AKTUELNOSTI

Za ceo tekst morate biti ulogovani

AHDB je nedavno objavio prve zvanične procene ponude i potražnje u Velikoj Britaniji za pšenicu, ječam, zob i kukuruz za sezonu 2024-25. Ukupna proizvodnja žitarica za žetvu 2024. u Velikoj Britaniji pala je za 11% u odnosu na žetvu 2023. zbog pada pšenice od 21% u poređenju sa povećanjem useva ječma i ovsa.

Teže početne zalihe pšenice i kukuruza neće biti dovoljne da nadoknade pad tonaže useva poslednje žetve, tako da će Velika Britanija morati da se osloni na veću tonažu uvezenog žita u poređenju sa prošlom godinom. Procenjuje se da će uvoz pšenice tokom cele sezone dostići 2,75 miliona tona, što je povećanje od 13% u odnosu na prošlu godinu, dok se predviđa da će uvoz kukuruza biti neznatno manji u odnosu na prošlu godinu.

U 2024-25. ukupna domaća potrošnja žitarica procenjuje se na 24,18 miliona tona, što je 2% manje u odnosu na godinu, ali u skladu sa petogodišnjim prosekom. Razlog za pad potrošnje je pad tražnje za žitaricama koje se koriste za proizvodnju stočne hrane, a predviđa se i pad tražnje u ljudskom i industrijskom sektoru zbog pada tražnje iz industrije bioetanola.

Sve u svemu, pad ponude ukupnih žitarica za žetvu 2024. je veći od pada domaće potrošnje, tako da možemo očekivati čvršći balans žitarica u Velikoj Britaniji tokom sezone 2024-25 na 5,39 miliona tona, što je pad od 14% u odnosu na godinu. Od početka tržišne godine 2024-25 u julu ukupna pšenica koja se koristi za mlevenje dostigla je 2,0 miliona tona do kraja oktobra, što je 8,1% manje nego u istom periodu prošle godine.

Fjučersi na krmnu pšenicu u Velikoj Britaniji su pratili pravac globalnih tržišta pšenice i nedavno su fjučersi u maju 2025. bili na 194,40 funti po toni pre nego što su se vratili na 183,55 funti po toni, što je bio najniži ugovor u maju od početka maja ove godine. Trenutno majski fjučersi 2025. stoje 187,35 funti po toni, a novembar 2025. 188,45 funti po toni. Pšenica za hranu iz Velike Britanije isporučena u decembru u Engleskoj se kotirala po ceni od 182,50 funti po toni, što je za 7 funti manje u odnosu na nedelju, a hlebna pšenica isporučena na severozapad Engleske za februar je bila 235,50 funti po toni, što je za 6,50 funti manje u odnosu na prethodnu nedelju.

Tenzije u regionu Crnog mora porasle su prošle nedelje pošto su Rusija i Ukrajina ispaljivale rakete jedna na drugu i ovaj razvoj događaja je izazvao značajnu zabrinutost zbog mogućeg poremećaja ionako tesnih izgleda izvoza za ovu godinu. Iako se predviđa da će izvoz ove godine pasti, obe zemlje će i dalje imati velike tonaže pšenice za izvoz, ali bi svaka dalja eskalacija sukoba mogla da ugrozi veliki deo pšenice.

Od jula do novembra ruski izvoz pšenice iznosio je 24,2 miliona, a ukrajinski izvoz pšenice dostigao je 8,7 miliona u istom periodu. Ove brojke predstavljaju godišnje povećanje od 6% za Rusiju i 58% za Ukrajinu. Očekuje se da će ove dve zemlje izvezti ukupno 64 miliona tona pšenice tokom ove marketinške godine. Ovo predstavlja oko 30% globalne ponude pšenice, projektovane na 214,67 miliona tona. Do sada su obe zemlje izvezle ukupno 32,9 miliona tona, a ostalo je još 31,1 miliona za izvoz.

Najava ruskog izvoza pšenice pomogla je u podršci cenama pšenice, ali kao odgovor na dalje sankcije iz SAD, ruska rublja je pala na najslabiju vrednost od marta 2022, što bi moglo dodatno usporiti ruski izvoz. Ruska kapa pšenice koja je objavljena 29. novembra primenjuje izvoznu kvotu od 11 miliona tona od 15. februara do 30. juna.

