Suncokret je posejan na 1,23 miliona hektara – 10,2% od plana, saopštio je analitički centar kompanije Ruseed, ističući da je zaostajanje u odnosu na tempo prošle godine još uvek primetno. Razlog je hladan i vlažan april. SKFO je jedina zona bez zaostajanja. Zapravo, to je jedini okrug gde su uslovi bili povoljni i setvena kampanja se odvija normalno, gde je suncokret posejan na 3% više nego na odgovarajući datum prošle godine, uporedili su analitičari.
Po tempu setve prednjači Krasnodarski kraj, gde je plan izvršen 82%. Prema proceni Ruseed, ovo je jedna od najstabilnijih sezona za region. U Stavropoljskom kraju tempo setve je siguran, malo iznad prošlogodišnjeg nivoa, trenutno je plan izvršen 60%. Visoka intenzitet rada u Čečeniji, gde je suncokret posejan na 69% plana. U Hersonskoj oblasti plan je izvršen 58,7%, radovi se aktivno odvijaju uprkos vremenskim rizicima.
Sporije nego prošle godine ide setva suncokreta u Rostovskoj oblasti (17% plana), Krimu (24%), Voronješkoj (9%) i Kurskoj (8%) oblasti. Istovremeno, glavne zone proizvodnje suncokreta – Centralni federalni okrug i Povolžje – faktički još nisu počele setvenu kampanju. Ukupno u CFO je izvršeno oko 5% plana setve, radovi su pomereni za dve-tri nedelje. Povolžje, gde agrokultura treba da zauzme preko 5 miliona hektara, faktički nije počelo setvu. Ural i Sibir su u početnoj fazi setve, što trenutno odgovara kalendarskim rokovima.
Nakon hladnog aprila, početkom maja očekuju se kiše iznad norme, što će ometati izlazak tehnike na polje, upozoravaju analitičari Ruseed. To znači da će setva ići neravnomerno – sa pauzama između „prozora“. Pri zagrevanju u drugoj polovini maja tempo će naglo porasti, i glavni deo radova će se odvijati u periodu od 10. do 25. maja, prognoziraju oni. Tako će zaostajanje u tempu setve biti delimično nadoknađeno u maju, ali zbog neravnomernih vremenskih uslova deo setve će biti pomeren na kasnije agrotehničke rokove. „U ovim uslovima upravo vremenska dinamika maja–juna u velikoj meri će odrediti konačni rezultat sezone“, rezimira Ruseed.
Početkom marta analitičari Ruseed su prognozirali da će površina setve suncokreta ove godine iznositi oko 10,9 miliona hektara, što je otprilike 2% manje od nivoa 2025. godine, ali ostaje značajno iznad pokazatelja prethodnih godina. U odnosu na period 2023-2025, rast setve će iznositi oko 6%. Prošle godine, prema podacima Rosstata, suncokret je posejan na 11,08 miliona hektara (bez novih regiona). Prema prognozi Ministarstva poljoprivrede, ove godine agrokultura će zauzeti 11,99 miliona hektara, uključujući 1,1 milion hektara u novim regionima. Prošle nedelje zamenik ministra poljoprivrede Andrej Razin je u kuloarima Kavkazkog investicionog foruma rekao da agrovedomstvo ne namerava da menja strukturu setvenih površina uprkos nepogodama u nekim regionima.
Cena ruske pšenice sa proteinom od 12,5% za isporuku u maju prošle nedelje ostala je na nivou od 239 dolara po toni, izvestio je analitički centar „Rusagrotrans“. Američka je poskupela za 4 dolara, na 255 dolara po toni, francuska za 1,5 dolara, na 234 dolara po toni, argentinska sa proteinom od 11,5% za 2 dolara, na 231 dolar po toni, australijska za 7 dolara, na 266 dolara po toni.
