April su obeležila dva snažna talasa mraza, među najozbiljnijima u poslednjim decenijama, prema rečima Tetjane Adamenko, šefice odeljenja za agrometeorologiju ukrajinskog Hidrometeorološkog centra.
Mrazevi su bili opasni ne samo zbog niskih temperatura već i zbog njihovog dugotrajnog uticaja.
„Tokom prvog talasa, koji se dogodio u uslovima veoma niskih prosečnih dnevnih temperatura, dnevne temperature u nekim regionima nisu se podizale iznad nule dva dana“, rekao je Adamenko.
Drugi talas je počeo 26. aprila. Dok su dnevne temperature bile toplije, noćne su pale na kritične nivoe. Na primer, meteorološka stanica u Barišivki, Kijevska oblast, zabeležila je -11°C na visini od 2 cm.
„Mrazevi su bili široko rasprostranjeni širom Ukrajine. U Rovenskoj i Dnjeprovskoj oblasti trajali su 10-12 dana; na jugu do 14 dana. U Odeskoj oblasti oko 10 dana, gde su oštećeni usevi povrća i jagodičastog voća. Prvi talas je pogodio kajsije, dok je drugi pogodio ostalo koštunjavo voće koje još nije cvetalo“, napomenuo je Adamenko.
Obim štete zavisio je od rasporeda polja i voćnjaka, blizine vodenih površina koje su ublažile uticaj mraza i upotrebe zaštitnih mera.
Što se tiče ozimih žitarica, Adamenko je prijavio izvesnu štetu, ali ne kritičnu. Praćenje koje je sproveo agrometeorološki odeljak Hidrometeorološkog centra zabeležilo je izbeljivanje listova i oštećenje vrhova, ali biljke bi se mogle oporaviti ako uslovi ostanu hladni i vlažni.
„Hladno je, ali nažalost, nema vlage. Gornji sloj zemlje je suv, a vazduh ima veoma nisku relativnu vlažnost, što značajno povećava stres za useve“, rekao je Adamenko.
Uljana repica, u svojoj ranjivoj fazi cvetanja, najviše je stradala, dodala je. „Međutim, ozimi usevi nisu bili u kritičnim fazama poput klasenja ili cvetanja tokom mrazeva, tako da verujem da će biti dobro“, zaključila je Adamenko.
Cene kukuruza u Ukrajini nastavljaju da rastu usred nedostatka ponude i potrebe trgovaca da ispune ugovore i već su premašile cene stočnog žita za 15-16 dolara/t, ali tržište je pokazalo prve znake pada pregrejanih cena.
Tokom nedelje, izvozne cene kukuruza u crnomorskim lukama su porasle za 4-5 dolara/t na 238-241 dolar/t ili 11.100-11.200 grivni/t, ali za velike količine ili brzu isporuku trgovci su plaćali 243 dolara/t, dok su za prehrambenu pšenicu druge klase nudili ne više od 237 dolara/t, a za stočno pšenje - 228 dolara/t.
Neki međunarodni trgovci su već prestali da kupuju ukrajinski kukuruz jer ga ne mogu prodati na svetskom tržištu zbog visoke cene. Stoga, kukuruz kupuju samo one kompanije koje treba da ispune ugovore za isporuku Turskoj, gde se završava bescarinski uvoz milion tona žitarica.
Prerađivači u Ukrajini takođe napuštaju skupi kukuruz u korist mnogo jeftinije stočnog kukuruza.
Južnokorejsko udruženje proizvođača kukuruza (KOCOPIA) je prošle nedelje kupilo oko 60.000 tona kukuruza bez GMO za isporuku početkom avgusta 2025. godine po ceni od 257,3 dolara po toni C&F.
Zaključno sa 24. aprilom, u Ukrajini je zbog mraza i nedostatka padavina kukuruzom bilo zasejano samo 705.000 hektara ili 18% planirane površine (30% prošle godine). Kašnjenje u setvi primorava poljoprivrednike da odlože prodaju kukuruza, što utiče na cene.
Izvoz kukuruza iz Ukrajine u periodu od 1. do 28. aprila iznosio je samo 1,37 miliona tona (3,732 miliona tona za isti period prošle godine), a ukupno za sezonu dostigao je 18,34 miliona tona (od projektovanih 22 miliona tona), što je za 22,7% niže od odgovarajuće cifre za prethodnu sezonu (22,5 miliona tona).
