AKTUELNOSTI

Za ceo tekst morate biti ulogovani

Globalna proizvodnja uljane repice u sezoni 2025. biće 2% manja nego u prethodnoj godini i prognozira se na 87,2 miliona tona. Smanjenje je posledica smanjenja posejanih površina i nižih prinosa usled nepovoljnih vremenskih uslova.

Očekuje se da će ukupna površina pod uljanom repicom u svetu biti 42,4 miliona hektara, što je za 0,7 miliona hektara manje nego u prethodnoj sezoni. Smanjenje posejanih površina pod ovom kulturom, posebno u Evropi i regionu Crnog mora, posledica je pada cena uljane repice.

Glavni faktori uticaja: pad cena uljane repice, nepovoljni vremenski uslovi i rastuća potražnja iz sektora biogoriva.

U zemljama EU očekuje se da će površina zasejana uljanom repicom biti 5,6-6,0 miliona hektara, što je za 0,2-0,4 miliona hektara manje nego u prethodnoj sezoni. Istovremeno, prognoza proizvodnje uljane repice u EU je 18,4-19,5 miliona tona, što je za 1,4 miliona tona manje nego u prethodnoj sezoni. Očekivani prinos uljane repice je na nivou od 3 t/ha.

U Poljskoj će se površina zasejana uljanom repicom smanjiti na 950-980 hiljada hektara.

Istovremeno, u Ukrajini se takođe predviđa smanjenje žetve na 4,9 miliona tona zbog smanjenja površine na 1,6 miliona hektara (sa 2 miliona hektara u prethodnoj sezoni). Posebno će veliki uticaj imati prolećni mrazevi.

U Indiji se predviđa da će površina zasejana uljanom repicom smanjiti za 7,2% na 3,12 miliona hektara zbog suše u regionu Radžastan.

Umesto toga, očekuje se da će se prinosi uljane repice povećati u SAD, Kanadi i Australiji, pod uslovom da potražnja ostane stabilna. Konkretno, u SAD, površine pod uljanom repicom mogle bi se povećati za 8,3% zbog rastuće potražnje iz sektora biogoriva nakon odobrenja ulja uljane repice kao sirovine za proizvodnju biogoriva.

FAO je neznatno snizio svoju procenu globalne  proizvodnje žitarica  u 2024. godini za 1,1 milion tona u poređenju sa aprilskom cifrom. Globalna proizvodnja žitarica sada se procenjuje na 2.848 miliona tona, što je i dalje neznatno niže u odnosu na prethodnu godinu, uglavnom zbog smanjenog svetskog prinosa kukuruza. FAO-ove prognoze proizvodnje pirinča za 2024/25. godinu su se promenile samo neznatno od aprila. Kao rezultat toga, i uglavnom zbog snažnog širenja zasađenih površina, prognozira se da će se globalna proizvodnja pirinča povećati za 1,5% u odnosu na prethodnu godinu u 2024/25. godini i dostići rekordnih 543,6 miliona tona (na osnovu mlevenja).

Svetska  potrošnja žitarica  za 2024/25. godinu prognozira se na 2.870 miliona tona, što je povećanje od 1,9 miliona tona u odnosu na prošli mesec i 28,2 miliona tona (1,0 odsto) iznad nivoa iz 2023/24. Globalna potrošnja pšenice za 2024/25. godinu povećana je za 1,8 miliona tona, prvenstveno odražavajući veću očekivanu potrošnju u Argentini i Evropskoj uniji, čime je prognoza dovedena do 797 miliona tona, što je neznatno više (0,1 odsto) u odnosu na prethodnu sezonu. Projekcija FAO-a za globalnu potrošnju krupnog zrna u 2024/25. godini ostaje gotovo nepromenjena na 1.534 miliona tona, što ukazuje na rast od 1,1 odsto u odnosu na nivo iz 2023/24. godine. Očekivani porast je uglavnom vođen većom potrošnjom kukuruza za stočnu hranu, posebno u Kini i Ruskoj Federaciji. Uglavnom odražavajući očekivanja veće potrošnje za razne zemlje koje se nalaze u Africi, FAO-ova prognoza svetske potrošnje pirinča povećana je za 0,4 miliona tona od aprila na 539,4 miliona tona. Na tom nivou, svetska potrošnja pirinča bi dostigla novi vrhunac i premašila bi procenu iz prethodne sezone za 2,0 procenta.