Berzansko tržište pšenice u SAD prošle nedelje je jačalo, a cene su rasle i na fizičkom tržištu, naveli su analitičari. Stanje ozimih useva u SAD se stabilizovalo, ali ostaje loše. Istovremeno, setva jarih useva u državama zaostaje za prosečnim nivoima i znatno je ispod očekivanja. U Rusiji se setva jarih useva usporava zbog hladnog i kišnog vremena u centralnom delu zemlje. Ove nedelje će niske temperature takođe ometati setvu jarih useva u centralnoj Rusiji, a sledeće nedelje se očekuje obnavljanje kiša. Međutim, povratak temperatura na normalne nivoe za početak maja, uz visoke zalihe vlage, biće povoljan za razvoj ozimih useva, naveli su analitičari „Rusagrotransa“.
U dubokovodnim lukama Rusije, pšenica sa proteinom od 12,5% prošle nedelje poskupela je za 400 rubalja, na 16,2-16,5 hiljada rubalja po toni pri isporuci drumskim prevozom, i za 300 rubalja, na 16,2-16,4 hiljada rubalja po toni pri isporuci železnicom. Na niskoj vodi cene su porasle za 100 rubalja i dostigle 15,1-15,3 hiljada rubalja po toni.
Unutrašnje tržište uglavnom je jačalo. Tako je na jugu pšenica četvrtog kvaliteta poskupela za 150 rubalja, na 14,5-15 hiljada rubalja po toni bez PDV-a (EXW silos), na jugozapadu Povolžja za 200 rubalja, na 11,8-12,7 hiljada rubalja po toni. U centralnom delu cene su ostale u rasponu od 12,6 do 13,9 hiljada rubalja po toni. U Sibiru je cena porasla za 50 rubalja i iznosila je 10,2-11 hiljada rubalja po toni.
Sniženje temperature i obilne snežne padavine u Centralnoj Rusiji znatno su povećale rizike za ozime kulture, kao i za prolećnu setvu koja značajno kasni, saopštio je Nacionalni savez agrostrahovača (NSA).„Kompleks meteoroloških uslova ukazuje na povećanu verovatnoću oštećenja ozimih usled prekomerne vlažnosti zemljišta“, istakao je predsednik NSA Kornej Bidždov. On je dodao da su prolećne kulture, čija je setva u mnogim regionima pomerena u odnosu na uobičajene rokove, izložene dodatnim rizicima jer će njihov razvoj teći u netipičnom periodu.U nekim regionima, posebno u Tulskoj i Tambovskoj oblasti, prekomerna vlažnost zemljišta već je dovela do zakašnjenja setve za čak dve nedelje.Kasni početak prolećne setvePrema podacima Ministarstva poljoprivrede, prolećna setva je do sada obavljena na svega oko 4 miliona hektara i zaostaje u odnosu na prošlu godinu. Kao glavni razlozi navode se obilne padavine i hladno vreme u Centralnom federalnom okrugu, Povolžju i pojedinim južnim regionima.U Ministarstvu ipak očekuju da će se, ukoliko se vremenski uslovi normalizuju, poljoprivrednici brzo nadoknaditi zakašnjenje.Najugroženiji regioniZona uticaja ciklona koji je krajem aprila doneo obilne snežne padavine i mrazeve obuhvata sledeće regione:Moskovska, Tverska, Jaroslavska, Vladimirska, Ivanovska, Rjazanska, Tulska, Lipecka, Tambovska, Voronješka, Orlovska, Brjanska i Kaluđska oblast.Do 2. maja u ovim regionima očekuje se pad temperature do nule i ispod nule, što je dva do tri puta niže od višegodišnjeg proseka. Istovremeno se beleže značajne padavine, što doprinosi daljem nakupljanju vlage u zemljištu, navodi načelnik odeljenja za kosmički monitoring NSA Vladimir Šuster.Osigurani useviPrema podacima NSA od 1. aprila, u Centralnom federalnom okrugu je na državnoj podršci osigurano 1,6 miliona hektara useva, pretežno pod ozimim kulturama. Najviše osiguranih ozimih je u:Voronješkoj oblasti – 381 hiljada ha
Lipeckoj oblasti – 242 hiljade ha
Tambovskoj oblasti – 184 hiljade ha
Rjazanskoj oblasti – 154 hiljade ha
Značajan deo (gotovo 1,2 miliona hektara) osiguran je preko „multirizik“ programa, koji obezbeđuje zaštitu nezavisno od proglašenja vanrednog stanja u regionu
U svom aprilskom izveštaju, stručnjaci IGC-a povećali su prognozu globalne proizvodnje žitarica u 2025/26. godini za 4 miliona tona u poređenju sa martovskim procenama na rekordnih 2,474 milijarde tona (2,329 milijardi tona u 2024/25. godini), prvenstveno zbog povećanja žetve kukuruza u Argentini.
