Prema podacima Evropske komisije, u TG 2024/25 (od 6. marta) zemlje EU smanjile su izvoz pšenice u odnosu na prethodnu sezonu za 36 odsto na 15,06 miliona tona zbog visokih cena evropskog žita i jake konkurencije iz Ukrajine i Ruske Federacije.
Glavni kupac evropske pšenice ostaje Nigerija sa učešćem od 15 odsto, dok su tradicionalni uvoznici — Maroko, Alžir i Egipat — ove sezone prepolovili isporuke iz EU, povećavajući kupovinu iz Ruske Federacije.
Uvoz pšenice u EU u TG 2024/25 smanjen je za 18% na 7,2 miliona tona, od čega je 65,3% isporučeno iz Ukrajine (70,4% prošle godine), koja ostaje glavni snabdevač pšenicom u EU.
U martovskom izveštaju, stručnjaci USDA snizili su procenu izvoza pšenice iz EU za milion tona na 27 miliona tona (38 miliona tona u 2023/24 TG), ali čak i ova cifra izgleda malo verovatno. Ako se izvoz ne poveća, onda će do kraja sezone moći da se otpremi još oko 7-8 miliona tona, tako da će ukupan izvoz biti 22-23 miliona tona. Prognoza za uvoz pšenice u EU je takođe smanjena za 0,5 miliona tona na 10,5 miliona tona (12,6 miliona tona u 2023/24 TG).
Analitičari FranceAgriMer-a snizili su svoje prognoze za francuski izvoz meke pšenice van EU u 2024/25 TG za 200.000 tona na 3,2 miliona tona (10,2 miliona tona u 2023/24 TG) zbog niske stope utovara žitarica u lukama zemlje. Potražnja za francuskom pšenicom iz Kine i Alžira i dalje je niska, a glavna tržišta prodaje su trenutno Maroko i afričke zemlje.
Majski fjučersi na pšenicu na berzi Euronekt u Parizu su tokom meseca pali za 7,3% na 223,5 evra/t, ali je cena dolara ostala na 243,1 dolara/t zbog naglog rasta evra u odnosu na dolar, koji nastavlja da ograničava izvoz.
Tuniska agencija za žito (ODC) kupila je 100.000 tona meke pšenice, verovatno evropskog porekla, na tenderu 13. marta, za isporuku od 10. aprila do 20. maja po ceni od 269-270 dolara/t CFR, što ukazuje na početak agresivnije prodaje evropskih trgovaca. Na tenderu je učestvovalo 16 kompanija, a Casillo je ponudio najnižu cenu (268,67 USD/t CFR za partiju od 25.000 tona).
Smanjenje izvoza pšenice iz Ruske Federacije ukazuje na pad tražnje za njom nakon što su cene porasle na 248-250 dolara/t FOB. Tokom 7-13. marta iz ruskih crnomorskih luka izvezeno je svega 92,72 hiljade tona pšenice, što je višegodišnji minimum. Ukupno, izvoz u martu može da se smanji na 1,5 miliona tona u poređenju sa 4,5 miliona tona u martu 2024.
Povećane isporuke pšenice iz Kanade, Australije i Argentine vrše pritisak na svetske cene, koje su na najvišem nivou u EU, Ukrajini i Ruskoj Federaciji.
Kao odgovor na carine koje je uveo predsednik Tramp, Evropska komisija je u sredu saopštila da će do 1. aprila uvesti sopstveni paket carina na uvoz robe iz Sjedinjenih Država.
„Na tarife do 25% na čelik i aluminijum iz EU koje je uvela američka administracija, a koje će uticati na oko 5% celokupnog izvoza EU u SAD u vrednosti od 28 milijardi dolara, mi odgovaramo kontramerama vrednim 26 milijardi evra da zaštitimo evropska preduzeća, radnike i potrošače od uticaja neopravdanih trgovinskih ograničenja“, rekao je Lederrs protiv predsednika Evropske komisije.