Prognoza svetskih  zaliha žitarica  do kraja sezone 2025. godine dodatno je smanjena ovog meseca za 5,1 milion tona, čime je prognoza dovedena na 868,2 miliona tona, što ukazuje na pad od 16,6 miliona tona (1,9 odsto) ispod početnog nivoa. Najnovije prognoze ukazuju da će odnos svetskih zaliha žitarica i upotrebe u 2024/25. godini iznositi 29,9 odsto, u odnosu na 30,8 odsto u 2023/24. godini, ali i dalje na relativno povoljnom nivou. Globalne zalihe pšenice revidirane su naniže za 1,9 miliona tona ovog meseca, što uglavnom odražava niže procene zaliha u Evropskoj uniji i Turskoj. Uprkos reviziji naniže, prognozira se da će globalne zalihe pšenice i dalje neznatno porasti iznad početnog nivoa, za 0,6 odsto, na 318 miliona tona u 2024/25. godini. Globalne zalihe krupnog žita takođe su smanjene ovog meseca za 3,1 milion tona, zbog nižih zaliha kukuruza, posebno u Sjedinjenim Američkim Državama zbog najvećeg izvoza. Revizija naniže ovog meseca dodatno smanjuje prognozu globalnih zaliha krupnog žita na kraju sezone 2024/25. na 344,5 miliona tona, što predstavlja pad od 6,7 odsto u odnosu na početne nivoe, pri čemu se najveći deo pada pripisuje smanjenju globalnih zaliha kukuruza. FAO-ova prognoza svetskih zaliha pirinča na kraju tržišne sezone 2024/25. malo se promenila od aprila, i dalje ukazujući na rast globalnih rezervi od 3,1 odsto iznad njihovog već obilnog početnog nivoa i dostignuvši rekordnih 205,7 miliona tona. Na nivou zemalja, Kina, Indija, Indonezija i Filipini se smatraju predvodnicima prognoze širenja zaliha, što bi, zajedno sa povećanjem zaliha u drugim zemljama, moglo da zaseni očekivano smanjenje rezervi, naime u Japanu, Republici Koreji i Mjanmaru.

Skoro nepromenjena ovog meseca, svetska  trgovina  žitaricama u 2024/25. godini se i dalje prognozira na 478,6 miliona tona i očekuje se da će pasti za 6,8 procenata u odnosu na nivo iz 2023/24. Globalna trgovina pšenicom u 2024/25. godini (jul/jun) je neznatno smanjena ovog meseca, za skoro 1,0 milion tona, što uglavnom odražava još jedno smanjenje obima izvoza Ruske Federacije i manje kupovine od strane Turske. Sa ovom daljom revizijom naniže, prognozira se da će se globalna trgovina pšenicom u 2024/25. godini (jul/jun) smanjiti za 7,4 procenta u odnosu na nivo iz 2023/24. na 194,0 miliona tona. Prognoza za globalnu trgovinu krupnim žitaricama u 2024/25. godini (jul/jun) i dalje iznosi 224,2 miliona tona, što ukazuje na pad od 8,2 procenta u odnosu na nivo iz 2023/24. Nagli pad proizilazi iz očekivanog smanjenja obima trgovine svim glavnim krupnim žitaricama (ječmom, kukuruzom i sirkom). Ovi padovi su uglavnom uzrokovani manjom potražnjom iz Kine, najvećeg svetskog uvoznika krupnog žita, kao i manjim izvoznim zalihama kod nekih od glavnih izvoznika, uključujući kukuruz u Brazilu i ječam u Ruskoj Federaciji. Međunarodna trgovina pirinčem sada se očekuje da će dostići 60,4 miliona tona u 2025. godini (januar-decembar), što je povećanje od 1,2 procenta u odnosu na rekordni nivo iz 2024. godine i malo promenjeno u odnosu na aprilska očekivanja.

Pogled unapred na 2025. godinu

Globalni izgledi za proizvodnju pšenice ostaju uglavnom nepromenjeni u odnosu na prethodni mesec, uz samo manje korekcije zbog vremenskih prilika. Najnovija prognoza FAO-a za proizvodnju pšenice u 2025. godini iznosi 795 miliona tona, što je na nivou proizvodnje iz prethodne godine.

