Prema preliminarnim podacima analitičkog centra "Rusagrottrans", u sezoni 2025/26, Rusija je izvezla 48 miliona tona pšenice, u odnosu na 42,2 miliona tona u poljoprivrednoj godini 2024/25 (rast od 13,7%), piše "Interfaks". Rusija je povećala izvoz pšenice u svih pet vodećih zemalja uvoznika, uprkos naglom porastu konkurencije na svetskom tržištu od strane drugih dobavljača, uključujući ključne regione Bliskog istoka i Afrike za Rusiju, istakli su analitičari.
Tako je u Egipat isporučeno 9,7 miliona tona pšenice (8,8 miliona tona u 2024/25), u Tursku – 7,4 miliona tona (3,2 miliona tona), u Sudan – 2,3 miliona tona (0,98 miliona tona), u Saudijsku Arabiju – 2 miliona tona (1,5 miliona tona), a u Keniju – 1,9 miliona tona (1,5 miliona tona).
Izvoz žitarica iz Rusije na kraju poljoprivredne godine 2025/26 premašio je 60 miliona tona – što je 10% više nego u prethodnoj sezoni, a pšenica je činila više od 45 miliona tona od ukupnog izvoza, ranije je izjavio za "Interfaks" generalni direktor kompanije "Obъedinennaya zernovaya kompanija" (OZK), predsednik Upravnog odbora Saveza izvoznika i proizvođača žitarica, Dmitrij Sergejev. Uprkos nepovoljnim vremenskim uslovima, promenjenoj geografiji proizvodnje, kao i logističkim teškoćama zbog oluja i leda u Azovsko-Crnomorskom slivu, domaće kompanije su zadržale lidersku poziciju na svetskom tržištu, naglasio je on. Među njima, OZK je u poljoprivrednoj godini 2025/26 izvezla 3,4 miliona tona žitarica – što je 1,5 puta više nego u prethodnoj sezoni.
U prvih sedam dana nove sezone, izvozna cena ruske pšenice sa proteinom 12,5%, sa isporukom u julu, pala je za 1 dolar u odnosu na prethodnu nedelju. Istovremeno, američka pšenica je poskupla za 16 dolara, a francuska za 1 dolar. Ukrajinska pšenica sa proteinom 11,5% je postala jeftinija za 3 dolara po toni, a argentinska za 5 dolara po toni, uporedili su analitičari "Rusagrottransa".
Berzovsko tržište pšenice je prošle nedelje bilo u oporavku nakon pada, uz podršku smanjenja procena površina pod pšenicom u SAD i Kanadi, novog talasa ekstremne toplotne vala u Francuskoj, prognoze visokih temperatura u delu kukuruznog pojasa SAD, kao i velike kupovine pšenice od strane Saudijske Arabije i soje od strane Kine, naveli su u "Rusagrottransu".
Egipat je 2026. godine povećao proizvodnju pšenice u poređenju sa prethodnom sezonom za 6,5% na rekordnih 10 miliona tona, što mu je omogućilo da smanji uvoz pšenice sa 13,2 na 12,5 miliona tona, prema podacima državnog MSG-a.
Nivo kupovine pšenice od strane vlade takođe se približava rekordnom nivou, dostižući 5 miliona tona do kraja sezone, čemu je doprinelo povećanje otkupne cene za poljoprivrednike na 2.500 egipatskih funti po ardebu (198 litara).
Egipat je uspeo da poveća proizvodnju pšenice ove sezone povećanjem površine setve za 600 hiljada fedana u odnosu na 2025. godinu na 3,76 miliona fedana, kao i povećanjem prosečnog prinosa na 18-20 ardeba/fedanu, a na farmama koje koriste inovativne tehnologije - do 28 ardeba/fedanu.
Poboljšanje prinosa pšenice olakšali su programi oplemenjivanja Poljoprivrednog istraživačkog centra, gde je tokom protekle tri godine uzgajano skoro 60 novih visokorodnih sorti i hibrida glavnih poljoprivrednih kultura (uključujući pšenicu, kukuruz, pirinač, kao i uljarice i krmno bilje), otpornih na bolesti i prilagođenih lokalnim klimatskim uslovima.
