Predstavljeni su najvažniji delovi najnovijih izveštaja o proceni žitarica i uljarica koje je USDA objavila 12. septembra:

Kukuruz

• Očekuje se da će svetska proizvodnja kukuruza za novu sezonu 2023/24 dostići 1214,3 miliona tona (Mt), povećanje od 5,1% u odnosu na sezonu 2022/23 (1155,6 Mt).

• Očekuje se da će proizvodnja u Sjedinjenim Državama biti oko 384,4 Mt, što je porast od 10,2% u odnosu na prethodnu sezonu (348,8 Mt), dok se predviđa da će Kina zabeležiti pad žetve za 0,1%, dostižući 277,0 Mt. Očekuje se da će Evropska unija videti rast od 13,7% sa 59,4 Mt, dok bi Ukrajina, sa 28 Mt, imala rast od 3,7%.

• Procenjuje se da će proizvodnja u Brazilu dostići 129 Mt, što predstavlja pad od 5,8% u odnosu na prethodnu sezonu, dok se očekuje da će rod u Argentini dostići 54 Mt, što je povećanje od 58,8% u odnosu na prethodnu sezonu.

• Svetski izvoz žitarica povećao bi se za 8%, sa 181,7 Mt u sezoni 2022/23. na 196,2 Mt u ovoj novoj sezoni, pri čemu bi Sjedinjene Države bile drugi najveći izvoznik žitarica sa 52,1 Mt, što je povećanje od 23,1% u poređenju sa prethodna sezona.

• Očekuje se da će se izvozna ponuda Južne Amerike značajno povećati u Argentini, sa povećanjem od 76,1% u ovoj novoj sezoni sa 40,5 Mt, dok se procenjuje da Brazil ima 55 Mt, što predstavlja smanjenje od 3,5% u odnosu na prethodnu sezonu.

• Očekuje se da će Kina uvesti 23 Mt kukuruza, što je povećanje od 24,3% u odnosu na prethodnu sezonu (18,5 Mt), dok se od Evropske unije očekuje da smanji uvoz za 2,0% na 24 Mt.

• Svetske krajnje zalihe bi trebalo da porastu za 4,8% na 314,0 Mt. Zalihe Sjedinjenih Država bi trebalo da porastu za 53%, dok bi za Brazil i Kinu trebalo da se smanje za 22,4% odnosno 2,0%.

SOJA 

• Očekuje se da će svetska proizvodnja soje za sezonu 2023/24 porasti za 8,4% u odnosu na prethodnu sezonu, sa 370,1 Mt na 401,3 Mt.

• Procene za useve u Južnoj Americi pokazuju povećanje od 4,5% za Brazil, koji bi dostigao 163 Mt, dok se za Argentinu predviđa povećanje od 92,0% sa 48,0 Mt.

• Paragvaj bi trebalo da poveća svoju proizvodnju za 10,5% u odnosu na sezonu 2022/23 (9,1 Mt), dostižući rod od 10 Mt, vraćajući se na nivoe koji su bili uobičajeni do sezone 2020/21.

• Ovaj novi izveštaj procenjuje da je usev u SAD iznosio 112,8 Mt, što je smanjenje od 3,0% u poređenju sa sezonom 2022/23 kada je usev dostigao 116,4 Mt.

• Izvoznu aktivnost predvodio bi Brazil sa 97 Mt, što je rast od 2,1% u odnosu na prethodnu sezonu (95,0 Mt), dok se očekuje da će Sjedinjene Države dostići obim izvoza od 48,7 Mt, što predstavlja pad od 10,1% u odnosu na prošlu godinu. useva (54,2 Mt).

• Predviđeno je da Argentina izvozi 4,6 Mt, što bi značilo povećanje od 15% u odnosu na sezonu 2022/23 (4,0 Mt).

• Očekuje se da će Kina uvesti 100 Mt, 2% manje nego prethodne sezone.

• Očekuje se da će se finalne zalihe uljarica povećati za 15,8% na globalnom nivou na 119,2 Mt, podržane povećanjem zaliha u Argentini i Brazilu.

Globalna proizvodnja semena suncokreta u sezoni 2023/24 (septembar 2023-avgust 2024) mogla bi da dostigne 55,7 miliona tona, procenjuju analitičari analitičke agencije OilVorld (Nemačka) iz Hamburga. Očekuju da će bruto žetva uljarica u 2022/23 MG porasti za 1,4 miliona tona, dok su raniji stručnjaci očekivali rast od 1,9 miliona tona.

