Obim izvoza žitarica i mahunarki iz Ukrajine u MG 2024/25 od 18. aprila iznosio je 34,3 miliona tona, što je za 4,3 miliona tona ili 11% manje nego u istom periodu prošle sezone.
O tome svedoče podaci Državne carinske službe, koje je objavilo Ministarstvo agrarne politike i hrane Ukrajine.
Tako je ove sezone otpremljeno 13,6 miliona tona pšenice, što je za 10 odsto manje od prošlogodišnjih obima. Tako je izvezeno 84% pšenice od ukupnog obima ugovorenog memorandumu o žitu (16,2 miliona tona).
Isporuka ječma na inostrano tržište iznosila je 2,25 miliona tona, što je za 5% više nego u istom periodu prošle sezone.
Otpremljeno je 10,8 hiljada tona raži, što je 11 puta više nego prošle sezone (1 hiljada tona).
Izvezeno je više od 18 miliona tona kukuruza, što je za 15 odsto manje od isporuka na isti datum prošle sezone.
Izvoz brašna iz Ukrajine iznosio je 56,8 hiljada tona, što je 32% manje u odnosu na prošlu godinu.
Za referencu: u MG 2023/24. izvoz žitarica i mahunarki iznosio je 50,8 miliona tona: pšenice – 18,4 miliona tona; ječam - 2,5 miliona tona; raž - 1,6 hiljada tona; kukuruz – 29,4 miliona tona; brašno - 98,2 hiljade tona.
Eksperti Međunarodnog saveta za žito (IGC) podigli su svoje prognoze za otvaranje zaliha i proizvodnju žitarica u MG 2025/26.
Očekuje se da će u odnosu na prethodnu sezonu proizvodnja žitarica porasti sa 2.368 na 2.373 miliona tona, posebno kukuruza - sa 1.269 na 1.274 miliona tona, dok će pšenice smanjiti sa 807 na 806 miliona tona.
Prognoza globalne potrošnje žitarica je povećana za 7 miliona tona na rekordnih 2,373 miliona tona, uglavnom zbog prilagođavanja procene industrijske potrošnje u Indiji (za proizvodnju etanola).
Procena svetske trgovine je povećana na 424 miliona tona (418 miliona tona u tekućoj sezoni), što će biti niže od petogodišnjeg proseka zbog smanjenja otkupa žitarica od strane Kine.
Prelazne zalihe žita u narednoj sezoni ostaće na nivou tekuće sezone i iznosiće 580 miliona tona.
Brz rast proizvodnje kukuruznog etanola u Brazilu dramatično menja domaće tržište zemlje, doprinoseći povećanju potrošnje i potencijalno ograničavajući budući izvoz.
Prema AgVeb-u, pozivajući se na dnevni list Farmdoc, proizvodnja etanola u kukuruzu porasla je sa 0,4 miliona tona u 2015/16 MI na 18,4 miliona tona u 2024/25 MI, koristeći oko 15% ukupne žetve kukuruza. Trenutno u zemlji već radi 25 fabrika za proizvodnju kukuruznog etanola, a još 15 je u izgradnji
Potražnja za etanolom nastavlja da raste, a brazilske vlasti razmatraju povećanje udela etanola u benzinu sa sadašnjih 27% na 30%.
U tom kontekstu, izvoz kukuruza bi mogao da opadne za 20% u poređenju sa rekordnim nivoom iz 2023. Tome će delimično doprineti i smanjenje uvoza Kine i povećanje obima proizvodnje u drugim zemljama - SAD, Argentini i Ukrajini.
Aktivan razvoj industrije etanola u Brazilu, koja troši uglavnom drugi usev kukuruza (safrinha), mogao bi naglo da smanji izvozni potencijal zemlje, što bi smanjilo konkurenciju na svetskom tržištu za američki kukuruz i podržalo svetske cene.
NIBULON planira da nakon ulaska na tržišta Bugarske, Srbije i Rumunije obnovi najmanje polovinu mesečnog pretovara tereta. O tome piše Forbs Ukrajina.
Preduzeće ima sopstvene tegljače i 11 barži na Dunavu. Pre pada potražnje, ova flota je prevozila oko 50–60 hiljada tona proizvoda mesečno u Konstancu.