U Evropi, prognoza proizvodnje pšenice za Evropsku uniju je ovog meseca malo revidirana naviše, jer su poboljšani vremenski uslovi u južnim zemljama podstakli ukupna očekivanja prinosa, pojačavajući izglede za snažan oporavak proizvodnje u 2025. godini nakon najnižeg nivoa iz 2024. godine. Međutim, razvoj suše u severnim oblastima, obeležen nedostatkom padavina i temperaturama višim nego obično, predstavlja blagi rizik od pada. U Ujedinjenom Kraljevstvu Velike Britanije i Severne Irske, površina pod pšenicom veća od očekivane podigla je prognozu proizvodnje naviše i približila je petogodišnjem proseku, ali kao i u nekim drugim severnim zemljama Evropske unije, neuobičajeno tople temperature u aprilu izazvale su izvesnu zabrinutost u pogledu potencijala prinosa. Prognoza za Rusku Federaciju ostaje nepromenjena, a očekuje se da će nepovoljni vremenski uslovi i smanjena površina rezultirati nižim međugodišnjim prinosom. U Ukrajini su aprilske padavine pomogle u poboljšanju stanja useva u delovima zemlje nakon ranije suše, ali izgledi za pšenicu i dalje ukazuju na ispodprosečan prinos, što u velikoj meri odražava uticaj sukoba. U Severnoj Americi, glavna prolećna setva pšenice u Kanadi je u toku, a izgledi za proizvodnju i dalje ukazuju na prinos na nivou prošle godine. U Sjedinjenim Američkim Državama, zabrinutost zbog suše i dalje postoji, što verovatno drži ukupnu proizvodnju pšenice nešto ispod nivoa iz 2024. godine. U Aziji, topli i suvi vremenski uslovi u Indiji doveli su do smanjenja nacionalne prognoze proizvodnje. Međutim, široko rasprostranjena upotreba navodnjavanja ograničila je uticaj, a rekordna žetva pšenice se i dalje predviđa za 2025. godinu. Prognoza proizvodnje za Pakistan je ovog meseca blago povećana, što odražava veću površinu od očekivane; predviđa se da će proizvodnja pšenice malo premašiti petogodišnji prosek. Na Bliskom istoku, veće količine padavina u aprilu nisu bile dovoljne da nadoknade ranije deficite padavina i toplije nego obično temperature, pa su posledično očekivanja proizvodnje pšenice u Iranu (Islamskoj Republici) i Turskoj ostala ispod proseka. U severnoj Africi, izgledi su pomešani: Maroko se suočava sa žetvom ispod proseka, predviđa se da će Alžir ubrati skoro prosečan rod pšenice, a očekuje se da će Egipat i Tunis (gde se navodnjavanje intenzivno koristi) imati prosečne do iznadprosečne prinose. Na južnoj hemisferi, gde je setva pšenice u toku, izgledi za proizvodnju u Argentini su ojačani predviđanjima boljih od očekivanih padavina, što je osnova za malu reviziju prognoze proizvodnje naviše, koja ostaje iznad petogodišnjeg proseka. U Australiji se prognozira pad proizvodnje pšenice u odnosu na prethodnu godinu, ali će ostati iznad 30 miliona tona.

Žetva krupnih žitarica za 2025. godinu počinje u zemljama južne hemisfere. U Brazilu, dobri izgledi cena podržali su procenjeno povećanje površine, dok će generalno povoljni vremenski uslovi verovatno dovesti do malog povećanja prinosa. Generalno, ukupna proizvodnja kukuruza u 2025. godini je iznad prošlogodišnjeg rezultata i petogodišnjeg proseka. Prognoza proizvodnje kukuruza za Argentinu ostaje nepromenjena ovog meseca i ispod petogodišnjeg proseka, uglavnom zbog smanjenja posejanih površina, uglavnom zbog straha od bolesti zakržljalosti kukuruza, koju šire insekti skakavci. U Južnoj Africi, ukupna proizvodnja kukuruza je revidirana blago naviše u maju, što odražava kontinuirano povoljne vremenske uslove od početka godine, a prognozira se oporavak žetve za 2025. godinu nakon smanjenja proizvodnje usled sušnog vremena u 2024. godini. Setva krupnih žitarica je u toku u zemljama severne hemisfere, a rana očekivanja u Sjedinjenim Američkim Državama, vodećem svetskom proizvođaču, ukazuju na povećanje zasada od 5 procenata, što podržava očekivanja značajnog povećanja proizvodnje u 2025. godini.

