- U julu je površina pod uljaricom u EU blago revidirana naviše na 12,2 miliona hektara. Povećanje površina zasejanih uljanom repicom i suncokretom više je nego nadoknadilo pad površine pod sojom u Rumuniji, Austriji, Mađarskoj i Hrvatskoj. Površina pod sojom u EU sada se procenjuje na 0,96 miliona hektara, što je 6% manje nego u prethodnoj sezoni.
- Ukupna proizvodnja uljarica u EU projektovana je na 32,0 miliona tona. Ovomesečne perspektive odražavaju reviziju nadole za glavne uljarice, uključujući smanjenje od 0,6 miliona tona za suncokret i 0,2 miliona tona za soju, prvenstveno zbog uticaja dugotrajnih vrućih i suvih vremenskih uslova širom EU.
Prema najnovijim projekcijama Evropske komisije za tržišnu godinu 2026/27, očekivana proizvodnja ključnih uljarica u EU-27 pokazuje stabilne, ali diferencirane trendove. Važno je napomenuti da se radi o projekcijama, a ne o konačnim rezultatima prinosa.
Uljana repica ostaje dominantna kultura sa očekivanom ukupnom proizvodnjom od 19.774 hiljade tona. Projektovana površina pod usevom iznosi 6.338 hiljada hektara, uz očekivani prosečan prinos od 3,12 t/ha. Najveći proizvođači bi trebalo da budu:
Francuska (4.637 hiljada tona, površina 1.422 hiljada ha, prinos 3,26 t/ha),
Nemačka (4.132 hiljada tona, 1.148 hiljada ha, 3,60 t/ha) i
Poljska (3.246 hiljada tona, 1.093 hiljada ha, 2,97 t/ha).
Ove tri zemlje zajedno bi trebalo da čine preko 60 % ukupne očekivane EU proizvodnje.
Suncokret se projektuje na proizvodnju od 9.533 hiljade tona na površini od 4.880 hiljada hektara, sa očekivanim prosečnim prinosom od 1,95 t/ha.
Vodeće pozicije bi trebalo da drže:
Rumunija (2.174 hiljada tona, 1.138 hiljada ha, prinos 1,91 t/ha),
Bugarska (2.081 hiljada tona, 950 hiljada ha, 2,19 t/ha) i
Mađarska (1.645 hiljada tona, 784 hiljada ha, 2,10 t/ha).
Crnomorski region i dalje ostaje ključni.
Soja se očekuje kao manja, ali značajna kultura sa 2.600 hiljada tona ukupne proizvodnje. Projektovana površina iznosi 959 hiljada hektara, a očekivani prosečan prinos 2,71 t/ha. Italija bi trebalo da bude jasno dominantan proizvođač sa 1.030 hiljada tona (302 hiljada ha, prinos 3,41 t/ha), ispred Francuske (364 hiljade tona, 158 hiljada ha, 2,31 t/ha) i Austrije (245 hiljada tona, 85 hiljada ha, 2,90 t/ha).
Ukupno posmatrano, tri kulture pokazuju solidnu očekivanu proizvodnu bazu u EU na prošlogodišnjem nivou, sa Francuskom, Nemačkom i zemljama jugoistočne Evrope kao ključnim stubovima. Očekivani prinosi su u okviru uobičajenih raspona ali za 0,8 miliona tona niži nego u junskoj proceni, a regionalne razlike u produktivnosti ostaju izražene. Konačni rezultati zavisiće od daljeg razvoja vremenskih uslova uz očekivano smanjenje prinose usled toplotnog talasa koji je zahvatio ključne zemlje proivođače.
Glavno tržište žitarica trenutno karakteriše nekoliko faktora. Ali najvažniji su najviši nivo neizvesnosti i rizika na ključnim poljoprivrednim tržištima zbog sukoba u Iranu i Azovsko-crnomorskom basenu, kao i El Ninjo. Ovo je izjavio izvršni direktor Instituta za studije poljoprivrednog tržišta ( IKAR) na konferenciji „Gde je margina“.) Dmitrij Riljko.
