U oktobru 2025. godine, Evropska unija, Azija i Afrika ostale su glavne destinacije za izvoz ukrajinskog kukuruza, prema mesečnom izveštaju o trgovini Ministarstva ekonomije „AgroDigest“. EU je činila 52,2% ukupnog izvoza (491.200 tona), dok je 31,9% (300.400 tona) otišlo na azijska tržišta, a 15,9% (149.400 tona) u afričke zemlje.
Italija je bila najveći kupac ukrajinskog kukuruza tokom meseca, uvezavši 263.100 tona (28% ukupnog izvoza) po prosečnoj ceni od 205,6 dolara po toni. Turska je bila druga sa 168.800 tona (17,9%) po ceni od 209,8 dolara/t, a sledi je Južna Koreja, koja je kupila 102.600 tona po ceni od 206,6 dolara/t.
Ostali najveći kupci bili su Holandija (82.800 tona; 200,2 dolara/t), Tunis (60.000 tona; 209,2 dolara/t), Libija (58.000 tona; 203,6 dolara/t), Grčka (47.800 tona; 218,9 dolara/t — najviša cena među uvoznicima), Španija (46.400 tona; 211 dolara/t), Kipar (46.300 tona; 210,4 dolara/t) i Egipat (31.400 tona; 204,8 dolara/t).
Prosečna izvozna cena ukrajinskog kukuruza u oktobru značajno je varirala u zavisnosti od destinacije — od 200,2 dolara/t u Holandiji do 218,9 dolara/t u Grčkoj, što odražava razlike u troškovima logistike, potražnji i preferencijama kvaliteta na različitim tržištima.
Pad cena suncokretovog ulja za isporuku u novembru-decembru i povećanje ponude semena vrše pritisak na domaće tržište, ali vremenski faktor trenutno podržava cene suncokreta u Ukrajini.
Drugu nedelju zaredom, značajne padavine u zapadnim i severnim regionima zaustavile su poljske radove, što je dovelo do lošeg kvaliteta useva i rizika od gubitka prinosa.
Zaključno sa 2. oktobrom, u Ukrajini je obrađeno samo 58,7% površina pod suncokretom - 5,5 miliona tona sa prosečnim prinosom od 1,83 tone/ha, dok je prošle godine na ovaj datum požnjeveno 8 miliona tona (79% površine) sa prinosom od 2,05 tona/ha.
Zbog viška vlage na zapadu zemlje, beleži se povećanje kiselog broja kod suncokreta ubranog nakon kiša - do 4–8%, što podstiče prerađivače da aktivnije otkupljuju već ubrane serije.
Tokom nedelje, cene potražnje za suncokretom u Ukrajini su porasle za 500–1.000 UAH/t, na 27.500–28.000 UAH/t ili 580–600 dolara/t bez PDV-a (za sadržaj ulja od 50%) sa isporukom u fabriku.
Usred kašnjenja u isporukama i zabrinutosti zbog smanjene žetve, cene suncokretovog ulja nastavljaju da rastu, za 10–20 dolara/t, na 1.200–1.210 dolara/t za isporuku lukama u oktobru. Poređenja radi, ruska nafta se drži na 1.170–1.180 dolara/t FOB.
Cene suncokretovog ulja za isporuku u Indiju porasle su na 1.290-1.300 dolara/t CIF Mumbaj, pružajući dodatnu podršku tržištu. Istovremeno, cene palminog i sojinog ulja ostaju stabilne na oko 1.050 dolara/t i 1.150 dolara/t, respektivno, što može ograničiti dalji rast cena suncokretovog ulja u narednim nedeljama.
Zrenje kukuruza u Ukrajini ove sezone kasni za 2-3 nedelje, a hladni talas i moguće padavine krajem septembra mogu odložiti masovnu žetvu kukuruza za kasniji datum. Ovo i dalje brine trgovce koji su prodali značajne pošiljke za izvoz sa isporukom u septembru i oktobru.
Proizvođači aktivno beru suncokret i soju, pokušavajući da završe posao pre kiša kako ne bi izgubili žetvu, pa ne prodaju aktivno, što doprinosi rastu cena.
