Uprkos produženom padu cena palminog i sojinog ulja, cene suncokretovog ulja su se stabilizovale jer tržište očekuje smanjenje ponude suncokreta u Ukrajini i EU ove sezone, pa prerađivači aktivno stvaraju zalihe, nadajući se nastavku rasta cena biljnog ulja u budućnosti.
Tokom nedelje, cene potražnje za suncokretovim uljem u Ukrajini ostale su na 1.220–1.230 dolara/t (-30 dolara/t mesečno) za isporuku u luke u decembru, a cene za isporuke u Indiju bile su na 1.300–1.310 dolara/t CIF Mumbaj, iako su cene palminog ulja pale za 5,5% usred usporavanja izvoza.
Vremenske prilike u Ukrajini, posebno prekomerne kiše na zapadu, ne dozvoljavaju završetak žetve kasnih useva, što dovodi do gubitka prinosa i smanjenja kvaliteta ubranog suncokreta.
Zaključno sa 20. novembrom, u Ukrajini je ubrano 9,01 milion tona suncokreta sa 4,74 miliona hektara ili 92% površine (+2% nedeljno) sa prinosom od 1,88 tona/hektaru (prošle godine u ovo vreme ubrano je 10,07 miliona tona sa 97% površine sa prinosom od 2,08 tona/hektaru).
Prerađivači očekuju da će poslednjih milion tona suncokreta koje će poljoprivrednici ubrati imati visok kiselinski broj, pa se u svojim proračunima fokusiraju na žetvu od oko 9 miliona tona i ne smanjuju otkupne cene, uprkos prilično visokim zalihama u fabrikama.
Otkupne cene suncokreta su porasle za 200-300 UAH/t nedeljno na 28.400-29.000 UAH/t ili 590-600 dolara/t bez PDV-a (za sadržaj ulja od 50%) sa isporukom u postrojenje, iako neka postrojenja imaju prekide u prijemu zbog stalnih vazdušnih uzbunjivača i nestanka struje.
Treba napomenuti da dok su prošle nedelje neki prerađivači značajno snizili cene, dok su drugi održavali visoke cene, sada su se svi izjednačili na istom nivou. To znači da trgovci ne očekuju nikakve fundamentalne promene na tržištu u bliskoj budućnosti.
Cene potražnje za suncokretovom sačmom u Ukrajini porasle su za 5 dolara/t tokom nedelje na 205-210 dolara/t sa isporukom u luke i na 225-230 dolara/t sa isporukom do zapadne granice, što je podržano povećanjem cena stočnog ječma, pšenice i kukuruza za 3-5 dolara/t.
U narednim nedeljama tržište će ostati u iščekivanju završetka žetve suncokreta u regionu Crnog mora i rasta potražnje iz Indije za palminim uljem, koje je naglo palo u ceni, što će zaustaviti pad njegovih cena. U Ruskoj Federaciji je, zaključno sa 14. novembrom, ubrano 16 miliona tona suncokreta sa 85% površina, tako da potencijal žetve ostaje na 17-17,5 miliona tona u poređenju sa 16,5 miliona tona prošle godine, uprkos činjenici da je žetva u jugozapadnom regionu smanjena za 18% u odnosu na prošlu godinu zbog suše. Još nije jasno da li će poljoprivrednici na istoku Ruske Federacije moći da obrade još 15% površina, jer su regioni već postepeno prekriveni snegom.
Proizvodnja:
Republički zavod za statistiku objavio je najnoviju procenu ovogodišnjeg roda soje sa stanjem na dan 5. septembra. Prema saopštenju, sa 206.485 ha proizvedeno je 305.157 t soje, uz prosečan prinos od 1,478 t/ha. Procenjena proizvodnja je za 12% manja u odnosu na prošlu proizvodnu godinu. U odnosu na desetogodišnji prosek, proizvodnja je manja za čak 44,3%. Trenutno procenjen prosečan prinos je najniži u poslednjih deset godina, kao i ukupna proizvodnja (Prilog 4).
Posledice suše najizraženije su kod soje iz rane i optimalne setve kod kojih nije došlo do zadovoljavajućeg oprašivanja i oplodnje. Stanje useva, pored raspložive vlage, umnogome je zavisilo i od kvaliteta zemljišta i primenjene agrotehnike. Imajući u vidu da se zrno soje već tri godine uvozi iz regiona, očekuje se zadovoljenje potreba prerađivačke industrije.