Ulaskom na nova tržišta, NIBULON očekuje da će obnoviti najmanje polovinu mesečnog pretovara - 30 hiljada tona. U uslovima stabilnog poslovanja i stalnih stopa, kompanija može da zaradi oko 3,5 miliona dolara godišnje.
Stagnacija na ukrajinskom Dunavu neće sprečiti NIBULON da bude uspešan, siguran je bivši generalni direktor ukrajinskog dunavskog brodarstva Dmitrij Moskalenko. Ulazak kompanije u srednje i gornje Podunavlje znači pristup kargo prometu na perspektivnim tržištima kompanije u Srbiji, Ruminiji i Bugarskoj, kaže on.
Proširenje će omogućiti NIBULON-u da diverzifikuje svoju ponudu, poveća obim transporta i zauzme nišu na novim tržištima, kaže Moskalenko.
Američki trgovinski rat protiv drugih zemalja povećava neizvesnost na globalnim tržištima i već je oslabio dolar u odnosu na druge valute jer je narušio poverenje u SAD. Trgovci strahuju od globalne krize koja će smanjiti potražnju na tržištima roba.
U Ukrajini, uoči Uskrsa, ostaje velika sezonska tražnja za prehrambenom pšenicom, što podržava cene, posebno na pozadini nestašice ponuda poljoprivrednika koji su započeli setvu i smanjene trgovačke aktivnosti.
Prema prognozi APK-Informa, u 2025. godini žetva pšenice u Ukrajini će se smanjiti za 1% u odnosu na prethodnu godinu na 21,5 miliona tona, pa poljoprivrednici prodaju pšenice odlažu za leto.
Prošle nedelje su prerađivači ponudili 11.000-11.500 UAH/t za 2-ćelijsku pšenicu isporučenu u mlin, što znatno premašuje nivo izvoznih cena, koje su porasle za 100-200 UAH/t na 10.800-11.000 UAH/t ili 232-235 USD/t isporučenih luka.
Cene kukuruza u lukama porasle su na 227-230 USD/t, ali su cene stočne pšenice ostale na 223-226 USD/t ili 10.550-10.650 UAH/t, pošto je trgovcima teško da prodaju skupu ukrajinsku krmnu pšenicu na svetskom tržištu.
U TG 2024/25, Ukrajina je izvezla 13,42 miliona tona pšenice, što je 11,8% manje od odgovarajuće brojke prošle godine (15 miliona tona). Istovremeno, za dve nedelje aprila izvezeno je samo 300 hiljada tona pšenice u poređenju sa 1,17 miliona tona u istom periodu prošle godine.
Svetske cene pšenice počele su nedelju padom. Najviše je pala evropska pšenica zbog rasta kursa evra, koji će usporiti ionako nizak tempo izvoza pšenice iz EU.
Majski fjučers pšenice pao je juče:
za 1,5% do 201,2 USD/t – za meku ozimu SRV pšenicu u Čikagu (+2% nedeljno),
za 2,3% na 204 USD/t – za tvrdu ozimu HRV pšenicu u Kanzas Sitiju (-0,7%),
za 1,7% na 222,2 USD/t – za durum prolećnu HRS pšenicu u Mineapolisu (-1,8%),
za 2% na 214,25€/t ili 243,2$/t – za pšenicu na berzi Euronekt u Parizu (-4,5%).
U SAD cene padaju zbog prognoza dobrih padavina u Kanzasu i Teksasu, uprkos podacima iz nedeljnog izveštaja Crop Progress, prema kojima je količina setve ozime pšenice u SAD tokom 7-13. aprila smanjena za 1% na 47% (56% prošle godine). Jara pšenica je zasejana na 7% površina, što odgovara petogodišnjem proseku.
Izvoz pšenice iz SAD porastao je za 80% na 604,5 hiljada tona tokom 4-10. aprila i ukupno je za sezonu dostigao 18,3 miliona tona, što je za 14,3% više od odgovarajuće cifre prošle godine.
Evropska unija je izvezla samo 16 miliona tona pšenice u MG 2024/25, što je 35% manje od prošlogodišnjeg tempa, tako da je malo verovatno da će dostići prognozu USDA od 26,5 miliona tona, iako je u 2023/24 MG izvoz iznosio 38 miliona tona. Jačanje evra u odnosu na dolar sa 1,08 dolara na 1,135 dolara/€ čini evropsku pšenicu najskupljom na tržištu, zbog čega su njene cene prošle nedelje pale za 4,5 odsto.