Evropski izvoz pšenice je povećan nakon što je sadašnji predsednik SAD Donald Tramp najavio carinu od 25 odsto na uvoz iz Kanade i Meksika, kao i dodatnih 10 odsto na uvoz iz Kine. Međutim, tržište pšenice EU bilo je pod pritiskom jačanja evra u odnosu na američki dolar i niske izvozne tražnje za pšenicom iz EU.

EU je ove sezone izvezla 9,92 miliona tona pšenice, od čega je 95 odsto meke pšenice i 31 odsto manje nego prošle godine. Uvoz u EU je ove sezone smanjen za 17%, a do sada je uvezeno 4.549 miliona. Nigerija je najveći uvoznik pšenice u EU ove sezone i do sada je uvezla 1.614 miliona tona, što je 16 odsto više nego prošle godine.

Kao što je ranije pomenuto, Donald Tramp namerava da uvede carinu od 25% na uvoz iz Meksika, zbog čega bi Meksiko mogao da kupuje manje kukuruza iz SAD. U proseku, u poslednjih pet godina, Meksiko je činio 32% američkog izvoza kukuruza, tako da postoji zabrinutost kako bi to moglo da utiče na kampanju za izvoz kukuruza u SAD. U Brazilu je 59% prvog useva kukuruza zasađeno do 24. novembra i očekuje se usev kukuruza od 132,7 miliona tona. Uvoz kukuruza u EU od prošlog jula do 1. decembra iznosi ukupno 8,51 miliona, što je za 10,4% više od 7,71 miliona prošle godine.

SAD su izvozile kukuruz u Meksiko, EU, Kinu, Japan, Južnu Koreju i Vijetnam, ali Kina sa uvezenim kukuruzom iz SAD od ukupno 16 miliona tona je najniža tonaža kupljena u poslednje četiri godine i aktivniji uvoz kukuruza iz Kine bi mogao da podrži cene, ali uz najavljuje se nova tarifa, sada postoji mnogo neizvesnosti na tržištu u pogledu kukuruza. Cene kukuruza imaju uticaj na fjučerse za stočnu pšenicu u Velikoj Britaniji i ako cene kukuruza budu pod pritiskom, to bi moglo da izvrši pritisak na britansku stočnu pšenicu, ali ako globalna tržišta kukuruza budu podržana jačim kineskim uvozom, to bi moglo pomoći cenama pšenice za stočnu hranu u UK. Evropska komisija je prognozirala njihovu proizvodnju kukuruza na 59,6 miliona tona, što bi bilo 3% manje nego prošle godine, a Francuska je proizvela 13,9 miliona, što je više u odnosu na 12,6 miliona prošle godine.

Malo je pivarskog ječma koji se prodaje zbog nekoliko faktora, a jedan je dobar kvalitet jareg ječma poslednje žetve i dosta toga. Potrošnja piva je opala za 2% pa je smanjena potražnja za sladom. Postoji i veći prenos od 2023. godine, što opet smanjuje potražnju. Takođe postoji veća globalna konkurencija između sladara, plus Australija i Argentina imaju veću žetvu ječma nego što se očekivalo.

Stvari bi se mogle promeniti prema očekivanjima u Velikoj Britaniji, gde će površine ozimog ječma opasti sledeće godine, a predviđa se da će jari ječam biti manji za 13% u odnosu na prošlu godinu. Popust za stočni ječam na pšenicu ponovo je pao sa oko 30 funti na 20 funti pošto su fjučersi i cene pšenice pale što je dovelo do manje prodaje žitarica sa farme. Neki delovi Ujedinjenog Kraljevstva pretrpeli su gore od drugih oblasti sa vlažnim vremenom tokom jeseni i prijavljeno je da je samo 57% posejanog ječma sada u dobrom do odličnom stanju zbog odložene sadnje i lošeg vremena u nekim oblastima UK.

Od 25. novembra 73% ozime uljane repice je ocenjeno kao u dobrom ili odličnom stanju, u poređenju sa 52% ozime ovsi i 45% ozime pšenice. Ovo pokazuje kako je vreme ponovo otežalo sadnju ove prošle jeseni, iako sa velikim varijacijama širom UK. Nedavno je AHDB objavio svoju Earli Bird Survei u kojoj se predviđa da će se površina pšenice u Velikoj Britaniji povećati, ali će površina uljane repice opasti, privremeno predviđajući pad zasađene površine od 17% u 2025.