Prema oceni nemačkih stručnjaka, očekuje se da će žetva suncokreta u Ukrajini i Rusiji u predstojećoj rodnoj godini biti visoka – 15,7 miliona tona, odnosno 14 miliona tona, što će nadoknaditi pad u Turskoj, Rumuniji, Bugarskoj, Španiji i Argentini.

„Vremenske prilike u Ukrajini i Rusiji u poslednja 2 meseca bile su povoljne za razvoj useva suncokreta i visoke prinose“, objašnjava agencija, „Istovremeno, suša je značajno pogoršala stanje uljarica u Rumuniji i Turskoj. U Argentini setva suncokreta kasni zbog nedostatka padavina.

Štaviše, dok se očekuje da će obim prerade semena u 2022/23 MG porasti za 2,75 miliona tona na 51,13 miliona tona, u 2023/24 MG – samo za 0,07 miliona tona na 51,20 miliona tona.

„Ovo će takođe usporiti globalnu ponudu nafte i brašna u novoj sezoni“, rezimirao je OilVorld (Nemačka).

U Mađarskoj je, prema informacijama Ministarstva poljoprivrede, do početka avgusta završena žetva pšenice na 96 odsto površina Poljoprivrednici su požnjeli 5,5 miliona tona uz prinos od 5,6 tona po hektaru, navodi Agrar. Ekonomski institut (AKI) rezimirao je u svom izveštaju.

Cena pšenice je malo je porasla, ali nema značajnijeg pomeranja.

Dodaju da prema podacima AKI PAIR,  u Mađarskoj u trećoj nedelji avgusta 2023. u proseku (bez PDV-a i troškova isporuke) mlinskom pšenicom se trgovalo po proizvođačkoj ceni od 68,5 hiljada HUF/toni . Ova cena  je bila 51 odsto niža nego godinu dana ranije .

Istovremeno, stočnom pšenicom se trgovalo po proizvođačkoj ceni od 63,6 hiljada forinti po toni , što je 51 odsto niže nego pre godinu dana .

Upoređujući podatke za poslednje dve godine, nivo proizvođačkih cena i mlinske i stočne pšenice nije samo ispod cena iz istog perioda 2022. godine, već su cene niže i od cena 2021. godine.

Septembarska obračunska cena ISCC NUTS II održive stočne pšenice na Budimpeštanskoj berzi (BSE) ostala je nepromenjena na 66.000 HUF/toni između 14. i 25. avgusta. Na čikaškoj berzi (CME/CBOT), septembarska kotacija pšenice je varirala između 217 i 226 dolara po toni posmatranih dana razmene. Istovremeno, septembarska kotacija roda na pariskoj robnoj berzi (Euronekt/MATIF) kretala se od 228 do 234 evra po toni, prenosi AKI.

Kakva je žetva u svetu?

U avgustovskoj prognozi, Ministarstvo poljoprivrede Sjedinjenih Država (USDA) ukazuje na 793 miliona tona (+0,4 odsto) u 2023/2024. očekivana globalna žetva pšenice u ekonomskoj godini. Predviđena potrošnja može biti 796 miliona tona, tako da bi 266 miliona tona pšenice moglo ostati u skladištu na kraju sezone , navodi se u izveštaju AKI.

Dodaju da se, prema Talidžovim stručnjacima, ove godine u Evropskoj uniji može požnjeti 124,7 miliona tona (-0,5 odsto) ozime pšenice sa 21,8 miliona hektara, što je skoro isto kao i pre godinu dana. Među glavnim zemljama članicama proizvođačima, očekuje se povećanje prinosa od 3 odsto u Francuskoj, a smanjenje prinosa od 3 odsto u Nemačkoj. Oni predviđaju povećanje od 14 odsto u Rumuniji, povećanje od 3 odsto u Bugarskoj i pad prinosa od 4 odsto u Poljskoj.

Najveći pad proizvodnje očekuje se u Španiji u odnosu na prethodnu godinu, gde su smanjeni i obrađena površina i prosečan prinos – samo 1,8 tona/ha – pa se očekuje pad prinosa za 42 odsto .

Cene kukuruza ostaju niske

Takođe, prema podacima AKI PAIR, u Mađarskoj se u trećoj nedelji avgusta kukuruzom trgovalo po prosečnoj proizvođačkoj ceni od 73,2 hiljade forinti po toni , što je 44 odsto ispod cene proizvođača od pre godinu dana i niže od cena iz 2021.