Pad globalne žetve „kompenzuje“ snažna žetva žitarica i uljarica u regionu Crnog mora, uključujući i evropski deo Rusije. Istovremeno, prema Rilkovim rečima, očekuju se velike žetve u glavnim zemljama uvoznicama ruskog žita (Turska i cela Severna Afrika, sa kombinovanim povećanjem od 11,5 miliona tona žita za pet najvećih kupaca). Još jedan faktor je povratak „Velikog Juga“ (Južni i Severnokavkaski federalni okrug) na izvozno tržište. Kao rezultat toga, udeo regiona u isporuci pšenice stranim tržištima povećaće se sa rekordno niskih 57% u sezoni 2025/26. na procenjenih 72% u tekućoj poljoprivrednoj godini. „Kada je ogromna žetva na jugu, manje je interesovanja za uzimanje dodatnih količina iz regiona Volge, Centralne Azije, Urala ili Sibira“, rekao je Rilko. Istovremeno, Institut za poljoprivredni razvoj ( IKAR)primećuje probleme sa žetvom na Uralu, u Sibiru i Kazahstanu.
Tokom svog izveštaja, Rilko je takođe naveo da profitabilnost ključnih žitarica i dalje „ostavlja mnogo toga da se poželi“. „Kukuruz se ponaša hirovito, iako je profitabilnost u centru dostigla veoma respektabilan nivo u poljoprivrednoj godini 2025/26. Verujemo da je to bilo zbog pojave izvozne potražnje iz Irana i Kazahstana, što je značajno podržalo cene“, primetio je Rilko. Profitabilnost tri glavne uljarice – suncokreta, soje i uljane repice – i dalje premašuje profitabilnost žitarica, ali je soja prošle godine opala, što je takođe negativno uticalo na površinu posejanu njima ove godine.
Prema trenutnoj proceni ICAR-aRuska proizvodnja žitarica u sezoni 2026/27. iznosiće 139 miliona tona, uključujući procenjenih 90 miliona tona proizvodnje pšenice. Njen izvozni potencijal trenutno se procenjuje na 44,6 miliona tona, ali bi mogao da dostigne 46 miliona tona. Rilko je takođe izvestio da su periodi rasta cena pšenice ove kalendarske godine povezani sa problemima sa brodarstvom u Ormuskom moreuzu i Azovsko-crnomorskom basenu. Buduće trendove je teško predvideti upravo zbog neizvesnosti ovih faktora. Prema Rilkovim rečima, intenziviranje vojnih i političkih sukoba odmah pokreće popust na rusku pšenicu u odnosu na njene crnomorske konkurente - rumunsku i bugarsku pšenicu. Popust je nekada dostigao 40 dolara po toni, a sada je ponovo visok - oko 25 dolara po toni. U međuvremenu, u luci Klajpeda (Litvanija), tona pšenice košta 275 dolara. „Ovo ukazuje na to da mogućnosti postoje i da će se verovatno nastaviti otvarati u ruskim lukama koje se nalaze na Baltiku“, smatra stručnjak
Afrička svinjska kuga je prvi put otkrivena u Finskoj, a virus je identifikovan kod divljih svinja pronađenih na jugoistoku zemlje. Vlasti su uspostavile ograničenu zonu.
Finska je prvi put otkrila virus afričke svinjske kuge (ASK) na svojoj teritoriji nakon što je identifikovao virusni genom PCR-om kod nekoliko divljih svinja pronađenih mrtvih u opštini Virolahti, na jugoistoku zemlje, blizu ruske granice.
Iako rezultat još uvek treba da potvrdi Referentna laboratorija EU za ASK u Španiji, finske vlasti su odlučile da odmah primene mere kontrole utvrđene za suzbijanje bolesti.
Do otkrića je došlo nakon što je lokalni stanovnik otkrio ostatke tri uginula praseta divlje svinje u oblasti Valimaa i predao ih Finskoj agenciji za hranu (Ruokavirasto), gde su preliminarne analize otkrile prisustvo virusa.
Kao početnu meru, Ruokavirasto je uspostavio ograničenu zonu koja pokriva cele opštine Virolahti i Miehikala , kao i južni deo opštine Lapenranta.
Unutar ove zone, kretanje svinja je ograničeno i pojačane su mere biološke bezbednosti na farmama svinja. Lov na divlje svinje i sve ostale vrste divljači je takođe zabranjen, osim operacija koje organizuju veterinarske vlasti radi kontrole populacije divljih svinja. Hranjenje divljih svinja i druge aktivnosti koje bi mogle olakšati širenje virusa takođe su zabranjene. Pored toga, sve divlje svinje pronađene mrtve ili odstreljene unutar ograničene zone moraju biti testirane na AKS, a njihovi leševi moraju biti bezbedno uklonjeni.