Ako se potvrdi, ovo bi smanjilo područje uljane repice na najniži nivo u Velikoj Britaniji za 42 godine. Bivše cene poljoprivrednih proizvoda u Velikoj Britaniji sada su za približno 30 funti niže nego što su bile na vrhuncu 9. novembra, to je zbog toga što su kupci mogli da kupuju više lokalno i iz uvoznih izvora kao što je Australija zbog poljoprivrednika koji prodaju po nedavno višim cenama. Kanadska kanola je sada dovoljno jeftina za izvoz u Evropu nakon nedavnih vesti da su SAD uvele carinu od 25% na kanadsku robu.

EU predviđa rod uljane repice u 2025. od 18,7 miliona tona za 12% sa 16,7 miliona u 2024. Uvoz uljane repice u EU ove sezone je dostigao 2,40 miliona od 24. novembra, što je 8% više u odnosu na 2,22 miliona u istom periodu prošle godine, od čega 70 % dolazi iz Ukrajine i 20,3% iz Australije. Erit isporučen u februaru kotira po ceni od 427,50 funti po toni, što je za 9 funti manje u odnosu na nedelju i usledilo je zbog velike nestabilnosti fjučersa na seme uljane repice u Parizu prošle nedelje, a sterling je nedavno zatvoren na najvišem nivou u odnosu na evro od 14. novembra 2024.

Donald Tramp namerava da uvede carinu od 25 odsto na uvoz iz Meksika, zbog čega bi Meksiko mogao da kupuje manje kukuruza iz SAD. U proseku, u poslednjih pet godina, Meksiko je činio 32% američkog izvoza kukuruza, tako da postoji zabrinutost kako bi to moglo da utiče na kampanju za izvoz kukuruza u SAD.

Otkupne cene kukuruza u Ukrajini ove nedelje su porasle na nivo cena stočne pšenice usled ograničene ponude proizvođača i predviđanja smanjene žetve.

Od ponedeljka su izvozne cene kukuruza za isporuku u crnomorske luke porasle za 3-5 USD/t na 180-185 USD/t ili 8.350-8.500 UAH/t, dok trgovci već nude 188-189 USD/t za isporuku u decembru.

U TG 2023/24, glavni kupci ukrajinskog kukuruza bili su Španija, Kina i Egipat. Ali ove godine je žetva kukuruza u EU, posebno u Španiji, nešto bolja, što će dovesti do smanjenja uvoza. Međutim, potražnja za ukrajinskim kukuruzom će ostati visoka na pozadini prognoza o smanjenju izvoza iz Ukrajine za 30% i smanjenju žetve kukuruza u Ruskoj Federaciji.

Trenutno se ukrajinski kukuruz na bazi SPT-porta trguje za 20 dolara/t više od decembarskih fjučersa u Čikagu, što ograničava dalji rast njegovih cena. Osim toga, SAD planiraju da ove godine uberu skoro rekordan rod kukuruza.

Decembarski fjučersi na kukuruz u Čikagu tokom nedelje su pali za 2% na 159,4 USD/t (+1% za mesec) u iščekivanju ažurirane prognoze USDA, koja će biti objavljena 12. septembra.

U TG 2024/25 (od 8. septembra) EU je povećala uvoz kukuruza za 20% na 3,85 miliona tona u odnosu na prethodnu sezonu, od čega je 2,3 miliona tona ili 60% isporučeno iz Ukrajine. Glavni uvoznici ove sezone bili su Španija (1,28 miliona tona) i Holandija (788 hiljada tona).

Novembarski fjučersi kukuruza na pariskoj berzi pali su za 0,5% tokom nedelje na 202,75 evra/t ili 223,4 dolara/t (što odgovara prošlomesečnom nivou), ne reagujući na prognoze smanjene žetve u EU i visoke stope uvoza na početku sezone.

Trgovci očekuju niže prognoze za globalnu proizvodnju kukuruza i zalihe u novom izveštaju USDA koji će podržati kotacije.

Suvo i toplo vreme u Brazilu odlaže setvu kukuruza prve žetve i soje, pa bi, na osnovu rezultata setve, berzanske kotacije kukuruza u oktobru - novembru mogle ponovo da rastu.

