Potkomitet je odobrio produženje carina na izvoz suncokreta i soje do jeseni 2026.
Za ceo tekst morate biti ulogovani
Ukrajinsko udruženje žitarica snizila prognozu useva u Ukrajini za 2024. na 71,8 miliona tona žitarica i uljarica
UGA snizila prognozu useva u Ukrajini za 2024. na 71,8 miliona tona žitarica i uljarica. Za detaljnije informacije morate biti ulogovani
Maroko je na putu da postane jedan od šest najvećih uvoznika pšenice u svetu 2024. godine, prema nedavnom izveštaju Organizacije Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO)
Ova vest dolazi nakon teških klimatskih uslova koji su drastično smanjili proizvodnju pšenice u zemlji.
Izveštaj FAO predviđa da će se uvoz marokanske pšenice sledeće godine povećati za 19 odsto i dostići 7,5 miliona tona.
Značajan skok uvoza podstaknut je značajnim padom domaće proizvodnje, za koju se procenjuje da je oko 40% niža u odnosu na prethodnu godinu.
U međuvremenu, očekuje se da će nacionalna žetva pšenice u Maroku biti ispod proseka i iznositi oko 2,5 miliona tona.
Ova promena će pozicionirati Maroko kao šestog po veličini uvoznika pšenice na svetu, što će značajno doprineti rastućoj potražnji za uvozom sa afričkog kontinenta.
Očekuje se da će ukupna potražnja za pšenicom u Africi porasti za 2,2%, dostižući rekordnih 55,6 miliona tona.
Izveštaj naglašava nepovoljne vremenske prilike koje su uticale na žetvu pšenice u Maroku i drugim severnoafričkim zemljama.
Značajni deficiti padavina i visoke temperature ozbiljno su uticali na prinose useva. Dok se očekuje da će proizvodnja pšenice u Alžiru ostati stabilna, u Tunisu bi moglo doći do blagog povećanja.
U Egiptu se predviđa da će proizvodnja ostati blizu prošlogodišnjeg visokog nivoa. Uprkos tome, Egipat će i dalje biti najveći svetski uvoznik pšenice .
Globalno se predviđa da će proizvodnja pšenice u 2024. godini imati blagu stagnaciju, uz marginalni pad od 0,1% u odnosu na prethodnu godinu, čime će ukupna proizvodnja biti 787 miliona tona.
Stagnacija je uglavnom zbog smanjenih žetvi u nekoliko ključnih zemalja, uključujući Evropsku uniju, Ukrajinu, Tursku, Ujedinjeno Kraljevstvo i Severnu Irsku.
Agencija za upravljanje lukama zabeležila u prva tri meseca ove godine 3.7 miliona tona pretovarenog tereta na rekama u Srbiji, što je za deset odsto više u odnosu na isti period prošle godine.
Najčešće pretovarana roba su šljunak, pesak i kameni agregati, sa učešćem od 32 odsto u ukupnom pretovaru. Na drugom mestu su nafta i naftni derivati sa 16.5 odsto učešća a ostali rasuti tereti, odnosno mineralna đubriva i industrijska so, na trećem sa 11.8 odsto učešća. Žitarice su na četvrtom mestu i u ukupnom pretovaru u prvom kvartalu ove godine su učestvovale sa 11.2 odsto, dok je ugalj na petom mestu sa 10.5 odsto.
Najveći rast zabeležen je kod žitarica, gde je nakon dužeg nepovoljnog perioda, u prva tri meseca ove godine pretovareno 412.000 tona, dok je 2023. godine u istom kvartalu pretovarena 31.000 tona ove vrste robe.
Pretovar šljunka, peska i kamenih agregata veći je za 56 odsto u poređenju sa prva tri meseca prošle godine, prevashodno zbog realizacije infrastrukturnih projekata Vlade Srbije.