Prognoza potrošnje je smanjena za 1 milion tona na 2,422 (2,351) milijardi tona, jer će smanjenje potrošnje pšenice u Indiji biti samo delimično nadoknađeno povećanjem potrošnje kukuruza za stočnu hranu.
Zbog povećane ponude i smanjene potrošnje, prognoza za završne zalihe je povećana za 6 miliona tona na 638 (586) miliona tona. A procena svetske trgovine je povećana za 2 miliona tona na 451 milion tona, što će premašiti brojku iz 2024/25. godine za 27 miliona tona.
Zabrinutost zbog dostupnosti đubriva i stope upotrebe u 2026/27. godine doprinosi neizvesnosti u pogledu budućih izgleda za useve, posebno u nekim regionima južne hemisfere, gde potrebe mogu ostati nezadovoljene.
Stoga je za 2026/27. godinu prognoza svetske proizvodnje žitarica smanjena za 3 miliona tona na 2,414 milijardi tona, posebno pšenice - za 1 milion tona na 821 (845) miliona tona i kukuruza - za 3 miliona tona na 1,3 (1,324) milijarde tona. Ukupna proizvodnja će premašiti 2024/25. godinu za 3,6%, ali će biti 2% niža od rekordne žetve 2025/26. godine.
Prognoza globalne potrošnje žitarica za 2026/27. godinu smanjena je za 3 miliona tona na 2,437 milijardi tona, što će premašiti rekordnu cifru iz 2025/26. godine za 0,6%, a iz 2024/25. godine za 3,7%.
Višak potrošnje nad proizvodnjom dovešće do smanjenja završnih zaliha na 615 miliona tona (638 miliona tona u 2025/26. i 586 miliona tona u 2024/25.), a obim svetske trgovine će se smanjiti na 448 miliona tona.
Stručnjaci IGC-a gotovo da nisu promenili globalni bilans soje za 2025/26. godinu, samo neznatno povećavajući prognoze proizvodnje i potrošnje u poređenju sa martovskim procenama.
Istovremeno, u bilansu za 2026/27. godinu, prognoza svetske proizvodnje soje smanjena je za 1 milion tona na 441 (428) miliona tona, što će i dalje biti rekordan nivo. Prognoza potrošnje povećana je za 2 miliona tona na 444 (431) miliona tona, usled čega je procena završnih zaliha smanjena za 4 miliona tona na 75 (78) miliona tona, što će biti 9% niže od brojke za 2024/25. godinu.
Globalni bilans pirinča za 2025/26. godinu je takođe gotovo nepromenjen, pri čemu su proizvodnja, potrošnja, trgovina i zalihe ostale na rekordnim nivoima. U bilansu za 2026/27. godinu, svetska proizvodnja pirinča procenjuje se na 548 (544) miliona tona, potrošnja na 544 (537) miliona tona, a zalihe na 197 (193) miliona tona, što će premašiti brojku iz 2024/25. godine za 5,4%.