Pored toga, primena novih poljoprivrednih tehnologija na površini od skoro 2,8 miliona hektara, uključujući lasersko nivelisanje polja, dubinsko rastaljanje zemljišta i tehnologije skladištenja vlage, povećala je prinose useva za skoro 20%.
Ovakvi koraci vlasti doprinose jačanju prehrambene bezbednosti zemlje i smanjenju njene zavisnosti od uvoznih proizvoda.
Prema procenama UGA, u 2025/26. godine (koja se završila 30. juna), Ukrajina je izvezla 41,1 milion tona žitarica i uljarica, dok je u 2024/25. godini njihov izvoz iznosio 46,7 miliona tona, a u 2023/24. godini – 57,5 miliona tona.
Smanjenje izvoza je posledica smanjenja žetve, uvođenja kvota na uvoz pšenice u EU, kao i logističkih problema izazvanih stalnim napadima Ruske Federacije na energetsku i transportnu infrastrukturu, posebno luke i terminale.
Rast svetskih cena nafte i uglja takođe je donekle zakomplikovao izvoz preko dubokovodnih luka Odeske oblasti, ali uprkos svim izazovima, Ukrajina je nastavila da izvozi žito i podržava prehrambenu bezbednost mnogih zemalja širom sveta.
Prema procenama UGA, u 2025/26. godine proizvodnja žitarica i uljarica povećana je u odnosu na prethodnu sezonu sa 79 na 80 miliona tona, a početne zalihe sa 7 na 7,4 miliona tona. Zbog smanjenog izvoza, početne zalihe u 2026/27. godini iznosile su skoro 13 miliona tona.
Istovremeno, u monetarnom smislu, izvoz žitarica i uljarica ostao je na nivou prethodne sezone i iznosio je 10 milijardi dolara (11,2 milijarde dolara u 2024/25. godine), a uzimajući u obzir prerađene proizvode, posebno ulja, kolače i sačmu, iznosio je 18 milijardi dolara (18,1 milijarda dolara u 2024/25. godini).
Po usevima, izvezeno je sledeće:
pšenica – 14 miliona tona (15,5 miliona tona u 2024/25. godine) u vrednosti od 3 milijarde dolara sa proizvodnjom od 22,5 miliona tona,
ječam – 1,52 (2,25) miliona tona u vrednosti od 325 miliona dolara sa proizvodnjom od 4,9 miliona tona,
kukuruz – 21 (21,5) miliona tona u vrednosti od 4,6 milijardi dolara sa proizvodnjom od 31,1 miliona tona,
soja – 2,7 (3,8) miliona tona u vrednosti od 1,04 milijarde dolara sa žetvom od 5 miliona tona,
uljana repica – 1,82 (3,2) miliona tona u vrednosti od milijardu dolara sa žetvom od 3,2 miliona tona,
suncokret – 35 hiljada tona od prikupljenih 11 miliona tona, budući da je prerada, uključujući prelazne zalihe, iznosila 10,5 miliona tona.
Nagli pad izvoza uljarica posledica je uvođenja izvoznih carina na uljanu repicu i soju, kao i blagog smanjenja proizvodnje.
Cene svinja ostaju ispod troškova na zasićenom evropskom tržištu gde izvoz postaje sve teži.
Zapadnu Evropu je ove nedelje pogodio drugi talas abnormalnih vrućina, nakon perioda visokih temperatura u maju. Francuska i zapadna Nemačka, ključni proizvođači pšenice u EU, najviše su pogođene. Visoke temperature nastavljaju da smanjuju potencijalni prinos pšenice i kukuruza, a temperaturni rekordi su već postavljeni u Francuskoj, Švajcarskoj i Velikoj Britaniji.
Prema prognozama meteorologa, vrhunac vrućine će pasti u petak i vikend, nakon čega će atmosferski frontovi doneti izvesno zahlađenje. Istovremeno, očekuje se da neki regioni neće dobiti dovoljno padavina, tako da će deficit vlage i stres za useve potrajati.
Prema procenama analitičke kompanije Expana, ako ne bude značajnijih padavina u narednih deset dana, žetva kukuruza u Francuskoj bi mogla pasti ispod 10 miliona tona prvi put od 1990. godine. Poređenja radi, 2025. godine zemlja je ubrala 13,2 miliona tona kukuruza.
