Zaključno sa 28. septembrom, žitarice i mahunarke u Ukrajini su požnjevene sa 7,114 miliona hektara, odnosno 61% planirane površine. Ukupna vršidba je 34,31 miliona tona sa prosečnim prinosom od 48,2 centa/hektar.
Poređenja radi, zaključno sa 25. septembrom prošle godine, požnjeveno je 7,214 miliona hektara, odnosno 63% od prognoze, a bruto žetva je iznosila 30,423 miliona tona sa prosečnim prinosom od 42,2 centa/hektar.
Ovršilo se 789 hiljada tona kukuruza sa 153,3 hiljade hektara, ili 3% površine, sa prinosom od 51,5 centi/hektaru. Požnjeveno je 44,7 hiljada tona heljde sa 34,7 hiljada hektara, ili 71%, sa prinosom od 12,9 centi/hektaru, a 75,4 hiljade tona prosa sa 32,8 hiljada hektara, ili 80%, sa prinosom od 23 centi/hektaru.
Žetva uljarica se takođe ubrzava. Suncokret je požnjeven u količini od 3,362 miliona tona sa 1,657 miliona hektara, ili 32% površine, sa prinosom od 20,3 centa/hektaru. Soja je požnjevena u količini od 1,215 miliona tona sa 571 hiljade hektara, ili 36%, sa prinosom od 21,3 centa/hektaru.
Ubrano je 296,5 hiljada tona šećerne repe sa 5,8 hiljada hektara, ili 3% od prognoze, sa prosečnim prinosom od 511,2 centa/hektar.
Istovremeno, izvoz žitarica ostaje ispod prošlogodišnjeg tempa. Od početka 2026/27. godine, zaključno sa 28. septembrom, Ukrajina je izvezla 5,016 miliona tona žitarica i mahunarki, od čega je 1,283 miliona tona otpremljeno u septembru.
Poređenja radi, zaključno sa 1. oktobrom prošle godine, izvoz je iznosio 6,556 miliona tona, uključujući 2,351 milion tona u septembru.
Od početka sezone, Ukrajina je izvezla 2,609 miliona tona pšenice u poređenju sa 4,696 miliona tona prošle godine, 440 hiljada tona ječma u poređenju sa 825 hiljada tona, 0,2 hiljade tona raži u poređenju sa 0,2 hiljade tona i 1,902 miliona tona kukuruza u poređenju sa 913 hiljada tona.
Dakle, izvoz pšenice i ječma značajno zaostaje za prošlogodišnjim tempom, dok su isporuke kukuruza više nego dvostruko veće od brojke iz prethodne sezone.
Izvoz ukrajinskog brašna od početka 2026/27. godine iznosio je 8,3 hiljade tona u poređenju sa 15,3 hiljade tona prošle godine, uključujući pšenično brašno - 7,6 hiljada tona u poređenju sa 14,7 hiljada tona.
Juče su kotacije pšenice na svetskim berzama pale za dodatnih 1,5–2,2% na pozadini opšteg pada poljoprivrednih fjučersa u SAD i nedostatka poboljšanja u trgovinskom sporazumu sa Kinom, čija su očekivanja poslednjih meseci podržala spekulativni rast.
Cene pšenice su pale za 4,5–6,3% za nedelju dana i 7,6–12,8% za mesec dana, postepeno vraćajući dobitke od kraja avgusta. Dodatni pritisak stvara povoljan globalni bilans pšenice i slaba potražnja od strane uvoznika, koji su ove sezone imali dobre žetve.
Tokom nedelje, decembarski fjučersi su pali:
za 5,5% na 253,1 dolara/t za meku ozimu pšenicu SRW u Čikagu (-12,5% mesečno);
za 6,3% na 274 dolara/t za tvrdu pšenicu za rafiniranje u Kanzas Sitiju (-12,8%);
za 6,2% na 258,2 dolara/t za jaru HRS pšenicu u Mineapolisu (-8,7%);
za 4,5% na 233,25 €/t ili 265 $/t za meku pšenicu na berzi Euronext u Parizu (-7,6%).
Izvoz pšenice iz Sjedinjenih Država pao je za 8,6% na 310.600 tona između 17. i 24. septembra, što je pad od 64% u odnosu na prethodnu godinu. Od početka 2026/27. godine, izvoz je iznosio 6,34 miliona tona, što je pad od 34,4% u odnosu na prošlu godinu.