FAO-ova prognoza za svetsku  proizvodnju žitarica  u 2023/24. je povećana za 5 miliona tona i sada iznosi 2 846 miliona tona, što je 1,2 odsto (35,1 milion tona) više u odnosu na nivo iz prethodne godine. Ova revizija naviše se uglavnom zasniva na prilagođavanju globalne proizvodnje pirinča, koja je od aprila povećana za 2,9 miliona tona. Ovo je usledilo nakon revizije istorijskih podataka o proizvodnji za Mjanmar i objavljivanja zvaničnih procena u Pakistanu koje ukazuju na izraženiji oporavak proizvodnje nego što je ranije procenjeno. Kao rezultat toga, očekuje se da će globalna proizvodnja pirinča u 2023/24. godini dostići novi rekord od 529,2 miliona tona (mljevena osnova), 0,7 odsto iznad procene za 2022/23. Štaviše, učinjene su skromne revizije naviše u prognozama za globalnu proizvodnju kukuruza i pšenice.

Predviđena na 2 829 miliona tona, prognoza za svetsko korišćenje žitarica za 2023/24. godinu je veća za 1,7 miliona tona u odnosu na prošli mesec i 37,7 miliona tona (1,4 odsto) iznad nivoa iz 2022/23. Globalno korišćenje krupnog žitarica u 2023/24. predviđa se na 1 510 miliona tona, što je povećanje od 1,8 miliona tona u odnosu na prethodni mesec i 1,6 odsto u odnosu na nivo 2022/23. Ovo povećanje u velikoj meri odražava veću upotrebu kukuruza u ishrani nego što se ranije očekivalo (posebno u Kanadi i Sjedinjenim Američkim Državama) i ječma (u Kini). Nasuprot tome, globalna prognoza iskorišćenja pšenice za 2023/24. revidirana je naniže za 1,3 miliona tona, uglavnom zbog manje očekivane upotrebe stočne hrane u Brazilu i Sjedinjenim Američkim Državama. Međutim, globalna iskorišćenost pšenice 2023/24 i dalje će se povećati za 1,9 procenata iznad nivoa iz 2022/23, na 794 miliona tona, vođena pretežno snažnim rastom upotrebe pšenice za stočnu hranu uglavnom u Kini i u Evropi u Uniji. FAO je povećao svoju aprilsku prognozu korišćenja pirinča u svetu u 2023/24. godini za 1,2 miliona tona na 525,0 miliona tona, nakon revizija naviše očekivane upotrebe u brojnim, uglavnom azijskim, zemljama, što je više nego nadoknadilo smanjenje prognoze za Kinu. Uprkos reviziji naviše, i dalje se predviđa da će globalno korišćenje pirinča pasti za 1,2 miliona tona ispod procene za 2022/23.

Uprkos reviziji naniže od 4,6 miliona tona u odnosu na prethodni mesec, FAO-ova prognoza za svetske zalihe žitarica do 2024. je sada vezana na 890 miliona tona, što je i dalje 2,1 odsto iznad nivoa na početku. Ova revizija naniže se uglavnom pripisuje očekivanom padu zaliha kukuruza u Brazilu i Sjedinjenim Američkim Državama i, u manjoj meri, zalihama ječma u Kazahstanu. Odnos svetskih zaliha žitarica u upotrebi u 2023/24. predviđa se na udobnom nivou od 30,9 odsto, skoro nepromenjeno sa nivoa od 30,8 odsto u 2022/23. Predviđa se da će globalne zalihe krupnog žita, vezane za 372 miliona tona, porasti iznad početnih nivoa, za 5,6 odsto. Sa 318 miliona tona, prognoza globalnih zaliha pšenice je 1,4 procenta ispod nivoa na otvaranju i skoro nepromenjena ovog meseca, kao i revizija naviše zaliha pšenice u Evropskoj uniji i Sjedinjenim Američkim Državama, zbog većeg uvoza i manjeg korišćenja, respektivno, kompenzovale su revizije zaliha pšenice na dole na drugim mestima. Predviđa se da će globalne zalihe pirinča na kraju marketinške sezone 2023/24. porasti za 1,6 odsto iznad svojih početnih nivoa na rekordnih 199,2 miliona tona. Ovaj nivo se malo promenio od aprila, pošto su revizije zaliha u Pakistanu, Mjanmaru i nekoliko drugih zemalja u velikoj meri nadoknađene smanjenim očekivanjima za zalihe, posebno u Kambodži, Japanu i Republici Koreji.

