Cene za rusku pšenicu sa proteinom od 12,5% za isporuku u julu-avgustu prošle nedelje porasle su za 4 dolara, na 230 dolara po toni FOB, saopštio je analitički centar „Rusagrotrans“. Francuska pšenica poskupela je za 6 dolara, na 236 dolara po toni, rumunska za 7 dolara, na 235 dolara, američka za 2 dolara, na 224 dolara, a australijska za 3 dolara, na 252 dolara po toni. Cene argentinske pšenice smanjene su za 1 dolar, na 229 dolara po toni.
Na početku prošle nedelje berzansko tržište je padalo, ali se zatim oporavilo u Čikagu i značajno ojačalo u Parizu zbog izuzetno niskih tempa izvoza pšenice iz Rusije i vesti o i dalje niskoj rodnosti u nekim južnim regionima. Pored toga, postoje problemi sa nivoom proteina u Francuskoj, koji je trenutno ispod očekivanja. Ipak, žetva pšenice tamo napreduje brže nego obično: do 7. jula obrađeno je 36% površina (4% prošle godine, 15% u proseku za pet godina do tog datuma).
Cene pšenice sa 12,5% proteina u dubokovodnim lukama povećane su za 300 rubalja, na 15,8-16 hiljada rubalja po toni bez PDV-a, a na plitkoj vodi za 250 rubalja, na 14,5-14,6 hiljada rubalja po toni. Uprkos nultoj carini i rastu cene FOB, profitabilnost izvoznika ponovo je u negativnoj zoni zbog povećanja otkupnih cena u lukama, navode analitičari „Rusagrotransa“. To je povezano sa rastućom potražnjom izvoznika i niskim nivoom ponude od strane poljoprivrednih proizvođača. Tako je od 1. do 13. jula u luci Novorosijsk na brodove utovareno samo 83,3 hiljade tona pšenice, u poređenju sa 534,8 hiljada tona u istom periodu prošle godine, saopštilo je agencija „Zerno On-Lajn“ pozivajući se na GK TBI/Logistic OS.
Na jugu su cene pšenice 4. klase porasle za 200 rubalja i dostigle 14-14,3 hiljade rubalja po toni bez PDV-a (EXW silos), u Povolžju su smanjene za 400 rubalja, na 12,5-13,5 hiljada rubalja po toni, u Centru su ostale oko 14,5-15 hiljada rubalja po toni za pšenicu stare žetve. U Sibiru su cene pšenice 4. klase bile 10,9-12 hiljada rubalja po toni uz nisku tržišnu aktivnost.
Pored toga, analitičari „Rusagrotransa“ su naveli da je izvozna cena ruske ječmene pšenice prošle nedelje porasla za 7 dolara, na 207 dolara po toni FOB. Cena u dubokovodnim lukama porasla je za 800 rubalja, na 14,9-15,1 hiljada rubalja po toni bez PDV-a. Ministarstvo poljoprivrede SAD u julskom izveštaju smanjilo je prognozu ukupne žetve ječma u Rusiji sa 18 miliona tona na 17,7 miliona tona, a izvoza sa 3,6 miliona tona na 3,4 miliona tona.
@agroinvestor
Žetva pšenice u Ukrajini napreduje sporije nego prethodnih godina. Zaključno sa sredinom jula, ožvršeno je oko 1,2 miliona tona, a prosečan prinos je 2,8–2,9 t/ha. Trenutni pokazatelji se formiraju uglavnom zahvaljujući južnim regionima koji su pogođeni vremenskim uslovima. Ovo je izvestilo analitičko odeljenje poljoprivredne zadruge PUSK, formirane u okviru VAR-a.
„U centralnim regionima beleži se stabilan prinos od 4–6 t/ha. Najveći gubici se primećuju na jugu, posebno u Dnjepropetrovskoj oblasti, gde su prinosi niži od proseka“, primećuju analitičari.