"Uvek smo otvoreni za pregovore i uvereni smo da u svetu punom geopolitičke i ekonomske neizvesnosti nije u našem zajedničkom interesu da opterećujemo naše privrede carinama. Stoga obezbeđujemo da ukupni trošak mera EU bude u skladu sa cenom trgovine povećanom novim američkim carinama", dodala je fon der Lajen.
Carine EU biće uvedene na čelik i aluminijum u fizičkom smislu, tekstil, kožnu galanteriju, kućne aparate, kućne alate, plastiku i drvo, a takođe će uticati na poljoprivredne proizvode, uključujući živinu, govedinu, neke morske plodove, orašaste plodove, jaja, šećer i povrće.
Predsednik EK je naveo da će protivmere EU stupiti na snagu u dve faze: prethodne mere biće vraćene od 1. aprila, a preostale mere će stupiti na snagu 13. aprila.
Predsednik Saveta EU Antonio Kosta pozvao je na deeskalaciju situacije i predložio da EU i SAD pronađu kompromis za rešavanje ovog pitanja.
„U svetu ima dovoljno ratova koje treba da zaustavimo, tako da ne treba da pravimo trgovinski rat”, rekao je Kosta na konferenciji za novinare sa Šolcom, gde je takođe rekao da bi svaki odgovor Evropske komisije bio „proporcionalan”.
U međuvremenu, američki trgovinski predstavnik Džejmison Grir rekao je da mere koje je najavila EU „ne odražavaju stvarnost i potpuno ignorišu imperative američke nacionalne bezbednosti i, zaista, međunarodne bezbednosti“.
Do sada, žitarice i uljarice iz SAD nisu bile predmet carina, ali ako Tramp 2. aprila primeni obećane carine od 25 odsto na svu robu EU, EK će uvesti carine na svu američku robu, što će negativno uticati na isporuke kukuruza i soje u SAD.
Proizvodnja žitarica u Evropskoj uniji/Ujedinjenom Kraljevstvu nastavlja da premašuje prošlogodišnji rod, ali COCERAL je smanjio svoje ukupne izglede o nižim zasadima u par ključnih zemalja proizvođača pšenice u svojoj drugoj prognozi za rod 2025. godine.
COCERAL, evropsko udruženje koje se fokusira na trgovinu poljoprivrednim proizvodima, vidi ukupnu proizvodnju žitarica u EU-27+UK na 296,1 miliona tona. Ovo bi bilo više u odnosu na 278,2 miliona tona ubranih 2024. godine, ali neznatno manje u odnosu na 297,8 miliona tona projektovanih u decembru.
Očekuje se da će proizvodnja pšenice (bez durum) porasti sa 125,1 miliona na 137,2 miliona tona na godišnjem nivou, međutim, prognoza useva je niža od 140,4 miliona tona predviđenih u decembru.
„Sve u svemu, veća površina i povratak na normalne prinose u zapadnoj Evropi trebalo bi da dovedu do boljeg prinosa nego prošle godine, ali niže zasade od prvobitno očekivanih u Francuskoj i Velikoj Britaniji počele su da utiču na izglede proizvodnje“, navodi COCERAL u svom izveštaju od 11. marta.
Predviđa se da će proizvodnja ječma porasti sa 57,8 miliona na 58,8 miliona tona u 2025. godini, ali je to manje sa 59,7 miliona tona predviđenih u decembru.
Za 2025. godinu, očekuje se porast kukuruza iz godine u godinu na 63,3 miliona tona, sa 58,9 miliona. Ovo je više od prethodne prognoze od 61,9 miliona tona jer će proizvodnja biti mnogo veća u balkanskim zemljama, ali nešto niža u Nemačkoj i Francuskoj.
Očekuje se da će se usev uljane repice oporaviti sa 18 miliona tona prošle godine na 20 miliona tona 2025. godine, uglavnom zbog povratka na normalan obrazac sadnje u Rumuniji i Bugarskoj i oporavka prinosa u Francuskoj i Nemačkoj. Prognoza je neznatno niža od 20,3 miliona tona očekivanih u decembru.
