AKTUELNOSTI

Fjučersi na pšenicu Euronekt-a su se malo promenili u četvrtak pošto je zatvaranje za praznike u SAD lišilo tržište uobičajenog pravca, dok su se trgovci borili sa vestima da je nepoznata egipatska agencija pokušala da kupi pšenicu za veliku naciju uvoznicu.

Martovska pšenica BL2H5, najaktivnija pozicija na pariskom Euronektu, bila je stabilna na 222,50 evra (234,76 dolara) po metričkoj toni do 16:06 GMT, nakon što je ranije popustila na skoro dvonedeljni minimum na 221,50 evra.

Cene Euronekta bile su pod pritiskom ove nedelje zbog oporavka evra EUR=, opadanja u rublji RUB= i rezultata međunarodnih tendera koji su naglasili konkurenciju od snabdevanja Crnim morem. GRA/EU

Sa čikaškim fjučersima, globalnim merilom, zatvorenim za praznik Dana zahvalnosti, trgovci su procenjivali pokušaj egipatske Agencije za održivi razvoj Mostakbal Misr da kupi pšenicu.

Entitet, osnovan 2022. predsedničkim dekretom, objavio je u četvrtak da traži ponude za kupovinu pšenice i biljnih ulja putem ugovora o direktnoj kupovini, kršeći sistem tendera koji obično vodi Generalna uprava za snabdevanje robom (GASC).

Međutim, ruski izvoznici su rekli da im nedostaje zvanično obaveštenje iz Egipta da bi mogli da podnesu ponude novoj agenciji, a trgovci su kasnije izvestili da Mostakbal Misr nije obavio nikakve kupovine.

„Vest o novoj agenciji za otkup pšenice u Egiptu izazvala je danas iznenađenje“, rekao je jedan nemački trgovac.

„Možda će trebati malo vremena da se nova agencija uspostavi jer trgovcima treba poverenje u to s kim imaju posla i da li će biti plaćeni. Ali Egipćani moraju da jedu i treba im pšenica, i ako postoji poverenje u plaćanje ljudi će prodati novoj agenciji.

Niske cene na crnomorskom tržištu gotovine nastavile su da visi nad evropskim tržištem, kažu trgovci.

Ruska decembarska pšenica od 12,5% bila je ponuđena po ceni od oko 225-227 dolara po toni FOB-a, a ruska i ukrajinska 11,5% po ceni od 218-219 dolara po toni.

Rumunska 11,5% decembarska pšenica je bila viša na 225-230 dolara po toni FOB-a.

Trgovci su očekivali moguće usporavanje crnomorskih isporuka pošto su zalihe žetve iscrpljene, a Rusija želi da ograniči svoj izvoz.

„Tržišta očekuju da će Rusija biti devet miliona tona manje u odnosu na izvoz od decembra do juna u poređenju sa prošlogodišnjim obimom“, navodi britanski trgovac Frontier Agriculture u napomeni.

„Ovo je značajan iznos. Međutim, to nije izazvalo zabrinutost jer bi tonaža iz Severne Amerike i južne hemisfere trebalo da popuni nedostatak.

Izvoz meke pšenice iz EU u sezoni 2024/25, koja je počela u julu, dostigao je 3. novembra 7,76 miliona tona, što je smanjenje od 32 odsto u odnosu na isti period prošle sezone. Izvoz ječma je pao za 39 odsto na 1,7 miliona tona, prenosi Rojters, pozivajući se na podatke Evropske komisije.

Lider EU u izvozu meke pšenice je Rumunija sa 2,43 miliona tona. Slede Litvanija (1,08 miliona tona) i Letonija (1,04 miliona tona). Poljska (750 hiljada tona) i Bugarska (710 hiljada tona) zaokružuju prvih pet.

Francuska, nekada najveći izvoznik evropske pšenice, ove sezone je izvezla samo 660 hiljada tona. Nemačka je na inostranim tržištima prodala 690 hiljada tona pšenice.