Usred stabilne dinamike na većini tržišta, indeks žitarica i uljarica (GOI) kompanije IGC porastao je za 1% u odnosu na mart.
Ovogodišnja žetva uljarica mogla bi da postavi novi rekord i dostigne 35,5 miliona tona, što je 2% više nego 2025. godine. Ovu prognozu je objavio Mihail Maljcev, izvršni direktor Ruskog saveza proizvođača ulja i masti, na Konferenciji o ulju i mastima, prema izveštaju TASS-a. Očekuje se i još jedno rekordno povećanje kapaciteta prerade. „Posmatrajući 2021. godinu, obim proizvodnje uljarica je skoro izjednačen sa našim kapacitetom. A 2026. godine smo ponovo napredovali, povećavši kapacitet za skoro 10%. To znači da danas proizvođačima sirovina garantuje da će 100% njihove proizvodnje biti prodato. Stoga smo sposobni da preradimo sve naše proizvode i isporučimo ih domaćem tržištu“, rekao je Maljcev.
Zahvaljujući novim investicionim projektima, kapacitet prerade će se povećati za 9% i iznositi 38 miliona tona, prema podacima.OleoSkoupProjektovani deficit sirovina za godinu je 2,5 miliona tona. Najveći disbalans, kao i prethodne godine, očekuje se u Centralnom federalnom okrugu: sa proizvodnjom od 9,3 miliona tona uljarica, kapacitet prerade je premašio 14,2 miliona tona. U Severozapadnom federalnom okrugu deficit je 2,4 miliona tona, a u Južnom federalnom okrugu 1,8 miliona tona.
U međuvremenu, profitabilnost proizvođača suncokretovog ulja pala je na 0,8% u 2025. godini, a u nekim periodima, marže industrije su padale ispod minus 20%, prema podacima Pole.rf. Negativni ekonomski rezultati sindikata pripisuju se, između ostalog, fluktuacijama valuta i trenutnom mehanizmu izvoznih carina, koji se obračunava na osnovu kursa rublje prema dolaru i globalnih cena suncokretovog ulja. „Kako je kurs rastao, cena semena suncokreta je rasla, i ponovo smo se našli u situaciji 'makaze': cena semena suncokreta je porasla, carina je porasla, a kurs je pao, i sve se srušilo. I u suštini smo ponovo zapali u minus“, primetio je Maljcev.
„Što se tiče izvoza, kao što sam već rekao, uprkos činjenici da smo videli blagi pad fizičkog obima u 2025. godini u poređenju sa 2024. godinom, vidimo značajan porast u 2026. godini, kako u fizičkom obimu, tako i u ceni, zahvaljujući povoljnim cenovnim uslovima na spoljnom tržištu. Stoga, verujem da će 2026. biti još jedna rekordna godina za izvoz masti i ulja“, citira TASS reči Maljceva. Glavni očekivani rezultat ove godine trebalo bi da bude povećanje izvoza biljnog brašna, koje bi, prema optimističnom scenariju, trebalo da dostigne +23,9%. Izvoz biljnog ulja mogao bi da se poveća za 11,5%, a ostalih proizvoda od masti i ulja za 11%, pojašnjava on.OleoSkoup.
Međutim, bez ublažavanja monetarne politike i ekonomskih prilagođavanja, pritisak na preradu će se nastaviti. U ovom slučaju, čak i uz rekordne prognoze žetve, rasta kapaciteta i izvoza, deo potencijala industrije neće biti ostvaren, strahuje sindikat. „Nadamo se da će se situacija poboljšati i da ćemo ove godine videti izvesnu stabilizaciju kako bismo mogli da nastavimo sa sprovođenjem izvoznih strategija, jer je za nas, naravno, izvoz sa ovim kursom 100% stagnacija“, zaključio je Maljcev
Prema najnovijoj prognozi Evropske komisije, očekuje se da će zemlje EU proizvesti 9,6 miliona tona semena suncokreta u 2026. godini. To je oko 1,2 miliona tona više nego prošle godine i označilo bi najveći rod u poslednje tri godine, izveštava Nemačka unija za promociju uljarica i proteinskih useva (UFOP), pozivajući se na podatke iz prognoze.