U međunarodnom putničkom saobraćaju Agencija je do 1. aprila evidentirala 24 pristajanja kruzera i 3.509 putnika. Broj putnika veći je za tri odsto u poređenju sa istim periodom prošle godine.
Najviše pristajanja ostvareno je u Beogradu – devet. U Novom Sadu zabeleženo je šest pristajanja, u Golupcu pet, dok su u Donjem Milanovcu ostvarena četiri pristajanja.
Očekuje se da će u ovogodišnjoj nautičkoj sezoni broj putnika porasti za deset odsto, odnosno da će Srbiju sa kruzera posetiti 200.000 turista.
EK je objavila najnoviji mesečni trgovinski izveštaj koji pokazuje kretanja u uvozu i izvozu poljoprivredno-prehrambenih proizvoda EU u januaru 2024. Prema njenim glavnim nalazima, trgovina poljoprivredno-prehrambenim proizvodima u EU je pokazala pozitivan rast.
Trgovinski suficit dostigao je 5 milijardi evra, što je 27% više u odnosu na januar 2023. godine. Izvoz poljoprivredno-prehrambenih proizvoda dostigao je 18,4 milijarde evra, što predstavlja povećanje od 2% u odnosu na januar 2023. godine.
Što se tiče izvoza , prve tri destinacije za izvoz poljoprivredno-prehrambenih proizvoda iz EU u januaru 2024. ostale su Ujedinjeno Kraljevstvo (UK), Sjedinjene Države (SAD) i Kina. Velika Britanija je ostala prva destinacija izvoza EU , predstavljajući 23% izvoza sa povećanjem vrednosti od 8% u poređenju sa januarom 2023. Izvoz u Sjedinjene Države je takođe porastao za 9%. Značajno povećanje je zabeleženo kod izvoza maslina i maslinovog ulja (+146%), mešanih prehrambenih proizvoda (+10%) i šećera i izoglukoze (+152% u zapremini). Nasuprot tome, smanjen je izvoz biljnih ulja (-43%) i mlečnih proizvoda (-7%). Izvoz u Kinu smanjen je za 11 odsto, pre svega zbog sniženja cena pojedinih proizvoda poput žitarica i svinjskog mesa.
Što se tiče uvoza , uvoz poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u EU porastao je za 10% na 13,4 milijarde evra u odnosu na decembar 2023. godine, ali je ostao 5% ispod nivoa iz januara 2023. godine. Brazil i Ukrajina su bili najveći uvozni izvori. Uvoz iz Obale Slonovače porastao je za 83% uglavnom zbog povećanja uvoza kakao proizvoda. Rast uvoza je zabeležen kod maslina i maslinovog ulja (+168%), dok je pad zabeležen kod žitarica (-34%), uljarica i proteinskih useva (-14%) i biljnih ulja (-25%).
Ova dinamika trgovine odražava tekuće promene na tržištu i razvoj trgovinskih odnosa unutar poljoprivredno-prehrambenog sektora EU.
Kina je otkazala još jednu seriju američkih izvoznih isporuka pšenice, dodajući već rekordnom broju otkazivanja koja su pogodila fjučerse u Čikagu, prenosi Blumberg. Ministarstvo poljoprivrede SAD je u saopštenju od ponedeljka saopštilo da su privatni izvoznici odustali od kupovine 264.000 metričkih tona američke meke crvene ozime pšenice u Kinu. Bila je to treća uzastopna sesija sa takvom najavom, čime je ukupan iznos otkazivanja dostigao 504.000 tona, što je najviše u podacima USDA iz 1999.
Fjučersi na pšenicu su pali za čak 2,7% na 5,235 dolara po bušelu nakon objave, što je najniži nivo u toku dana od avgusta 2020. godine, pre nego što su cene porasle.
„Ova otkazivanja pokazuju da Kina može dobiti pšenicu jeftinije od drugih“, rekao je Ben Bakner, glavni analitičar žitarica za AgResource Co.
_723226037.jpg)