Prerada:
Očekivana proizvodnja proteinskih proizvoda od soje iznosila bi oko 400.000 t, što bi omogućilo izvoz ovih proizvoda od oko 8.000 t Izvoz sojinog ulja mogao bi iznositi oko 75.000 t
Tržište:
Domaće:
Prvo trgovanje sojom roda 2025. realizovano je na Produktnoj berzi Novi Sad početkom septembra po ceni od 49,50 din/kg bez PDV, uz obračun kvaliteta. Septembarska prosečna berzanska cena bila je 50,68 din/kg bez PDV, odnosno 507,53 USD/t, što je u odnosu na isti mesec prošle godine za 13,5% niža dinarska cena. Upravo završenu tržišnu 2024/25 godinu karakterisala je pasivnost berzanskog tržišta soje, uobičajeno praćenje trenda svetskih cena koje su bile relativno stabilne u ovom periodu. Oktobar je obeležen daljim padom berzanskih cena, tako da je trenutna 49,43 din/kg bez PDV, odnosno 490,26 USD/t.
Svetsko:
Prema projekcijama američkog ministarstva poljoprivrede za tržišnu 2025/26 godinu predviđa se neznatan rast proizvodnje soje u svetu od 0,4% u odnosu na prethodnu, ukupno blizu 426 miliona tona, i to prema rastu proizvodnje u Brazilu, a Rusija bi zabeležila rekordnu proizvodnju. Predviđa se rast obima spoljne trgovine, prerađenih količina, dok bi prelazne zalihe bile na sličnom nivou kao i prethodne godine, što bi trebalo da doprinese stabilnosti cena. Očekuje se takođe rekord u preradi soje, od čega bi bile dobijene količine ulja i sačmi. Upotreba sojinog ulja bi porasla što bi umanjilo njegove zalihe i otvorilo mogućnost za rast cena.
Aktuelno:
Evropska komisija predlaže novi plan za obezbeđivanje sprovođenja tzv. Uredbe o deforestaciji (EUDR). Naime, Komisija je 21. oktobra objavila novi predlog kojim se pojednostavljuje Uredba, izuzimaju mnogi operateri unutar Unije i osigurava funkcionisanje informacionog sistema. Cilj je da se obezbedi njegova blagovremena implementacija. Nemački savezni ministar poljoprivrede Alojz Rajner brzo je odbacio plan Komisije, navodeći da najvažniji zahtev, opcija nultog rizika, nije uključena u podneti predlog, kao i da je birokratsko opterećenje i dalje previsoko i nepotrebno opterećuje kompanije. Fern, organizacija koja se zalaže za ekološku i socijalnu pravdu sa fokusom na šume i ljude koji žive u šumama, kaže da su SAD insistirale na ublažavanju evropskih pravila protiv krčenja šuma. Predstavnici organizacije napominju da bi se, prema predlozima, male kompanije iz zemalja za koje se smatra da imaju nizak rizik od krčenja šuma suočile sa jednostavnijim pravilima nego što je ranije predviđeno, bile bi izuzete na dodatnih godinu dana, a njihove obaveze dužne pažnje bile bi znatno smanjene. Ove promene bi uglavnom uticale na poljoprivrednike i šumare u EU.
Prema podacima Agrarmarkt Informations-Gesellschaft, proizvodnja soje nije igrala glavnu ulogu u Nemačkoj do 2015. godine, ali je od tada dobila na značaju. U 2025. godini, setvena površina je povećana za oko 8% u poređenju sa 2024. godinom, porasla je na 43.600 hektara. Preliminarni podaci nemačkog Saveznog zavoda za statistiku prikazuju rod soje od 134.300 tona, što je povećanje od nešto više od 2.500 tona u odnosu na prethodnu godinu. Rast se zasniva na povećanju površina, dok su prosečni prinosi opali na procenjenih 3,08 t/ha, što predstavlja nagli pad sa 3,26 t/ha u 2024. godini.
Sve duži periodi suše za poljoprivredu postaju ozbiljan izazov, ali Nemačka pokazuje da postoje načini da se prilagodi i očuva proizvodnja hrane. Jedno od glavnih rešenja, kako prenosi Energetski portal, jeste prelazak na kulture otpornije na sušu. Pored ovakve prakse, važnu ulogu ima i navodnjavanje, odnosno prelazak na održivije korišćenje vode. Sve više pažnje posvećuje se navodnjavanju kap po kap, kao jednoj od efikasnijih tehnika. Umesto da se voda raspršuje po biljkama i zemljištu odozgo, ona se direktno dovodi do korena biljke.