Na Čikaškoj berzi, fjučersi kukuruza za jul pali su juče za 0,5% na 190,3 dolara/t (-1,4% za nedelju dana), a fjučersi za decembar pali su za 1,2% na 177,3 dolara/t (-3,2% za nedelju dana) usred ubrzane setve i izjava Kine o njenom nezainteresovanosti za poljoprivredne proizvode SAD.
Izvoz kukuruza iz SAD smanjen je za 4% na 1,65 miliona tona od 18. do 24. aprila, a ukupno za sezonu dostigao je 40,9 miliona tona, što je 29% ispred prošlogodišnjeg tempa zbog aktivnih isporuka u EU i Meksiko.
Prema izveštaju o usevima Ministarstva poljoprivrede SAD, zaključno sa 27. aprilom, u Sjedinjenim Državama je kukuruzom zasejano 24% planirane površine, što je 2% više od petogodišnjeg proseka (22%).
Junski fjučersi kukuruza na berzi Euronext u Parizu pali su za 0,9% na 201,25 evra/t ili 229 dolara/t (-5% na mesečnom nivou) tokom nedelje usred značajnih zaliha pšenice i kukuruza i pada potražnje od strane prerađivača, što vrši pritisak na cene u Ukrajini.
Prema podacima FranceAgriMer-a, zaključno sa 21. aprilom, u Francuskoj je kukuruzom zasejano 50% planirane površine (24% prošle godine, 42% u proseku tokom 5 godina).
Argentina je ove nedelje značajno ubrzala žetvu kukuruza nakon kašnjenja izazvanog prekomernom vlažnošću zemljišta, što će uskoro povećati ponudu novog useva na svetskom tržištu.
Prema prognozama analitičkog odeljenja zemljoradničke zadruge PUSK, stvorenog u okviru Sveukrajinskog agrarnog saveta, cene uljane repice u Ukrajini na bazi CPT-porta u julu - septembru biće 540-560 dolara/t. Očekuje se da će napadača biti malo, jer se poljoprivrednici plaše rizika, pa će se glavna trgovina obavljati na licu mesta.
Stručnjaci primećuju da se u Ukrajini trenutno formira oskudno tržište za nove useve uljane repice, pošto trgovci i prerađivači povećavaju kupovinu u pozadini ograničene ponude i stabilne tražnje iz EU.
Cene novog useva uljane repice su 475–480 €/t, ali mogu porasti na 500–510 €/t.
U Ukrajini, uslovne cene za isporuke uljane repice u crnomorske luke u julu-avgustu su 510-515 dolara/t bez PDV-a, dok prerađivači nude 535-545 dolara/t, a ponekad i 550-560 dolara/t bez PDV-a.
Uprkos niskoj aktivnosti na evropskim berzama, cene u Ukrajini rastu zbog neravnoteže između obima već sklopljenih izvoznih ugovora (za 1,7-1,8 miliona tona) i stvarnih nabavki (1,3 miliona tona).
Dakle, tržište za novu žetvu ostaje u deficitu, a trgovci treba da pokriju još najmanje 100.000–500.000 tona“, smatra PUSK.
Ovakva nestašica uljane repice će održati visoke cene i doprineti njihovom daljem rastu. Zbog toga poljoprivrednici ne žure da sklapaju terminske ugovore, posebno s obzirom na teške vremenske uslove, uključujući mraz.
Obim izvoza žitarica i mahunarki iz Ukrajine u MG 2024/25 od 18. aprila iznosio je 34,3 miliona tona, što je za 4,3 miliona tona ili 11% manje nego u istom periodu prošle sezone.
O tome svedoče podaci Državne carinske službe, koje je objavilo Ministarstvo agrarne politike i hrane Ukrajine.
Tako je ove sezone otpremljeno 13,6 miliona tona pšenice, što je za 10 odsto manje od prošlogodišnjih obima. Tako je izvezeno 84% pšenice od ukupnog obima ugovorenog memorandumu o žitu (16,2 miliona tona).
Isporuka ječma na inostrano tržište iznosila je 2,25 miliona tona, što je za 5% više nego u istom periodu prošle sezone.