Izvozne cene kukuruza su porasle za 200-400 UAH/t nedeljno na 9650-9900 UAH/t ili 205-210 dolara/t sa isporukom u luke Crnog mora, iako su neki trgovci nudili cene i do 212-215 dolara/t za velike količine i super brzu isporuku u septembru.
Kako se žetva povećava i ponuda kukuruza povećava, cene se stabilizuju, jer još uvek nemaju faktore za dalji rast usred sve veće konkurencije.
U finansijskoj 2024/2025. godini, Turska je postala najveći kupac ukrajinskog kukuruza, uvezavši 5,5 miliona tona proizvoda. Trenutno je uloga Turske kao jednog od ključnih uvoznika ukrajinskog kukuruza dovedena u pitanje. Tržišni stručnjaci sugerišu da bi, na pozadini oporavka žetve kukuruza u Ruskoj Federaciji, ruski prodavci mogli da povrate deo turskog tržišta, smanjujući prisustvo Ukrajine.
Fjučersi kukuruza za decembar u Čikagu ostali su praktično nepromenjeni tokom nedelje, trgujući se po ceni od 167 dolara/t (+2,9% na mesečnom nivou), ignorišući povećanje prognoza proizvodnje u SAD na rekordni nivo.
Vruće i suvo vreme u kukuruznom pojasu SAD, prognozirano za narednih 7-10 dana, ubrzaće žetvu i povećati ponude kukuruza na svetskom tržištu, povećavajući sezonski pritisak na cene.
Vredi napomenuti da su novembarski fjučersi kukuruza na Pariskoj berzi pali za 1,9% na 186,25 evra/t ili 219 dolara/t (-2% na mesečnom nivou) tokom nedelje, uprkos prognozama smanjenog roda kukuruza u EU. Glavni razlog za to je povećanje roda pšenice na rekordan nivo, što će joj omogućiti da zameni kukuruz za ishranu.
Padavine u Brazilu su počele ranije, što doprinosi aktivnoj setvi prvog useva kukuruza i akumulaciji vlage za ranu setvu soje, kao i stvaranju uslova za setvu drugog useva kukuruza u optimalnom roku.
Smanjene padavine u Ukrajini pomogle su ubrzanju žetve žitarica i povećanju izvoznih ponuda, što je donekle smirilo tržišta. Međutim, dugotrajne kiše su pogoršale kvalitet pšenice, što je dovelo do pada cena stočnog žita i rasta cena hrane.
Svetske cene pšenice su blago pale tokom nedelje, iako je potražnja za jeftinom američkom pšenicom porasla.
U Ukrajini, izvozne otkupne cene pšenice sa isporukom u luke Crnog mora
povećana za prehrambenu pšenicu za 100-200 UAH/t na 10700–10900 UAH/t ili 226–230 $/t,
smanjena za stočno pšenje za 200-300 UAH/t na 10.000–10.100 UAH/t ili 210–212 dolara/t.
Neke partije pšenice, posebno u zapadnim regionima, pokazuju povećan nivo gljivičnih oštećenja (alternarioza ili čađava plesan), pa trgovci očekuju nestašicu kvalitetne prehrambene pšenice.
Izvoz pšenice u 2025/26. godini (zaključno sa 4. avgustom) iznosio je 862 hiljade tona u poređenju sa 1,517 miliona tona pre godinu dana, ali je tempo izvoza povećan poslednjih nedelja.
Zaključno sa 31. julom 2025. godine, u Ukrajini je sa 3,05 miliona hektara (61% planirane površine) obrađeno 11,36 miliona tona pšenice sa prinosom od 3,72 tone/hektaru.
Kašnjenje u žetvi pšenice u Evropi i još jedno pogoršanje stanja useva prolećne pšenice u SAD, na pozadini naglog povećanja izvozne potražnje za pšenicom iz SAD, još uvek nisu pružili podršku kotacijama na berzi, a septembarski fjučersi su tokom nedelje pali:
za 4,2% na 189,9 dolara/t - za SRW pšenicu u Čikagu,
za 1,7% na 190 dolara/t - za pšenicu HRW u Kanzas Sitiju,
za 1,7% na 210,5 dolara/t - za HRS pšenicu u Mineapolisu,
za 1% na 197,25/t ili 228 dolara/t - za pšenicu na berzi Paris Euronext.
