Veliki pad izvoza žitarica iz RF u drugom delu sezone
Za ceo tekst morate biti ulogovani
Uzimajući u obzir optimalne vremenske uslove, očekuje se da će brazilska žetva žitarica u tržišnoj godini 2024-25. porasti za 8% u odnosu na prethodnu godinu, prema nedavno objavljenoj prognozi Nacionalne kompanije za snabdevanje (Conab). Projektovala je rekordnu proizvodnju od 322,3 miliona tona.
Pored toga, ukupna zasejana površina se procenjuje na 81,4 miliona hektara, što je projektovano povećanje od skoro 2% u poređenju sa 2023-24.
Očekuje se da će proizvodnja soje dostići 166,3 miliona tona, što je skoro 19 miliona tona više u odnosu na prethodnu žetvu. Sa oporavkom žetve soje za ovaj ciklus, Conab predviđa povećanje izvoza u 2024-25, dostižući 105,4 miliona tona. Izvoz sojine sačme je vezan na 22 miliona tona, dok se predviđa da će biti isporučeno 1,4 miliona tona sojinog ulja.
Conab takođe očekuje rekordnu žetvu kukuruza, sa povećanjem proizvodnje za 3% tokom 2023-24. na 119,6 miliona tona. Rečeno je da će značajno povećanje prinosa nadoknaditi smanjenje zasejanih površine od 6,4% u prvoj žetvi. Setva druge i treće žetve žitarica počeće ovog meseca, odnosno u aprilu.
Predviđa se da će izvoz kukuruza opasti za 4,5 miliona tona od 2023-24. na 34 miliona, rekao je Conab.
„Sa povećanjem proizvodnje, zalihe će se oporaviti i zatvoriti na 3,5 miliona tona, garantujući domaće snabdevanje, posebno za sektor životinjskih proteina“, rekao je Konab.
Predviđa se da će površine pirinča porasti za 8,5% u 2024-25. godini na 1,75 miliona hektara, dok se proizvodnja povećava za 13% na skoro 12 miliona tona, rekao je Konab.
Predviđena je niža proizvodnja pšenice od 7,89 miliona tona, 2,6% ispod prošlogodišnje žetve, uglavnom uzrokovana smanjenjem površine za setvu od 14,2% u državama južnog regiona, u kombinaciji sa nepovoljnim vremenom tokom ciklusa useva u Parani i na jugoistoku centralno-zapadne regije.
U Ruskoj Federaciji će se povećati udeo glavnih uljarica u plodoredu
Za ceo tekst morate biti ulogovani
Kako je saopšteno u Rosselhoznadzoru, isporuke svinjskog mesa iz Ruske Federacije u inostranstvo porasle su za 36% (sa 150,2 hiljade na 204,6 hiljada tona), goveđeg za 27% (sa 29,7 hiljada na 37,6 hiljada tona), nusproizvoda mesa i živine za 23% (sa 294,1 hiljada na 360,5 hiljada tona), završeno proizvodi od mesa - za 19% (sa 69,2 hiljade na 82,4 hiljade tona), nusproizvodi od hrane svinja i goveda - za 39% (sa 45,5 hiljada na 63,3 hiljade tona), mlečni proizvodi - za 18% (sa 157,6 hiljada na 185,2 hiljada tona). hiljada tona).
Najaktivniji kupci ruskih stočarskih proizvoda bile su države EAEU, kao i Azerbejdžan, Tadžikistan, Turkmenistan i Uzbekistan. Na afričkom kontinentu - Alžir, Angola, Gabon, Egipat, Kongo, Obala Slonovače, Mozambik, Nigerija. U Aziji - Kina, Vijetnam, Hong Kong, Mongolija, Iran. Na Bliskom istoku - UAE, Saudijska Arabija, Kuvajt, Oman. Pored toga, proizvodi su isporučeni u Srbiju i Gruziju.
Trenutno ruski stočarski proizvodi imaju pristup u više od 105 zemalja, saopštio je Rosselhoznadzor. Registar izvoznika FSIS „VetIS“ – „Cerberus“ obuhvata 5.085 preduzeća za uzgoj i držanje životinja, proizvodnju, preradu, skladištenje i kretanje proizvoda životinjskog porekla i stočne hrane.
Rosselhoznadzor je 2024. godine zajedno sa nadležnim odeljenjima 10 stranih zemalja dogovorio 24 sertifikata. Dobili pristup Kini za snabdevanje nusproizvodima svinjskog i goveđeg mesa; u Siriju - riba i mlečni proizvodi, živinsko meso, hrana za životinje; u Indiju - svinjetina, živina i sir (po jednokratnim dozvolama), prerađena riba i riblji proizvodi, hrana za pse i mačke; u Bangladešu - mleko u prahu; u Kuvajt - mlečni i riblji proizvodi; na Tajlandu - hrana biljnog porekla; u Egipat - crevne sirovine od ovaca i koza, goveda i svinja; u Meksiko - riblji proizvodi; u Hong Kong - konzumna jaja i proizvodi od jaja.
„Od početka 2024. godine, više od 450 ruskih preduzeća uvršteno je u nacionalne registre stranih nadležnih organa za isporuku svojih proizvoda u zemlje kao što su Kina, Vijetnam, Južna Koreja, Saudijska Arabija, Iran, Ujedinjeni Arapski Emirati, Uzbekistan, Azerbejdžan i drugi“, navodi se u saopštenju.