Ovog proleća američki farmeri će povećati površine kukuruza uz smanjenje zasada soje, jare pšenice, sirka i drugih useva, navodi se u izveštaju CoBank-ove razmene znanja. Podaci objavljeni 20. februara predviđaju da će 2025. godine površine kukuruza porasti za 4,2% na 94,6 miliona hektara. Ovaj rast je vođen rastom globalnih cena, snažnom izvoznom potražnjom i rekordnom proizvodnjom etanola. Pored toga, profitabilne marže u sektorima stočarstva i živinarstva podržavaju povećanu potražnju za kukuruzom.

Prema ekonomisti tržišta žitarica u CoBank-u Tanneru Ehmkeu, dok se farmeri obično pridržavaju tradicionalnih plodoreda, rastuća cena kukuruza u odnosu na druge useve dovodi do značajnog pomeranja površina. On napominje da bilans površina ostaje podložan tržišnim faktorima, ali se za sada čini da je kukuruz spreman da dominira 2025. Takođe se očekuje da će zbog niskih cena stočne hrane, neki hektari koji su se ranije koristili za silažni kukuruz biti pretvoren u proizvodnju kukuruza u zrnu, povećavajući površinu kukuruza za 5% na 87 miliona hektara.

U isto vreme, izveštaj naglašava da bi potencijalni trgovinski sukobi sa Kanadom i Meksikom mogli da ugroze rastuću potražnju za američkim kukuruzom. Trgovinski sporovi sa Kanadom mogu ograničiti američki izvoz etanola, dok bi ograničenja iz Meksika mogla značajno smanjiti isporuke kukuruza u SAD.

Predviđa se da će se površine soje smanjiti za 3,6% na 84 miliona hektara. Međutim, ovaj pad će biti delimično nadoknađen povećanjem površina ozime pšenice, što stvara mogućnosti za dvostruko usev soje nakon žetve pšenice. Površine ozime pšenice u SAD iznose 34,12 miliona hektara, što je povećanje od 2,1%, prema američkom Ministarstvu poljoprivrede.

CoBank takođe predviđa smanjenje površina jare pšenice za 5,9% na 10 miliona hektara zbog niskih cena i jakog dolara. Očekuje se da će zasadi sirka pasti za 9,5% na 5,7 miliona hektara zbog slabe potražnje iz Kine, koja obično čini 90-95% američkog izvoza sirka. Međutim, niske cene podstiču povećanu upotrebu sirka u stočnoj hrani i proizvodnji etanola, što bi moglo da pomogne u podršci domaćem tržištu.

Konsultanska kuća Strategie Grains je povećala svoje prognoze za proizvodnju pšenice za mlevenje u Evropskoj uniji u TG 2025/26, navodeći veće površine od očekivanih u Nemačkoj. Sada kompanija predviđa žetvu pšenice u EU u 2025. godini na 127,2 miliona tona, što je 600 hiljada tona više od prvobitne prognoze i 13 miliona tona više od prošlogodišnjeg žetve.

Strategi Grains je takođe povećao prognozu za buduću žetvu ječma na 50,5 miliona tona.

Prema Strategie Grains, površine pod jarim ječmom će se smanjiti, dok će se kukuruz povećati. Osim toga, proizvodnja kukuruza će se povećati zbog većih prinosa u jugoistočnoj Evropi. Bruto žetva kukuruza u 2025. godini može dostići 60,3 miliona tona. Međutim, prognozirani rod kukuruza je i dalje 3,1% iza petogodišnjeg proseka.

Za ceo tekst morate biti ulogovani

Proizvodnja uljane repice u Evropskoj uniji trebalo bi da se naglo vrati 2025. godine nakon što su nepovoljni vremenski uslovi smanjili ovogodišnji rod, saopštila je u petak konsultantska kuća Strategie Grains.

U svojim prvim prognozama za proizvodnju uljarica sledeće godine, kompanija predviđa rod uljane repice u EU od 18,7 miliona tona, što je 12% više u odnosu na četvorogodišnji minimum od 16,7 miliona tona 2024.

Proizvodnja suncokreta u 2025. godini predviđa se na 10,5 miliona tona, 25% iznad devetogodišnjeg minimuma od 8,4 miliona tona koji se očekuje 2024. godine.