Otpremljeno je 10,8 hiljada tona raži, što je 11 puta više nego prošle sezone (1 hiljada tona).
Izvezeno je više od 18 miliona tona kukuruza, što je za 15 odsto manje od isporuka na isti datum prošle sezone.
Izvoz brašna iz Ukrajine iznosio je 56,8 hiljada tona, što je 32% manje u odnosu na prošlu godinu.
Za referencu: u MG 2023/24. izvoz žitarica i mahunarki iznosio je 50,8 miliona tona: pšenice – 18,4 miliona tona; ječam - 2,5 miliona tona; raž - 1,6 hiljada tona; kukuruz – 29,4 miliona tona; brašno - 98,2 hiljade tona.
Američki trgovinski rat protiv drugih zemalja povećava neizvesnost na globalnim tržištima i već je oslabio dolar u odnosu na druge valute jer je narušio poverenje u SAD. Trgovci strahuju od globalne krize koja će smanjiti potražnju na tržištima roba.
U Ukrajini, uoči Uskrsa, ostaje velika sezonska tražnja za prehrambenom pšenicom, što podržava cene, posebno na pozadini nestašice ponuda poljoprivrednika koji su započeli setvu i smanjene trgovačke aktivnosti.
Prema prognozi APK-Informa, u 2025. godini žetva pšenice u Ukrajini će se smanjiti za 1% u odnosu na prethodnu godinu na 21,5 miliona tona, pa poljoprivrednici prodaju pšenice odlažu za leto.
Prošle nedelje su prerađivači ponudili 11.000-11.500 UAH/t za 2-ćelijsku pšenicu isporučenu u mlin, što znatno premašuje nivo izvoznih cena, koje su porasle za 100-200 UAH/t na 10.800-11.000 UAH/t ili 232-235 USD/t isporučenih luka.
Cene kukuruza u lukama porasle su na 227-230 USD/t, ali su cene stočne pšenice ostale na 223-226 USD/t ili 10.550-10.650 UAH/t, pošto je trgovcima teško da prodaju skupu ukrajinsku krmnu pšenicu na svetskom tržištu.
U TG 2024/25, Ukrajina je izvezla 13,42 miliona tona pšenice, što je 11,8% manje od odgovarajuće brojke prošle godine (15 miliona tona). Istovremeno, za dve nedelje aprila izvezeno je samo 300 hiljada tona pšenice u poređenju sa 1,17 miliona tona u istom periodu prošle godine.
Svetske cene pšenice počele su nedelju padom. Najviše je pala evropska pšenica zbog rasta kursa evra, koji će usporiti ionako nizak tempo izvoza pšenice iz EU.
Majski fjučers pšenice pao je juče:
za 1,5% do 201,2 USD/t – za meku ozimu SRV pšenicu u Čikagu (+2% nedeljno),
za 2,3% na 204 USD/t – za tvrdu ozimu HRV pšenicu u Kanzas Sitiju (-0,7%),
za 1,7% na 222,2 USD/t – za durum prolećnu HRS pšenicu u Mineapolisu (-1,8%),
za 2% na 214,25€/t ili 243,2$/t – za pšenicu na berzi Euronekt u Parizu (-4,5%).
U SAD cene padaju zbog prognoza dobrih padavina u Kanzasu i Teksasu, uprkos podacima iz nedeljnog izveštaja Crop Progress, prema kojima je količina setve ozime pšenice u SAD tokom 7-13. aprila smanjena za 1% na 47% (56% prošle godine). Jara pšenica je zasejana na 7% površina, što odgovara petogodišnjem proseku.
Izvoz pšenice iz SAD porastao je za 80% na 604,5 hiljada tona tokom 4-10. aprila i ukupno je za sezonu dostigao 18,3 miliona tona, što je za 14,3% više od odgovarajuće cifre prošle godine.
Evropska unija je izvezla samo 16 miliona tona pšenice u MG 2024/25, što je 35% manje od prošlogodišnjeg tempa, tako da je malo verovatno da će dostići prognozu USDA od 26,5 miliona tona, iako je u 2023/24 MG izvoz iznosio 38 miliona tona. Jačanje evra u odnosu na dolar sa 1,08 dolara na 1,135 dolara/€ čini evropsku pšenicu najskupljom na tržištu, zbog čega su njene cene prošle nedelje pale za 4,5 odsto.