Kako se centralni i zapadni regioni pridružuju žetvi, očekuje se da će prosečan prinos porasti na 3,3–3,5 t/ha. Istovremeno, poljoprivrednici napominju rizike povezane sa padavinama i mogućim širenjem gljivičnih bolesti u zapadnim regionima. To može dovesti do smanjenja sadržaja proteina i pogoršanja pokazatelja kvaliteta zrna.
Istovremeno, tržište pšenice već pokazuje znake oporavka.
„Prošle nedelje, cene prehrambene pšenice su porasle za više od 1 dolar/t, a stočnog hleba za 4–5 dolara/t. U naredne dve nedelje, cena treće klase pšenice može dostići 218–220 dolara/t na bazi CPT-port. Pšenica zadržava potencijal za dalji rast. Porast cena se očekuje u julu–avgustu, a sezonski maksimumi tradicionalno padaju u prvim mesecima godine“, smatra PUSK.
Stručnjaci dodaju da je, uprkos povećanju cena, pšenica trenutno inferiorna po profitabilnosti u odnosu na uljanu repicu i ječam. Zbog toga se neki poljoprivrednici uzdržavaju od aktivne prodaje, odlažući prodaju žitarica za kasniji period u nadi da će se cenovna situacija dalje ojačati. Dalja aktivnost na tržištu će u velikoj meri zavisiti od tempa žetve i vremenskih uslova, posebno u zapadnim regionima zemlje.
Izvozne cene pšenice nastavljaju da rastu usred kašnjenja žetve i niskih prinosa na jugu Ukrajine. Ograničena ponuda podstiče povećanu kupovnu aktivnost u lukama Crnog mora.
Tokom nedelje, cene prehrambene pšenice porasle su za 2–3 dolara/t na 10.200–10.400 grivni/t (212–215 dolara/t) . Cene stočnog hleba porasle su još više za 4–5 dolara/t na 9.800–10.000 grivni/t (205–208 dolara/t) , što postepeno izjednačava razliku u cenama između klasa.
Zaključno sa 11. julom 2025. godine, u Ukrajini je požnjeveno 1,24 miliona tona pšenice sa površine od 434,8 hiljada hektara sa prosečnim prinosom od 2,85 t/ha. U centralnim regionima, gde žetva tek počinje, prinos je znatno veći — 5–6 t/ha — a kvalitet zrna je dobar. To podržava rast cena stočnog hleba.
Istovremeno, izvoz pšenice u prvih 14 dana nove sezone (2025/26. MG) iznosio je samo 172 hiljade tona, što je četiri puta manje nego prošle godine za isti period (732 hiljade tona).
Globalni faktori takođe podržavaju ukrajinsko tržište:
Ruska pšenica je porasla u ceni za 5–6 dolara/t na 228–230 dolara/t FOB , ali očekivano povećanje njenog izvoza u julu na 2,4 miliona tona (u odnosu na 1,2 miliona tona u junu) pojačaće konkurenciju.
Francuska pšenica je porasla u ceni za 6 dolara/t na 236 dolara/t FOB , rumunska pšenica za 7 dolara/t (235 dolara/t FOB) , američka pšenica za 2 dolara/t (224 dolara/t FOB) , australijska pšenica za 3 dolara/t (252 dolara/t FOB) . Argentinska pšenica je, s druge strane, blago pala u ceni na 229 dolara/t FOB .
Vremenski faktori
Očekivane padavine u Ukrajini mogu privremeno usporiti tempo žetve, što će podržati cene, ali istovremeno poboljšati uslove za kasnije useve.
U južnim regionima Rusije, vrućina i suša ubrzavaju žetvu pšenice, ali štete kukuruzu i suncokretu. Istovremeno, povoljni uslovi sa umerenim padavinama prognoziraju se u centralnoj Rusiji i Povolžju, što će podržati razvoj useva.
Ministarstvo poljoprivrede SAD (USDA) danas je povećalo svoju prognozu potrebe za sojom u SAD za tržišnu 2025-26. godinu, nakon nedavnih promena politike za koje se očekuje da će povećati domaću potražnju za sojinim uljem za proizvodnju biogoriva.