ProZerno: rod suncokreta u Rusiji 2025. Za više Informacija morate biti registrovani lli ulogovani.
Analitička firma Ekspana oštro je smanjila svoju prognozu proizvodnje suncokreta u EU za 1,1 milion tona na 8,3 miliona tona (sa 8,7 miliona tona prošle godine) zbog nepovoljnih vremenskih uslova u Bugarskoj i Rumuniji. Intenzivne vrućine u južnoj Evropi oštetile su zrele prolećne useve, uključujući kukuruz i suncokret, a istovremeno su pomogle žetvi ozime uljane repice i pšenice.
Projektovano smanjenje proizvodnje suncokreta u EU dovešće do deficita ponude, koji će, prema rečima analitičara, prerađivači nadoknaditi povećanim ponudama uljane repice.
Analitičari Ekspane povećali su prognozu proizvodnje uljane repice u EU u 2025/26. godini sa 19,6 na 20 miliona tona (u poređenju sa 16,9 miliona tona u 2024/25. godini) zbog dobrih žetvi u Francuskoj, Poljskoj, Rumuniji i Mađarskoj.
Cene suncokretovog ulja u avgustu u bazama severnoevropskih luka dostigle su 1.280-1.300 dolara/t, a prema podacima trgovačke platforme Trading Economics, cene suncokretovog ulja isporučenog kupcima porasle su za 4,2% na 1.335 dolara/t tokom meseca.
Ovo je povećalo potražnju za suncokretom u Ukrajini, a njegove cene krajem avgusta su dostigle 27.500-28.000 UAH/t sa isporukom u fabriku.
Nakon početka žetve, tražnjene cene suncokreta su se od 1. septembra smanjile na nivoe od 26.500-27.000 UAH/t (sadržaj ulja 50%) ili 560-570 dolara/t bez PDV-a, ali će nizak prinos na jugu držati cene suncokreta visokim mesec dana (do početka masovne žetve).
Cene uljane repice na Pariskoj berzi pale su za 1,7% u mesecu na najniži nivo u poslednja 4 meseca od 467,25 evra/t ili 546 dolara/t pod pritiskom pada cena kanadske uljane repice od 7% na mesečnom nivou (zbog zabrane uvoza u Kinu), ali potražnja prerađivača ostaje visoka jer očekuju smanjene ponude suncokreta.
Cene tražnje za uljanom repicom u Ukrajini ostaju visoke zbog potražnje prerađivača koji žele da maksimiziraju proizvodnju uljane repice usred nedostatka zaliha suncokreta, pa nude 23.500-24.500 UAH/t za uljanu repicu sa isporukom u fabriku, što je znatno niže od cena suncokreta i omogućava bolju maržu prerade.
Izvoznici takođe pokušavaju da kupe što veće količine ukrajinske ne-GMO uljane repice za isporuku u EU, i nude za nju 530-545 dolara/t sa isporukom u luke Crnog mora, pošto isporuke uljane repice iz Kanade (koja je mnogo jeftinija i košta oko 460 dolara/t) neće biti moguće pre oktobra-novembra (popust za GMO uljanu repicu je 20-30 dolara/t), a iz Australije - mogu početi tek u decembru, i to u manjim količinama zbog povećanih kupovina Kine.
Prema prognozama Saveza uljanih kultura, ove godine u Rusiji bi prinos uljanih kultura mogao premašiti 33,5 miliona tona (uključujući nove regione, u 2024. – 28,6 miliona tona), piše pole rf. Istovremeno, profesionalni analitičari, koje je ispitao Centar za cenovne indekse (CCI), procenjuju da će žetva suncokreta, repice i soje u sezoni 2025/26 iznositi 31,6 miliona tona, a uz nove regione – 33,1 miliona tona, što će biti novi rekord. Prognoze prinosa repice su povećane sa 5,1 milion tona na 5,3 miliona tona, soje sa 7,7 na 8 miliona tona, a žetva suncokreta, prema prognozama analitičara, iznosiće 18,3 miliona tona, što će biti apsolutni rekord. Institut za agrarno tržište (IKAR) procenjuje žetvu suncokreta ove godine na 17,8-18 miliona tona, repice na 5-5,1 milion tona, soje na 7,9-8 miliona tona (bez novih regiona). Prema procenama OleoScope, ukupna žetva suncokreta ove godine biće 18,2 miliona tona (uključujući nove teritorije – 19,5 miliona tona), repice 5,1 milion tona (5,2 miliona tona), soje 7,9 miliona tona.