Cene kukuruza u Ukrajini ostaju relativno visoke u poređenju sa svetskim cenama, zbog ograničene prodaje poljoprivrednika i povećanih kotacija na evropskim tržištima.
Tokom nedelje, izvozne cene kukuruza u crnomorskim lukama pale su za 2–3 USD/t na 224–228 USD/t ili 10.500–10.550 UAH/t, ali neki trgovci nude višu cenu za velike količine i brzu isporuku.
Tempo izvoza kukuruza iz Ukrajine u aprilu je naglo opao, pa je u prvoj nedelji meseca izvoz iznosio svega 270 hiljada tona (5 puta manje nego u istom periodu 2024. godine), a ukupno za sezonu dostigao je 17,24 miliona tona (16,7% manje od prošlogodišnjih 20,13 miliona tona2 od istog projekta do danas).
Podsetimo, „prozor za izvoz“ ukrajinskog kukuruza pada na februar-maj, a od juna će na tržište ući kukuruz iz Argentine (prognoza izvoza od 36 miliona tona) i Brazila (44 miliona tona).
U TG 2024/25 (od 3. aprila), izvoz kukuruza iz Sjedinjenih Država je povećan za 30% u odnosu na prethodnu sezonu na 35,6 miliona tona. Do kraja sezone zemlja treba da izveze još 26,6 miliona tona kukuruza, odnosno približno 5,5 miliona tona mesečno, što će povećati pritisak na svetsko tržište, posebno u slučaju smanjenja isporuka usled uvođenja carina Kine ili EU kao odgovor na akcije SAD.
Majski fjučersi na kukuruz na berzi CBOT u Čikagu porasli su juče za 0,9% na 182,85 USD/t (+1,5% za nedelju), uprkos padu berzanskih indeksa od 10–12% i uvođenju carina protiv Kine i Japana.
Decembarske fjučerse se trguju 8 dolara po toni jeftinije zbog očekivanja povećanja zasada. Prema prvom NASS-ovom izveštaju o napretku useva, od 6. aprila, 2% površina zasejanih kukuruzom u SAD bilo je u skladu sa petogodišnjim prosekom.
Na berzi Euronekt u Parizu, junski fjučersi na kukuruz su juče porasli za 1,2% na 212,75 evra/t ili 233,3$/t (+0,8% na mesečnom nivou), usled mogućeg uvođenja carina na američki kukuruz.
U SAD i zemljama EU vremenski uslovi i značajne rezerve vlage pogoduju setvi kukuruza, dok u Ukrajini ekstremno nizak nivo vlage u metarskom sloju zemljišta neće dozvoliti povećanje zasejane površine. Stoga će buduća žetva u velikoj meri zavisiti od količine padavina tokom vegetacije.
Početak globalne krize u bliskoj budućnosti može dovesti do pada cena roba, uključujući i žitarice. Zbog toga bi ukrajinski farmeri sada trebalo da prodaju svoje stare zalihe kukuruza, dok cene kukuruza podržavaju neizvesnost oko buduće žetve i očekivanja inflatornih procesa, koji mogu da se intenziviraju usled ekonomske krize u SAD.
Turska vlada je do 30. juna uvela dodatnu uvoznu kvotu od milion tona kukuruza sa carinom od 5% (u poređenju sa sadašnjih 130%), što je dovelo do špekulativnog povećanja cena kukuruza u ukrajinskim lukama na najviši nivo sezone – 230 dolara/toni.
Prema novim pravilima, turski kupci će moći da uvezu najviše 8.000 tona kukuruza u jednoj transakciji uz smanjenu carinu, što će ograničiti isporuke velikih međunarodnih kompanija.
Pojavile su se i glasine da turska vlada planira da dozvoli mlinovima brašna da uvoze pšenicu bez carine pod režimom unutrašnje prerade, što je već dovelo do povećanja cena prehrambene pšenice u Ukrajini za 3-5 dolara po toni.
Izvozne cene kukuruza u crnomorskim lukama Ukrajine porasle su od ponedeljka za 5-8 USD/t na 227-230 USD/t ili 10.600-10.800 UAH/t, pri čemu su cene malih trgovaca bile 1-3 USD/t više od onih kod međunarodnih trgovinskih kompanija.