Tokom perioda od 24. do 31. jula, izvoz pšenice iz Sjedinjenih Država udvostručio se u odnosu na prethodnu nedelju na 599,6 hiljada tona, a ukupno od početka sezone 2025/26 (1. jun) iznosio je 3,91 milion tona, što je 8,8% ispred prošlogodišnjeg tempa.
Od 3. avgusta, ozima pšenica u SAD je ožnjevena na 86% površine (87% prošle godine i 87% u proseku za 5 godina), ali je broj useva jare pšenice u dobrom ili odličnom stanju ponovo smanjen za 1% na 48% nedeljno (74% prošle godine).
Prema podacima kompanije Rusagrotrans, tražnje za avgustovske isporuke ruske pšenice sa 12,5% proteina pale su za 3 dolara/t na 237 dolara/t FOB za nedelju dana nakon pada cena francuske pšenice za 2 dolara/t na 232 dolara/t, rumunske pšenice za 7 dolara/t na 238 dolara/t, australijske pšenice za 1 dolar/t na 255 dolara/t, američke pšenice za 3 dolara/t na 216 dolara/t, dok su cene argentinske pšenice ostale na 232 dolara/t.
Ubrzavanje žetve i povećanje ponude žitarica nove roda u odsustvu velikih tendera povećava pritisak na svetske cene, tako da će one ostati na istim nivoima u bliskoj budućnosti.
Septembarski fjučersi soje na Čikaškoj berzi juče su pali za 1,4% na 358,5 dolara/t (-3% za nedelju, -4,5% za mesec), a novembarski fjučersi su pali za 1,4% na 365,9 dolara/t (-2,7%, -3%) pod pritiskom neizvesnosti sa izvozom u Kinu i povoljnim uslovima za sadnju soje u SAD, ali nove prognoze rekordne žetve u Brazilu povećavaju pritisak na kotacije.
Tramp je juče najavio carinu od 50% na uvoz iz Brazila i carinu od 25% na uvoz iz Indije, i zapretio dodatnim carinama Kini ako nastavi da kupuje naftu i podržava Rusiju, koja odbija da zaustavi rat. To povećava rizike za izvoz soje iz SAD u Kinu, posebno na pozadini povećane proizvodnje u Brazilu.
Brazilska agencija Datagro prognozira da će žetva soje u Brazilu u sezoni 2025/26 dostići rekordnih 182,9 miliona tona, što će premašiti 173,5 miliona tona u sezoni 2024/25 i značajno premašiti prognozu Ministarstva poljoprivrede SAD od 175 miliona tona.
Još jedna brazilska agencija, Safras & Mercado, u svojoj prvoj prognozi za žetvu brazilske soje u 2025/26. godini, očekuje proizvodnju na rekordnom nivou od 179,87 miliona tona (u poređenju sa 171,9 miliona tona u 2024/25. godini) zahvaljujući povećanju površine od 1,2%. Očekuje se da će izvoz brazilske soje biti 104 miliona tona u 2024/25. godini i 108 miliona tona u 2025/26. godini (USDA procenjuje na 102 i 112 miliona tona, respektivno), dok se očekuje da će domaća prerada biti 57 miliona tona i 59 miliona tona.
Prema prognozi Ministarstva poljoprivrede SAD, Kina će povećati uvoz soje na 112 miliona tona u novoj sezoni (106,5 miliona tona u 2024/25. godine), a Brazil će povećati izvoz na 112 miliona tona (102 miliona tona), dok će ga SAD smanjiti sa 50,8 na 47,5 miliona tona.
Smanjenje izvoza soje iz SAD u Kinu u novoj sezoni doprineće povećanju isporuka soje iz SAD u EU, Egipat i Tursku, što će povećati pritisak na ukrajinske cene soje.
