Evropska komisija je snizila svoju prognozu za žetvu kukuruza u EU za 2025/26. godinu u poređenju sa prethodnim procenama sa 60,1 na 57,6 miliona tona, što će biti 3,4% niže nego u prethodnoj sezoni. Prognoza za uvoz kukuruza u EU povećana je za 0,5 na 18,8 miliona tona, što će biti 6,4% niže nego u 2024/25. (20 miliona tona) zbog povećane proizvodnje pšenice u EU.
Prognoza proizvodnje meke pšenice u EU za 2025/26. godinu povećana je sa 127,3 na 128,1 milion tona (14,7% više nego prošle godine), ali je prognoza izvoza ostavljena na 29,8 miliona tona.
Novembarski fjučersi kukuruza na Pariskoj berzi pali su za 2,9% za mesec dana na najniži nivo u poslednjih 1,5 godina od 189 evra/t ili 224 dolara/t pod pritiskom aktivnog uvoza jeftinog kukuruza iz SAD i povećane proizvodnje pšenice u EU, od koje će se deo koristiti kao stočna hrana zbog niskog kvaliteta u tekućoj sezoni.
Fjučersi kukuruza za decembar u Čikagu porasli su za 2,4% na 165 dolara/t tokom meseca, vođeni snažnim izvozom u sezoni 2024/25 i snažnom izvoznom prodajom za novu sezonu, ali ostaju 6% jeftiniji nego pre godinu dana zbog naglog povećanja žetve u SAD.
Prema podacima Ministarstva poljoprivrede SAD, izvoz kukuruza za rod 2024. iznosi 70,475 miliona tona (98% projektovanog izvoza), a prodaja novog roda je već dostigla 18,775 miliona tona (od projektovanog izvoza za 2025/26. godinu od 73 miliona tona).
U septembru 2025. godine, Savet Evropske unije razmatraće ažuriranje sporazuma o slobodnoj trgovini između Ukrajine i EU, koji bi mogao da poveća kvote za uvoz ukrajinskih poljoprivrednih proizvoda, posebno kukuruza - za 53% na 1 milion tona i pšenice - za 30% na 1,3 miliona tona.
Vredi podsetiti da je u 2024/25. godini, kada je sporazum o bescarinskoj trgovini sa Ukrajinom još uvek bio na snazi, Evropska unija uvezla 10,9 miliona tona kukuruza iz Ukrajine, što je činilo 55% ukupnog uvoza, ali je povećala isporuke iz SAD na 4 miliona tona i iz Kanade na 2 miliona tona.
Izvozne cene kukuruza u Ukrajini pale su na 193-200 dolara/t isporučenog crnomorskim lukama i nastavljaju da padaju usred nedostatka aktivne izvozne potražnje. Međutim, s obzirom na visoke cene stočnog bilja i sačme, očekujemo nagli pad cena u narednom mesecu.
Agencija MARS povećala je prognoze prinosa pšenice i uljane repice, ali je smanjila prinose kukuruza i suncokreta u EU
Zaključno sa 26. avgustom, izvoz meke pšenice iz EU u sezoni 2025-2026 dostigao je 2,18 miliona tona. Ta brojka je 48% niža nego u istom periodu prošle godine. Izvoz ječma iznosio je 1,4 miliona tona (+14% u odnosu na isti period prethodne godine), prema podacima Evropske komisije.
Apsolutni lider u izvozu meke pšenice je Rumunija sa 1,26 miliona tona. Nemačka je na drugom mestu sa 270,3 hiljade tona. Slede Litvanija (195,6 hiljada tona), Bugarska (183,2 hiljade tona) i Poljska (164,14 hiljada tona).
Ukrajina je zemljama bloka isporučila 575,8 hiljada tona kukuruza, 280,3 hiljade tona meke pšenice i 170 tona ovsa.
Na listi glavnih kupaca meke pšenice iz EU našli su se Saudijska Arabija (254,5 hiljada tona), Maroko (194,65 hiljada tona), Nigerija (128,84 hiljade tona), Velika Britanija (124,15 hiljada tona) i Jordan (117,25 hiljada tona).