Trgovci shvataju da dodatnih milion tona kukuruza za Tursku neće nužno biti isporučeni iz Ukrajine, jer ruske i turske kompanije već skladište određene količine kukuruza i pšenice u carinskim skladištima u Turskoj u iščekivanju smanjenja carina, o čemu se već dugo priča.
U MG 2024/25 (od 17. marta) Ukrajina je izvezla 15,84 miliona tona kukuruza (17,6 miliona tona u istom periodu prošle godine) od projektovanih 22 miliona tona. Međutim, stopa izvoza se postepeno smanjuje, pošto je ukrajinski kukuruz i dalje najskuplji među glavnim izvoznicima.
Ne treba očekivati dalji rast cena kukuruza u Ukrajini sve dok znatno premašuju kotacije kukuruza na svetskim berzama.
Junski fjučersi na kukuruz na pariskoj berzi porasli su juče za 1,3% na 216,75 evra po toni ili 236,5 dolara po toni, što je pad od 2,9% za mesec usred porasta zaliha američkog i brazilskog kukuruza.
Majski fjučersi na kukuruz na berzi CBOT u Čikagu juče su porasli za 0,6% na 181,9 dolara/t (-10,8% za mesec) zbog očekivanja uvođenja američkih carina za Meksiko i druge zemlje od 2. aprila, pošto je izvozni potencijal do kraja sezone procenjen na 32 miliona tona.
Počevši od aprila, novi rod kukuruza iz Argentine ući će na svetsko tržište, a zemlja planira da izveze 36 miliona tona, posebno za povećanje snabdevanja na evropskom tržištu.
Podsetimo, prema prognozama, EU će u 2024/25 MI uvesti 19,5 miliona tona kukuruza, od čega je od 2. marta već otkupila 13,8 miliona tona, što je osam odsto više od prošlogodišnjeg tempa. Do kraja sezone EU bi trebalo da kupi još 5,7 miliona tona kukuruza, koji može da se isporuči iz Ukrajine, Argentine, Kanade ili SAD.
S obzirom na dobre vremenske uslove za setvu kukuruza u Brazilu i niske cene kukuruza na razmeni, ukrajinski farmeri bi trebalo da intenziviraju prodaju kukuruza po visokim cenama. Primer su cene uljane repice na pariskoj berzi, koje su se u drugoj polovini sezone srušile zbog neizvesnosti uvođenjem carina i poremećajem lanaca snabdevanja.
U kontekstu aktivne izvozne tražnje, otkupne cene kukuruza u ukrajinskim crnomorskim lukama porasle su za 3-4 USD/t ili 200-250 UAH/t tokom nedelje na 10.450-10.550 UAH/t ili 222-224 USD/t, ponovo dostižući nivo cena za stočnu pšenicu.
Prema podacima Državne carinske službe, Ukrajina je od 1. do 17. marta izvezla 1,26 miliona tona kukuruza (1,6 miliona tona za isti period prošle godine). I generalno, u MG 2024/25 (od 13. marta) izvoz kukuruza je iznosio 15,84 miliona tona, što je 11% manje od odgovarajuće cifre za prošlu godinu (17,6 miliona tona). Stopa izvoza kukuruza u martu i aprilu je obično prilično visoka, pošto se od aprila do maja na tržištu pojavljuje argentinski kukuruz, a od jula do avgusta brazilski, a kupci prelaze na kupovinu novog useva.
Majski fjučersi na kukuruz na berzi CBOT u Čikagu pali su za 2,4% na 181,5$/t za nedelju dana, izgubivši 11,7% za mesec dana zbog očekivanja carina za Meksiko, što, s druge strane, doprinosi povećanju izvoza.
U periodu od 7. do 13. marta, izvoz kukuruza iz Sjedinjenih Država smanjen je za 10% u odnosu na prethodnu nedelju na 1,659 miliona tona, što je skoro dvostruko više od prosečne nedeljne brojke sezone. Glavni kupac bio je Meksiko, gde je otpremljeno 346,6 hiljada tona kukuruza. Ukupno, u MG 2024/25 (od 13. marta), izvoz kukuruza je dostigao 30,76 miliona tona, što je za 32,6% više od prošlogodišnjeg tempa. Do kraja sezone planirano je da se izveze oko 31,5 miliona tona kukuruza, odnosno 1,3 miliona tona nedeljno (u odnosu na 845 hiljada tona nedeljno u prva 4,5 meseca sezone).
