Situacija snabdevanja stabilna kako se tržišna godina 2023/24 bliži kraju – FAO

Situacija snabdevanja stabilna kako se tržišna godina 2023/24 bliži kraju – FAO

FAO-ova prognoza za svetsku  proizvodnju žitarica  u 2023/24. je povećana za 5 miliona tona i sada iznosi 2 846 miliona tona, što je 1,2 odsto (35,1 milion tona) više u odnosu na nivo iz prethodne godine. Ova revizija naviše se uglavnom zasniva na prilagođavanju globalne proizvodnje pirinča, koja je od aprila povećana za 2,9 miliona tona. Ovo je usledilo nakon revizije istorijskih podataka o proizvodnji za Mjanmar i objavljivanja zvaničnih procena u Pakistanu koje ukazuju na izraženiji oporavak proizvodnje nego što je ranije procenjeno. Kao rezultat toga, očekuje se da će globalna proizvodnja pirinča u 2023/24. godini dostići novi rekord od 529,2 miliona tona (mljevena osnova), 0,7 odsto iznad procene za 2022/23. Štaviše, učinjene su skromne revizije naviše u prognozama za globalnu proizvodnju kukuruza i pšenice.

Predviđena na 2 829 miliona tona, prognoza za svetsko korišćenje žitarica za 2023/24. godinu je veća za 1,7 miliona tona u odnosu na prošli mesec i 37,7 miliona tona (1,4 odsto) iznad nivoa iz 2022/23. Globalno korišćenje krupnog žitarica u 2023/24. predviđa se na 1 510 miliona tona, što je povećanje od 1,8 miliona tona u odnosu na prethodni mesec i 1,6 odsto u odnosu na nivo 2022/23. Ovo povećanje u velikoj meri odražava veću upotrebu kukuruza u ishrani nego što se ranije očekivalo (posebno u Kanadi i Sjedinjenim Američkim Državama) i ječma (u Kini). Nasuprot tome, globalna prognoza iskorišćenja pšenice za 2023/24. revidirana je naniže za 1,3 miliona tona, uglavnom zbog manje očekivane upotrebe stočne hrane u Brazilu i Sjedinjenim Američkim Državama. Međutim, globalna iskorišćenost pšenice 2023/24 i dalje će se povećati za 1,9 procenata iznad nivoa iz 2022/23, na 794 miliona tona, vođena pretežno snažnim rastom upotrebe pšenice za stočnu hranu uglavnom u Kini i u Evropi u Uniji. FAO je povećao svoju aprilsku prognozu korišćenja pirinča u svetu u 2023/24. godini za 1,2 miliona tona na 525,0 miliona tona, nakon revizija naviše očekivane upotrebe u brojnim, uglavnom azijskim, zemljama, što je više nego nadoknadilo smanjenje prognoze za Kinu. Uprkos reviziji naviše, i dalje se predviđa da će globalno korišćenje pirinča pasti za 1,2 miliona tona ispod procene za 2022/23.

Uprkos reviziji naniže od 4,6 miliona tona u odnosu na prethodni mesec, FAO-ova prognoza za svetske zalihe žitarica do 2024. je sada vezana na 890 miliona tona, što je i dalje 2,1 odsto iznad nivoa na početku. Ova revizija naniže se uglavnom pripisuje očekivanom padu zaliha kukuruza u Brazilu i Sjedinjenim Američkim Državama i, u manjoj meri, zalihama ječma u Kazahstanu. Odnos svetskih zaliha žitarica u upotrebi u 2023/24. predviđa se na udobnom nivou od 30,9 odsto, skoro nepromenjeno sa nivoa od 30,8 odsto u 2022/23. Predviđa se da će globalne zalihe krupnog žita, vezane za 372 miliona tona, porasti iznad početnih nivoa, za 5,6 odsto. Sa 318 miliona tona, prognoza globalnih zaliha pšenice je 1,4 procenta ispod nivoa na otvaranju i skoro nepromenjena ovog meseca, kao i revizija naviše zaliha pšenice u Evropskoj uniji i Sjedinjenim Američkim Državama, zbog većeg uvoza i manjeg korišćenja, respektivno, kompenzovale su revizije zaliha pšenice na dole na drugim mestima. Predviđa se da će globalne zalihe pirinča na kraju marketinške sezone 2023/24. porasti za 1,6 odsto iznad svojih početnih nivoa na rekordnih 199,2 miliona tona. Ovaj nivo se malo promenio od aprila, pošto su revizije zaliha u Pakistanu, Mjanmaru i nekoliko drugih zemalja u velikoj meri nadoknađene smanjenim očekivanjima za zalihe, posebno u Kambodži, Japanu i Republici Koreji.