Rusija planira da dozvoli uvoz GMO soje pod uslovom da se hrana proizvedena od nje izvozi. Nacrt odgovarajuće odluke Vlade, koji je pripremilo Ministarstvo poljoprivrede, objavljen je na portalu nacrta podzakonskih akata. Očekuje se da zabrana upotrebe pripremljene hrane za životinje za domaću potrošnju ostane na snazi. Istovremeno, u skladu sa Doktrinom o bezbednosti hrane, nije dozvoljen uvoz GMO organizama u Rusiju radi njihove setve, uzgoja i uzgoja, kao i njihov promet.
GMO organizmi podležu državnoj registraciji u skladu sa svrhama njihove upotrebe. Neke vrste takvih organizama su registrovane za ishranu, ali nisu registrovane za hranu za životinje. Predlogom rezolucije sugeriše se da GMO registrovani za proizvodnju prehrambenih sirovina i prehrambenih proizvoda (soja i sojina sačma) ne podležu državnoj registraciji za proizvodnju hrane za životinje ako se šalju u izvoz. „Ukoliko je potrebno registrovati genetski modifikovane organizme registrovane za potrebe ishrane za potrebe stočne hrane, ruski prerađivači GMO soje neće moći da kupuju uvezenu soju, utovaruju prerađivačke kapacitete i povećavaju izvoz gotovih proizvoda“, navodi se u materijalima za nacrt rezolucije.
Od 2020. godine GMO soja i sojina sačma mogli bi da se uvoze u Rusiju pod uslovom da su namenjeni za proizvodnju stočne hrane i da je njihova bezbednost potvrđena u Rosselhoznadzoru. Dozvola je sadržana u vladinoj uredbi, koja se svake godine produžavala do kraja 2024. U stvari, zabrana uvoza GMO soje u Rusiju ograničava zalihe od oko 400–500 hiljada tona ovog proizvoda, ocenio je Dmitrij Rilko, generalni direktor Instituta za proučavanje poljoprivrednog tržišta.
Nemogućnost uvoza soje dobijene korišćenjem GMO negativno utiče na iskorišćenost kapaciteta za preradu uljarica i obim izvoza prerađevina, navodi se u materijalima u Nacrtu rezolucije. Precizira se i da su subjekti regulacije dva prerađivačka pogona u Kalinjingradskoj oblasti (preduzeća grupe Sodružestvo – Agroinvestor), koja uvoze soju radi dalje prodaje svojih prerađevina za izvoz.
„Ruska Federacija i dalje ima kapacitete za preradu soje koji zavise od uvoznih sirovina“, navodi se u materijalima. - <…> Ukupan kapacitet pogona za preradu soje u Kalinjingradskoj oblasti premašuje 2 miliona tona soje godišnje. Zahvaljujući soji koja se gaji u Kalinjingradskoj oblasti, navedeni kapaciteti mogu biti opterećeni za manje od 5%. Dakle, nedostatak mogućnosti uvoza GMO soje neće dozvoliti da prerađivački kapaciteti budu u potpunosti iskorišćeni.
Mrazevi do 15 stepeni oštetili su zasade jabuka, kajsija, orašastih plodova i drugih useva. Vlasti su obećale da će pomoći pogođenim poljoprivrednicima.
Turski ministar poljoprivrede Ibrahim Jumakli saopštio je da su u nekim delovima Turske zabeležene najniže temperature u poslednjih 30 godina. Oštro zahlađenje je primećeno u različito vreme tokom marta-aprila, a posebno je bilo 10-12. aprila. Zabeleženi su mrazevi do 15 stepeni, snežne padavine i grad.
„Kao rezultat ovih nepovoljnih vremenskih uslova, nažalost, doživeli smo jedan od najvećih poljoprivrednih mrazeva u našoj istoriji nakon velikih mrazeva 2014. godine“, rekao je Jumakli.
To je dovelo do štete za poljoprivrednike, a država namerava da podrži pogođene proizvođače, napomenuo je ministar.