Na BSE, ISCC NUTS II kvote kukuruza za različite datume smanjene su za 3.500 HUF od 14. avgusta: cene kukuruza po toni su za novembar 67,5 hiljada, decembar 69 hiljada, mart 2024. 72,5 hiljada, maj 2024. 76. Na Čikaškoj berzi, septembarska kotacija kukuruza je varirala između 14. i 25. avgusta u rasponu od 183-189 dolara/toni. Istovremeno, novembarska obračunska cena kukuruza kretala se između 211 i 217 evra/toni na pariskoj robnoj berzi, navodi se u izveštaju.

Kako navodi agencija MARS, prinosi jednog broja uljarica u Evropskoj uniji smanjeni su zbog obilnih padavina koje su negativno uticale na razvoj useva. Posledice padavina i grada najjače su osetili poljoprivrednici na severu Italije, Hrvatske i Slovenije.

Istovremeno, u Rumuniji, Poljskoj, Bugarskoj i Češkoj, izgledi za žetvu su se pogoršali zbog suvih i veoma toplih vremenskih uslova.

Prema rečima stručnjaka industrije, prognoza za prinose soje u EU je spuštena sa 2,86 t/ha na 2,82 t/ha u julu, a za repicu sa 3,20 t/ha na 3,19 t/ha.

Što se tiče suncokreta, procena prinosa za ovu kulturu je, naprotiv, povećana za skoro 3% na 2,18 t/ha.

„Prognoza je revidirana naviše, uglavnom zbog boljih vremenskih uslova od očekivanih u Španiji i Francuskoj, što je neutralisalo pad prinosa u Bugarskoj“, saopštio je MARS.

Ukrajina traži od Evropske komisije da nadoknadi troškove transporta poljoprivrednih proizvoda do evropskih morskih luka

23. avgust 2023

Izvor: LB.ua

Ministarstvo agrarne politike i Kabinet ministara zatražili su od Evropske komisije da nadoknadi logističke troškove transporta poljoprivrednih proizvoda iz Ukrajine u evropske morske luke. Ovo je tokom teletona saopštio Taras Visocki, prvi zamenik ministra agrarne politike i ishrane Ukrajine.

Naknada za isporuku poljoprivrednih proizvoda u morske luke Nemačke, Italije, Letonije, Litvanije, Hrvatske, Slovenije i Holandije trebalo bi da unapredi mogućnost nesmetanog izvoza iz Ukrajine, rekao je Visocki.

Prema njegovim rečima, zbog blokiranih crnomorskih luka, cena transporta ukrajinskog žita u evropske luke je veoma skupa za poljoprivrednika. Dalja isporuka poljoprivrednih proizvoda iz ovih luka u zemlje Afrike, Azije i Bliskog istoka je neisplativa za ukrajinske poljoprivrednike.

„Ministarstvo agrarne politike i Vlada su apelovali na Evropsku komisiju da ukrajinskim poljoprivrednicima nadoknadi troškove logistike u iznosu od 30 evra po toni. Obezbeđivanje takvih subvencija, koje će se isplaćivati samo pri isporuci proizvoda u udaljene evropske luke, poboljšaće izvoz, uključujući pozitivan uticaj na tranzit kroz Poljsku, Mađarsku, Slovačku i Bugarsku“, rekao je Visocki.

Ukrajina je takođe apelovala na Tursku, UN i druge međunarodne partnere da obezbede izvoz svog žita.

Ranije je saopšteno da Evropska komisija nema novca niti jasnu viziju kako pomoći Ukrajini da finansira dodatne troškove transporta za izvoz žitarica nakon kraha crnomorskog sporazuma o žitu.

Cene pšenice rastu nakon ruskog napada na dunavsku žitnu luku

Cene pšenice ponovo su porasle u sredu nakon što je Rusija napala ukrajinsku luku na reci Dunav, javile su novinske agencije, nakon što je u ponedeljak takođe otvorila vatru na teretni brod za Ukrajinu kako bi ga primorala da se zaustavi radi pregleda.

Fjučersi u Čikagu porasli su za čak 1,3 odsto nakon pada od 6 odsto u protekle tri sesije, izvestio je Blumberg.

