i detaljno poznavanje tržišta za špekulacije koje će naneti gubitke poljoprivrednicima i potrošačima.
Studija, koju su pripremili stručnjaci konsultantske firme Ernst & Ioung (EI) i Univerziteta u Bonu, poziva političare da povećaju transparentnost tržišta i razmotre uvođenje poreza na višak profita. Prema procenama stručnjaka, kombinovani promet sirovina četiri poljoprivredna giganta u 2022. godini iznosio je 540 miliona tona, dok je ukupan promet svetske trgovine, prema procenama američkog MSG-a, dostigao 920 miliona tona. Odbor za poljoprivredu Evropskog parlamenta razmatraće podatke istraživanja 2. decembra.
Nijedna od ovih kompanija ne daje tačne podatke o količini sirovina i njihovom poreklu. Prema procenama stručnjaka, promet Cargill-a je 217 miliona tona, Bungea - 142 miliona tona, ADM-a - 100 miliona tona, Draifusa - 83 miliona tona.
Još pre 10 godina udeo ove četiri kompanije na svetskom tržištu bio je 70-90%, ali su ih istisnuli novi konkurenti, pre svega – kineski gigant Cofco International (CIL), koji je 2022. godine prodao 127 miliona tona žitarice i uljarice i voće. Holandska Viterra, podružnica Glenkor grupe, ima promet od oko 100 miliona tona.
Velika četvorka se bori protiv novih konkurenata, pokušavajući da ih apsorbuje, i širi se u oblasti kao što su biogoriva, jestiva ulja, hrana za životinje i prehrambeni proizvodi. Od 2021. Cargill i ADM su pojačali kupovinu konkurenata, a najveći posao će biti Bungeova kupovina Viterre.
Evropska komisija će odobriti sporazum vredan milijardu dolara, pod određenim uslovima: Viterra mora da proda naftne poslove u Mađarskoj i Poljskoj, kao i neka povezana transportna sredstva. Međutim, antimonopolske vlasti drugih zemalja, posebno Kanade, još nisu odobrile sporazum.
Cene sojinog ulja su naglo porasle u Čikagu nakon Trampove najave, što bi moglo da podrži kotacije drugih biljnih ulja i suncokretovog
Za ceo tekst morate biti ulogovani
Planovi američkog predsednika Trampa da uvede sveobuhvatne uvozne carine mogli bi da smanje ili prekinu snabdevanje Sjedinjenih Država uvoznim biljnim uljima i mastima, što bi navelo američku industriju za ekstrakciju ulja da izgradi nove fabrike i proširi kapacitete. Američki farmeri su zabrinuti da će američki protekcionistički stav ograničiti njihov pristup najvećim kineskim kupcima soje, preneo je Rojters.
Oštra globalna konkurencija mogla bi da smanji prihode farmera koji su upravo pobrali drugi po veličini usev soje u istoriji SAD, dok se cene soje kreću blizu četvorogodišnjih najnižih vrednosti.
Analitičari kažu da ako Trampove dužnosti izazovu osvetu globalnih kupaca, veliki prerađivači soje, kao što su Bunge Global i Arčer Danijels-Midlend Co, mogli bi da imaju koristi od većih i verovatno jeftinijih zaliha pasulja za domaću preradu. Planovi za proširenje kapaciteta zaustavljeni su prošle godine pošto je američko tržište bilo preplavljeno jeftinim svetskim sirovinama za dizel kao što su korišćeno jestivo ulje (UCO) iz Kine, svinjska mast iz Brazila i ulje uljane repice iz Kanade.
Američko ministarstvo poljoprivrede (USDA) predviđa da će globalne zalihe ulja repice pasti za 13% tokom naredne godine, dok će zalihe suncokretovog ulja pasti za 24%. Zalihe indonežanskog palminog ulja u zemlji opadaju zbog planova za proširenje proizvodnje biodizela u zemlji.
Kako navodi agencija, izvoz američke soje u Kinu je prošle godine pao na oko 26,4 miliona tona (u poređenju sa 36,1 miliona tona u 2016. i 31,7 miliona tona u 2017. godini, uoči trgovinskog rata).
U prvoj polovini 2025. godine cene biljnog ulja će porasti na trogodišnji maksimum
Za ceo tekst morate biti ulogovani
Svetsko tržište žitarica: cene pšenice porasle, kukuruz i soja pojeftinili
Za ceo tekst morate biti ulogovani
Američki usev 2024. je u fazi sazrevanja. U ovoj fazi, nedostatak padavina i toplota imaju mali ili nikakav uticaj na produktivnost. Stoga je teško uticati na proizvodnju da bi se preokrenuo trenutni scenario cena. Međutim, pokazatelji kao što su cene pšenice i nafte i niža brazilska konkurentnost u izvozu kukuruza mogu pomoći Čikagu da izbegne dalji pritisak na cene, čak i kada se žetva približava.