Ieni Safak piše da su turski farmeri počeli da koriste neobične metode da spreče štetu od mraza. Jedan od proizvođača jabuka je u svom voćnjaku postavio poseban sistem za navodnjavanje kako bi obezbedio prskanje tokom perioda mraza. Ledena kora pomaže u zaštiti biljaka od temperatura ispod nule.
Zemlja je patila od zasada kajsija i oraha, vinograda, krompira i luka. Mrazevi 2014. godine takođe su naneli štetu mnogim proizvođačima voća: na primer, u provinciji Malatija se smrzlo 80% stabala kajsije.
Mnoge varijable se postavljaju na tržišta roba u globalnom okruženju. Odluke Kine nesumnjivo su imale veći uticaj na tržišta od prvobitne odluke SAD, posebno na tržištima gde je ona veliki uvoznik, kao što su soja, meso i minerali. Za kukuruz, efekti mogu biti indirektni, odnosno na nusproizvode kao što su DDG i etanol, kao i na gubitak tržišnog udela za meso u Kini. Neke od ovih varijabli mogu se konvertovati u kupovinu iz drugih izvora, kao što su Južna Amerika i Crno more, na primer, sve dok postoji snabdevanje. Još jedan uticaj koji se mora proceniti, a ima još vremena, je odluka američkih uzgajivača o setvi.
Nekoliko aspekata uključuje američke carine na globalnom nivou. Neke tačke imaju delikatnije efekte, dok druge imaju diskretnu konvergenciju na tržištima. Porez od 67% na kineske proizvode od strane Sjedinjenih Država doveo je do uzvratnog poreza od 34% na američke proizvode. Naravno, američki agrobiznis je jedan od sektora koji su najviše pogođeni carinama i ponavlja zabrinutost iz 2018. godine, kada su Sjedinjene Države dobile odmazdu od 25% na cene soje.
U ovom okruženju, neke tačke treba smatrati relevantnim u ovom trenutku:
– Novi pregovori ili nove carine mogu nastati kao posledica kineske odmazde. Ako više zemalja sledi kinesku verziju, scenario globalne trgovine bi mogao postati haotičan;
– Odluka da se američki proizvodi oporezuju sa 34% pokazuje averziju Kine prema popuštanju otvaranjem svog tržišta za proizvode trećih strana. Nakon carine, Kina je uvela trgovinske blokade za 16 američkih kompanija u okruženju uvoza;
– Odluka Kine je generalizovala meru, tako da sektorska diskusija od sada može da uđe u pregovore. Na primer, da li bi agrobiznis proizvodi mogli biti izuzeti od novog oporezivanja, kao što su meso i žitarice? Do dana kada se tarife uvedu, tržište će imati realniji pogled na situaciju, ali se ne čini da će Sjedinjene Države odgovoriti bez reciprociteta;
– U početku, ako porez zaista utiče na soju, sa 34 odsto, za Kinu će postati neodrživ, a ta potražnja će se prebaciti na Južnu Ameriku. Cene na CBOT-u su pale tokom nedelje, ali ipak blago s obzirom na veličinu problema. Soja je lako mogla da dostigne granicu i izgubi najnižu vrednost majskog ugovora na 9,60 dolara po bušelu, ali je i dalje teško prihvatiti da će ovaj kineski porez ostati;
– Čini se da se, međutim, osetio psihološki uticaj na američke uzgajivače. USDA je 31. marta objavila svoj izveštaj o namerama za setvu, potvrđujući povećanje površine kukuruza na 95,3 miliona hektara i smanjenje površine soje na 83,5 miliona hektara. Ništa novo za tržište s obzirom na kontekst. Međutim, ova anketa je sprovedena sa uzgajivačima pre donošenja odluka o tarifama;
– Da li bi obuzdavanje niskih cena soje moglo biti povezano sa promenljivom „veći pad površine”? To je moguće jer je 2019. godine površina zasejana sojom pala sa 89 na 77 miliona hektara.