Ovogodišnji rod uljane repice pogođen je ponovnim obilnim kišama u zapadnoj Evropi, dok je rod suncokreta pogođen sušom, toplotnim talasima i obilnim kišama u jugoistočnoj Evropi.

Prema izveštaju Strategie Grains, uslovi za setvu za sledeći usev uljane repice „nisu bili idealni” zbog previše ili premalo padavina u proizvodnim pojasevima, ali su ipak bili bolji nego pre godinu dana.

Očekuje se da će rod uljane repice sledeće godine biti veći u Rumuniji, Francuskoj, Nemačkoj i baltičkim državama, navodi agencija.

Konsultantska kuća nije dala više detalja o svojim izgledima za seme uljane repice, ali je ranije predvidela povećanje površine zasejane repicom od 4%.

Za suncokret, Strategie Grains takođe predviđa proširenje površina jer veruje da će poljoprivrednike privući visoke cene zbog ovogodišnje loše žetve u Evropi i crnomorskom regionu.

Sledeće godine očekuje se da bi površina suncokreta mogla da bude druga najveća ikada zabeležena nakon 2022.

Procena Strategie Grainsa o ovogodišnjem rodu suncolreta u EU bila je niža od 8,8 miliona koji se očekivao pre mesec dana i poslednjeg smanjenja na prognozu pre žetve.

Predviđa se da će snabdevanje izazvano vremenskim prilikama dovesti do rekordno niskog odnosa zaliha u EU ove sezone, uprkos slabljenju industrijske tražnje povezane sa višim cenama semena sunca.

Prema Strategie Grains, zalihe uljane repice su takođe u padu ove sezone, ali bi rast cena mogao biti ograničen ako novoizabrani američki predsednik Donald Tramp uvede predloženu carinu na kanadski uvoz, što bi moglo da smanji cene kanadske repice.

Analitičari koji su govorili na nedavnom vebinaru o izgledima tržišta GrainFok-a sigurno su ostavili svoje ružičaste naočare u fioci kod kuće.

Njihova procena tržišta žitarica i uljarica u 2024-25 je sumorna.

Dan Basse, predsednik kompanije AgResource, smatra da su tržišni maksimumi već na pragu useva 2024. On veruje da se fjučersi na soju vraćaju ispod 9 dolara po bušelu, dok će kukuruz pasti ispod 4 dolara kako godina bude napredovala.

„Žao mi je što to kažem“, rekao je uzgajivačima koji su prisustvovali vebinaru GrainFok-a.

Američko ministarstvo poljoprivrede predviđa da će Brazil ove godine proizvesti 169 miliona tona soje i 127 miliona tona kukuruza. To je glavni razlog zbog kojeg očekuje da će cene ponovo pasti naniže nakon američkog Dana zahvalnosti krajem novembra.

Ne pomaže ni to što brazilska depresijacija reala daje njihovim farmerima prednost u odnosu na američke proizvođače na izvoznim tržištima.

Base veruje da je jedini način da se održi miting ako se u Južnoj Americi razvije ozbiljan vremenski problem pre sredine januara.

Glavni tržišni analitičar GrainFok-a Ranulf Glanville rekao je da će, ako Južna Amerika bude blizu ispunjenja očekivanja USDA, „baciti medveđi otisak“ na tržišta žitarica i uljarica.

Sadnja je već počela u Brazilu. On smatra da bi kanadskim farmerima bilo dobro da prate uslove useva u tom regionu sveta u januaru i februaru.

„Ono što se dešava dolec(Južna Amerika) značajno je za cene  i profitabilnost u Kanadi i Sjedinjenim Državama“, rekao je on.

Base je takođe zabrinut zbog faktora Donalda Trampa. Novoizabrani predsednik SAD biće „remetilac“ na poljoprivrednim tržištima.

„On će izaći sa carinama i izaći će zamahujući, što će zaista pokvariti tkivo poljoprivrede u SAD“

Bass očekuje da će Tramp udariti Kinu uvoznim carinama u rasponu od 30 do 60 odsto na širok spektar proizvoda. Kina će verovatno odgovoriti sopstvenim carinama, uključujući carine na američku soju, što neće pomoći izgledima cena za taj usev.

Kina je „nagomilala“ uvoz soje u iščekivanju trgovinskog rata, tako da će kupovine u 2024-25. verovatno biti niže nego što su bile u poslednjih nekoliko godina, bez obzira na to da li će izbiti trgovinski rat.