Prognoza svetske trgovine žitaricama je povećana za 1,9 miliona tona u 2023/24. na 487 miliona tona, što ukazuje na povećanje od 7,5 miliona tona (1,6 odsto) u odnosu na nivo 2022/23. Prognoza za globalnu trgovinu krupnim žitaricama u 2023/24 (jul/jun) povećana je za 0,8 miliona tona, uglavnom zbog većeg očekivanog uvoza ječma i sirka od strane Kine, čime je prognoza dostigla 236 miliona tona, 4,9 odsto više od 2022. /23 nivo. Globalna trgovina pšenicom u 2023/24 (jul/jun) takođe je povećana za 1,2 miliona tona, što se uglavnom pripisuje većem izvozu od očekivanog od tradicionalno malih izvoznika proizvoda od pšenice, uz veći uvoz iz Avganistana, Egipta i Evropske unije. Uprkos reviziji naviše, očekuje se da će globalna trgovina pšenicom u 2023/24 (jul/jun) opasti za 0,8 odsto sa nivoa iz 2022/23. na 200 miliona tona. Međunarodna trgovina pirinčem u 2024. (januar-decembar) predviđa se na 51,1 milion tona, neznatno manje u odnosu na april i 3,4 odsto ispod već smanjenog nivoa iz 2023. godine.

Izgledi proizvodnje za useve 2024

FAO-ova prognoza za globalnu proizvodnju pšenice u 2024. smanjena je na 791 milion tona. Na ovom nivou, očekuje se da će svetska proizvodnja pšenice u 2024. godini premašiti proizvodnju iz 2023. godine, iako za manju maržu od skoro 0,5 odsto. Nedavno smanjenje ocene odražava najnovije zvanične podatke Evropske unije, što ukazuje na veći pad zasada pšenice nego što je ranije bilo predviđeno; međutim, vremenski uslovi su se generalno poboljšali u martu i početkom aprila, što je pomoglo da se povećaju izgledi za prinos. Ukupna proizvodnja pšenice je određena na 128,4 miliona tona u 2024., što je oko 4 procenta manje u odnosu na prethodnu godinu. U poređenju sa preliminarnim izgledima, takođe je izvršena revizija naniže prognoze proizvodnje pšenice za Australiju, na osnovu najnovijih projekcija iz zemlje koje ukazuju na uzdržaniji rast u 2024. godini, nakon suvog vremena koje je uticalo na žetvu 2023. Nedavni nedostatak padavina u Rusiji je dovela do izvesne suše u ključnim proizvodnim južnim oblastima, što je dovelo do malog smanjenja prognoze proizvodnje na 93 miliona tona, iako bi ovaj rezultat i dalje premašio petogodišnji prosek. U Ukrajini, u uslovima generalno povoljnih vremenskih uslova, i dalje se predviđa da će proizvodnja pšenice pasti na znatno ispod proseka od 20,2 miliona tona, što odražava destruktivne efekte rata, koji sada traje već treću godinu, na proizvodne kapacitete, kao i slabije profitne marže za pšenicu. U Sjedinjenim Američkim Državama, bez obzira na blago smanjenje uslova za useve ozime pšenice u delovima južnih ravnica, ukupni izgledi za proizvodnju pšenice ostaju povoljni i očekuje se ukupna proizvodnja od blizu 52 miliona tona. U Kanadi, pod pretpostavkom povratka trenda prinosa nakon najnižeg nivoa iz 2023., očekuje se da će proizvodnja porasti na 34,6 miliona tona u 2024. U Aziji su i dalje preovladavali povoljni vremenski uslovi, podržavajući očekivanja skoro rekordnih prinosa pšenice u Indiji i Pakistanu i jačajući povoljne izglede za proizvodnju u zemljama bliskoistočne Azije. U Severnoj Africi, nedavne lokalizovane padavine stigle su prekasno da bi materijalno poboljšale uslove useva nakon široko rasprostranjenog sezonskog nedostatka padavina od kraja 2023. godine, a izgledi za prinos pšenice i dalje su loši.

Za useve krupnog zrna 2024., glavni period žetve uskoro počinje u zemljama južne hemisfere, gde su nedavni nepovoljni vremenski uslovi smanjili izglede za prinos kod vodećih proizvođača. U Brazilu, nepovoljni vremenski uslovi, posebno u glavnim proizvodnim južnim i centralno-zapadnim oblastima, umanjili su izglede za prinos i snizili prognozu proizvodnje kukuruza u zemlji na 111 miliona tona, iako je i dalje nešto iznad proseka za poslednjih pet godina . U Južnoj Africi su vrući i suvi vremenski uslovi od februara smanjili očekivanja prinosa, a sada se predviđa da će proizvodnja kukuruza pasti 10 odsto ispod petogodišnjeg proseka. Značajno smanjenje prinosa kukuruza takođe se očekuje u većini zemalja južne Afrike 2024. godine, na sličan način izazvano intenzivnim deficitom padavina.