Povoljne padavine se nastavljaju u SAD i Kini, kao i u regionu Crnog mora, a samo novi toplotni talas u Evropi izaziva zabrinutost za žetvu kasnih useva.
Američki kukuruzni pojas beleži jedan ili dva fronta padavina svake nedelje, što, čak i uz toplije temperature, daje prilično dobar rod kukuruza i soje. Obilne kiše padaju širom Srednjeg zapada ove nedelje, vraćajući temperature u normalu, a još kiše i normalnih temperatura očekuje se tokom vikenda i sledeće nedelje.
Južni regioni američkih ravnica dobijaju manje padavina, sa vrućim i suvim vremenom koje se zadržava, što pogoršava stanje useva, ali je vreme generalno povoljno i padavine će tamo proći sledeće nedelje, posebno u severnim ravnicama, gde su preovladavali suvlji uslovi
Toplo, suvo vreme se uspostavilo širom Kanadskih prerija tokom proteklih nekoliko nedelja, što je pomoglo ubrzanju razvoja useva i nalivanja zrna nakon dugotrajnih kiša i hladnog vremena. Međutim, područja na jugozapadu ostaju previše vruća i suva, tako da će količina padavina prognozirana za sledeću nedelju biti ključna za smanjenje stresa biljaka.
Još jedan toplotni talas pogodio je zapadnu Evropu ove nedelje, krećući se od zapada ka istoku, uzrokujući dalju štetu usevima kukuruza, suncokreta i šećerne repe. Ograničene padavine se očekuju sledeće nedelje, što bi trebalo da smanji temperature i stres za biljke, ali delovi zapadne Evrope neće dobiti dovoljno padavina, smanjujući potencijal žetve, upozorava MARS .
Front koji je doneo padavine i hladno vreme Ukrajini kreće se ka istoku i poboljšava uslove za uzgoj soje, kukuruza i suncokreta. Očekuje se da će temperature porasti na 30-33 stepena sledeće nedelje bez padavina, što bi moglo izazvati stres za useve kukuruza u regionima koji nisu primili padavine i imaju male rezerve vlage. Generalno, Ukrajina planira da ubere dobar rod kukuruza, pod uslovom da u avgustu ne bude abnormalnih vrućina.
Crnomorski regioni Ruske Federacije žanju visok rod pšenice i spremaju se za dobar rod kukuruza i suncokreta, dok istočni regioni Ruske Federacije i neki regioni Kazahstana pate od deficita vlage.
Kiše su se vratile u južnu i zapadnu Australiju, a uslovi su i dalje normalni za ozimu pšenicu i uljanu repicu, ali se očekuje jači El Ninjo i sušnije vreme.
Povremene kiše će se nastaviti u centralnoj i severoistočnoj Kini ove i sledeće nedelje, što će pomoći razvoju dobrog roda kukuruza i soje čak i dok temperature rastu.
Od 22. jula, brodovi su praktično prestali da ulaze u ukrajinske luke radi utovara, dok Ruska Federacija nastavlja da napada Odesku oblast dronovima i raketama, uništavajući lučku infrastrukturu i civilne objekte, što je zaustavilo rad terminala za žito i trgovačku aktivnost trgovaca.
Tokom prošle nedelje, zvanično je potvrđeno da je pogođeno 5 brodova, iako je ukupno napadnuto više od 10 brodova, ali su neki uspeli da nastave da napuštaju Ukrajinu nakon što su ih pogodili dronovi.
Cene ječma, koji je već kupovalo samo nekoliko trgovaca, najviše su pogođene obustavom kupovine. Tražnja za stočno ječmeno je pala za dodatnih 1.000 UAH/t na 6.700-7.000 UAH/t ili 130-140 dolara/t sa isporukom u luke Crnog mora.
Nakon oštećenja broda koji je napuštao Crno more iz dunavskih luka, otkupne cene stočnog ječma i tamo su pale na 7.500-8.000 UAH/t sa isporukom u dunavske luke.
Treba napomenuti da međunarodni trgovci još uvek nisu bili u mogućnosti da organizuju kupovinu ukrajinskog ječma sa isporukom vagonima ili kamionima do rumunske luke Konstanca.
Tražene cene ječma sa isporukom do rumunske granice su 125 dolara/t DAP Vadul Siret, a sa isporukom do zapadne granice - 130 dolara/t DAP Mostiska.