Očekuje se da će američka prerada soje porasti na rekordnih 69,1 miliona metričkih tona (t) u tržišnoj 2025-26. godini, saopštilo je Ministarstvo poljoprivrede SAD u petak u svom mesečnom izveštaju o procenama svetske ponude i potražnje za poljoprivrednim proizvodima (WASDE), što je povećanje od 1,36 miliona tona u odnosu na junski izveštaj. Najnovija prognoza označava povećanje od 5% u odnosu na obim projektovan za tržišnu 2024-25. godinu.
Viši izgledi za preradu soje bili su vođeni značajnim povećanjem očekivane upotrebe sojinog ulja za proizvodnju biogoriva, koju Ministarstvo poljoprivrede SAD procenjuje na 7,03 miliona tona za narednu tržišnu godinu, što je za 27% više od obima očekivanog za tekuću tržišnu godinu.
Povećani izgledi za upotrebu biogoriva usledili su nakon promena politike SAD koje značajno jačaju podršku biogorivima proizvedenim od domaćih sirovina kroz promene poreskog kredita za biogoriva 45Z i kredita za identifikacioni broj obnovljivih izvora energije generisanih kroz Standard za obnovljiva goriva. SAD takođe predlažu da se zahteva rekordno mešanje biogoriva u američkoj ponudi goriva tokom naredne dve godine, uključujući neočekivano jake kvote za dizel na bazi biomase.
Sa povećanjem prerade soje, Ministarstvo poljoprivrede SAD očekuje da će domaća proizvodnja sojinog ulja porasti na rekordnih 13,6 miliona tona u periodu 2025-26, što je povećanje od 4,1% u odnosu na tekuću tržišnu godinu. Pored toga, Ministarstvo poljoprivrede SAD je revidiralo svoja očekivanja za uvoz sojinog ulja u periodu 2025-26 na 200.000 tona, što je povećanje od 13% u odnosu na tekuću tržišnu godinu.
Nakon povećane stope izvoza tokom prve polovine tekuće tržišne godine, predviđa se da će izvoz sojinog ulja iz SAD pasti u periodu 2025-26, za 73% u odnosu na tekuću tržišnu godinu na 318.000 tona. Predviđa se da će smanjenje izvoza, u kombinaciji sa povećanom ponudom, premašiti povećanje potražnje za biogorivom, povećavajući zalihe na 758.000 tona do kraja tržišne 2025-26. godine, što je za 15% više od nivoa zaliha projektovanog za kraj 2024-25.
Zalihe sojine sačme rastu
Očekuje se da će skok potražnje za sojinim uljem rezultirati rekordnim nivoom proizvodnje sojine sačme u SAD u periodu 2025-26, što je povećanje od 4,5% u odnosu na period 2024-25, na 54,3 miliona tona, prema podacima Ministarstva poljoprivrede SAD.
Projektovano je da će i domaća potrošnja i izvoz sojine sačme biti veći za sledeću tržišnu godinu, nakon povećanih izgleda ponude. Projektovano je da će izvoz sojine sačme iz SAD dostići 17 miliona tona, što je povećanje od 7,5% u odnosu na period 2024-25, dok se predviđa da će domaća potrošnja sojine sačme u SAD porasti za 2,8% na 37,9 miliona tona. Projektovano je da će se prosečne zalihe soje takođe povećati, dostižući 431.000 tona do kraja 2025-26, što je povećanje od 5,6% u odnosu na nivo projektovan za kraj tržišne 2024-25. godine.
U svom julskom izveštaju, Ministarstvo poljoprivrede SAD (USDA) ponovo je snizilo prognozu proizvodnje kukuruza i globalnih zaliha za tržišnu 2025/26. godinu. Glavni razlog je korekcija podataka za Sjedinjene Države. Uprkos tome, kotacije na berzi su ponovo pale - trgovci više reaguju na političke vesti, uključujući Trampova obećanja da će uvesti nove carine zemljama koje uvoze američki kukuruz, uključujući EU i Meksiko.