U 2025. predviđa se smanjenje sa 87,1 na 83,5 miliona hektara. Bilo bi prostora za dalje povećanje površine kukuruza u ovoj sezoni 2025;
– Kukuruz je diskretno pogođen carinama. To je zato što Kina nije kupovala američki kukuruz najmanje četiri godine i samo povremeno je apsorbovala određenu količinu američkih DDG. Dakle, ako bude bilo kakvog uticaja na kukuruz, to će se desiti zbog drugih azijskih destinacija, poput Vijetnama, Južne Koreje, ali i Evrope. Čak i bez odmazde, ova tržišta mogu prebaciti svoju trgovinu u Južnu Ameriku i smanjiti kupovinu iz Sjedinjenih Država;
– Kanada i Meksiko su pošteđeni novih carina i glavni su učesnici u kupovini američkog kukuruza, etanola i DDG. Stoga je uticaj na tržište kukuruza u ovom trenutku skroman i i dalje će zavisiti od očiglednijih akcija globalnih uvoznika u vezi sa kukuruzom iz SAD;
– Može doći do indirektnog uticaja u sektoru mesa. Sjedinjene Države prodaju Kini 20 hiljada tona/mesečno govedine i istu prosečnu količinu svinjskog mesa. Ovaj gubitak kineskog tržišta mogao bi da implicira, možda, prilagođavanje proizvodnje u sektoru i još jedno u potražnji za američkim kukuruzom. S druge strane, potražnja bi se približila evropskom i brazilskom mesu. Naravno, u početku bi pad cena u Sjedinjenim Državama mogao pomoći u kontroli inflacije.
Stoga, postoji mnogo varijabli koje treba analizirati u vremenima radikalnih promena u globalnoj trgovini. Kukuruz je možda bio jedan od proizvoda koji su najmanje direktno pogođeni, ali trpi indirektne posledice. Za sada, američki izvoz kukuruza održava odličan tempo nedeljne prodaje od preko milion tona. Sada je akumulirana prodaja na 54,2 miliona tona, u poređenju sa projekcijom USDA za godinu od 62,2 miliona tona. Do kraja tekuće poslovne godine ostalo je još 20 nedelja, a sa milion tona nedeljno, prognozu USDA bi trebalo lako da se premaši.
U maju, USDA će objaviti svoj prvi izveštaj o ponudi i potražnji za poslovnu godinu 25/26, koji se odnosi na usev u SAD 2025. Ovaj scenario ima tendenciju da bude lošiji za novi usev, barem za decembarski ugovor. Od 20. počinje setva, a vremenska prognoza je za normalne padavine širom Srednjeg zapada, što je povoljno za unapređenje setve unutar lokalnog prozora.
Argentina ubrzava žetvu, dostigavši skoro 22% i uz normalan napredak u prodaji. Postoji prirodna mogućnost da će se globalna potražnja za argentinskim kukuruzom povećati, čak do granice ograničavanja izvoza iz SAD. Brazil je i dalje isključen iz prodaje, a potražnja bi trebalo da se približi Argentini u narednih 90 dana.
Stručnjaci FAO-a gotovo da nisu promenili prognozu svetske proizvodnje pšenice u 2025. u odnosu na prve procene iz marta, ostavljajući je na 795 miliona tona, što će odgovarati prilagođenoj prognozi za 2024. godinu.
U Ukrajini će proizvodnja pšenice 2025. godine biti ispod petogodišnjeg proseka zbog posledica rata i sušnog vremena, što će smanjiti prinose.
Zasad ozime pšenice u glavnim zemljama severne hemisfere u proizvodnji pšenice uglavnom je ostao nepromenjen tokom meseca. Očekuje se da će u EU proizvodnja pšenice porasti za 12% u odnosu na prethodnu godinu na 135,5 miliona tona, podstaknuta većim zasadima i poboljšanim prinosima nakon prošlogodišnjih nepovoljnih vremenskih uslova. Međutim, deficit padavina u istočnom delu regiona mogao bi da smanji potencijalnu žetvu.
U Ruskoj Federaciji proizvodnja pšenice će se smanjiti 2025. godine zbog smanjenja zasejanih površina i niskog nivoa vlage u zemljištu.
U SAD će se smanjiti i proizvodnja pšenice, pošto je suša pogodila useve na većoj površini nego prošle godine, pa će i prinosi biti manji.
U Kanadi, gde će setva pšenice početi u maju, očekuje se povećanje zasejanih površina uz visoke cene, ali će to biti nadoknađeno smanjenjem prinosa, pa će proizvodnja biti u skladu sa prošlogodišnjim ciframa, iako će premašiti petogodišnji prosek.