Podaci o izvozu žitarica iz Francuske su nepotpuni od početka kalendarske 2024. godine, nema podataka za tržišnu godinu 2025-2026. Podaci za Bugarsku i Irsku su nepotpuni od početka tržišne godine 2023-2024, kako je navedeno u materijalima EU.
Evropska služba za praćenje žetve (MASR) povećala je prognozu prinosa obične pšenice u zemljama EU u 2025. godini sa 6,08 na 6,09 t/ha u odnosu na junske procene, što će biti 6% više od petogodišnjeg proseka.
Procene prinosa su takođe povećane:
tvrda pšenica – od 3,75 do 3,78 t/ha,
jari ječam – od 4,9 do 5 t/ha,
ozimi ječam – od 5,38 do 5,45 t/ha,
uljana repica - sa 3,17 na 3,2 t/ha (8% više nego prošle godine).
Istovremeno, prognoza prinosa je smanjena:
kukuruz – od 7,46 do 7,18 t/ha,
šećerna repa - od 76,3 do 74,8 t/ha.
Prema procenama MARS-a, prinos ostalih useva biće:
raž – 4,2 t/ha,
tritikale – 4,48 t/ha,
krompir – 36,5 t/ha,
suncokret – 1,94 t/ha,
soja – 2,65 t/ha,
pasulj – 2,81 t/ha,
grašak – 2,41 t/ha.
Podsetimo se da je Nacionalno udruženje poljoprivrednih zadruga u Nemačkoj povećalo prognozu za žetvu pšenice sa 21,51 na 21,56 miliona tona (što će premašiti prošlogodišnju cifru za 17%) i uljane repice - na 3,88 miliona tona (+7,1% u odnosu na 2024. godinu).
Kina je produžila istragu o uvozu svinjetine iz Evropske unije za 6 meseci. Odluka je doneta ranije ove nedelje, nekoliko dana pre nego što je istraga trebalo da bude završena.
Istraga, pokrenuta sredinom juna 2024. godine, smatra se odmazdom za tarife EU na izvoz električnih vozila iz Kine i pogodila je preko 2 milijarde američkih dolara izvoza svinjetine. Izvoz svinjetine iz EU koncentrisan je na glavne proizvođače kao što su Španija, Holandija i Danska. Peking sumnja da evropski prerađivači mesa „dampinguju“ – prodaju proizvode od svinjetine na kineskom tržištu po veštački niskoj ceni.
Kina je najveći potrošač svinjetine na svetu. Odlučila je da produži period istrage do 16. decembra zbog „složenosti“ slučaja, saopštilo je Ministarstvo trgovine te zemlje u saopštenju na svojoj veb stranici. Odluka o odlaganju dolazi u trenutku kada se Kina i EU približavaju dogovoru o carinama na električna vozila. Evropske carine, koje iznose i do 35% za određene automobile, izazvale su trgovinski sukob. Peking je već produžio svoju antidampinšku istragu o rakiji iz EU.
Značajan deo isporuka svinjetine iz EU u Kinu čine iznutrice, poput svinjskih ušiju, nosa i stopala, koje su veoma cenjene u kineskoj kuhinji. Kina je 2024. godine uvezla svinjetinu, uključujući iznutrice, u vrednosti od 4,8 milijardi američkih dolara – više od polovine iz EU, pri čemu je Španija prednjačila u izvozu iz EU po obimu.
Produženje istrage su oprezno pozdravili predstavnici industrije u EU, koja je kolektivno najveći svetski izvoznik svinjetine.
Evropska komisija je snizila prognozu bruto žetve žitarica u zemljama Evropske unije u sezoni 2025/2026 sa 280,3 miliona tona na 279,6 miliona tona.
Prognoza proizvodnje meke pšenice povećana je sa 126,3 miliona tona na 126,6 miliona tona, a ječma sa 51,7 miliona tona na 52,3 miliona tona. Procena buduće žetve kukuruza smanjena je sa 65,0 miliona tona na 63,8 miliona tona.
U tekućoj sezoni, zemlje EU su požnjele 255,2 miliona tona žitarica, uključujući 111,7 miliona tona meke pšenice, 49,1 milion tona ječma i 59,6 miliona tona kukuruza.