Dok se čeka početak berbe u SAD sredinom septembra, tržište pokušava da pronađe faktore da ukloni cene iz istorijske prosečne referentne vrednosti od 3,70 USD/4,00 USD/bušel na CBOT-u. Jedan od indikatora koji utvrđuju ovo očekivanje je nedeljni izvoz. Avgust je završio sa dobrim brojem nedeljnih prodaja novog useva, 1,5 miliona tona. Ova akumulacija dobre nedeljne prodaje od sada pa nadalje može, ali ne mora da promeni prognozu USDA za novu poslovnu godinu u izvozu, koji je trenutno projektovan na 58 miliona tona.
Neki faktori trenutno pomažu prodaji u SAD, kao što su:
– Ukrajina u ovom trenutku ima određenih poteškoća u izvozu svoje proizvodnje zbog velike količine pšenice koja se otprema kroz ograničene lokalne luke;
– američki kukuruz je veoma konkurentan po niskim cenama ili istorijskom proseku, i to privlači uvoznike na svoje tržište;
– Argentina je već preuzela najveći obim obaveza za 2024. i nema mnogo raspoloživosti do te mere da se takmiči sa jeftinijim američkim kukuruzom;
– Brazil, kao što smo već istakli, ima kukuruz koji je skuplji od američkog za najmanje 20 dolara po toni. Međutim, i dalje služi nekim preferiranim tržištima koja su i dalje spremna da plate više za brazilski kukuruz. Međutim, neki veliki kupci, kao što je Japan, na primer, imaju tendenciju da se od sada odluče za poreklo iz SAD zbog ove razlike u ceni. Stoga, Brazil i dalje održava redovan obim prodaje, znatno ispod 2023. godine, a SAD povećavaju obim zbog konkurentnih cena;
– Konačno, depresijacija dolara ima tendenciju da od sada pomaže američkom izvozu. U ovom okruženju, međunarodnom tržištu kukuruza su potrebne nove činjenice kako bi se pokušalo vratiti iznad 4,00 USD/bušel. Cena nafte, koja utiče na cene etanola, nivo pšenice u Crnom moru nakon žetve u regionu i rod u Južnoj Americi su varijable koje će takođe doneti izvesnu volatilnost na tržištima od sada.
Nakon što su stručnjaci USDA snizili prognozu svetske proizvodnje pšenice u junu za 7,44 miliona tona, u julu je procena povećana za 5,44 miliona tona, nakon čega su cene pšenice pale za 1,5-3%, izgubivši za mesec 5,5-14,7%. Pored toga, prognoza izvoza pšenice iz Rusije u 2023/24 MI povećana je za 1,5 na 55,5 miliona tona.
U poređenju sa junskim procenama, globalni bilans pšenice za 2024/25 MI je pretrpeo sledeće promene:
Procene početnih zaliha su porasle za 1,43 na 260,99 miliona tona (271,04 miliona tona u 2023/24 MG) nakon revizije bilansa za 2023/24 MG.
Prognoza svetske proizvodnje povećana je za 5,44 na 796,19 miliona tona (788,95 miliona tona u 2023/24 MG i 789 miliona tona u 2022/23 MG), posebno za Sjedinjene Države – za 3,6 na 54,7 (49, 3) miliona tona zbog visokih prinosa i proširenja setvenih površina, Kanada – za 1 do 35 (32) miliona tona po povoljnom vremenu, Argentina – za 0,5 do 18 (15,85) miliona tona, Pakistan – za 1,4 do rekordnih 31,4 miliona tona. Za EU je prognoza smanjena za 0,5 na 130 (134,15) miliona tona, a za Ukrajinu i Rusiju ostavljena je na 19,5 odnosno 83 miliona tona.
Procena svetske potrošnje povećana je za 1,9 na 799,94 (798,98) miliona tona zbog povećane potrošnje prehrambenih proizvoda, semena i industrije.
Prognoza svetskog izvoza je ostavljena na 212,89 (220,61) miliona tona, pošto će povećanje procena za SAD od 0,7 do 22,5 (19,24) miliona tona i Kanadu za 0,5 do 25 (25) miliona tona biti nadoknađeno smanjenjem u procenama za EU za 0,5 do 34,5 (37) miliona tona.
Prognoza globalnog uvoza smanjena je za 0,8 na 206,7 (218,8) miliona tona, prvenstveno za zemlje jugoistočne Azije, dok je za Kinu povećana za 1 do 12 (14) miliona tona.
Procena svetskih krajnjih zaliha povećana je za 4,97 na 257,24 (260,99) miliona tona, dok su ih analitičari procenili na 252,2 miliona tona. Zalihe će najviše porasti u SAD, Kini, Argentini, Pakistanu i Kanadi, ali će se smanjiti u EU, Iranu i Rusiji. U Sjedinjenim Državama, zalihe će porasti za 22% ili 2,64 miliona tona tokom godine na 5-godišnji maksimum od 23,3 miliona tona.
Na osnovu izveštaja, julski fjučersi su pali:
za 3,1% na 197,7 $/t – za meku ozimu SRV pšenicu u Čikagu (-14,7% u poređenju sa podacima nakon objavljivanja junskog izveštaja),
za 1,5% na 220 €/t ili 240 $/t – septembarski fjučers pšenice na pariskom Euronektu (-13,4%).