Na domaćim silosima cene su pale na nivoe od 6.000-6.500 UAH/t EXW, ali je broj trgovaca koji kupuju ječam na silosima naglo opao zbog nedostatka jasnoće u vezi sa daljom logistikom izvoza iz Ukrajine.
Istovremeno, Ruska Federacija nastavlja da izvozi svoje žito preko crnomorskih luka Novorosijsk i Taman, pa su cene na svetskim berzama donekle pale, što je snizilo cene ruskog žita za 6-8 dolara/t FOB.
Sladari u Ukrajini još nisu počeli sa kupovinom pivarskog ječma nove žetve, jer još uvek imaju dovoljne zalihe stare žetve do kraja avgusta i očekuju stabilizaciju cena stočnog ječma.
Prema podacima kompanije Agritel, fizičke cene francuskog stočnog ječma pale su prošle nedelje za 8,9% na 203 evra/t ili 234 dolara/t FOB Ruan, a za jari pivarski ječam za 4,2% na 238 evra/t FOB Krej, potpuno gubeći povećanje od pretprošle nedelje.
Očekivana eskalacija ukrajinskih udara na rusku lučku infrastrukturu u Crnom moru mogla bi dovesti do daljeg rasta svetskih cena i primorati terorističku rusku državu, pod pritiskom međunarodnih partnera (uključujući Kinu), da započne pregovore o okončanju vazdušnih udara na civilne gradove, luke i brodove, ali ovo je previše optimističan scenario.
Rumunska kompanija za špediterske usluge Transport Trade Services SA (TTS) saopštila je da je završen projekat proširenja skladištenja i rukovanja žitaricama vredan 23 miliona evra (26,2 miliona dolara) na terminalu Canopus Constanța u luci Konstanca, čime je kapacitet skladištenja povećan na 180.000 tona.
Izgradnja je obuhvatala šest silosa za skladištenje, svaki kapaciteta 11.000 tona; pet tampon silosa, svaki kapaciteta skladištenja 825 tona; novu stanicu za prijem tereta za rečne barže; opremu za jednu od dve nove stanice za istovar kamiona; transportnu opremu (trakaste transportere i kofiste elevatore) potrebnu za rukovanje teretnim tokovima i povezivanje novih objekata sa postojećim terminalom; i tri stanice za merenje na liniji za utovar brodova.
Novi terminal će primati teret sa barži i kamiona preko dve istovarne stanice, svaka sa kapacitetom rukovanja od 400 tona na sat, saopštio je TTS. Teret će se utovarivati na morske brodove koristeći dva postojeća utovarivača brodova, od kojih svaki obezbeđuje brzinu utovara od 800 t/h.
Izgradnja projekta je počela 20. januara 2025. godine, a završetak radova je objavila kompanija TTS u izveštaju podnetom sistemu za objavljivanje informacija investitorima Bukureštanske berze 20. jula.
Kanopus Star SRL Konstanca, jedan od tri lučka operatera TTS grupe u luci Konstanca, je zajedničko preduzeće u vlasništvu TTS-a i Kargil Agrikultura SRL, rumunske operativne podružnice američkog Kargila, koja je specijalizovana za rukovanje poljoprivrednom robom.
TTS, sa sedištem u Bukureštu, u Rumuniji, je matična kompanija TTS grupe, pružaoca integrisanih logističkih usluga sa lučkim terminalima u Konstanci i sedam luka na Dunavu.
Luka Konstanca, smeštena na rumunskoj obali Crnog mora, važna je kapija za izvoz poljoprivrednih proizvoda u Evropu. Ona služi kao glavni pomorski izlaz za žitarice i uljarice proizvedene ne samo u Rumuniji, već i u nekoliko zemalja bez izlaza na more u Centralnoj i Istočnoj Evropi.
Služba za praćenje MARS je u izveštaju iz jula snizila prognoze žetve za sve useve za 2026. godinu zbog abnormalne vrućine i upozorila na mogućnost daljeg smanjenja procena ako se suvo i vruće vreme nastavi u zapadnoj Evropi.
Ove sezone, Evropu je pogodilo nekoliko toplotnih talasa, koji su doveli do suše, smanjenja zaliha vode i velikih šumskih požara. Takođe su skratili fazu nalivanja zrna ozimih useva i ubrzali žetvu, koja je već završena u južnim regionima.