Evropska komisija procenjuje izvozni potencijal žitarica u sezoni 2025/2026 na 45,3 miliona tona, uključujući 29,8 miliona tona meke pšenice, 0,9 miliona tona tvrde pšenice, 10,1 milion tona ječma i 4,2 miliona tona kukuruza.
Prema podacima Evropske komisije, u TG 2024/25 (od 6. marta) zemlje EU smanjile su izvoz pšenice u odnosu na prethodnu sezonu za 36 odsto na 15,06 miliona tona zbog visokih cena evropskog žita i jake konkurencije iz Ukrajine i Ruske Federacije.
Glavni kupac evropske pšenice ostaje Nigerija sa učešćem od 15 odsto, dok su tradicionalni uvoznici — Maroko, Alžir i Egipat — ove sezone prepolovili isporuke iz EU, povećavajući kupovinu iz Ruske Federacije.
Uvoz pšenice u EU u TG 2024/25 smanjen je za 18% na 7,2 miliona tona, od čega je 65,3% isporučeno iz Ukrajine (70,4% prošle godine), koja ostaje glavni snabdevač pšenicom u EU.
U martovskom izveštaju, stručnjaci USDA snizili su procenu izvoza pšenice iz EU za milion tona na 27 miliona tona (38 miliona tona u 2023/24 TG), ali čak i ova cifra izgleda malo verovatno. Ako se izvoz ne poveća, onda će do kraja sezone moći da se otpremi još oko 7-8 miliona tona, tako da će ukupan izvoz biti 22-23 miliona tona. Prognoza za uvoz pšenice u EU je takođe smanjena za 0,5 miliona tona na 10,5 miliona tona (12,6 miliona tona u 2023/24 TG).
Analitičari FranceAgriMer-a snizili su svoje prognoze za francuski izvoz meke pšenice van EU u 2024/25 TG za 200.000 tona na 3,2 miliona tona (10,2 miliona tona u 2023/24 TG) zbog niske stope utovara žitarica u lukama zemlje. Potražnja za francuskom pšenicom iz Kine i Alžira i dalje je niska, a glavna tržišta prodaje su trenutno Maroko i afričke zemlje.
Majski fjučersi na pšenicu na berzi Euronekt u Parizu su tokom meseca pali za 7,3% na 223,5 evra/t, ali je cena dolara ostala na 243,1 dolara/t zbog naglog rasta evra u odnosu na dolar, koji nastavlja da ograničava izvoz.
Tuniska agencija za žito (ODC) kupila je 100.000 tona meke pšenice, verovatno evropskog porekla, na tenderu 13. marta, za isporuku od 10. aprila do 20. maja po ceni od 269-270 dolara/t CFR, što ukazuje na početak agresivnije prodaje evropskih trgovaca. Na tenderu je učestvovalo 16 kompanija, a Casillo je ponudio najnižu cenu (268,67 USD/t CFR za partiju od 25.000 tona).
Smanjenje izvoza pšenice iz Ruske Federacije ukazuje na pad tražnje za njom nakon što su cene porasle na 248-250 dolara/t FOB. Tokom 7-13. marta iz ruskih crnomorskih luka izvezeno je svega 92,72 hiljade tona pšenice, što je višegodišnji minimum. Ukupno, izvoz u martu može da se smanji na 1,5 miliona tona u poređenju sa 4,5 miliona tona u martu 2024.
Povećane isporuke pšenice iz Kanade, Australije i Argentine vrše pritisak na svetske cene, koje su na najvišem nivou u EU, Ukrajini i Ruskoj Federaciji.
Kao odgovor na carine koje je uveo predsednik Tramp, Evropska komisija je u sredu saopštila da će do 1. aprila uvesti sopstveni paket carina na uvoz robe iz Sjedinjenih Država.
„Na tarife do 25% na čelik i aluminijum iz EU koje je uvela američka administracija, a koje će uticati na oko 5% celokupnog izvoza EU u SAD u vrednosti od 28 milijardi dolara, mi odgovaramo kontramerama vrednim 26 milijardi evra da zaštitimo evropska preduzeća, radnike i potrošače od uticaja neopravdanih trgovinskih ograničenja“, rekao je Lederrs protiv predsednika Evropske komisije.