Vrućina takođe negativno utiče na izglede za proizvodnju meke pšenice. Ekspana procenjuje da bi prosečan prinos mogao pasti ispod 7 t/ha u poređenju sa 7,4 t/ha prošle godine, što bi smanjilo proizvodnju za najmanje milion tona u poređenju sa žetvom iz 2025. godine od 33,4 miliona tona. Zbog visokih temperatura, žetva ječma i pšenice u Francuskoj je već počela jednu do dve nedelje ranije nego obično.
Evropska komisija je u maju snizila svoju prognozu proizvodnje meke pšenice u EU u tržišnoj 2026/27. godini na 126,9 miliona tona, sa 127,3 miliona tona u aprilu. Ovo je znatno manje od žetve prethodne sezone od oko 135 miliona tona.
Sledeće nedelje očekuje se da će se toplotni talas proširiti na zemlje Crnog mora, gde se pšenica nalazi u fazi nalivanja zrna. Iako vremenski uslovi u Ukrajini, Rumuniji, Bugarskoj i južnim regionima Ruske Federacije ostaju generalno povoljni za formiranje useva, dalji porast temperature može postepeno smanjiti potencijal prinosa.
Zato bi moguće smanjenje proizvodnje u SAD i zemljama EU moglo postati ključni faktor koji podržava svetske cene pšenice, što će, zauzvrat, pomoći u održavanju visokih cena crnomorske pšenice dok se procenjuju stvarni gubici useva.
Istovremeno, analitička kompanija SovEcon snizila je prognozu žetve pšenice u Ruskoj Federaciji u 2026. godini sa 90,3 na 88,9 miliona tona u poređenju sa 91,1 milionom tona u 2025. godini. Razlog je bio smanjenje površina pod pšenicom na minimalni nivo u poslednjih 12 godina — 25,8 miliona hektara.
Površina pod jarom pšenicom je najviše smanjena — na 9,9 miliona hektara u poređenju sa 10,5 miliona hektara prošle godine, dok je površina pod ozimom pšenicom ostala nepromenjena na 15,9 miliona hektara.
Istovremeno, veoma povoljni vremenski uslovi na jugozapadu Ruske Federacije — glavnom izvoznom regionu zemlje — omogućavaju nam da očekujemo nagli porast proizvodnje pšenice na 37,4 miliona tona u poređenju sa 31,9 miliona tona prošle godine. Ovo može povećati pritisak na cene na početku nove tržišne sezone.
Međutim, već u septembru, kada tržište dobije konačne rezultate žetve prolećne pšenice u Ruskoj Federaciji, SAD i Kanadi, svetske kotacije mogu biti značajno korigovane u zavisnosti od stvarnih pokazatelja prinosa.
U takvim uslovima, preporučljivo je da ukrajinski poljoprivrednici ne žure sa aktivnom prodajom prehrambene pšenice na početku sezone i, ako je moguće, odlože prodaju glavnih količina za jesenji period. Nasuprot tome, prodaja uljane repice može ostati profitabilnija na početku tržišne sezone.
U sezon 2025/26, zemlje Evropske unije značajno su povećale izvoz uljarica.
Ukupan obim isporuka dostigao je 1,833 miliona tona, što je 41% više nego u istom periodu prošle marketinške godine, prema podacima Evropske komisije.
Najveće stope rasta izvoza zabeležene su kod uljane repice i suncokreta, dok većina prerađenih proizvoda — sačma i biljna ulja — pokazuje smanjenje zaliha.
Po pojedinačnim usevima, izvoz je iznosio:
soja — 281 hiljada tona (-24% u poređenju sa istim periodom prošle godine);
uljana repica — 573 hiljade tona (+57%);
suncokret — 978 hiljada tona (+74%).
Izvoz prerađenih proizvoda iznosio je:
sojina sačma — 418 hiljada tona (-13%);
sačma od uljane repice — 677 hiljada tona (-10%);
suncokretova sačma — 304 hiljade tona (-4%);
sojino ulje — 564 hiljade tona (-24%);
ulje od uljane repice — 586 hiljada tona (+14%);
suncokretovo ulje — 410 hiljada tona (-25%).