Prognoza svetske trgovine žitaricama je povećana za 1,9 miliona tona u 2023/24. na 487 miliona tona, što ukazuje na povećanje od 7,5 miliona tona (1,6 odsto) u odnosu na nivo 2022/23. Prognoza za globalnu trgovinu krupnim žitaricama u 2023/24 (jul/jun) povećana je za 0,8 miliona tona, uglavnom zbog većeg očekivanog uvoza ječma i sirka od strane Kine, čime je prognoza dostigla 236 miliona tona, 4,9 odsto više od 2022. /23 nivo. Globalna trgovina pšenicom u 2023/24 (jul/jun) takođe je povećana za 1,2 miliona tona, što se uglavnom pripisuje većem izvozu od očekivanog od tradicionalno malih izvoznika proizvoda od pšenice, uz veći uvoz iz Avganistana, Egipta i Evropske unije. Uprkos reviziji naviše, očekuje se da će globalna trgovina pšenicom u 2023/24 (jul/jun) opasti za 0,8 odsto sa nivoa iz 2022/23. na 200 miliona tona. Međunarodna trgovina pirinčem u 2024. (januar-decembar) predviđa se na 51,1 milion tona, neznatno manje u odnosu na april i 3,4 odsto ispod već smanjenog nivoa iz 2023. godine.

Izgledi proizvodnje za useve 2024

FAO-ova prognoza za globalnu proizvodnju pšenice u 2024. smanjena je na 791 milion tona. Na ovom nivou, očekuje se da će svetska proizvodnja pšenice u 2024. godini premašiti proizvodnju iz 2023. godine, iako za manju maržu od skoro 0,5 odsto. Nedavno smanjenje ocene odražava najnovije zvanične podatke Evropske unije, što ukazuje na veći pad zasada pšenice nego što je ranije bilo predviđeno; međutim, vremenski uslovi su se generalno poboljšali u martu i početkom aprila, što je pomoglo da se povećaju izgledi za prinos. Ukupna proizvodnja pšenice je određena na 128,4 miliona tona u 2024., što je oko 4 procenta manje u odnosu na prethodnu godinu. U poređenju sa preliminarnim izgledima, takođe je izvršena revizija naniže prognoze proizvodnje pšenice za Australiju, na osnovu najnovijih projekcija iz zemlje koje ukazuju na uzdržaniji rast u 2024. godini, nakon suvog vremena koje je uticalo na žetvu 2023. Nedavni nedostatak padavina u Rusiji je dovela do izvesne suše u ključnim proizvodnim južnim oblastima, što je dovelo do malog smanjenja prognoze proizvodnje na 93 miliona tona, iako bi ovaj rezultat i dalje premašio petogodišnji prosek. U Ukrajini, u uslovima generalno povoljnih vremenskih uslova, i dalje se predviđa da će proizvodnja pšenice pasti na znatno ispod proseka od 20,2 miliona tona, što odražava destruktivne efekte rata, koji sada traje već treću godinu, na proizvodne kapacitete, kao i slabije profitne marže za pšenicu. U Sjedinjenim Američkim Državama, bez obzira na blago smanjenje uslova za useve ozime pšenice u delovima južnih ravnica, ukupni izgledi za proizvodnju pšenice ostaju povoljni i očekuje se ukupna proizvodnja od blizu 52 miliona tona. U Kanadi, pod pretpostavkom povratka trenda prinosa nakon najnižeg nivoa iz 2023., očekuje se da će proizvodnja porasti na 34,6 miliona tona u 2024. U Aziji su i dalje preovladavali povoljni vremenski uslovi, podržavajući očekivanja skoro rekordnih prinosa pšenice u Indiji i Pakistanu i jačajući povoljne izglede za proizvodnju u zemljama bliskoistočne Azije. U Severnoj Africi, nedavne lokalizovane padavine stigle su prekasno da bi materijalno poboljšale uslove useva nakon široko rasprostranjenog sezonskog nedostatka padavina od kraja 2023. godine, a izgledi za prinos pšenice i dalje su loši.