Izgledi su uglavnom vođeni povećanjem površina pod suncokretom od oko 5% širom EU. Značajan rast proizvodnje očekuje se u Rumuniji, Francuskoj i Bugarskoj. Rumunija će ojačati svoju poziciju kao najveći proizvođač u EU, sa projektovanom proizvodnjom od 2,1 milion tona u 2026. godini, što je povećanje od 18% u odnosu na isti period prošle godine, uz proširenje zasađene površine na 1,2 miliona hektara. Za Francusku, koja je sada drugi najveći proizvođač u EU, očekuje se da će ubrati 1,9 miliona tona, što je povećanje od oko 33% u odnosu na prošlu godinu.
Očekuje se da će i druge države članice, uključujući Mađarsku, Bugarsku, Španiju i Grčku, zabeležiti značajno povećanje proizvodnje semena suncokreta. U Nemačkoj, Evropska komisija prognozira da će proizvodnja porasti za oko 32.000 tona na 175.000 tona, što je novi rekord, a obrađena površina će se povećati na 77.000 hektara u poređenju sa 62.000 hektara prošle godine.
U poređenju sa najvećim proizvođačima semena suncokreta u EU, Nemačka i dalje igra relativno malu ulogu u sektoru. Međutim, revizija prognoze naviše odražava rastuće interesovanje poljoprivrednika za diverzifikaciju useva, istakao je sindikat.
Na osnovu rezultata prošle godine, Rusija je ušla među 5 najvećih izvoznika proizvoda od svinjskog mesa sa obimom isporuke od oko 400 hiljada tona. Ovo je objavljeno tokom konferencije „ Agroinvestor“.„PRO stočarstvo i stočno krmno“, izvestio je generalni direktor Nacionalne unije uzgajivača svinja( NSS) Jurij Kovaljov. „Prema prošlogodišnjim rezultatima, ušli smo među pet najvećih svetskih izvoznika svinjetine. Ovo je takođe ogromno dostignuće <...>. Ovaj cilj smo postavili još 2018. godine, i tada je izgledalo neverovatno“, primetio je Kovaljov. Prema njegovim rečima, 400.000 tona je približno 8% domaće proizvodnje, dok je cilj 10-12%. U periodu od januara do marta 2026. godine, prema podacima Nacionalne statističke službe (NSS)Izvoz svinja je porastao za 1%, sa pošiljkama u Belorusiju — glavnu destinaciju — za 5%, a u Kinu — za 81%. Novo i perspektivno tržište — Filipini — takođe je otvoreno prošle godine.
Povećanje pošiljki omogućeno je povećanom proizvodnjom, koja je rasla približno 5-10% godišnje između 2000. i 2025. godine, izvestio je Kovaljov. Ove količine, pored izvoza, korišćene su za domaću potrošnju i smanjenje uvoza. Tako je od 2020. do 2025. godine (preliminarne procene), proizvodnja porasla za više od 2 miliona tona, dok je uvoz proizvoda od svinjetine praktično pao na nulu. Shodno tome, preferencijalno kreditiranje projekata svinjogojstva je obustavljeno. Međutim, Kovaljov je napomenuo da bi, prema ciljevima postavljenim za agroindustrijski kompleks, do 2030. godine proizvodnja trebalo da poraste za 25% u odnosu na 2021. godinu. Za svinjogojstvo to znači 1 milion tona žive težine (približno 750.000 tona težine pri klanju), od čega se 650.000 tona proizvodi kroz nove preferencijalne investicione kredite, koji su nastavljeni 2025. godine. Ostatak je zahvaljujući organskom razvoju i investicijama iz prethodnih godina. Prošle godine, povlašćeni krediti za projekte svinjogojstva iznosili su približno 120 milijardi rubalja, objasnio je Kovaljov.