U petak su fjučersi kukuruza za jul na CBOT berzi pali za 1% na 158,7 dolara/t (–7,9% od junskog izveštaja), a fjučersi kukuruza za decembar pali su na 162,3 dolara/t (–5,7%).
U bilansu za 2024/25. godinu, Ministarstvo poljoprivrede SAD je povećalo procenu žetve kukuruza u Brazilu za 2 miliona tona na 132 miliona tona - u skladu sa prognozama lokalnih analitičara. Istovremeno, globalna potrošnja je porasla za 2,6 miliona tona, što je izazvalo smanjenje zaliha za 0,82 miliona tona - suprotno očekivanjima tržišta. Prognoza za izvoz SAD je naglo povećana - za 2,55 miliona tona na 69,85 miliona tona (u odnosu na 57,3 miliona tona u 2023/24. godini).
Za 2025/26. godinu, prognoza žetve kukuruza u SAD je smanjena za 2,92 miliona tona na 398,93 miliona tona zbog smanjene sadnje. Potrošnja je takođe smanjena za 1,27 miliona tona na 323,48 miliona tona, dok je izvoz ostao nepromenjen na 67,95 miliona tona. Završne zalihe su smanjene na 42,17 miliona tona – iako je to i dalje 8,1 milion tona više nego u 2024/25. godini.
Za Ukrajinu, prognoze ostaju nepromenjene: proizvodnja — 30,5 miliona tona, izvoz — 24 miliona tona.
Svetske zalihe kukuruza na kraju sezone 2025/26 takođe su smanjene - suprotno očekivanjima analitičara, koji su predvideli njihov rast na 277,5 miliona tona.
Uprkos ovim promenama, cene ostaju pod pritiskom jer povoljno vreme u SAD i Kini trenutno podržava očekivanja dobre žetve. Međutim, kritična faza razvoja kukuruza - cvetanje - pada u julu-avgustu, tako da će naknadne vremenske prilike biti ključne.
Izvozne cene kukuruza u ukrajinskim lukama ostaju na 220–225 dolara/t ili 10.400–10.700 grivni/t, jer trgovci nisu mogli da kupe potrebne količine zbog toga što su poljoprivrednici obuzdavali prodaju starih žetvenih ostataka u očekivanju povećanja cena usred pogoršanja useva kukuruza usled nedostatka padavina u junu i julu.
Povećanje cena stočnog ječma i pšenice na 203-205 dolara/t dovelo je do povećanja terminskih cena kukuruza za 3-5 dolara/t na 203-205 dolara/t.
Cene u Ukrajini su podržane povećanjem cene avgustovskih fjučersa kukuruza u Parizu na Euronext-u za 2,6% tokom nedelje na 204,25 €/t ili 238,5 $/t (+9% mesečno) u uslovima suvog vremena u Istočnoj Evropi.
Povoljno vreme za setvu kukuruza i soje u SAD, kao i povećane prognoze useva u Brazilu, nastavljaju da vrše pritisak na kotacije, a julski fjučersi kukuruza na čikaškoj SWOT berzi pali su za 6,1% na 160,3 dolara/tona za nedelju dana (-7,4% za mesec dana), a decembarski fjučersi pali su za 4,9% na 164 dolara/tona (-5,6%).
Konfederacija za kukuruz (CONAB) je povećala svoju prognozu žetve kukuruza u Brazilu za 2024/25. godinu za 3,72 miliona tona na rekordnih 131,97 miliona tona (116 miliona tona u 2023/24. godini), uključujući kukuruz druge žetve za 3,54 miliona tona na 104,5 (90) miliona tona. Prethodni rekord žetve kukuruza u Brazilu postavljen je u 2022/23. godini i iznosio je 131,89 miliona tona ukupne žetve, od čega je 102,36 miliona tona bilo druge žetve.
Trgovci očekuju da će Ministarstvo poljoprivrede SAD (USDA) u svom današnjem izveštaju povećati procenu roda kukuruza u Brazilu sa 130 miliona tona na 132,3 miliona tona, što će povećati globalne zalihe.