Za useve krupnog zrna 2024., glavni period žetve uskoro počinje u zemljama južne hemisfere, gde su nedavni nepovoljni vremenski uslovi smanjili izglede za prinos kod vodećih proizvođača. U Brazilu, nepovoljni vremenski uslovi, posebno u glavnim proizvodnim južnim i centralno-zapadnim oblastima, umanjili su izglede za prinos i snizili prognozu proizvodnje kukuruza u zemlji na 111 miliona tona, iako je i dalje nešto iznad proseka za poslednjih pet godina . U Južnoj Africi su vrući i suvi vremenski uslovi od februara smanjili očekivanja prinosa, a sada se predviđa da će proizvodnja kukuruza pasti 10 odsto ispod petogodišnjeg proseka. Značajno smanjenje prinosa kukuruza takođe se očekuje u većini zemalja južne Afrike 2024. godine, na sličan način izazvano intenzivnim deficitom padavina.

 

Globalna prezasićenost sojom bi mogla da utiče na cene repice

Globalna prezasićenost sojom bi mogla da utiče na cene repice

Svet će biti preplavljen sojom u 2024-25, a to bi moglo biti sidro za cene repice, kažu analitičari.

Međunarodni savet za žitarice predviđa 75,4 miliona tona globalne proizvodnje soje, isključujući Kinu.

To bi bilo 13 odsto više nego prošle godine i 31 odsto više od prethodnog petogodišnjeg proseka.

„U nedostatku bilo kakvih vremenskih događaja, ove velike zalihe će verovatno zadržati pritisak na cene soje“, rekla je Helen Plant, viši analitičar u Odboru za razvoj poljoprivrede i hortikulture Ujedinjenog Kraljevstva u nedavnom izveštaju o tržištu žitarica.

„Obim uticaja na cene (kanole) zavisiće od izgleda za useve (kanole) 2024-25.

Očekuje se da će sadnja uljane repice i uljane repice biti smanjena za 3,1 odsto u Kanadi i 3,6 odsto u Evropskoj uniji, dve regije koje su prošle godine činile 44 odsto globalne proizvodnje useva.

Rič Nelson, glavni strateg kompanije Allendale Inc., slaže se sa pretpostavkom da su globalne zalihe soje u porastu osim ako ne dođe do nekog nepovoljnog vremena.

„To je svakako deo razloga zašto vidimo okruženje niže cene“, rekao je on.

Međutim, cene verovatno nisu dovoljno niske, s obzirom na to koliko bi globalne akcije mogle biti teške. Izgledi akcija zahtevaju novembarske fjučerse od 10,80 dolara po bušelu, ali je cena bila za oko 1 dolar viša od one od 24. aprila.

„Ipak, upozorio bih da je to nekako normalno“, rekao je Nelson.

„To je ono što radimo u proleće i leto dok ne shvatimo koju vrstu zaliha imamo.“

Verovatno je to racionalan pristup za tržište, s obzirom da postoje opravdani vremenski uslovi za useve u SAD.

Ako svet pređe sa El Nina na vremenske prilike u La Nini, moglo bi da bude suvo u zapadnom pojasu kukuruza i zapadnim ravnicama u periodu jun-jul-avgust i vruće u periodu maj-jun-jul.

Međutim, čak i ako to umanji dva do šest procenata nacionalnog prosečnog prinosa, i dalje će biti naduvene krajnje akcije, što bi i dalje moglo da stavi prognozu cene od 10,80 dolara u karte, rekao je Nelson.

A to je uračunavanje u računovodstvenu grešku koja je nedavno izašla na videlo kada je otkriveno da Kina uvozi mnogo više soje nego što priznaje.

Zemlja je uvezla 41,5 miliona tona useva između oktobra 2023. i marta 2024. godine, prema zvaničnim podacima carine.

Oil Vorld veruje da je stvarni broj 47,4 miliona tona.

„Smatramo prijavljeni uvoz soje iz SAD nepotpunim i pretpostavljamo da je stvarni uvoz bio otprilike šest miliona tona veći“, nedavno je objavila nemačka kompanija na svojoj veb stranici.

To bi bio novi rekord i 2,3 miliona tona više od istog perioda pre godinu dana.

„Naša procena je zasnovana na analizi podataka iz velikih zemalja izvoznica“, rekao je kourednik Oil Vorld Zigfrid Falk u mejlu.

Američko ministarstvo poljoprivrede predviđa da će Kina uvesti 105 miliona tona uljarica do kraja 2023-24.

„USDA je svesna razlika između podataka o uvozu iz Kine i obima izvoza i nedavno je najavila revizije obima uvoza soje koje koristi“, rekao je Falk.

Takođe je primetio da su mnogi učesnici na tržištu svesni rastućih razlika u dva skupa brojeva.

„Zbog toga ne očekujem značajan uticaj na tržište soje“, rekao je on.

Falk takođe ne predviđa da će revizije imati mnogo uticaja na globalne krajnje zalihe.

