Trgovina robom: Šta očekivati 2025.
Rizikujući da nam se do kraja 2025. pokaže da smo pogrešili, pokušaćemo da razložimo ono što mislimo da nam je ova godina na raspolaganju. Ne radi se o korišćenju kristalne kugle, već o analizi podataka koje već imamo i odmeravanju njihove važnosti. Na kraju godine možete da uporedite i vidite da li smo dobro shvatili ili smo promašili.
Za početak, ako bismo morali da 2025. godini damo naslov, on bi glasio „Tržište vođeno tvitovima“. Kao što smo videli tokom Trampove prethodne administracije, tržišne fluktuacije su išle ruku pod ruku sa njegovim plodnim tvitovanjem na društvenoj mreži Ks, i verujemo da će se ovaj trend nastaviti, posebno sada kada je vlasnik Ks, Elon Musk, deo njegovog tima.
Navešćemo tačke koje smatramo osnovnim jednu po jednu:
Značaj geopolitike: Ovo nije novi odlučujući faktor ove godine, ali će nastaviti da igra glavnu ulogu. Geopolitički sukobi pokreću tržište. Ukorenjeni sukobi poput jermensko-azerbejdžanskog sukoba oko Nagorno-Karabaha, Sirije i pada režima Al Asada i novog režima, zastupnički sukob u Jemenu između Saudijske Arabije i Irana (koji je doveo u opasnost jednu od najvažnijih ruta izvoza nafte – Ormuski moreuz). Izrael i krhki prekid vatre u Gazi; Izrael je snažan saveznik SAD, ali posebno republikanaca, što će dodatno ojačati njegovu poziciju u regionu. Konflikti povećavaju mogućnost prekida lanaca snabdevanja. Konflikti koji tinjaju godinama i drugi generisani radi političke dobiti odrediće tempo za fluktuacije tržišta u narednim mesecima.
Rat Rusije/Ukrajine: Iako ne dolazi na naslovne strane, rat se nastavlja, a sa njim i svi rizici koje nosi za trgovinu žitom. Iako je za sve strane (Rusiju, Ukrajinu i Evropsku uniju) bilo od vitalnog značaja da se održi trgovina žitom, zbog čega se izvoz nastavio uprkos ratu od 2022. godine, rizici implicitni u zoni sukoba i dalje postoje, poput kršenja izvoznog sporazuma, povećanja cena ili povećanja cena prevoza zbog rizika od tereta u zoni sukoba. S druge strane, takođe ostaje da se vidi kako će se rat razvijati i kakva će uloga u njemu igrati Sjedinjene Države (do sada najveći finansijer Ukrajine), budući da republikanska vlada izgleda nije za finansiranje rata. Moguće je da bi prekid vatre mogao biti iznuđen. U situaciji u kojoj obe strane pokazuju veliku istrošenost (i ekonomski i u pogledu žrtava), Trampov izgled bi mogao da favorizuje primirje ili prekid vatre. Ako bi ovaj sporazum uključio smanjenje sankcija Rusiji od strane EU, to bi moglo da doprinese padu cena žitarica.
Kina i Trampova tarifna politika: On se nije umorio od ponavljanja da smatra da je trenutna produktivna raspodela sa Kinom nepravedna i štetna po interese Sjedinjenih Država, tako da je trgovinski rat neizbežan. Postavljanje carina na kineske proizvode (on je čak govorio o uvođenju 100% carina) isprovociraće Kinu da postupi u skladu s tim postavljanjem carina na američke proizvode. Kineska ekonomija nastavlja da usporava i, iako je vlada do sada bila u stanju da održi tržišta putem podsticaja, nije jasno da li će oni biti dovoljni da utiču na tržišta 2025. godine, posebno s obzirom na ratobornost koju je američka vlada pokazala prema Kini. Iako je oborila rekorde u uvozu sirovina, pripremajući se za Trampov dolazak u vladu, ako Kina uopšte prestane da kupuje sirovine, to će gurnuti cene sirovina naniže.
Evro/dolar: Valuta igra važnu ulogu. Tramp i njegova vlada zalažu se za oslabljenu valutu koja dozvoljava izvoz dobara, što zauzvrat favorizuje reindustrijalizaciju i domaću potrošnju, ukratko, podržavaju protekcionističku politiku. Pogledajmo grafik njegove prethodne vlade: prva tačka odgovara izbornom danu 8. novembra 2016, a druga kada je položio zakletvu za predsednika 21. januara 2017. Kao što se vidi na grafikonu, politike koje su podsticali favorizovali su devalvaciju dolara na 1.257 €/$. Devalvacija dolara će favorizovati konkurentnost američkih cena žitarica i soje na svim tržištima.
Ekstremne vremenske pojave: U poslednjih nekoliko godina, umnožavanje ekstremnih vremenskih pojava koje utiču na useve, bilo u pogledu prinosa, što zauzvrat smanjuje proizvodnju, bilo njihov kvalitet, takođe je postala redovna pojava. Ovaj faktor ostaje visok rizik za 2025. godinu.
Implementacija EUDR-a: Implementacija evropske uredbe protiv krčenja šuma odložena je do 30. decembra 2025. za velike kompanije, potiskujući propis koji je teško implementirati i koji kompanijama dodaje značajno administrativno opterećenje. Ali nije otkazan, jednostavno za nekoliko meseci možemo ponovo da proživimo godinu mrmota za kupovinu 2026.
Nedostatak liderstva u Evropskoj uniji: EU nedostaje snažno i jasno vođstvo, koje joj je potrebno ako želi da igra dominantnu ulogu u svetu. Verujemo da bi, iz nužde, pred vladom u Sjedinjenim Državama u kojoj odnos sa Evropom nije odlučujući politički faktor, konačno moglo da se pojavi vođstvo koje se zalaže za veću uniju. Preterana birokratija je jedna od kratkoročnih slabosti EU, suočena sa promenom pravila igre do 2025. Manje regulative bi favorizovalo trgovinu žitaricama i uljaricama, pa čak i koristilo nastanku konkurencije.