U isto vreme, tvrda ozima HRV pšenica u Kanzas Sitiju porasla je za 2,1% na 221,9 $/t (-5,5%) i ostala na 228,2 $/t za tvrdu jaru HRS pšenicu u Mineapolisu (-7,6%).
Izvozne cene kukuruza u Ukrajini nastavljaju da rastu usled nižih troškova pomorskog transporta, a prerađivači su primorani da podižu otkupne cene kako bi akumulirali zalihe sirovina.
Prošle nedelje su vozarine za prevoz žitarica iz luka Odesa i Dunav smanjene za 3-5 USD/t, najviše u pravcu Kine i Španije. Cene za prevoz panamaksom iz luke Odesa do Kine pale su za 4 $/t na 54-56 $/t, a za transport stočne pšenice do Vijetnama – za 4 $/t na 52-54 $/t, dok je mesec dana pre su dostigli 62-65 $/t.
Otkupna cena kukuruza tokom nedelje porasla je za 3-4 $/t na 159-161 $/t ili 7000-7100 UAH/t sa isporukom u luke Crnog mora, a cene u grivni su rasle sporije zbog stabilizacije dolara po 39,5 UAH/$. Usred povećane konkurencije sa izvoznicima, prerađivači su podigli cene na 6300-6700 UAH/t sa isporukom u fabriku. Poljoprivrednici su zauzeti setvom, pa su smanjili obim ponude, ali će za nedelju dana moći da obnove prodaju.
U TG 2023/24, Ukrajina je izvezla 22 miliona tona kukuruza (od 24,5 miliona tona koliko je prognozirao USDA), uključujući 3,25 miliona tona u aprilu, dok su prošle godine ove brojke bile 24 miliona tona odnosno 1,67 miliona tona.
Spekulativni rast kvota za evropski i američki kukuruz usred mraza u Sjedinjenim Državama, vrućine u Brazilu i odložene žetve u Argentini podržava cene u Ukrajini.
Tokom nedelje, majski fjučersi na kukuruz na čikaškoj berzi porasli su 3,2% na 173,6 $/t (+1,8% za mesec), a junski fjučersi na berzi u Parizu – za 5,2% na 207,5 €/t ili 222,5 $/t (+8,2% za mesec).
U Sjedinjenim Državama cene su pod pritiskom pada proizvodnje etanola u poslednje 3 nedelje. Predsednička administracija bi sledeće nedelje mogla da uvede nove poreske olakšice za proizvođače biogoriva, što će podržati kotacije.
Prema NASS-u, u SAD je 21. aprila kukuruz zasejao 12% planiranih površina (10% u proseku za 5 godina), a toplo vreme sa povremenim kišama omogućiće sledeće nedelje da ubrza setvu.
Prema prognozama, proizvodnja kukuruza u Južnoj Africi će 2024. godine biti smanjena za 18,49% sa 16,4 na 13,39 miliona tona u odnosu na prethodnu godinu zbog smanjenja prinosa na 5,08 t/ha, iako će zasejane površine porasti za 1,03% na 2,63 miliona hektara.
Prema berzi žitarica Buenos Ajresa, u Argentini je usev kukuruza u dobrom stanju smanjen za 3% do 17%, au lošem – povećan za 4% do 40% zbog prevelikih padavina i bolesti biljaka.
Svetske cene kukuruza će i narednih meseci ostati pod pritiskom vremenskih faktora, pa su mogući špekulativni skokovi, iako generalno na tržištu utiču značajne zalihe i smanjena tražnja.
Kina je u protekle dve nedelje kupila više od 20 tovara stočnog žita na međunarodnom tržištu pošto je najveći svetski uvoznik iskoristio pad cena na najniži nivo u više od tri godine.
Zemlja je obezbedila isporuke kukuruza, sirka i ječma od dobavljača, uključujući Ukrajinu i SAD, kažu ljudi upoznati sa transakcijama. Otkup je preko 1,2 miliona tona žitarica po osnovu svakog tereta od 60.000 tona.
Do porasta kupovine došlo je kada su cene porasle u Kini, a referentne fjučerse za kukuruz pale u Čikagu na najniži nivo od 2020. godine, opterećene velikim zalihama od najvećih izvoznika iz Brazila i SAD. Sve veći jaz između lokalnog i međunarodnog tržišta učinio je kupovinu atraktivnom.
Pošiljke su uključivale najmanje 10 tereta ukrajinskog kukuruza, uglavnom za isporuku od marta do maja, najmanje pet tereta američkog sirka i šest pošiljki ječma više porekla za sličnu isporuku, kažu ljudi.
Cene u Kini su porasle pošto je Peking pojačao skladištenje žitarica za državne rezerve kako bi podržao tržište uoči sadnje novog useva. To je suprotstavilo slabu potražnju za žitom za stočnu hranu u stočarskoj industriji u kojoj svinjari prave gubitke.