Stručnjaci Ministarstva poljoprivrede SAD (USDA FAS) snizili su prognozu proizvodnje kukuruza u Kini u 2025/26. godini za 2 miliona tona na i dalje rekordnih 298 miliona tona, kao i prognozu uvoza kukuruza u Kinu za 2 miliona tona na 8 miliona tona, što će premašiti pokazatelj iz 2024/25. godine za 1 milion tona, ali će biti znatno niže od rekordnog nivoa uvoza iz 2023/24. godine - 23 miliona tona.
Julski izveštaj Ministarstva poljoprivrede SAD ne bi trebalo da donese značajne promene u globalnim bilansima kukuruza, ali iznenađenja se uvek mogu očekivati.
Ukrajina je u sezoni 2024/25 smanjila izvoz žitarica i uljarica u odnosu na prethodnu sezonu sa 57,5 na 46,7 miliona tona zbog lošije žetve i manjih zaliha na početku sezone, saopštilo je Ukrajinsko udruženje proizvođača žita .
Prema procenama UGA, u 2024. godini proizvodnja žitarica i uljarica iznosila je 78,8 miliona tona (82,9 miliona tona u 2023. godini), a zalihe na početku sezone iznosile su 7 (14,4) miliona tona.
Glavni kupci domaćih poljoprivrednih proizvoda u 2024/25. godine bili su:
Prošle godine, najvažniji faktor za ukrajinski izvoz žitarica bio je stabilan rad morskog koridora, koji je omogućio utovar proizvoda preko luka Odeske oblasti. Pored toga, mehanizam za osiguranje brodova, infrastrukture i žitarica, uveden uz podršku međunarodnih partnera, smanjio je troškove logistike za izvoznike i poljoprivredne proizvođače.
Prema carinskim podacima, u 2024/25. godine, izvoz žitarica i uljarica u novčanom smislu povećan je u poređenju sa prethodnom sezonom sa 10,76 na 11,2 milijarde dolara, a uzimajući u obzir proizvode napravljene od njih (posebno suncokretovo ulje i sačmu), sa 17,86 na 18,1 milijardu dolara.
Tokom sezone izvezeno je sledeće:
-
pšenica – 15,5 miliona tona (sa proizvodnjom od 22,4 miliona tona) u vrednosti od 3,16 milijardi dolara,
-
ječam – 2,25 miliona tona (sa proizvodnjom od 5,6 miliona tona) vredan 394 miliona dolara,
-
kukuruz – 21,5 miliona tona (sa proizvodnjom od 25,9 miliona tona) vredan 4,5 milijardi dolara,
-
soja – 3,8 miliona tona (sa proizvodnjom od 6,5 miliona tona) vredna 1,56 milijardi dolara,
-
uljana repica – 3,2 miliona tona (sa proizvodnjom od 3,8 miliona tona) vredna 1,56 milijardi dolara,
-
suncokret – 70 hiljada tona (sa proizvodnjom od 12,8 miliona tona i preradom od 12,8 miliona tona zbog prenetih zaliha).
Glavni kupci domaćeg žita u sezoni 2024/25 navedeni su u nastavku.
Potražnja za izvozom stočnog ječma u Ukrajini raste, a mnoge kompanije žele da kupe velike količine za isporuku u julu, što dovodi do brzog rasta cena u lukama.
Tokom nedelje, izvozne cene ječma u Ukrajini su porasle za još 250-300 UAH/t na 9700-9800 UAH/t ili 203-205 dolara/t sa isporukom u crnomorske luke, a trgovci koji su prodavali velike količine Kini spremni su da plate još veću cenu za brze isporuke.
Vredi uzeti u obzir da poljoprivrednici ograničavaju prodaju na pozadini podataka o niskim prinosima ječma na jugu (na nivou od 1-2 t/ha), iako prvi podaci o vršidbi u centralnim regionima pokazuju prinose ozimog ječma na nivou od 5-7 t/ha. Stoga će u zapadnim regionima prinos biti još bolji, a prognoza žetve u Ukrajini neće biti niža od 4,5-5 miliona t.