Izvoz pšenice iz EU dostigao je 6,3 miliona tona zaključno sa 20. septembrom, što je povećanje od 2% u odnosu na prošlu godinu.
Ukrajina je za 25 dana septembra izvezla 801 hiljadu tona pšenice, u poređenju sa 1,52 miliona tona prošle godine, a od početka sezone - 2,486 miliona tona u poređenju sa 4,17 miliona tona. Glavne destinacije isporuka u septembru bile su Alžir - 198,9 hiljada tona, Egipat - 151,6 hiljada tona, Turska - 93,3 hiljade tona, Italija - 80,2 hiljade tona i Španija - 67,2 hiljade tona.
Izvoz pšenice iz Ruske Federacije zaključno sa 25. septembrom 2026. godine iznosio je oko 6 miliona tona u poređenju sa približno 11,3 miliona tona godinu dana ranije, odnosno smanjen je za skoro 50%.
Tako su Ukrajina i Ruska Federacija u prva tri meseca sezone nedovoljno isporučile svetskom tržištu oko 7 miliona tona pšenice u poređenju sa prošlom godinom. Istovremeno, isporuke iz drugih glavnih zemalja izvoznica nisu značajno porasle, a izvoz iz SAD je čak i opao. Stoga, naglo povećanje ponude crnomorske pšenice u drugoj polovini sezone može povećati pritisak na svetske cene.
U Ukrajini, povećanje troškova logistike do luka Poljske i Rumunije nastavlja da vrši pritisak na domaće otkupne cene. Pšenica za stočnu hranu se trguje po ceni od 5.300 do 5.800 grivni/t EXW franko elevator, a pšenica za hranu se trguje po ceni od 6.400 do 7.000 grivni/t, sa višim cenama koje se nude na elevatorima u zapadnim regionima. Prerađivači kupuju uglavnom visokokvalitetnu pšenicu za hranu po ceni od 6.500 do 7.000 grivni/t sa isporukom u mlin.
U dunavskim lukama, izvozne otkupne cene za prehrambenu pšenicu ostale su tokom nedelje na 170–177 dolara/t ili 8.500–8.800 grivni/t, a za stočno pšenje na 150–155 dolara/t ili 7.500–7.800 grivni/t.
Nizak tempo prodaje ukrajinskih proizvođača trenutno sprečava dalji pad cena u lučkim proizvodima, jer poljoprivrednici aktivnije prodaju skuplje useve uljarica ili su se fokusirali na žetvu kasnih useva i odložili prodaju žitarica za kasnije datume.
Istovremeno, veliki uvoznici u Aziji, na Bliskom istoku i u Africi odlažu neke kupovine za drugu polovinu sezone ili se preorijentišu na isporuke iz Australije i Argentine, očekujući povećanje ponude pšenice iz Ukrajine i Ruske Federacije
Prema podacima Državne službe za statistiku, zaključno sa 1. septembrom, zalihe žitarica i mahunarki u Ukrajini iznosile su 24,6 miliona tona, što je za 10,1 milion tona više nego istog datuma prošle godine.
Poljoprivredna preduzeća su skladištila 18,4 miliona tona žitarica i mahunarki, što je za 64,4% više nego prethodne godine. Dodatnih 6,2 miliona tona je skladišteno u preduzećima koja se bave preradom i skladištenjem, što je za 88,4% više nego prošle godine.
Zalihe pšenice početkom septembra iznosile su 14,6 miliona tona (+31,6% do 1. septembra 2025. godine), kukuruza - 2,8 miliona tona (+2,1 puta), ječma - 2,5 miliona tona (+83,71%), raži - 166,9 hiljada tona (+2,1 puta).
Istovremeno, zalihe uljarica bile su niže nego prošle godine: soja — 363,5 hiljada tona (-8,4%), seme suncokreta — 768,2 hiljade tona (-6,6%).
U svojoj ažuriranoj prognozi za proizvodnju glavnih useva u EU-27 i Velikoj Britaniji za 2026. godinu, agencija Coceral je smanjila procenu ukupnog bruto žetve za 8 miliona tona na 279 miliona tona (307,4 miliona tona u 2025. godini) u poređenju sa procenama iz jula.
Konkretno, prognoza proizvodnje (isključujući tvrde sorte) smanjena je sa 140,8 na 137,5 miliona tona (148,7 miliona tona u 2025. godini), jer su usevi u Nemačkoj, Poljskoj i, u manjoj meri, u Francuskoj, bili ozbiljno pogođeni letnjim vrućinama.