Svet će biti preplavljen sojom u 2024-25, a to bi moglo biti sidro za cene repice, kažu analitičari.

Međunarodni savet za žitarice predviđa 75,4 miliona tona globalne proizvodnje soje, isključujući Kinu.

To bi bilo 13 odsto više nego prošle godine i 31 odsto više od prethodnog petogodišnjeg proseka.

„U nedostatku bilo kakvih vremenskih događaja, ove velike zalihe će verovatno zadržati pritisak na cene soje“, rekla je Helen Plant, viši analitičar u Odboru za razvoj poljoprivrede i hortikulture Ujedinjenog Kraljevstva u nedavnom izveštaju o tržištu žitarica.

„Obim uticaja na cene (kanole) zavisiće od izgleda za useve (kanole) 2024-25.

Očekuje se da će sadnja uljane repice i uljane repice biti smanjena za 3,1 odsto u Kanadi i 3,6 odsto u Evropskoj uniji, dve regije koje su prošle godine činile 44 odsto globalne proizvodnje useva.

Rič Nelson, glavni strateg kompanije Allendale Inc., slaže se sa pretpostavkom da su globalne zalihe soje u porastu osim ako ne dođe do nekog nepovoljnog vremena.

„To je svakako deo razloga zašto vidimo okruženje niže cene“, rekao je on.

Međutim, cene verovatno nisu dovoljno niske, s obzirom na to koliko bi globalne akcije mogle biti teške. Izgledi akcija zahtevaju novembarske fjučerse od 10,80 dolara po bušelu, ali je cena bila za oko 1 dolar viša od one od 24. aprila.

„Ipak, upozorio bih da je to nekako normalno“, rekao je Nelson.

„To je ono što radimo u proleće i leto dok ne shvatimo koju vrstu zaliha imamo.“

Verovatno je to racionalan pristup za tržište, s obzirom da postoje opravdani vremenski uslovi za useve u SAD.

Ako svet pređe sa El Nina na vremenske prilike u La Nini, moglo bi da bude suvo u zapadnom pojasu kukuruza i zapadnim ravnicama u periodu jun-jul-avgust i vruće u periodu maj-jun-jul.

Međutim, čak i ako to umanji dva do šest procenata nacionalnog prosečnog prinosa, i dalje će biti naduvene krajnje akcije, što bi i dalje moglo da stavi prognozu cene od 10,80 dolara u karte, rekao je Nelson.

A to je uračunavanje u računovodstvenu grešku koja je nedavno izašla na videlo kada je otkriveno da Kina uvozi mnogo više soje nego što priznaje.

Zemlja je uvezla 41,5 miliona tona useva između oktobra 2023. i marta 2024. godine, prema zvaničnim podacima carine.

Oil Vorld veruje da je stvarni broj 47,4 miliona tona.

„Smatramo prijavljeni uvoz soje iz SAD nepotpunim i pretpostavljamo da je stvarni uvoz bio otprilike šest miliona tona veći“, nedavno je objavila nemačka kompanija na svojoj veb stranici.

To bi bio novi rekord i 2,3 miliona tona više od istog perioda pre godinu dana.

„Naša procena je zasnovana na analizi podataka iz velikih zemalja izvoznica“, rekao je kourednik Oil Vorld Zigfrid Falk u mejlu.

Američko ministarstvo poljoprivrede predviđa da će Kina uvesti 105 miliona tona uljarica do kraja 2023-24.

„USDA je svesna razlika između podataka o uvozu iz Kine i obima izvoza i nedavno je najavila revizije obima uvoza soje koje koristi“, rekao je Falk.

Takođe je primetio da su mnogi učesnici na tržištu svesni rastućih razlika u dva skupa brojeva.

„Zbog toga ne očekujem značajan uticaj na tržište soje“, rekao je on.

Falk takođe ne predviđa da će revizije imati mnogo uticaja na globalne krajnje zalihe.