Pored toga, Rosselhoznadzor je napomenuo da je od početka 2024. do 15. decembra izvoz žitarica i proizvoda prerade žita iz Ruske Federacije porastao za 4% (ili 3,5 miliona tona) u poređenju sa nivoom iz istog perioda 2023. godine i premašio 83,5 miliona t Glavni obim pošiljki pada na zemlje Bliskog istoka, Afrike i Azije.
Odeljenje ukazuje i na povećanje isporuka proizvoda prerade žitarica, uključujući dubinsku preradu sa visokom dodatnom vrednošću. Tako je od početka 2024. godine izvoz proizvoda prerade žitarica (razne vrste brašna, žitarice, slad i dr.) iznosio 2 miliona tona, što je za 18% više od cifre za isti period 2023. godine.
„Ove godine najveći rast otkupa ruskog žita su pokazale: Šri Lanka, Maroko, Indija, Vijetnam, Sirija, Nigerija. Osim toga, isporuke ruskog žita u Etiopiju, Džibuti, Palestinu i Sijera Leone nastavljene su 2024. godine“, dodao je Rosselhoznadzor.
Prioritetni zadaci odeljenja na kineskom tržištu su prijem ozime pšenice i ječma, pšeničnih mekinja, jestivog sojinog sačma, pulpe cvekle sa dodatkom melase, crvenog pasulja, mung pasulja, amaranta i njegovih prerađevina, lanenog kolača, prosa. , senf i slad. „Rad na odobravanju ovih vrsta žitnih proizvoda je aktivno u toku“, navodi se u poruci.
Istovremeno, ove godine odeljenje je u potpunosti završilo višegodišnji rad na prijemu griza i raženog brašna na kinesko tržište.
Pripremila Federalna državna budžetska institucija "Agroanalitički centar"
Cene ječma u Ukrajini nastavljaju da rastu usled nedostatka ponude i devalvacije grivne
Za ceo tekst morate biti ulogovani
Od 6. januara 2025. godine ukrajinski izvoz soje dostigao je 460 hiljada tona, što ukazuje na stabilnu dinamiku ponude. Uprkos sezonskom padu aktivnosti na globalnom tržištu zbog sezone praznika, ukrajinski izvoznici zadržavaju svoje pozicije. Međutim, globalno tržište soje suočava se sa nizom fundamentalnih izazova, uključujući visoku globalnu žetvu i ekonomske probleme u Kini, jednom od ključnih uvoznika. Ovo su izvestili analitičari zemljoradničke zadruge PUSK, osnovane u okviru VAR-a
„Uprkos teškoj ekonomskoj situaciji u Kini, koja može smanjiti uvoz soje na 95-100 miliona tona, tržište je stabilno. Od avgusta prošle godine cene na berzi su ostale stabilne, a čak se i kratkoročni padovi brzo nadoknađuju. Ovo ukazuje da tržište razmene i dalje ignoriše globalne izazove. Naravno, visoke globalne akcije doprinose neizvesnosti, ali trend oporavka cena se nastavlja. Ukrajinski izvoznici soje mogu iskoristiti ovaj period da ojačaju svoje pozicije“, smatra PUSK.
Istorijski gledano, januar, februar i mart pokazuju trend rasta cena soje, što potvrđuje i sezonski model. Stručnjaci PUSK-a predviđaju rast cena do kraja januara: „Sezonska dinamika tržišta soje pokazuje tradicionalni rast u prvim mesecima godine, a trenutna situacija potvrđuje ovaj trend. Već vidimo porast cena: na domaćem tržištu one su porasle za 200-300 UAH/t, a u stranoj valuti za 3-5 dolara po toni. Možemo predvideti da će zamišljene cene na bazi CPT-a dostići 400-410 dolara po toni u januaru, pa čak i premašiti ovaj nivo u februaru-martu. Ovo je povoljan period za poljoprivrednike koji planiraju da prodaju svoje proizvode.
Vlada je odobrila prodaju u 2025. godini do 3 miliona tona pšenice, raži i ječma iz rezervi federalnog interventnog fonda. Na aukciji će biti prodato žito otkupljeno tokom intervencija koje su obavljene 2014–2016 i 2022–2024.
Izvoz pšenice u novoj poljoprivrednoj godini (jul 2025 – jun 2026) mogao bi da dostigne 36,4 miliona tona, predviđa analitički centar SovEkon. Prognoza izvoza za tekuću sezonu je 43,7 miliona tona, snižena je sa 44,1 miliona tona „zbog usporenih isporuka i smanjenja izvoznih marži“. Analitičari su značajno smanjenje procena izvoza za narednu poljoprivrednu godinu pripisali smanjenju zaliha i projektovanom padu žetve pšenice.
SovEkon je smanjio i prognozu izvoza kukuruza u tekućoj poljoprivrednoj godini na 2,2 miliona tona sa 2,4 miliona tona prošlog meseca, a povećao ječma na 2,8 miliona tona sa 2,6 miliona tona Opšta prognoza za izvoz žitarica i mahunarki i prerađevina je smanjena sa 52 miliona tona na 51,6 miliona tona.
Preliminarni rezultati ROSSTATA pokazuju manju žetvu žitarica u Rusiji za 20 Mt
Za ceo tekst morate biti ulogovani