Prognoza proizvodnje kukuruza smanjena je sa 52,7 na 48,6 miliona tona (56,5 miliona tona prošle godine) zbog ekstremnih vrućina i suše tokom oprašivanja u zapadnoj i centralnoj Evropi. Za Francusku je procena smanjena sa 9,4 na 7,6 miliona tona (13,8 miliona tona prošle godine), što će biti najniža brojka u poslednjih 20 godina. Mađarska će ubrati samo 1,9 miliona tona kukuruza (3,8 miliona tona prošle godine). Pored vremenskih uslova, smanjenje proizvodnje je posledica i smanjenja posejanih površina širom EU.
Istovremeno, prognoza proizvodnje ječma je povećana sa 57,6 na 57,9 miliona tona, što će i dalje biti manje od prošlogodišnjih 63,3 miliona tona.
Prognoza žetve uljane repice povećana je sa 21,2 na 21,3 miliona tona (21,4 miliona tona prošle godine), jer su usevi uljane repice manje pogođeni vrućinom nego pšenica i kukuruz, a posejana površina povećana je u odnosu na prošlu godinu sa 6,4 na 6,8 miliona hektara.
Uprkos suši, žetva suncokreta u EU će premašiti prošlogodišnju i iznosiće 10,1-10,2 miliona tona zahvaljujući značajnom povećanju površina za setvu. Poljoprivrednici u mnogim zemljama (uključujući Rumuniju, Bugarsku i Francusku) smanjili su površine zasejane kukuruzom u korist suncokreta, koji ima bolju otpornost na sušu.
Proizvodnja soje biće 2,9-3 miliona tona, što će praktično odgovarati prošlogodišnjem nivou. U EU se nastavlja trend blagog povećanja proizvodnje zbog povećanja površina u centralnim i južnim regionima.
Ukupna proizvodnja glavnih uljarica (suncokret, uljana repica, soja) u EU 2026. godine iznosiće 34,3-34,5 miliona tona, što će premašiti brojku iz 2025. godine i delimično nadoknaditi prerađivačima nedostatak žitarica za ishranu usled povećanja ponude sačme i ulja.
Pametni boks za prasenje: Analiza dobrobiti životinja podržana veštačkom inteligencijom i adaptivna kontrola smeštaja.
Pametni boks za prašenje zasnovan na veštačkoj inteligenciji, koji su razvili WEDA Dammann & Westerkamp i VetVise, osvojio je nagradu DLG Innovation Award EuroTier (Gold) za 2026. godinu i nagradu za dobrobit životinja (AWA).
U 2026. godini, dve najprestižnije nagrade EuroTier osvojene su za novi proizvod kompanije WEDA Dammann & Westerkamp: zlatnu nagradu za inovacije DLG i nagradu za dobrobit životinja za pametni boks za prasenje. Inovacija, koju su zajednički razvili WEDA i VetVise, je sistem pomoći koji se može naknadno opremiti, zasnovan na kameri i kontrolisan veštačkom inteligencijom za boksove za prasenje WEDA – posebno za boksove sa slobodnim uzgojem. On analizira ponašanje krmača i prasadi 24 sata dnevno. Veštačka inteligencija kombinuje analizu ponašanja životinja u realnom vremenu sa automatizovanom tehnologijom smeštaja i hranjenja kako bi se stvorio autonomni boks za prasenje.
Do sada gotovo da nisu mogući direktni zaključci.
Konvencionalni sistemi su do sada radili isključivo na vremenski kontrolisanoj osnovi. Oni reaguju na fiksne temperature u prostoriji ili zahtevaju dugotrajne ručne provere. Štaviše, ne pružaju pregled svinjca uživo i ne mogu da zabeležite stvarno ponašanje životinja. Direktni zaključci o ponašanju životinja stoga nisu mogući; umesto toga, oni se izvlače isključivo iz fizičkih parametara okoline.
Proaktivno, a ne reaktivno.
Nova veštačka inteligencija, nasuprot tome, direktno je vođena ponašanjem životinja i prevodi instinktivno ponašanje prasadi i aktivnost krmače u precizne kontrolne komande. Sistem tako funkcioniše autonomno i proaktivno, a ne reaktivno, čime se premošćuje jaz između digitalnog prikupljanja podataka i automatizovanog izvršavanja u svinjcu.