Glavni kupci pšenice iz EU u sezoni 2024-2025 bili su Nigerija (1,260 miliona tona), Egipat (691,7 hiljada tona), Maroko (584,6 hiljada tona), Velika Britanija (540,4 hiljade tona) i Alžir (482,2 hiljade tona) .

Podaci o izvozu žitarica iz Italije za poslednjih sedam nedelja su nepotpuni. Za Francusku postoje praznine u podacima od početka 2024. kalendarske godine, za Bugarsku i Irsku – od početka tržišne godine 2023-2024, navedeno u materijalima EU.

Za ceo tekst morate biti ulogovani

Za ceo tekst morate biti ulogovani

Sa ovosezonskom žetvom ozimih i prolećnih kultura širom Evropske unije i, ukupna očekivanja proizvodnje žitarica za sezonu 2024/25. nastavljaju da opadaju kako se postepeno otkrivaju konačni prinosi .

Ovo smanjenje se prvenstveno može pripisati nepovoljnim vremenskim uslovima, posebno rekordnim padavinama krajem 2023. godine, a zatim i vlažnoj žetvi, što je negativno uticalo na setvu ozimih useva i razvoj biljaka u ključnim zemljama proizvođačima kao što su Francuska, Nemačka, baltičke zemlje i Poljska. Suvo vreme u regionu Crnog mora takođe je umanjilo optimizam za proizvodnju ozimih useva u sredini sezone u susednim državama Bugarskoj i Rumuniji.

Prema najnovijim procenama proizvodnje koje je Evropska komisija objavila prošlog petka, ukupna proizvodnja žitarica u ovosezonskim programima zimskog, prolećnog i letnjeg useva projektovana je na 260,9 miliona tona (Mt), što je 3,3 odsto manje u odnosu na 269,9 miliona prošle sezone i 7,2 odsto manje od pet -godišnji prosek od 281,1Mt. Ukupna zasađena površina od 49,6 miliona hektara (Mha) smanjena je sa 50,3Mha prošle sezone i bila je jedna od najmanjih u ovom veku.

Pšenica zauzima najprostraniju površinu u 27 država članica Evropske unije svake sezone, sa konačnim zasadima na 22,6 Mha u poređenju sa 23,9 Mha u sezoni ranije i petogodišnjim prosekom od 23,8 Mha. Površina meke pšenice od 20,4Mha bila je 6,1% manja od površine 2023. godine, ali je površina durum pšenice pala samo za 1,1% u odnosu na sezonu na 2,1Mha.

EK je odredila proizvodnju pšenice na 121,8Mt, što je pad sa 132,5Mt u 2023/24. i petogodišnji prosek od 134,2Mt, što je čini jednom od najgorih žetvi u EU u poslednjih 40 godina. Komponenta meke pšenice u tom ukupnom iznosu je 114,6Mt, što je manje u odnosu na 125,5Mt prošle sezone i petogodišnji prosek od 126,8Mt, dok je žetva durum pšenice mala u poređenju sa 7,2Mt, u odnosu na 7Mt u 2023., ali niža od pet -godišnji prosek od 7,4Mt.

Evropska žetva pšenice suočila se sa značajnim izazovima kvaliteta zbog različitih i neprijateljskih vremenskih uslova u nekim od ključnih oblasti uzgoja na kontinentu tokom perioda žetve. Neuobičajeno vlažni uslovi izazvali su kašnjenje u žetvi i negativno uticali na razvoj useva u zapadnoj Evropi, dok je žitarica u delovima centralne i istočne Evrope patila od nedostatka vlage u drugom delu sezone.

Ovi vlažni vremenski uslovi doveli su do značajnih problema sa kvalitetom pšenice, sa nižim nivoima proteina od normalnog i testnim težinama. Francuski usev je bio najteže pogođen, a državni institut za farme FranceAgriMer je naveo da je samo 28 posto ovogodišnjeg roda premašilo minimalni prag za ispitivanje kvaliteta mlevenja od 76 kilograma po hektolitru. Težina zrna određuje količinu brašna koja se može izdvojiti u procesu proizvodnje, pri čemu mlinari očekuju da samelju 5-6 kom više pšenice nego obično da bi proizveli ekvivalentnu količinu brašna.

