Brazilska industrija kukuruznog etanola, koja je u procvatu, dovodi do naglog porasta proizvodnje sušenih žitarica za destilaciju sa rastvorljivim proizvodima, a proizvođači - posebno u državi Mato Groso - udružuju se sa lokalnim vlastima kako bi otvorili nova međunarodna tržišta, uz veliki napor da se obezbedi pristup izvozu u Kinu.
Brazil trenutno izvozi u 18 zemalja - od kojih je 14 nedavno otvorilo svoja tržišta, uključujući Meksiko, Veliku Britaniju, Kanadu i Vijetnam.
„Ali nastavljamo da idemo napred sa glavnim ciljem: otvaranjem kineskog tržišta, obezbeđivanjem još veće održivosti za ovaj sektor“, rekao je ministar poljoprivrede i stočarstva Karlos Favaro na događaju industrije kukuruznog etanola u Mato Grosu početkom aprila.
Iako je Kina glavna destinacija za međunarodnu trgovinu DDGS-om, ona još uvek nije uvezla proizvod iz Brazila zbog nedostatka bilateralnog sanitarnog sporazuma.
Potencijalni sporazum je deo šireg napora brazilske vlade da produbi trgovinske veze sa Kinom, što takođe uključuje tekuće pregovore o izvozu ribe i proširenje liste brazilskih fabrika mesa kojima je ovlašćen izvoz na kinesko tržište.
Prema zvaničnom dnevnom redu brazilske vlade, sporazum o DDGS-u bio je deo bilateralnog sastanka održanog 22. aprila između sekretara za trgovinu i međunarodne odnose Ministarstva, Luisa Rue, i zamenika ministra Generalne uprave carina Kine, Ljua Veihonga.
Da bi podržalo međunarodnu prodaju, brazilsko Ministarstvo poljoprivrede takođe radi na novim propisima o kvalitetu za izvoz DDGS-a. „Javne konsultacije će uskoro biti otvorene i kada postignemo konsenzus, propisi će biti objavljeni“, rekao je Ugo Karuzo, direktor Odeljenja za inspekciju proizvoda biljnog porekla. Standardizacija kvaliteta DDGS-a se smatra ključnom za pristup tržištima koja zahtevaju rigoroznu sertifikaciju.
Sa eskalacijom tenzija između SAD i Kine, brazilski zvaničnici vide ovaj potencijalni sporazum kao strateško otvaranje na tržištu kojim tradicionalno dominiraju američki dobavljači.
Učesnici u američkoj industriji takođe vide posledice širom Azije. „Ovo je zapravo dobra stvar“, rekao je jedan učesnik na tržištu sa sedištem u SAD. Izvor je dodao da Brazil isporučuje proizvode po konkurentnim cenama na tržišta poput Južne Koreje i Vijetnama, dodajući da bi, ako Kina počne da apsorbuje deo te količine, to moglo da ublaži pritisak i ponovo otvori mogućnosti u tim regionima za američke izvoznike.
Ako bude finalizovan, sporazum bi označio ključni korak u naporima Brazila da proširi svoju ulogu u globalnim lancima snabdevanja stočnom hranom, nudeći nove tržišne opcije za izvoznike i preoblikovanje trgovinskih tokova na celom tržištu DDGS-a.
Projektovano je da će proizvodnja zemlje dostići oko 4 miliona tona u sezoni 2024-25, u odnosu na 3,04 miliona tona godinu dana ranije. Moglo bi se izvesti između 800.000 i 1 milion tona, što odražava rastuću ulogu Brazila kao proizvođača etanola i globalnog dobavljača sastojaka za stočnu hranu.
Mato Groso predvodi inicijativu na državnom nivou
Na državnom nivou, Mato Groso — dom velikog dela brazilske industrije kukuruznog etanola — vodi paralelne napore za izgradnju bilateralnih partnerstava. Primetno je da kineski agrobiznis gigant Donlink razmatra uvoz DDGS-a i drugih mahunarki poput susama i pasulja.
Delegacija kompanije Donlink posetila je Mato Groso 13. aprila kako bi obišla proizvodne pogone i potpisala tri memoranduma o razumevanju sa državnim Sekretarijatom za ekonomski razvoj, udruženjem proizvođača žitarica ACEMAT i udruženjem proizvođača bioenergije BIOIND.
Sporazum sa BIOIND-om je posebno strateški, jer bi mogao pomoći kompaniji Donlink da ubedi kineske vlasti da otvore tržište DDGS-a.
„Radeći na otvaranju tržišta DDG-a, jačamo ceo lanac vrednosti kukuruznog etanola. Pokazujemo investitorima da Mato Groso ima tržišni potencijal i konkurentnost i da DDGS može biti prednost“, rekao je izvršni direktor BIOIND-a Đuzepe Lobo.
Bum kukuruznog etanola u Brazilu
Ovi napori dolaze u trenutku kada kukuruzni etanol nastavlja da dobija na značaju u energetskom miksu Brazila, uglavnom zahvaljujući rastućim proizvodnim kapacitetima u centralno-zapadnom delu zemlje - posebno u Mato Grosu i Gojasu.
Iako je šećerna trska tradicionalno bila glavna sirovina za etanol u Brazilu, novi projekti za proizvodnju etanola od kukuruza niču širom zemlje. Lideri industrije ostaju optimistični u pogledu jake ponude i rastuće potražnje kako za gorivom, tako i za njegovim nusproizvodima, posebno za DDGS. Poboljšana logistika, uključujući proširene železničke pruge i poseban cevovod za etanol, odigrala je ključnu ulogu u povezivanju proizvodnog lanca sa glavnim potrošačkim tržištima.
Proizvodnja etanola od kukuruza se takođe širi u netradicionalne regione, kao što su Rio Grande do Sul na jugu i delovi severoistoka, gde je istorijski dominirao etanol od šećerne trske. Prema podacima UNEM-a, Brazil je proizveo 8,25 milijardi litara etanola od kukuruza u sezoni 2024-25, sa projekcijama koje se približavaju 10 milijardi litara za 2025-26.
Plats, deo S&P Global Commodity Insights, procenio je CIF cenu hidrogenizovanog etanola u Pauliniji na 3.300 reala/kubni metr 24. aprila, što je povećanje od 10 reala u odnosu na prethodnu sesiju. Ova CIF cena odražava količine van države isporučene Pauliniji, ključnom čvorištu u širem području Sao Paola, kamionima, cevovodima i železnicom, kao i prenose između rezervoara. Transakcije franko-mil su isključene kako bi se sprečilo izobličenje referentne vrednosti.
U SAD, Platts je 24. aprila procenio cenu sušenih žitarica sa rastvorljivim proizvodima za isporuku u aprilu na 206 dolara po stotini, dok je tržište kamiona sa DDGS-om u Čikagu za period isporuke u maju procenjeno na 164 dolara po stotini, 24. aprila.