Izvoz meke pšenice Evropske unije od početka sezone 2024/25 u julu dostigao je 12,18 miliona metričkih tona do 26. januara, što je više u poređenju sa 11,74 miliona prethodne nedelje, ali je za 37 odsto manje nego godinu dana ranije, pokazali su podaci Evropske komisije u utorak. .
Međutim, Komisija je saopštila da su podaci o izvozu za Italiju nepotpuni u poslednjih sedam nedelja. Za Francusku su podaci nepotpuni od početka 2024. godine, dok su podaci o izvozu za Bugarsku i Irsku nepotpuni od početka marketinške godine 2023/24. Pregled obima ove sezone pokazao je da je Rumunija i dalje najveći izvoznik meke pšenice u EU sa 3,38 miliona tona do sada, a slede Litvanija sa 1,78 miliona tona, Letonija sa 1,57 miliona tona, Nemačka sa 1,38 miliona tona i Francuska sa 1,35 miliona tona. Konkurencija u zalihama Crnog mora i loša žetva u Francuskoj su obuzdali izvoz iz EU ove sezone, iako je taj trend pojačan podacima koji nedostaju.
Konsultanska kuća Strategie Grains je povećala svoje prognoze za proizvodnju pšenice za mlevenje u Evropskoj uniji u TG 2025/26, navodeći veće površine od očekivanih u Nemačkoj. Sada kompanija predviđa žetvu pšenice u EU u 2025. godini na 127,2 miliona tona, što je 600 hiljada tona više od prvobitne prognoze i 13 miliona tona više od prošlogodišnjeg žetve.
Strategi Grains je takođe povećao prognozu za buduću žetvu ječma na 50,5 miliona tona.
Prema Strategie Grains, površine pod jarim ječmom će se smanjiti, dok će se kukuruz povećati. Osim toga, proizvodnja kukuruza će se povećati zbog većih prinosa u jugoistočnoj Evropi. Bruto žetva kukuruza u 2025. godini može dostići 60,3 miliona tona. Međutim, prognozirani rod kukuruza je i dalje 3,1% iza petogodišnjeg proseka.
Ukrajina je 2024. izvezla 14,06 miliona tona kukuruza u Evropsku uniju. To je za 1,2 miliona tona manje nego 2023. godine. Ovo je saopštio Taras Kačka, zamenik ministra ekonomije i trgovinski predstavnik Ukrajine.
„Ali EU je i dalje naše ključno tržište kukuruza – 49,2% našeg izvoza ide tamo. Isto važi i za pšenicu. Izvezli smo 7,3 miliona tona 2024. godine, 0,9 miliona manje. Ali to je i dalje 34 odsto našeg ukupnog izvoza pšenice i mnogo puta više nego što smo izvezli pre rata (+- milion tona)“, rekao je on.
Takođe, zbog ograničenja, Ukrajina je EU prodala 51% manje šećera nego 2023. – 195 miliona dolara manje. Istovremeno, ukupan izvoz ukrajinskog šećera porastao je za 45 odsto i dostigao 749 hiljada tona, od čega je samo 303 hiljade tona otišlo u EU.
„Najilustrativniji podatak je smanjenje izvoza semena suncokreta za 76%. Prošle godine smo u EU izvezli samo 181 hiljadu tona semena suncokreta. Ali izvoz suncokretovog ulja je porastao za 13%. A sa vrednošću od 2,87 milijardi dolara, ovaj proizvod je broj 1 u našem izvozu u EU. Istovremeno, EU čini 59 odsto našeg ukupnog izvoza suncokretovog ulja“, dodao je Kačka.
Za ceo tekst morate biti ulogovani
Fjučersi na pšenicu Euronekt-a su se malo promenili u četvrtak pošto je zatvaranje za praznike u SAD lišilo tržište uobičajenog pravca, dok su se trgovci borili sa vestima da je nepoznata egipatska agencija pokušala da kupi pšenicu za veliku naciju uvoznicu.
Martovska pšenica BL2H5, najaktivnija pozicija na pariskom Euronektu, bila je stabilna na 222,50 evra (234,76 dolara) po metričkoj toni do 16:06 GMT, nakon što je ranije popustila na skoro dvonedeljni minimum na 221,50 evra.