Na prvi pogled, brzi porast izvoza semena suncokreta deluje paradoksalno, jer je proizvodnja ove kulture u EU opala ove sezone. Međutim, glavni razlog je bilo naglo pogoršanje ekonomičnosti prerade suncokreta.
Zbog niskih marži, evropske kompanije za ekstrakciju ulja smanjile su preradu suncokreta na najniži nivo u poslednjih devet godina - oko 7,4 miliona tona u poređenju sa 9 miliona tona u 2024. godini. Istovremeno, mnogi pogoni su preorijentisali svoje kapacitete na preradu uljane repice i uvezene kanole, što obezbeđuje veću profitabilnost.
U ovim uslovima, tradicionalni proizvođači suncokreta u EU, pre svega Rumunija i Bugarska, sve više izvoze seme umesto da ga prerađuju u zemlji. Glavne destinacije za snabdevanje postale su Turska, zemlje Severne Afrike, Bliski istok i Ujedinjeno Kraljevstvo.
Kontinuirano niske marže prerade suncokreta u Evropi mogu nastaviti da podržavaju visok obim izvoza semena, dok će potražnja za suncokretovim uljem i sačmom ostati relativno slaba.
Prema junskom biltenu MARS-a, uslovi za uzgoj useva ostaju generalno povoljni u većini regiona Evropske unije. Ozimi usevi se približavaju zrelosti, a prolećni usevi se nastavljaju snažno razvijati. Međutim, sušno proleće i toplotni talasi u maju već su negativno uticali na izglede za useve u delovima zapadne, centralne i istočne Evrope.
Stručnjaci MARS-a napominju da će visoke temperature i deficit padavina potrajati u većem delu zapadne i centralne Evrope do kraja juna, što može povećati stres za useve i smanjiti potencijal prinosa.
Prognoza prosečnog prinosa pšenice (meke i tvrde) u EU procenjuje se na 5,79 t/ha, što je 3% više od proseka za poslednjih pet godina, ali 5% niže nego prošle godine. Konkretno, u Francuskoj se očekuje da će prinos meke pšenice biti na prosečnom nivou, u Nemačkoj - 4% iznad proseka, u Poljskoj - 1% ispod, dok je u Rumuniji - 15% iznad proseka.
Prosečan prinos ozimog i jareg ječma u EU prognozira se na 5,09 t/ha, što je 2% iznad petogodišnjeg proseka, ali 10% ispod prošlogodišnjeg nivoa. Najbolji rezultati se očekuju za ozimi ječam u Rumuniji (+14% iznad proseka) i Bugarskoj (+7%), dok se prognozira da će jari ječam u Slovačkoj biti 15% ispod proseka.
Za kukuruz je prognoza prinosa povećana na 7,38 t/ha, što je 4% iznad petogodišnjeg proseka i 3% iznad prošlogodišnjeg. Najbolji rezultati se očekuju u Bugarskoj (+23% iznad proseka) i Rumuniji (+4%), gde su usevi dobili dovoljno padavina tokom vegetacije.
Istovremeno, prognoza za prinose ozime uljane repice u EU ostaje manje optimistična. Očekivani prinos je 3,18 t/ha, što je 1% ispod petogodišnjeg proseka i 5% manje nego prošle godine. Najveća smanjenja očekuju se u Poljskoj (-10%), Slovačkoj (-12%) i Francuskoj (-1%) zbog prolećne suše i mraza. Nasuprot tome, očekuje se da će se prinosi povećati za 9% u Rumuniji i za 2% u Nemačkoj u poređenju sa petogodišnjim prosekom.
Prognoza prinosa suncokreta u EU povećana je na 2,08 t/ha, što je 5% više od prosečnog nivoa u poslednjih pet godina i 11% više nego u 2025. godini. Najbolji izgledi su u Bugarskoj (+35% iznad proseka) i Rumuniji (+5%), dok bi u Francuskoj prinosi mogli da se smanje za 4%.
MARS procenjuje da su usevi u Francuskoj, Španiji i delovima Nemačke najviše pogođeni majskim toplotnim talasom. Drugi talas visokih temperatura krajem juna mogao bi dodatno pogoršati stanje useva u ovim regionima.