Sinhronizacija porođaja i hranjenja:
Na primer, veštačka inteligencija detektuje predstojeće porođaje u realnom vremenu na osnovu ponašanja krmače, kao što su neaktivnost, promene u ponašanju stajanja i ležanja ili nedostatak unosa hrane. Osoblje se odmah obaveštava i računar za hranjenje se aktivira. Hranjenje se pauzira, a kriva hranjenja zatim počinje automatski, pri čemu krmača koja doji prasad dobija optimizovanu formulaciju i količinu hrane.
Praćenje laktacije putem „Nutrix-a“
Ako prasadi primetno često koriste WEDA dodatnu hranilicu, veštačka inteligencija to prepoznaje kao upozorenje na lošu proizvodnju mleka kod krmače, a žuto WEDA Smart.Light iznad korita upozorava osoblje.
Autonomna kontrola klime u gnezdu prasadi
Štaviše, veštačka inteligencija prati položaje prasadi u realnom vremenu: ako su, na primer, prasad zbijena zajedno i čvrsto nagurana van gnezda, detektuje se termički stres. WEDA sistem upravljanja zatim potpuno automatski podešava grejanje gnezda kao odgovor. Na kraju krajeva, vizuelni podaci o ponašanju se prvi put koriste za proaktivnu kontrolu hardvera sistema – obezbeđujući maksimalnu dobrobit životinja
Ključne karakteristike i prednosti na prvi pogled
Praktični značaj i dobrobit životinja
Smanjenje gubitaka pri gnječenju termičkom kontrolom gnezda.
Abnormalno laganje ili povećana upotreba Nutriksa signalizira nedostatak mleka u ranoj fazi, što omogućava brzo lečenje.
Upravljanje poljoprivredom i efikasnost rada
„Upravljanje izuzetkom“ pokreće upozorenje samo u slučaju stvarnih problema.
Automatska dokumentacija o rođenju i proaktivno podešavanje količine hrane sprečavaju rasipanje hrane, čime se eliminiše potreba za ručnim pražnjenjem korita i poboljšava konverzija hrane.
Životna sredina i energija
AI kontrola obezbeđuje grejanje gnezda na osnovu potrebe bez kontinuiranog rada pod punim opterećenjem, omogućavajući temperaturu potoka do 6°C nižu u praktičnom radu.
Precizno hranjenje smanjuje gubitak hranljivih materija u tečnu smeću i smanjuje ugljenični otisak.
Smanjenje radnog opterećenja i bezbednost:
Digitalno praćenje porođaja i pristup uživo na daljinu zamenjuju fizičke noćne provere, štedeći na putovanjima i vremenu.
Nakon zatvaranja ukrajinskih morskih luka, glavni tok tereta iz Ukrajine je preusmeren ka rumunskoj luci Konstanca. Međutim, njena infrastruktura ne može da se nosi sa naglim povećanjem protoka tereta, što dovodi do značajnih kašnjenja u carinjenju robe.
Ako je ranije bilo potrebno 1-3 dana za izvoz uvoznog kontejnera, sada carinjenje tereta traje 1-2 nedelje, a ponekad i duže. Luka je puna kontejnera i drugog tereta, a njihovo carinjenje je veoma sporo.
Izvozni teret se carinji malo brže, ali je takođe pod uticajem zagušenja luke. Ukrajinski izvoz se prihvata samo u određeno vreme pre dolaska broda, jer luka nema mogućnost akumuliranja tereta.
Situaciju je dodatno zakomplikovala činjenica da su neki carinici poslati na usavršavanje od 14. do 22. septembra. Stoga, procedure koje su ranije trajale 2-3 dana sada traju 5-7 dana. Istovremeno, rumunska strana nije zvanično potvrdila slanje carinika na usavršavanje, a informacije o tome su dobijene od prevoznika.
Vredi napomenuti da red za carinjenje ne zavisi od vrste tereta ili od toga da li je prevezen u kontejneru ili u rasutom stanju kamionom, stoga i prevoznici žita i kontejnerski brodovi podjednako čekaju carinjenje u luci.
Trenutno, propusni kapacitet luke najviše ograničavaju carinske procedure, koje odlažu nedostatak radnika i dostupnost slobodnih rampi za inspekcije.
Povećanje zastoja u transportu na 1-2 nedelje značajno povećava troškove pošiljalaca, što na kraju utiče na konačnu cenu robe.