Dodatnih 750.000 tona težine pri klanju predstavlja i mogućnosti i rizike, primetio je Kovaljov tokom svog izveštaja. Raspodela ovih količina, rekao je, mogla bi izgledati ovako: otprilike polovina, prema procenama NSS-a ., podstaći će rast domaće potrošnje — sa 31 kg na 35 kg po glavi stanovnika. Trebalo bi da se izveze još 250.000 tona, što znači da će približno 550.000 tona biti isporučeni na strana tržišta (300.000 tona u 2024. godini). Preostalih 100.000 tona će nadoknaditi izgubljene količine usled smanjene proizvodnje u privatnim domaćinstvima, neefikasnih farmi i potencijalnih epizootijskih problema.
Glavni izazov za povećanje proizvodnje je usporavanje ekonomske efikasnosti i kupovne moći, sa kojim su se proizvođači susreli prošle godine. Drugi je nagli porast zaliha jeftinih pilećih fileta iz Kine (prvenstveno za preradu mesa), koji je počeo prošle godine i očekuje se da će do 2026. godine dostići približno 150.000-200.000 tona. Prema rečima Kovaljova, niska cena — 25-30% niža od ruskih pilećih fileta — povezana je sa kineskom kulturom ishrane. „Ovo je novi fenomen i novi izazov <...>. Sada, za četiri do pet meseci, prosečne cene su praktično pale na cenu koštanja“, dodao je.
Prošle nedelje su izvozne cene ruske pšenice opale, piše Rojters. Razlog je pad svetskih deviznih kurseva, jačanje rublje i blagi pad potražnje od strane uvoznika. Pored toga, nepovoljni vremenski uslovi u lukama u prvih 10 dana aprila ograničili su obim isporuka. Tako je, prema monitoringu Instituta za agrarno tržište (IKAR), cena ruske pšenice (12,5% proteina, FOB Crno more) krajem prošle nedelje sa isporukom u maju iznosila 236 $/t.
U analitičkom centru „SovEkon“ kažu da su cene pale sa 238-240 $/t nedelju dana ranije na 237-239 $/t. „Interesovanje uvoznika iz Crnog mora je opalo, kupci iz Egipta i Turske navode približavajuću se lokalnu žetvu“, rekao je šef „SovEkona“ Andrej Sizov (citat po Rojters). Prema procenama centra, izvoz pšenice u aprilu će iznositi 3,7 miliona tona. Slična procena je i kod „Rusagrotransa“.
Generalni direktor IKAR Dmitrij Rilko kaže da trenutno isporuke pšenice idu relativno sporo zbog aktivnog jačanja kursa rublje, dok izvozne cene ne rastu. „Za sada se ne vidi ništa dobro sa tako jakom rubljom i izvoznim cenama“, prokomentarisao je on za „Agroinvestor“, dodajući da IKAR planira da smanji svoju procenu izvoza u aprilu.
Nezavisni ekspert agrarnog tržišta Aleksandar Korbut takođe kaže da su izvozne cene pšenice blago pale. Prema njegovim rečima, fjučersi mogu rasti, ali cene gotovog proizvoda ne pokazuju takvu dinamiku. „U stvari, ovo je reakcija kupaca <...>. Svi poslednji tenderi pokazuju da oni ne očekuju visoke cene“, dodaje on. U svakom slučaju, nastavlja Korbut, svetsko tržište je izuzetno prepuno pšenicom, i ogroman višak pritiska na cene. „Da, moguće je da će buduća žetva biti znatno skuplja zbog troškova goriva i đubriva, ali trenutna žetva još uvek ne odražava tu poziciju“, prokomentarisao je Korbut za „Agroinvestor“.