U Poljskoj, Češkoj, Slovačkoj i Mađarskoj, nedostatak padavina pogoršao je izglede za useve, a predviđa se da će prinosi zimskih i prolećnih useva biti 5-8% ispod proseka. U međuvremenu, Rumunija i Bugarska su na dobrom putu da ostvare skoro rekordne prinose.
Za Ukrajinu, MARS procenjuje prosečan prinos glavnih useva na iznad proseka. Istovremeno, analitičari skreću pažnju na značajan kontrast između regiona: centralni, južni i istočni regioni su dobili dovoljno padavina, dok zapadni regioni i dalje pate od deficita vlage, što bi moglo negativno uticati i na ozime i na prolećne useve.
Situacija u Turskoj ostaje posebno povoljna. Zahvaljujući obilnim padavinama i umerenim temperaturama u proleće, očekuju se rekordno visoki prinosi glavnih useva. Konkretno, prognozira se prinos meke pšenice 15% iznad proseka, tvrde pšenice - 22%, i ječma - 39%.
Snažna žetva u Turskoj mogla bi smanjiti potrebe zemlje za uvozom žitarica, posebno iz Ukrajine. Istovremeno, dobri izgledi za žetvu u Bugarskoj i Rumuniji povećaće konkurenciju na tržištu Crnog mora, vršeći dodatni pritisak na cene žitarica na početku nove sezone.
Kazahstan je spreman da izvozi brašno, pšenicu, uljarice i visoko prerađene proizvode na crnogorsko tržište, javlja 24KZ. Pored toga, dve zemlje planiraju saradnju u proizvodnji semena, biotehnologiji i stočarstvu.
Olžas Bektenov i predsednik Crne Gore Jakov Milatović razgovarali su o trgovinskoj i ekonomskoj saradnji, posebno o sporazumima postignutim nakon razgovora između lidera dve zemlje. Dva lidera su takođe razgovarala o razvoju partnerstava u obrazovanju, digitalnim tehnologijama, turizmu, trgovini, transportu i logistici. U tom smislu, strane su razgovarale o povezivanju Transkaspijske rute sa lukom Bar. Ovo će stvoriti novi multimodalni koridor od kraja do kraja ka Južnoj i Centralnoj Evropi.
Na kraju sastanka, premijer je naglasio da će Kazahstan nadgledati sprovođenje svih sporazuma postignutih na najvišem nivou. Jakov Milatović je, sa svoje strane, istakao dostignuća Kazahstana u digitalnoj transformaciji i njegovu nameru da se ugleda na ovo iskustvo.
Nemački poljoprivrednici sve više preispituju uzgoj uljane repice, jer rizici u proizvodnji nastavljaju da rastu. Prema istraživanju koje je sproveo nemački poljoprivredni medij agrarheute, značajan deo poljoprivrednika bi radije prestao da uzgaja ovu kulturu, ali to nije u mogućnosti zbog nedostatka profitabilnih alternativa u plodoredu.
Glavni izazovi za proizvodnju uljane repice uključuju visok pritisak štetočina, ograničen pristup alatima za zaštitu useva i sve veće agronomske rizike. Ovi faktori čine usev manje predvidljivim i težim za upravljanje, posebno pod pooštrenim propisima o sredstvima za zaštitu bilja.
Istovremeno, mnogi poljoprivrednici ističu da uljana repica ostaje ekonomski važna u njihovim rotacijama. Kao rezultat toga, oni nastavljaju da je gaje uprkos velikim zabrinutostima, uglavnom zato što trenutno nijedna druga kultura ne nudi uporedivu ravnotežu profitabilnosti i agronomskih koristi.
U anketi u kojoj je učestvovalo 598 ispitanika, 56% je reklo da će nastaviti da gaji uljanu repicu. Međutim, oko 45% je naznačilo planove da ili potpuno napusti ovu kulturu ili značajno smanji površine pod njom. Najkritičnije raspoloženje zabeleženo je u istočnim i severnim regionima Nemačke.
Uprkos rastućoj neizvesnosti među poljoprivrednicima, površine pod uljanom repicom u Nemačkoj su se nedavno povećale na oko 1,5 miliona hektara. Međutim, istraživanje ističe strukturne izazove u sektoru i sugeriše da bi poljoprivrednici mogli postepeno smanjiti zavisnost od ove kulture ako se pojave stabilnije i profitabilnije alternative.