Poljoprivrednici moraju uzeti u obzir da trgovci već plaćaju cene veće od ugovorenih i da mogu prilagoditi cene naniže kako se poslovi budu zaključivali, posebno s obzirom na to da se ove nedelje očekuju padavine koje poboljšavaju potencijal za žetvu kukuruza i jarskog ječma.
Takođe vredi razmotriti prognoze povećanja žetve ječma u Ruskoj Federaciji i Kazahstanu, što će povećati konkurenciju sa ukrajinskim ječmom počev od avgusta - septembra.
Prema prognozama ruskih agencija SovEcon i ProZerno, žetva ječma u Ruskoj Federaciji 2025. godine biće 17,4-17,7 miliona tona u poređenju sa 16,7 miliona tona prošle godine (FAS USDA procenjuje je na 18 miliona tona u poređenju sa 16,25 miliona tona prošle godine).
U Kazahstanu se prognozira žetva ječma za 2025. godinu na 3,5-3,8 miliona tona (3,8 miliona tona prošle godine), što će premašiti petogodišnji prosek od 3,1 milion tona.
Izvoz ječma iz Kazahstana za prvih 9 meseci 2024/25. godine iznosio je 1,83 miliona tona, što je dvostruko više od odgovarajuće brojke za prethodnu sezonu. Od toga je 1,15 miliona tona isporučenih u Iran, a 433,2 hiljade tona u Kinu.
Prema izveštaju Službe za spoljnu poljoprivredu (FAS) Ministarstva poljoprivrede Sjedinjenih Država (USDA), zbog suvih vremenskih uslova, Turska će ubrati manji rod pšenice i ječma u 2025/26. godine, pa će morati da poveća uvoz kako bi zadovoljila domaću potražnju.
U svojoj najnovijoj prognozi, FAS predviđa pad proizvodnje pšenice od 15% u odnosu na prethodnu godinu na 16,3 miliona tona, jer blago povećanje površina za setvu ne nadoknađuje gubitke u prinosima.
Usred očekivanog pada proizvodnje, FAS je povećao svoju prognozu uvoza pšenice za 2025/26. godinu na 10,3 miliona tona, što je više nego tri puta više od 3,2 miliona tona iz prethodne sezone. Ako se prognoza ostvari, potrošnja će biti najveća od 2019/20. godine.
„Proizvodnja bi mogla dodatno da opadne, u zavisnosti od obima štete od suše“, saopštio je FAS. „Padavine su bile nedovoljne u glavnim oblastima uzgoja pšenice u centralnoj i jugoistočnoj Anadoliji, što bi, u kombinaciji sa zimskim temperaturama iznad normalnih i neočekivanim prolećnim mrazevima, moglo da smanji prinose pšenice na suvim (nenavodnjavanim) farmama pšenice za 15-30% u poređenju sa prošlom godinom.“
Prognoza agencije za ječam je još pesimističnija, jer se očekuje da će proizvodnja pasti za 28% u odnosu na prošlu godinu, na 5,1 milion tona.
„U poređenju sa pšenicom, ječam ima veći rizik od suše jer se skoro sav gaji na suvim zemljištima“, rekao je FAS.
Kao rezultat toga, prema prognozama FAS-a, Turska će uvesti 1,6 miliona tona ječma (u poređenju sa 150 hiljada tona u 2024/25. godini), što će biti najveći ukupni obim uvoza nakon 2,8 miliona tona uvezenih u 2021/22. godini.
„Prognoza pretpostavlja da će vlada intervenisati na tržištu, kao što je to činila i u prošlosti, bilo smanjenjem carina, određivanjem uvoznih kvota ili prisiljavanjem Turskog odbora za žito da uvozi i preprodaje ječam krajnjim potrošačima“, navodi se u saopštenju FAS-a.
Rastuća potreba za uvozom ječma i pšenice povećaće potražnju za ukrajinskim žitaricama, pa s obzirom na smanjenu žetvu u Ukrajini (posebno ječma), možemo očekivati dalji rast potražnje i cena.