U poređenju sa junskim procenama, prognoze prinosa za glavne useve su smanjene:
meka pšenica (glavna žitarica u EU) – sa 6,0 na 5,88 t/ha, što će biti 7% niže nego u 2025. godini,
kukuruz za zrno – sa 7,38 na 6,93 t/ha (-2% u odnosu na petogodišnji prosek),
suncokret – sa 2,08 na 1,94 t/ha (-2,5%),
uljana repica (glavna uljarica u EU) – sa 3,18 na 3,14 t/ha (-2%),
šećerna repa - do 76,0 t/ha, što će biti 7% niže od brojke iz 2025. godine.
Junski i julski toplotni talasi doveli su do prevremenog sazrevanja žitarica, tako da će se smanjiti ne samo obim žetve, već i njen kvalitet.
Najveće smanjenje useva očekuje se u sledećim zemljama:
Mađarska – prognoza proizvodnje smanjena u odnosu na jun sa „4% ispod proseka“ na „17% ispod proseka“ zbog najgore suše od 1991. godine, pri čemu su usevi kukuruza i suncokreta najviše degradirani;
Slovačka – prognoza smanjena sa „problema sa vlagom“ na „katastrofa, proizvodnja zimskih useva biće 10% ispod proseka“;
Francuska – prognoza smanjena sa „umereno, 0%“ na „žetva kukuruza i suncokreta biće ispod petogodišnjeg proseka“,
Nemačka – prognoza je smanjena sa „pozitivne, +4%“ na „zimski usevi 0% (na prosečnom nivou), letnji usevi – ispod proseka“.
Na pozadini odbijanja brodovlasnika da utovaruju plovila u lukama Velike Odese, trgovci su sve više počeli da preusmeravaju teretni saobraćaj ka lukama na Dunavu. Međutim, ove luke neće moći da postanu punopravna alternativa Odesi zbog niskog vodostaja, malih dubina i pretnje granatiranjem. rekao je u intervjuu za Latifundist Nikola Gorbačov, predsednik Ukrajinskog udruženja za žito.
Prema njegovim rečima, sa postojećom infrastrukturom, propusni kapacitet dunavskih luka je maksimalno 2,5 miliona tona mesečno (ukupno žito, ulje, sačma i ostali teret).
Međutim, u stvari, čak ni ovaj pokazatelj neće biti postignut, pošto luke Reni i Izmail takođe žestoko granatiraju Rusi, a nivo vode u Dunavu je sada najniži u poslednjih 30 godina, pa su barže natovarene samo za trećinu. Pored toga, zbog vojnih rizika, neki brodovlasnici odbijaju da isporuče plovila u ukrajinske luke, uključujući i dunavske luke.
Železnicom preko zapadne granice, Ukrajina će moći da izveze najviše 1-1,5 miliona tona tereta mesečno, tako da bi se ove sezone mogla ponoviti situacija iz 2023. godine, kada je izvoz poljoprivrednih proizvoda naglo opao.
Vlasnik logističke kompanije TEUS D. Kazanin rekao je da u dunavske luke mogu ulaziti samo plovila sa gazom do 7 m, a trgovci će biti primorani da ponude dodatne bonuse velikim plovilima iznajmljenim za dubokovodne luke ako njihovi vlasnici pristanu da rade u uslovima povećanog rizika. Troškovi transporta kroz Dunav biće 20-30 dolara/t veći nego preko luka Odeske oblasti, pa trgovci traže alternativne rute, iako ih još ne koriste baš aktivno.
Međutim, zbog sezonskog smanjenja vodostaja, trenutno je nemoguće potpuno utovariti čak ni plovilo sa gazom od 7 m, pošto je na deonici između Izmaila i 44. milje gaz oko 6,7 m, a u Bistričkom kanalu - 5,5 m.
Pored toga, Rumunija zahteva da plovila prođu inspekciju luke u Tulči, što povećava troškove prevoza zbog dodatnih deklaracija i stvara rizike za staru flotu, koja možda neće proći inspekciju.
Škotska nudi program podrške nezavisnim proizvođačima svinja
Finansiranje ima za cilj da podrži farme koje su najviše ugrožene dugotrajnim padom cena svinja, što ugrožava poslovanje i dugoročnu održivost brenda Prime Scottish Pork. Škotska je izgubila oko 15% krmača u nezavisnom sektoru od početka godine, a četiri proizvođača su već napustila tržište. Za više informacija morate biti registrovani ili ulogovani.