„Avgust-Agro“ ove godine planira povećati prinos pšenice
Poljoprivredna gazdinstva „Avgust-Agro“ uprkos nepovoljnim vremenskim uslovima nastavljaju žetvu, a pokazatelji trenutno prevazilaze prošlogodišnje, rekao je generalni direktor kompanije Ajdar Galjautdinov tokom pres tura povodom 35. godišnjice firme „Avgust“. Ove godine agroholding planira da ubere 320-350 hiljada tona pšenice u odnosu na oko 250 hiljada tona u 2024. Međutim, zbog nepovoljne tržišne konjunkture kompanija smanjuje površine zasejavanja: za ovogodišnju žetvu smanjene su za 10-12%, a površina zasejavanja ozime pšenice za žetvu 2026. planira se da bude smanjena još za 10-15%.
Grupacija „Melkom“ prvi put u Rusiji izdaje utilitarna digitalna prava na pšenicu
Grupacija „Melkom“ prvi put u Rusiji koristi mehanizam izdavanja utilitarnih digitalnih prava (UCP), obezbeđenih isporukom prehrambene pšenice, za privlačenje finansiranja. Ovaj korak otvara novu fazu u razvoju digitalnog robnog tržišta u zemlji i nudi poslovnom svetu ne samo zamenu klasičnom kreditu, već i strateški instrument sekjuritizacije robnih tokova i upravljanja obrtnim kapitalom, kao alternativu postojećim rešenjima, saopštila je kompanija. Maksimalni iznos privlačenja je 510 miliona rubalja, što je ekvivalentno 34 hiljade tona pšenice. Svaka utilitarna digitalna prava predstavlja pravo potraživanja 100 kg pšenice 3. klase.
U svom julskom izveštaju, Ministarstvo poljoprivrede SAD (USDA) ponovo je snizilo prognozu proizvodnje kukuruza i globalnih zaliha za tržišnu 2025/26. godinu. Glavni razlog je korekcija podataka za Sjedinjene Države. Uprkos tome, kotacije na berzi su ponovo pale - trgovci više reaguju na političke vesti, uključujući Trampova obećanja da će uvesti nove carine zemljama koje uvoze američki kukuruz, uključujući EU i Meksiko.
U petak su fjučersi kukuruza za jul na CBOT berzi pali za 1% na 158,7 dolara/t (–7,9% od junskog izveštaja), a fjučersi kukuruza za decembar pali su na 162,3 dolara/t (–5,7%).
U bilansu za 2024/25. godinu, Ministarstvo poljoprivrede SAD je povećalo procenu žetve kukuruza u Brazilu za 2 miliona tona na 132 miliona tona - u skladu sa prognozama lokalnih analitičara. Istovremeno, globalna potrošnja je porasla za 2,6 miliona tona, što je izazvalo smanjenje zaliha za 0,82 miliona tona - suprotno očekivanjima tržišta. Prognoza za izvoz SAD je naglo povećana - za 2,55 miliona tona na 69,85 miliona tona (u odnosu na 57,3 miliona tona u 2023/24. godini).
Za 2025/26. godinu, prognoza žetve kukuruza u SAD je smanjena za 2,92 miliona tona na 398,93 miliona tona zbog smanjene sadnje. Potrošnja je takođe smanjena za 1,27 miliona tona na 323,48 miliona tona, dok je izvoz ostao nepromenjen na 67,95 miliona tona. Završne zalihe su smanjene na 42,17 miliona tona – iako je to i dalje 8,1 milion tona više nego u 2024/25. godini.
Za Ukrajinu, prognoze ostaju nepromenjene: proizvodnja — 30,5 miliona tona, izvoz — 24 miliona tona.
Svetske zalihe kukuruza na kraju sezone 2025/26 takođe su smanjene - suprotno očekivanjima analitičara, koji su predvideli njihov rast na 277,5 miliona tona.
Uprkos ovim promenama, cene ostaju pod pritiskom jer povoljno vreme u SAD i Kini trenutno podržava očekivanja dobre žetve. Međutim, kritična faza razvoja kukuruza - cvetanje - pada u julu-avgustu, tako da će naknadne vremenske prilike biti ključne.
Površina pod posevom pšenice, uzimajući u obzir gubitak ozimih useva, smanjiće se na 27 miliona hektara ove godine sa 27,5 miliona hektara u 2024. godini , piše Interfaks, pozivajući se na Igora Pavenskog, šefa analitičkog centra Rusagrotransa . „Ali povećanje prinosa moglo bi nam omogućiti da uberemo od 85 miliona tona do 90 miliona tona ove kulture“, procenio je stručnjak.