Prema podacima AgRurala, u Brazilu je od 13. marta 97 odsto planiranih površina zasejano kukuruzom drugog useva, a vreme sa padavinama pogoduje razvoju useva.
Analitičari Konaba navode da je već zasejano 83,1 odsto planiranih površina, što premašuje petogodišnji prosek. Očekuje se da će zasad kukuruza Safrinje porasti za 1,9% u odnosu na prošlu godinu na 16,75 miliona hektara, a njegova proizvodnja u 2024/25 MI u Brazilu dostići će 95,5 miliona tona, 5,8% više nego prethodne sezone. Stručnjaci ocenjuju trenutne vremenske uslove kao povoljne za razvoj useva, zahvaljujući kojima bi prosečan prinos safrinje u tekućoj sezoni mogao da dostigne 5,7 tona/ha.
Ukupna žetva kukuruza u Brazilu u MG 2024/25. procenjena je na 122,8 miliona tona, što će premašiti prethodnu sezonu za 6,1%.
Tokom celog meseca, tržišta će pratiti vremenske prilike u Brazilu, tempo žetve u Argentini i vremenske prilike u SAD tokom sadnje kukuruza, kao i predviđanje uvođenja carina sa Meksikom.
Cene pšenice u Ukrajini porasle su na najviši nivo ove sezone, što je podstaklo prodaju poljoprivrednika, dok su trgovci povećali kupovinu usred rasta cena u SAD zbog suvog vremena.
Pad kursa grivne na 41,55 UAH/$ doveo je do povećanja cena izvozne tražnje za 50-100 UAH/t na nivo od 10.800-11.000 UAH/t ili 228-231 $/t za pšenicu za ishranu i 10.550-10.650 UAH/t ili 2.650 UAH/t za hranu za hranu. dostava u crnomorske luke.
U Ukrajini je poslednjih dana bilo malo slabih padavina, ali nagli pad temperatura odlaže obnavljanje vegetacije i razvoj ozimih useva. Tokom sedmice se ne očekuju značajnije padavine, pa će poljoprivrednici nastaviti da koče prodaju pšenice zbog mogućeg smanjenja žetve u novoj sezoni.
Cene pšenice na američkim berzama počele su nedelju u porastu od 2,2-3,3% na osnovu podataka o pogoršanju američkog roda i povećanju izvoza, iako se trguje 5,6-8,6% jeftinije nego pre mesec dana.
Izveštaj o statusu useva u SAD počeće da se objavljuje u aprilu, ali do sada su samo pojedinačne države dale podatke. Na primer, tokom nedelje broj useva ozime pšenice u dobrom ili odličnom stanju u Kanzasu je smanjen za 2% na 48%, au Teksasu je povećan za 1% na 28%. Međutim, nedostatak padavina u pozadini porasta temperature neće mnogo doprineti obnavljanju vegetacije.
Neka su fjučersi pšenice juče porasli:
za 2% na 208,9 USD/t – za meku ozimu SRV pšenicu u Čikagu (-8,6% mesečno),
za 3,3% na 222,5 USD/t – za tvrdu ozimu HRV pšenicu u Kanzas Sitiju (-5,6%),
za 2,2% na 226 USD/t – za durum prolećnu HRS pšenicu u Mineapolisu (-6,5%),
za 0,4% na 224,5€/t ili 245$/t – za pšenicu na berzi Euronekt u Parizu (-5,6%).
U periodu od 7. do 13. marta izvoz pšenice iz Sjedinjenih Država se udvostručio na 482,7 hiljada tona, da bi ukupno u MI 2024/25. dostigao 16,37 miliona tona, što je 18,2% više od prošlogodišnjeg tempa.
Da bi se dostiglo planiranih 22,7 miliona tona USDA, biće potrebno izvoziti oko 580.000 tona pšenice svake nedelje u 2,5 meseca preostala do kraja sezone, što će biti teško izvodljivo.
Prognoze povećanja zaliha pšenice na kraju sezone u SAD i EU, kao i očekivano povećanje proizvodnje u novoj sezoni, snižavaju cene pšenice novog useva na nivo cena za stari usev, iako je ranije razlika bila 8-10 dolara/t.