"Uvek smo otvoreni za pregovore i uvereni smo da u svetu punom geopolitičke i ekonomske neizvesnosti nije u našem zajedničkom interesu da opterećujemo naše privrede carinama. Stoga obezbeđujemo da ukupni trošak mera EU bude u skladu sa cenom trgovine povećanom novim američkim carinama", dodala je fon der Lajen.
Carine EU biće uvedene na čelik i aluminijum u fizičkom smislu, tekstil, kožnu galanteriju, kućne aparate, kućne alate, plastiku i drvo, a takođe će uticati na poljoprivredne proizvode, uključujući živinu, govedinu, neke morske plodove, orašaste plodove, jaja, šećer i povrće.
Predsednik EK je naveo da će protivmere EU stupiti na snagu u dve faze: prethodne mere biće vraćene od 1. aprila, a preostale mere će stupiti na snagu 13. aprila.
Predsednik Saveta EU Antonio Kosta pozvao je na deeskalaciju situacije i predložio da EU i SAD pronađu kompromis za rešavanje ovog pitanja.
„U svetu ima dovoljno ratova koje treba da zaustavimo, tako da ne treba da pravimo trgovinski rat”, rekao je Kosta na konferenciji za novinare sa Šolcom, gde je takođe rekao da bi svaki odgovor Evropske komisije bio „proporcionalan”.
U međuvremenu, američki trgovinski predstavnik Džejmison Grir rekao je da mere koje je najavila EU „ne odražavaju stvarnost i potpuno ignorišu imperative američke nacionalne bezbednosti i, zaista, međunarodne bezbednosti“.
Do sada, žitarice i uljarice iz SAD nisu bile predmet carina, ali ako Tramp 2. aprila primeni obećane carine od 25 odsto na svu robu EU, EK će uvesti carine na svu američku robu, što će negativno uticati na isporuke kukuruza i soje u SAD.
Proizvodnja žitarica u Evropskoj uniji/Ujedinjenom Kraljevstvu nastavlja da premašuje prošlogodišnji rod, ali COCERAL je smanjio svoje ukupne izglede o nižim zasadima u par ključnih zemalja proizvođača pšenice u svojoj drugoj prognozi za rod 2025. godine.
COCERAL, evropsko udruženje koje se fokusira na trgovinu poljoprivrednim proizvodima, vidi ukupnu proizvodnju žitarica u EU-27+UK na 296,1 miliona tona. Ovo bi bilo više u odnosu na 278,2 miliona tona ubranih 2024. godine, ali neznatno manje u odnosu na 297,8 miliona tona projektovanih u decembru.
Očekuje se da će proizvodnja pšenice (bez durum) porasti sa 125,1 miliona na 137,2 miliona tona na godišnjem nivou, međutim, prognoza useva je niža od 140,4 miliona tona predviđenih u decembru.
„Sve u svemu, veća površina i povratak na normalne prinose u zapadnoj Evropi trebalo bi da dovedu do boljeg prinosa nego prošle godine, ali niže zasade od prvobitno očekivanih u Francuskoj i Velikoj Britaniji počele su da utiču na izglede proizvodnje“, navodi COCERAL u svom izveštaju od 11. marta.
Predviđa se da će proizvodnja ječma porasti sa 57,8 miliona na 58,8 miliona tona u 2025. godini, ali je to manje sa 59,7 miliona tona predviđenih u decembru.
Za 2025. godinu, očekuje se porast kukuruza iz godine u godinu na 63,3 miliona tona, sa 58,9 miliona. Ovo je više od prethodne prognoze od 61,9 miliona tona jer će proizvodnja biti mnogo veća u balkanskim zemljama, ali nešto niža u Nemačkoj i Francuskoj.
Očekuje se da će se usev uljane repice oporaviti sa 18 miliona tona prošle godine na 20 miliona tona 2025. godine, uglavnom zbog povratka na normalan obrazac sadnje u Rumuniji i Bugarskoj i oporavka prinosa u Francuskoj i Nemačkoj. Prognoza je neznatno niža od 20,3 miliona tona očekivanih u decembru.