O kompaniji
Analitika
›
Konsalting
›
Cene
›
Premijum podaci
Konferencije
Velika Britanija
en
ru
Prijavite se na AgriSupp
Dom
Vesti sa poljoprivrednog tržišta
Bum biogoriva će povećati potražnju za kukuruzom, šećerom i biljnim uljima
15:13, 22. septembar 2026.
Izvor:
Rojters
FejsbukLinkedInTviterWhatsAppE-poštaKopiraj link
biopalivo
Globalna proizvodnja biogoriva mogla bi se povećati za skoro 70% do 2030. godine u poređenju sa 2025. godinom, što bi značajno povećalo potražnju za kukuruzom, šećernom trskom, biljnim uljima i drugim poljoprivrednim sirovinama, prema studiji koju su sproveli Chatham House i Forest Stewardship Council.
Ekspanziju pokreću novi i veći zahtevi za mešanje biogoriva koji su uvedeni ili predloženi u SAD, Brazilu, Kini, Indiji, Indoneziji i EU. Više cene fosilnih goriva takođe poboljšavaju konkurentnost etanola i biodizela.
Ako se svi predloženi mandati u potpunosti sprovedu, zemljište potrebno za proizvodnju sirovina za biogoriva moglo bi se više nego udvostručiti do 2030. godine u poređenju sa 2023. godinom. To bi zahtevalo oko 36 miliona hektara dodatnog zemljišta.
Očekuje se da će potražnja porasti posebno za tradicionalnim sirovinama za biogoriva kao što su kukuruz, šećerna trska i druge prehrambene i stočne biljke. Ovo bi moglo da pojača konkurenciju između energetske i prehrambene upotrebe poljoprivrednih proizvoda i da podrži cene na ovim tržištima.
Usred energetske krize, cene sirove nafte su porasle za skoro 40% od kraja februara, dok su cene kukuruza i šećera porasle za oko 20%. Dalje širenje programa za biogoriva moglo bi da održi visoku potražnju za poljoprivrednim sirovinama u narednim godinama
Međunarodni savet za žitarice (MSZ) je snizio procenu izvoza pšenice iz Rusije u sezoni 2026/27 za 3,7 miliona tona u odnosu na izveštaj iz avgusta, na 41,5 miliona tona, uz prinos od 88,4 miliona tona (u prethodnoj proceni je takođe bilo 88,4 miliona tona). Analitičari saveta objašnjavaju svoju procenu prekidima u isporukama preko Crnog mora. Izvoz svih žitarica iz Rusije očekuje se na nivou od 48 miliona tona (u izveštaju iz avgusta – 52,2 miliona tona) uz prinos od 129 miliona tona (128,7 miliona tona).
Istovremeno, indeks cena žitarica MSZ je porastao za 6% tokom meseca, zbog jačanja cena nafte, nepovoljnih vremenskih uslova i nastavljenih problema sa plovidbom u Crnom moru. Ranije je "Agroinvestor" takođe pisao da rastu globalne cene žitarica. Međutim, prema mišljenju stručnjaka, one još uvek ne odražavaju stvarnu situaciju sa smanjenjem ponude iz severnih luka Crnog mora.
Ranije je "Agroinvestor" saopštio da je Ministarstvo poljoprivrede SAD snizilo procenu izvoza pšenice iz Rusije u sezoni 2026/27 za 3 miliona tona, na 43 miliona tona, zbog ograničenja plovidbe u Azovsko-Crnomorskom slivu. Isporke tokom 2025/26. godine procenjene su na 48 miliona tona. Prema procenama analitičkog centra "Rusagrottrans", u septembru će biti izvezeno 2,2 miliona tona, u odnosu na 1,75 miliona tona u prethodnoj proceni i 4,9 miliona tona pre godinu dana. Aktuelna procena Instituta za konjukturu poljoprivrednog tržišta (IKAR) je nešto više od 2 miliona tona, u odnosu na 1,5-2 miliona tona prema prethodnoj proceni za septembar 2026. godine.
Takođe se saopštava da luka Murmansk (MMTP), koja je deo holdinga "Portovoj Aljans", planira da u oktobru počne sa pretovarom žitarica. O tome je izjavio izvršni direktor MMTP, Pavel Olejnik. Moguća je utovarenost do 1 miliona tona godišnje, saopštio je predstavnik operatera železničkog saobraćaja NTK za "Agroekspert". "Za sada ne otkrivamo volumen, očekujemo da će tokom godine biti stotine hiljada, možda milioni tona", rekao je on. Takođe, još nije poznato kako će se žitarice prevoziti – u kontejnerima ili specijalnim vagonima. Većina pretovara na teritoriji luke – više od 70% – odnosi se na đubriva (Murmanski bulk terminal), gvozdene rude i ugalj. Luka takođe pretovara šljunak.