„Nastavljamo da očekujemo povećanje globalnih zaliha soje u periodu 2023-24.“, rekao je on.

Nelsonov savet poljoprivrednicima je da sada prodaju svoju staru soju ili stvarno ili na papiru, jer u godinama kada postoje velike zalihe useva, osnova ima tendenciju da raste tek u martu i ne nastavlja se u letnjim mesecima.

On misli da će nove vrednosti useva nastaviti da rastu u narednim nedeljama, jer čak iu godinama sa velikim snabdevanjem često dolazi do umerenog oporavka cena u proleće.

Njegov savet bi bio da ostvarite neku prodaju ako se novembarski ugovor trguje u rasponu od 12,50 do 12,70 dolara, jer će verovatno pasti kasnije tokom godine, osim ako se ne pojavi neka vrsta loše vremenske prilike.

 

USDA ukazuje na veće zalihe soje u SAD nego što se očekivalo

Aprilski izveštaj o ponudi i potražnji Ministarstva poljoprivrede Sjedinjenih Država (USDA), objavljen 11., imao je mali uticaj na tržište zbog specifičnih promena i prilagođavanja martovskog izveštaja. Neke stvari su privukle pažnju, poput činjenice da je broj naznačen za brazilsku proizvodnju ostao na 155 miliona tona, dok je tržište očekivalo, u proseku, nešto oko 151,7 miliona. Ovo otkriva poteškoće u proceni stvarne veličine ovosezonske proizvodnje, s obzirom na velike razlike između istraživačkih subjekata, kao što je Conab (Nacionalna kompanija za snabdevanje), čija je poslednja procena proizvodnje bila oko 146,8 miliona tona.

USDA je navela da se očekuje da će usev soje u SAD biti 4,165 milijardi bušela u 2023/24, što je ekvivalentno 113,35 miliona tona. Prinos je naznačen na 50,6 bušela po jutru. Brojevi su zadržani u odnosu na mart.

Krajnje zalihe su projektovane na 340 miliona bušela ili 9,25 miliona tona. Tržište se kladilo na prenos od 319 miliona bušela ili 8,68 miliona tona. U martu je procenjeno 315 milijardi bušela ili 8,57 miliona tona.

USDA predviđa globalni rod soje u 2023/24. godini od 396,73 miliona tona. U martu je prognozirano 396,85 miliona. Krajnje zalihe su smanjene sa 114,3 miliona na 114,2 miliona tona. Tržište je očekivalo 112,6 miliona tona.

Brazilski rod je projektovan na 155 miliona tona, bez promena. Za Argentinu, prognoza proizvodnje je 50 miliona tona, takođe nepromenjena. Očekuje se da će Kina uvesti 105 miliona tona, što je nepromenjeno u odnosu na prethodni izveštaj.

Očekuje se da će proizvodnja soje u Brazilu u 2023/24. godini iznositi 151,246 miliona tona, što je smanjenje od 4,2% u odnosu na 157,83 miliona tona iz prethodne sezone. Procenu su objavili Safras & Mercado.

Na dan 15. marta, na dan prethodne procene, projekcija je bila 148,601 miliona tona. Povećanje u odnosu na prethodnu prognozu iznosi 1,78%.

Safras ukazuje na povećanje od 2,1% u oblasti, koja se procenjuje na 45,62 miliona hektara. U 2022/23, sadnja je zauzimala 44,68 miliona hektara. Anketa pokazuje da bi prosečna produktivnost trebalo da se poveća sa 3.550 na 3.332 kilograma po hektaru.

Na jugu, vrhunac je pozitivno prilagođavanje u državi Rio Grande do Sul, pri čemu veliki deo useva pokazuje odličan potencijal.

Na Srednjem zapadu, vrhunac je povećanje prosečne produktivnosti koje se očekuje za državu Mato Groso, gde su usevi posejani i požnjeti kasnije doneli mnogo bolje rezultate od onih koji su posejani rano, zahvaljujući poboljšanoj klimi od januara nadalje. U Mato Grosso do Sul je napravljeno negativno prilagođavanje prosečne produktivnosti, pri čemu su neki usevi dali niže rezultate nego što se prvobitno očekivalo.

Na jugoistoku, vrhunac je smanjenje proizvodnog potencijala države Sao Paulo, pri čemu deo useva takođe pokazuje rezultate niže od očekivanih. Na severoistoku, napredak žetve u Bahiji otkriva da je produktivni potencijal države bolji od očekivanog, uz pozitivno iznenađenje u produktivnosti.