„Nastavljamo da očekujemo povećanje globalnih zaliha soje u periodu 2023-24.“, rekao je on.

Nelsonov savet poljoprivrednicima je da sada prodaju svoju staru soju ili stvarno ili na papiru, jer u godinama kada postoje velike zalihe useva, osnova ima tendenciju da raste tek u martu i ne nastavlja se u letnjim mesecima.

On misli da će nove vrednosti useva nastaviti da rastu u narednim nedeljama, jer čak iu godinama sa velikim snabdevanjem često dolazi do umerenog oporavka cena u proleće.

Njegov savet bi bio da ostvarite neku prodaju ako se novembarski ugovor trguje u rasponu od 12,50 do 12,70 dolara, jer će verovatno pasti kasnije tokom godine, osim ako se ne pojavi neka vrsta loše vremenske prilike.

Aprilski izveštaj o ponudi i potražnji Ministarstva poljoprivrede Sjedinjenih Država (USDA), objavljen 11., imao je mali uticaj na tržište zbog specifičnih promena i prilagođavanja martovskog izveštaja. Neke stvari su privukle pažnju, poput činjenice da je broj naznačen za brazilsku proizvodnju ostao na 155 miliona tona, dok je tržište očekivalo, u proseku, nešto oko 151,7 miliona. Ovo otkriva poteškoće u proceni stvarne veličine ovosezonske proizvodnje, s obzirom na velike razlike između istraživačkih subjekata, kao što je Conab (Nacionalna kompanija za snabdevanje), čija je poslednja procena proizvodnje bila oko 146,8 miliona tona.

USDA je navela da se očekuje da će usev soje u SAD biti 4,165 milijardi bušela u 2023/24, što je ekvivalentno 113,35 miliona tona. Prinos je naznačen na 50,6 bušela po jutru. Brojevi su zadržani u odnosu na mart.

Krajnje zalihe su projektovane na 340 miliona bušela ili 9,25 miliona tona. Tržište se kladilo na prenos od 319 miliona bušela ili 8,68 miliona tona. U martu je procenjeno 315 milijardi bušela ili 8,57 miliona tona.

USDA predviđa globalni rod soje u 2023/24. godini od 396,73 miliona tona. U martu je prognozirano 396,85 miliona. Krajnje zalihe su smanjene sa 114,3 miliona na 114,2 miliona tona. Tržište je očekivalo 112,6 miliona tona.

Brazilski rod je projektovan na 155 miliona tona, bez promena. Za Argentinu, prognoza proizvodnje je 50 miliona tona, takođe nepromenjena. Očekuje se da će Kina uvesti 105 miliona tona, što je nepromenjeno u odnosu na prethodni izveštaj.

Očekuje se da će proizvodnja soje u Brazilu u 2023/24. godini iznositi 151,246 miliona tona, što je smanjenje od 4,2% u odnosu na 157,83 miliona tona iz prethodne sezone. Procenu su objavili Safras & Mercado.

Na dan 15. marta, na dan prethodne procene, projekcija je bila 148,601 miliona tona. Povećanje u odnosu na prethodnu prognozu iznosi 1,78%.

Safras ukazuje na povećanje od 2,1% u oblasti, koja se procenjuje na 45,62 miliona hektara. U 2022/23, sadnja je zauzimala 44,68 miliona hektara. Anketa pokazuje da bi prosečna produktivnost trebalo da se poveća sa 3.550 na 3.332 kilograma po hektaru.

Na jugu, vrhunac je pozitivno prilagođavanje u državi Rio Grande do Sul, pri čemu veliki deo useva pokazuje odličan potencijal.

Na Srednjem zapadu, vrhunac je povećanje prosečne produktivnosti koje se očekuje za državu Mato Groso, gde su usevi posejani i požnjeti kasnije doneli mnogo bolje rezultate od onih koji su posejani rano, zahvaljujući poboljšanoj klimi od januara nadalje. U Mato Grosso do Sul je napravljeno negativno prilagođavanje prosečne produktivnosti, pri čemu su neki usevi dali niže rezultate nego što se prvobitno očekivalo.

Na jugoistoku, vrhunac je smanjenje proizvodnog potencijala države Sao Paulo, pri čemu deo useva takođe pokazuje rezultate niže od očekivanih. Na severoistoku, napredak žetve u Bahiji otkriva da je produktivni potencijal države bolji od očekivanog, uz pozitivno iznenađenje u produktivnosti.