Base je već bio nervozan zbog kineske potražnje za žitaricama i uljaricama zbog starenja stanovništva zemlje, što znači opadanje kalorijskog unosa.

On se plaši da će se zemlja vratiti na svoju raniju naviku da ne ispunjava svoje obaveze Svetske trgovinske organizacije da kupuje sedam miliona tona kukuruza i devet miliona tona pšenice godišnje.

Drugi glavni tržišni analitičar kompanije GrainFok, Nil Taunsend, slaže se da će Tramp biti Ks-faktor u 2024-25. On može da vidi kako SAD ulaze u trgovinske sporove sa svim zemljama BRIK-a, a poljoprivreda je često meta odmazde.

Njegova zabrinutost je da su farmeri u SAD i Evropskoj uniji bolje opremljeni da se nose sa trgovinskim ratovima od uzgajivača u Kanadi i Australiji jer njihove vlade imaju dublje džepove da ih podrže.

Rat u Ukrajini je još jedna dugotrajna zabrinutost na tržištu žitarica.

Bass procenjuje da postoji možda pet odsto premija za ratni rizik ugrađena u cene žitarica. Nije mnogo jer i Rusija i Ukrajina još uvek agresivno izvoze robu.

On smatra da postoji 75 odsto šanse da će se rat završiti 2025. godine, što će podstaći Ukrajinu da proizvodi i izvozi više žitarica jer će joj očajnički trebati devize za obnovu.

„Uz to, postojaće ovaj medveđi ukus koji dolazi iz Crnog mora“, rekao je Base.

Taunsenda više brine Rusija, gde vlada polako preuzima trgovinu pšenicom i utiče na svetske cene pšenice. Rusija je imala loš urod 2024. i on misli da je malo verovatno da će se taj učinak ponoviti 2025.

Base je upitan o pokretačima potražnje koji bi mogli preokrenuti stvari.

„Stalno ih tražim i pokušavam da ih pronađem“, rekao je.

Zelena goriva su moguća, ali on sumnja da će dobro proći pod Trampovom administracijom, koja bi mogla ukinuti Zakon o smanjenju inflacije prethodne administracije i njene programe za povećanje potrošnje biogoriva.

Bas veruje da će jedini pobednici u 2024-25. biti proizvođači stoke i biogoriva koji imaju koristi od jeftinih cena žitarica.

Glanvil je rekao da bi drugi pobednici mogli da budu farmeri sa raznovrsnim rotacijama koji uzgajaju useve poput lana i pasulja kojima se ne trguje na berzi.

Taunsend se zapitao da li bi Meksiko mogao biti svetla tačka na strani potražnje. Bas ne misli tako jer zemlja snažno pomera levo od političkog spektra.

Meksički pezos je pao za oko 20 odsto otkako je Klaudija Šejnbaum, naučnik za životnu sredinu, izabrana za predsednika 2. juna.

Meksiko je najveći američki poljoprivredni kupac, ali to bi se moglo promeniti pod Trampovom administracijom. Bas se pita da li bi trgovinski rat mogao da izbije oko pitanja imigracije i da bi se dva lidera mogla sukobiti oko svojih dijametralno suprotnih političkih uverenja.

Meksička ekonomija bi mogla da propadne po tom scenariju, što bi rezultiralo smanjenom potražnjom za poljoprivrednim proizvodima.

Takođe je napomenuo da je Meksiko doživeo nekoliko uzastopnih suša i da je vreme da majka priroda bude ljubazna, što bi takođe ograničilo uvoz.

Taunsend je rekao da su rani pokazatelji da će američki farmeri na proleće posaditi više kukuruza nego soje, dok Glanvil očekuje da kanadski farmeri zadrže hektare repice na statičnim ili možda smanje hektare uprkos nedostatku održivih alternativa. Jutari jare pšenice bi trebalo da budu skromno veći na osnovu cena.

Ne očekuje se da će kanola dobiti hektare zbog dugotrajne neizvesnosti oko kineske antidampinške istrage. Međutim, zalihe useva su oskudne zbog razočaravajuće žetve 2024. i iznenađujuće snažnog izvoznog programa koji se odvija tempom koji je daleko ispred prethodnog petogodišnjeg proseka.

Za ceo tekst morate biti ulogovani