Prema rečima nezavisnog stručnjaka za poljoprivredno tržište, Aleksandra Korbuta, luka MMTP, najverovatnije, nema iskustva u pretovaru poljoprivrednih proizvoda, kao ni portski elevator. "Sledeći zaključak je da se radi o direktnom pretovaru. Osim toga, železnička mreža u Murmansku je prilično opterećena. Dakle, ima mnogo pitanja", navodi Korbut. Međutim, nastavlja on, ako MMTP bude u mogućnosti da izvozi žitarice, to će "olakšati" niz regiona Južnog saveznog okruga, pre svega – Baškiriju, Tatarstan, kao i u određenoj meri – Severozapadni savez.
Blokiranje izvoza iz crnomorskih luka ima najveći uticaj na cene žitarica u Ukrajini, jer je cena isporuka preko dunavskih luka ili automobilima i železnicom do luke Konstanca već porasla na 100-140 dolara/t, pa izvoznici pokušavaju da prvo otpreme skupe useve (uljanu repicu, soju ili suncokret). Takva logistika čini izvoz kukuruza i pšenice neisplativim, što nastavlja da smanjuje domaće otkupne cene.
U septembarskom izveštaju, stručnjaci Ministarstva poljoprivrede SAD snizili su svoju prognozu globalne proizvodnje i zaliha kukuruza za 2026/27. godinu, što je podržalo kotacije akcija. Ali ubrzanje žetve u SAD i povećanje ponuda iz Brazila i Argentine, kao i ponuda jeftinog ukrajinskog kukuruza u EU, povećaće ponudu u narednih 1-3 meseca, što će ograničiti rast svetskih cena.
Na Čikaškoj berzi, decembarski fjučersi kukuruza trguju se po ceni od 210 dolara/t u proteklih 7 dana (+9% u odnosu na prethodni mesec), čemu doprinosi niža prognoza žetve kukuruza u SAD i kišovito vreme koje je odložilo žetvu.
Eksperti Ministarstva poljoprivrede SAD povećali su prognozu početnih i konačnih zaliha kukuruza u Ukrajini za 0,6 miliona tona, ali su ostavili prognozu izvoza na 22 miliona tona (u poređenju sa 23 miliona tona prošle godine), iako obustava izvoza iz crnomorskih luka može trajati još najmanje 3-4 meseca, a isporuke preko zapadnih granica su ograničene.
Otkupne cene kukuruza u Ukrajini su pale za 800-1000 UAH/t na 6000-7000 UAH/t po uslovima EXW-elevator i sa isporukom u pogone za preradu od početka septembra, iako u zapadnim regionima i dalje postoji izvozna potražnja za brzim isporukama stare žetve na nivou od 6500-7500 UAH/t utovarenog u automobil za isporuku u EU.
Cena ukrajinskog kukuruza utovarenog u evrokar u periodu oktobar-decembar smanjena je na 170-175 €/t zbog odsustva i povećanja troškova evrovozova i povećanja troškova pretovara, dok je u periodu januar-mart cena 192-195 €/t.
Ukrajina je od 1. do 15. septembra izvezla 189.000 tona kukuruza (u poređenju sa 20.000 tona prošle godine) zbog prisustva značajnih zaliha stare žetve. Najveći kupci bili su Turska (45,7 hiljada tona), Italija (37,2 hiljade tona), Nemačka (19 hiljada tona), Kipar (18 hiljada tona) i Holandija (14,3 hiljade tona).
Novembarski fjučersi kukuruza u Parizu nastavljaju da padaju i pali su za dodatnih 1,2% u poslednjih 7 dana na 262 evra/t ili 302 dolara/t, izgubivši 5,8% od 2. septembra (kada su dostigli sezonski maksimum), ali se i dalje trguju 3,7% više nego pre mesec dana.
Ubrzana žetva u EU i ponude iz Ukrajine nastavljaju da spuštaju evropske cene, dok će povećanje ponuda iz Argentine i Brazila dodatno povećati pritisak na cene u EU.