Uoči toga, Ministarstvo poljoprivrede SAD je povećalo prognozu izvoza pšenice iz Rusije u poljoprivrednoj 2025/26 godini za 1 milion tona, na 44,5 miliona tona, usled revizije na povećanje obima proizvodnje i značajnih isporuka u martu. Procena žetve je povećana sa 89,5 miliona tona na 90,3 miliona tona (bez računanja Krima i novih regiona). Prema podacima Rosstata, žetva pšenice u Rusiji prošle godine iznosila je 91 milion tona u čistoj težini (bez novih regiona).
RosstatZavod za statistiku objavio je konačne podatke za žetvu 2025. godine. Bruto žetva žitarica i mahunarki iznosila je 141,15 miliona tona neto težine (ovde i u nastavku, isključujući nove regione). Zavod za statistiku je prvobitno procenio da iznosi 139,4 miliona tona, ali je krajem januara spustio tu cifru na 138,76 miliona tona . U 2024. godini požnjeveno je 125,9 miliona tona žitarica. Konkretno, žetva pšenice prošle godine dostigla je 91 milion tona (prvobitna procena bila je 91,4 miliona tona, ali je krajem januara ta cifra smanjena na 90,9 miliona tona). Godinu dana ranije, bruto poljoprivredna žetva iznosila je 82,6 miliona tona.
Žetva ječma iznosila je 19,7 miliona tona – ista procena je napravljena i u decembru prošle godine; u januaru je smanjena za 0,1 milion tona. U 2024. godini ubrano je 16,67 miliona tona. Brojka za kukuruz je značajno povećana: njegova žetva je iznosila 14,8 miliona tona, dok je žetva prvobitno procenjena na 12,6 miliona tona, što je kasnije povećano na 12,7 miliona tona. Podaci za raž su neznatno korigovani naviše – njena žetva je premašila milion tona, dok je prethodno procenjena na oko 999 hiljada tona. U 2024. godini, prema podacima Rosstata, žetva kukuruza iznosila je 13,96 miliona tona, a raži – 1,17 miliona tona.
Bruto žetva heljde povećana je sa 923.400 tona u januaru na 926.000 tona. Godinu dana ranije, žetva je premašila 1,2 miliona tona. Proizvodnja ovsa i prosa ostala je praktično nepromenjena u odnosu na prethodne procene: 3,8 miliona tona i 352.000 tona. U 2024. godini, njihova žetva je iznosila nešto više od 3 miliona tona, odnosno 324.000 tona. Žetva mahunarki dostigla je 7,95 miliona tona (uključujući 5,7 miliona tona graška), u poređenju sa prethodnom procenom od 8 miliona tona. Uprkos blagom padu konačne brojke, rezultat je bio rekordan. U 2024. godini, žetva je iznosila 5,37 miliona tona (uključujući 3,8 miliona tona graška).
Prošle godine je ubrano 34,36 miliona tona uljarica (30,2 miliona tona u 2024. godini), uključujući 17,5 miliona tona suncokreta (prethodno procenjeno na 17 miliona tona), preko 9 miliona tona soje (8,96 miliona tona) i 5,5 miliona tona uljane repice (5,6 miliona tona). Bruto žetva šećerne repe značajno je porasla u poređenju sa preliminarnim podacima - sa 43,6 miliona tona na 48,9 miliona tona, dok je 2024. godine ubrano 45,1 milion tona.
Bruto žetva krompira ostala je nepromenjena u odnosu na procenu iz januara, na približno 19,5 miliona tona, uključujući 5,16 miliona tona koje su ubrala poljoprivredna preduzeća. U 2024. godini žetva je iznosila ukupno 17,8 miliona tona, odnosno 4,35 miliona tona. Proizvodnja povrća na otvorenom i zatvorenom polju premašila je 14 miliona tona, prema podacima Rosstata .procenjeno je na 13,8 miliona tona.