Pavenski nije isključio da bi u budućnosti, zbog intenzivnog razvoja, proizvodnja pšenice ponovo mogla da dostigne nivo iz 2023. godine - 93 miliona tona ili više. „Situacija na svetskom tržištu je prilično nestabilna, značajni vremenski poremećaji koji se periodično javljaju dovešće do ponovnog rasta svetskih cena i, shodno tome, povećanja profitabilnosti za poljoprivredne proizvođače i izvoznike“, napomenuo je on.
Dan ranije, Komersant, pozivajući se na analitički centar SovEkon, objavio je da bi površina pod jarom pšenicom mogla da se smanji za 4,1% u odnosu na prošlu godinu ove godine, na 11,8 miliona hektara, što bi bila najniža brojka u poslednjih deset godina. Dmitrij Rilko, generalni direktor Instituta za proučavanje poljoprivrednog tržišta, predviđa pad na 11,6 miliona hektara, objašnjavajući to padom profitabilnosti — „poljoprivrednici više ne veruju u usev“. Prema SovEkonu, površina pod ozimom pšenicom smanjena je za 6,8%, na 15,1 milion hektara. Uprkos smanjenju površine, žetva pšenice 2025. godine mogla bi se neznatno povećati u odnosu na prošlu godinu, na 82,8 miliona tona, smatraju analitičari centra.
„Pšenica će ostati ključni proizvod poljoprivredne kulture i izvozna roba ruskog agroindustrijskog kompleksa, ali struktura posejanih površina može se promeniti u zavisnosti od tržišne situacije“, napominje Ministarstvo poljoprivrede. Prema prognozi agencije, ovogodišnji bruto rod žitarica iznosiće najmanje 135 miliona tona, uključujući 90 miliona tona pšenice. U 2024. godini žetva je iznosila 125,9 miliona tona, uključujući 82,6 miliona tona pšenice.
Za ceo tekst morate biti ulogovani
Na svetskom tržištu praktično nema potražnje za skupim ukrajinskim kukuruzom, pa su trgovci prestali da kupuju nove serije, a samo nekoliko kompanija kupuje količine neophodne za ispunjenje ugovora, dok cene nastavljaju aktivno da padaju.
Izvozne cene kukuruza pale su na 225–227 dolara/t ili 10.400–10.600 grivni/t sa isporukom u luku, ali pod uslovom brze isporuke do 10.–15. juna.
Vredi napomenuti da su cene novog roda kukuruza pale na 195-200 dolara/t usred povoljnih vremenskih uslova u SAD, Ukrajini i EU.
Ministarstvo agrarne politike Ukrajine procenjuje žetvu kukuruza u zemlji 2025. godine na 26 miliona tona, što je niže od prve prognoze Ministarstva poljoprivrede SAD od 30,5 miliona tona.
Zaključno sa 30. majem, u Ukrajini je kukuruzom zasejano 3,94 miliona hektara ili 98% planirane površine, a ukupna površina setve može dostići 4,2 miliona hektara. Vremenski uslovi su i dalje veoma povoljni za razvoj useva.
U 2024/25. godine (zaključno sa 2. junom), izvoz kukuruza iz Ukrajine iznosio je 20,58 miliona tona (26,6 miliona tona prošle godine) od 22 miliona tona prognoziranih za ovu sezonu.
Vredi napomenuti jučerašnji nagli pad fjučersa kukuruza za jun na Pariskoj berzi za 5,8% na 185 evra/t ili 210 dolara/t (-8,1% za nedelju dana), što pokazuje nisku potražnju za kukuruzom pre isteka (kraja) ugovora 10. juna.
Cene za novi rod kukuruza u Parizu pale su za 1,6% na 197,5 evra/t tokom nedelje, uprkos tome što je Evropska komisija snizila svoju prognozu za žetvu kukuruza u EU za 2025/2026. godinu sa 65 miliona tona na 63,8 miliona tona, što će i dalje premašiti 59,3 miliona tona iz sezone 2024/25.
Završetak setve kukuruza u SAD pod optimalnim vremenskim uslovima povećava pritisak na kotacije, pa su julski fjučersi u Čikagu pali za 5% na 172,6 dolara/t za nedelju dana (-3,7% za mesec dana).
Od 1. maja, 93% planirane površine u SAD je zasejano kukuruzom, što odgovara petogodišnjem proseku, a broj useva u dobrom ili odličnom stanju povećan je za 1% na 69% nedeljno (75% prošle godine