Ruski vazdušni udari preko noći na jug Ukrajine oštetili su silose i skladišta žitarica u ključnom objektu za isporuku žitarica, izjavio je u sredu guverner Odeske oblasti na Crnom moru.

„Glavna meta su luka i žitna infrastruktura na jugu regiona“, rekao je on, ne navodeći luku.

Predsednička kancelarija je u odvojenom saopštenju saopštila da nema žrtava. Ali ukrajinski zvaničnici još nisu rekli da li je napadnuta luka operativna.

Ukrajinski rečni kanali su postali sve važniji da bi se zaobišla blokada Moskve za transport žitarica kroz Crno more. Ranije ovog meseca, ruski dronovi su gađali i luke na reci Dunav, uključujući Izmail, navodi Blumberg.

Dunavske luke su činile oko četvrtinu izvoza žitarica pre nego što se Rusija u julu povukla iz sporazuma o crnomorskoj inicijativi za žito koje podržavaju UN i Turska, kako je izvestio Rojters.

Ukrajina je ranije ove nedelje objavila da je novi crnomorski koridor otvoren za brodove koji žele da prevoze žitarice iz ukrajinskih luka, pod zaštitom Ukrajine.

Juče je obeleženo porinuće prvog teretnog broda koji koristi nove crnomorske brodske trake, a koji je ranije danas viđen kako napušta južnu luku Odesa, navodi agencija Frans pres (AFP).

Cene pšenice su i dalje oko 20% niže ove godine nakon velikih žetvi u delovima severne hemisfere. Američko ministarstvo poljoprivrede u petak je podiglo procenu ruskih isporuka u sezoni 2023-24. i povećalo svoje prognoze za zalihe pšenice u SAD za više nego što su analitičari očekivali u proseku.

Stručnjaci Strategie Grains ponovo su snizili prognozu roda pšenice u EU na osnovu preliminarnih podataka o žetvi. U poređenju sa julskim procenama, prognoza proizvodnje meke pšenice u 2023/24 MG smanjena je sa 126,2 miliona tona na 124,7 miliona tona (125,3 miliona tona u MG 2022/23). Istovremeno, obilne kiše na severu Evrope povećavaju rizik od gubitka useva i pada kvaliteta.

Zbog pogoršanja vremena na jugu Evrope, prognoza proizvodnje kukuruza je smanjena za 2,1 milion tona na 58,7 miliona tona, što je za 6,5 miliona tona više u odnosu na sušnu sezonu prethodne godine.

Prognoza proizvodnje ječma povećana je sa 47,1 na 47,2 miliona tona, što je za 4 miliona tona manje u odnosu na prošlogodišnji rod.

Ukrajina je dobila priliku da izvozi žito preko hrvatskih luka

1. avgust 2023
Izvor: AgroPolit.com

Zagreb i Kijev su uspeli da se dogovore o korišćenju hrvatskih luka za izvoz žita iz Ukrajine, a saveznici žele da pomognu i u sprovođenju mirovnog plana. Ovo je saopštilo Ministarstvo spoljnih poslova Ukrajine.
Ministar spoljnih poslova Ukrajine Dmitro Kuleba razgovarao je sa ministrom spoljnih i evropskih poslova Hrvatske Gordonom Hirlih-Radmanom. Izvoz ukrajinske hrane postao je važna tema pregovora, pošto je Ruska Federacija nedavno istupila iz sporazuma o žitu.
Ministarstvo spoljnih poslova Ukrajine je dodalo da se na sastanku aktivno razgovaralo o temi naoružanja, koju ukrajinska strana pokušava da podrži sa svim svojim partnerima. Ukrajinski ministar je napomenuo da je još rano iznositi detalje, ali je naglasio da je moguće postići „konkretne dogovore“. Predstavnici zemalja razgovarali su i o međunarodnoj donatorskoj konferenciji o razminiranju Ukrajine, koja će biti održana u Zagrebu u oktobru.
„Dogovorili smo mogućnost korišćenja hrvatskih luka na Dunavu i Jadranskom moru za transport ukrajinskog žita. Sada ćemo raditi na postavljanju najefikasnijih ruta do ovih luka i maksimalno iskoristiti ovu priliku. Svaki doprinos deblokadi izvoza, svaka otvorena vrata je pravi, delotvoran doprinos bezbednosti hrane u svetu“, istakao je Dmitro Kuleba.

Australija predviđa pad proizvodnje pšenice od 34%. Za detaljnije informacije morate biti ulogovani ili registrovani