Međutim, s obzirom da je francuska mlevena pšenica veoma tražena roba od strane globalnih potrošača, očekuje se da će izvoz najviše patiti u marketinškoj godini 2024/25. Prema FranceAgriMer-u, isporuke francuske pšenice van EU mogle bi da padnu za više od 60 procenata u poređenju sa 2023/24. zbog profila lošeg kvaliteta, a druge zemlje članice kao što su Nemačka, Poljska i baltičke zemlje nadaju se da će popuniti deo praznine.

Ječam je tradicionalno drugi najveći usev žitarica po površini u EU-27 svake godine. Ovo je ponovo bio slučaj 2024. godine, sa požnjevenom površinom od 10,4 Mha u poređenju sa 10,3 Mha u 2023. i prosekom od 10,6 Mha u prethodnih pet sezona. Za razliku od pšenice, projekcija proizvodnje ječma je porasla u odnosu na prethodnu godinu sa 47,5Mt na 50,4Mt, ali je i dalje nešto ispod petogodišnjeg proseka od 51,9Mt.

Glavna uljarica koja se svake sezone uzgaja širom trgovinskog bloka EU-27 je uljana repica – odbijaju da je zovu repica u Evropi. EK naziva požnjevenu površinu od 5,8Mha, što je za 7,3% manje sa 6,2Mha u 2023., ali iznad proseka od 5,6Mha od 2019. Međutim, pad proizvodnje je bio daleko dramatičniji, za 12,7% u odnosu na prethodnu godinu na 17,2Mt. Nakon velikih useva u svakoj od poslednje dve godine, proizvodnja u 2024. pala je 2,7 odsto ispod petogodišnjeg proseka od 17,7 miliona tona.

Na frontu letnjeg useva, povoljni vremenski uslovi su preovladavali u zapadnim delovima Evrope, ali su deficit padavina i veoma visoke temperature u većem delu južne, centralne i istočne Evrope negativno uticali na akumulaciju biomase i skratili period punjenja zrna kukuruza. Ozbiljne poplave u septembru zbog vremenskog sistema poznatog kao Oluja Boris negativno su uticale na razvoj useva u centralnoevropskim državama, posebno u Nemačkoj. Izgledi prinosa su posebno loši u Bugarskoj i Rumuniji, gde su od kasnog proleća preovladavali ekstremno suvi uslovi, dok su francuske i poljske prognoze proizvodnje veće nego u 2023.

Drugi najveći usev žitarica u EU-27 po proizvodnji svake sezone je kukuruz. Iako je zasađena površina tradicionalno manja od ječma, kao najefikasnijeg od savremenih žitarica za pretvaranje vode i ugljen-dioksida u ugljene hidrate, prosečan prinos kukuruza je za više od 50 odsto veći. Ovogodišnja zasađena površina od 8,8Mha je znatno veća od prošlogodišnjih 8,4Mha, ali je i dalje nešto niža od proseka od 8,9Mha od 2019. Međutim, proizvodnja je pretrpela štetne posledice, pri čemu je septembarska prognoza prinosa Evropske komisije bila 2,7% niža od avgustovska procena. Trenutno se očekuje da će ovogodišnja žetva u EU-27 iznositi 60,1Mt, što je 4,1% manje u poređenju sa 62,7Mt u 2023. i 7,9% ispod petogodišnjeg proseka od 65,3Mt.

Kako letnja žetva dobija na zamahu širom EU, većina farmera širom evropskog kontinenta će vrlo brzo i bez ceremonije predati uspomene na sezonu 2024/25 u kantu za smeće i radovati se povoljnijoj sezoni koja je pred nama. Međutim, kampanja setve ozimih useva već se suočava sa udarnim vetrovima, posebno sa upornim sušnim uslovima širom istočne Evrope.

Za ceo tekst morate biti ulogovani

Za ceo tekst morate biti ulogovani

Za ceo tekst morate biti ulogovani