Cene Euronekta bile su pod pritiskom ove nedelje zbog oporavka evra EUR=, opadanja u rublji RUB= i rezultata međunarodnih tendera koji su naglasili konkurenciju od snabdevanja Crnim morem. GRA/EU
Sa čikaškim fjučersima, globalnim merilom, zatvorenim za praznik Dana zahvalnosti, trgovci su procenjivali pokušaj egipatske Agencije za održivi razvoj Mostakbal Misr da kupi pšenicu.
Entitet, osnovan 2022. predsedničkim dekretom, objavio je u četvrtak da traži ponude za kupovinu pšenice i biljnih ulja putem ugovora o direktnoj kupovini, kršeći sistem tendera koji obično vodi Generalna uprava za snabdevanje robom (GASC).
Međutim, ruski izvoznici su rekli da im nedostaje zvanično obaveštenje iz Egipta da bi mogli da podnesu ponude novoj agenciji, a trgovci su kasnije izvestili da Mostakbal Misr nije obavio nikakve kupovine.
„Vest o novoj agenciji za otkup pšenice u Egiptu izazvala je danas iznenađenje“, rekao je jedan nemački trgovac.
„Možda će trebati malo vremena da se nova agencija uspostavi jer trgovcima treba poverenje u to s kim imaju posla i da li će biti plaćeni. Ali Egipćani moraju da jedu i treba im pšenica, i ako postoji poverenje u plaćanje ljudi će prodati novoj agenciji.
Niske cene na crnomorskom tržištu gotovine nastavile su da visi nad evropskim tržištem, kažu trgovci.
Ruska decembarska pšenica od 12,5% bila je ponuđena po ceni od oko 225-227 dolara po toni FOB-a, a ruska i ukrajinska 11,5% po ceni od 218-219 dolara po toni.
Rumunska 11,5% decembarska pšenica je bila viša na 225-230 dolara po toni FOB-a.
Trgovci su očekivali moguće usporavanje crnomorskih isporuka pošto su zalihe žetve iscrpljene, a Rusija želi da ograniči svoj izvoz.
„Tržišta očekuju da će Rusija biti devet miliona tona manje u odnosu na izvoz od decembra do juna u poređenju sa prošlogodišnjim obimom“, navodi britanski trgovac Frontier Agriculture u napomeni.
„Ovo je značajan iznos. Međutim, to nije izazvalo zabrinutost jer bi tonaža iz Severne Amerike i južne hemisfere trebalo da popuni nedostatak.
Izvoz meke pšenice iz EU u sezoni 2024/25, koja je počela u julu, dostigao je 3. novembra 7,76 miliona tona, što je smanjenje od 32 odsto u odnosu na isti period prošle sezone. Izvoz ječma je pao za 39 odsto na 1,7 miliona tona, prenosi Rojters, pozivajući se na podatke Evropske komisije.
Lider EU u izvozu meke pšenice je Rumunija sa 2,43 miliona tona. Slede Litvanija (1,08 miliona tona) i Letonija (1,04 miliona tona). Poljska (750 hiljada tona) i Bugarska (710 hiljada tona) zaokružuju prvih pet.
Francuska, nekada najveći izvoznik evropske pšenice, ove sezone je izvezla samo 660 hiljada tona. Nemačka je na inostranim tržištima prodala 690 hiljada tona pšenice.
Glavni kupci pšenice iz EU u sezoni 2024-2025 bili su Nigerija (1,260 miliona tona), Egipat (691,7 hiljada tona), Maroko (584,6 hiljada tona), Velika Britanija (540,4 hiljade tona) i Alžir (482,2 hiljade tona) .
Podaci o izvozu žitarica iz Italije za poslednjih sedam nedelja su nepotpuni. Za Francusku postoje praznine u podacima od početka 2024. kalendarske godine, za Bugarsku i Irsku – od početka tržišne godine 2023-2024, navedeno u materijalima EU.