Prema ažuriranoj prognozi APK-Informa, proizvodnja soje u Ukrajini 2025. godine može se smanjiti za više od milion tona zbog smanjenja površina za setvu. Prema podacima Državne službe za statistiku, površina zasejana sojom u Ukrajini 2025. godine iznosila je 2,08 miliona hektara, što je za 24% manje od rekordne cifre iz prošle godine, iako je Ministarstvo agrarne politike procenilo na 2,3 miliona hektara.
Prognoza APC-Informa u vezi sa površinama pod setvom soje je nešto optimističnija i iznosi oko 2,2-2,25 miliona hektara, a proizvodnja se procenjuje na 5,6-5,7 miliona tona, što će biti za 17% ili 1,1-1,2 miliona tona niže od prošlogodišnjeg rekorda od 6,8 miliona tona.
Uvođenje izvozne carine od 10% na soju iz Ukrajine, kao i smanjenje izvozne potražnje i cena na početku sezone zbog konkurencije soje iz SAD i Južne Amerike, smanjiće cene soje u septembru na 16.000-17.000 UAH/t sa isporukom do fabrike i luka.
Povoljni vremenski uslovi za setvu kukuruza u SAD i poboljšanje vremena u EU i Ukrajini nastavljaju da vrše pritisak na cene akcija kukuruza, od čega uvoznici imaju koristi.
Istovremeno, u Ukrajini su izvozne otkupne cene kukuruza porasle za 5-6 dolara/t nedeljno na 235-240 dolara/t ili 10.900-11.200 grivni/t, ali za ograničene količine uz uslov brze isporuke, jer trgovci kupuju dodatne partije za izvoz u julu.
Obilne padavine koje su pogodile Ukrajinu poboljšavaju stanje useva kukuruza i soje i ograničavaju rast terminskih cena kukuruza, koje ostaju na 206-210 dolara/t za isporuku u oktobru.
Novembarski fjučersi kukuruza na berzi Euronext u Parizu pali su za 2,8% na 194,5 evra/t ili 224 dolara/t tokom nedelje, uprkos naglom padu prognoze proizvodnje u EU.
Evropska komisija je snizila svoju prognozu proizvodnje kukuruza u Evropskoj uniji za 2025/2026. godinu sa 64,6 miliona tona na 60,1 milion tona (u poređenju sa 59,3 miliona tona prošle sezone), dok Ministarstvo poljoprivrede SAD procenjuje da će biti 60 miliona tona.
Potpisivanje sporazuma između EU i SAD, koji predviđa bescarinski uvoz američkih poljoprivrednih proizvoda u EU, stvara snažan pritisak na cene u EU, što će zauzvrat povećati konkurenciju kukuruza iz Ukrajine u novoj sezoni.
Zaključno sa 27. julom, 73% useva kukuruza u SAD bilo je u dobrom ili odličnom stanju (68% pre godinu dana), što povećava pritisak na cene i omogućava uvoznicima da aktivno kupuju jeftin američki kukuruz.
Septembarski fjučersi kukuruza na CBOT berzi juče su pali za 1,2% na 153,1 dolara/t (–5,4% na mesečnom nivou), a decembarski fjučersi su pali za 0,7% na 161,8 dolara/t (–3,4%), uprkos povećanju cena nafte od 6%.
Vodeći južnokorejski proizvođač stočne hrane FLC kupio je oko 132.000 tona kukuruza za stočnu hranu (dvostruko više nego što je planirano) na međunarodnom tenderu 29. jula za isporuku do 20. novembra 2025. godine po ceni od 234,05 dolara/tona C&F i 233,8 dolara/tona C&F (plus 1-1,25 dolara/tona za dodatni istovar u luci), što je znatno niže nego pre nedelju dana, kada su drugi uvoznici kupovali kukuruz po ceni od 234,83-235,22 dolara/tona C&F.
Brazil je već obrao 68% svog drugog roda kukuruza, tako da povećava izvozne pošiljke. ANEC je povećao svoju prognozu izvoza kukuruza iz Brazila u julu na 4,18 miliona tona, što će značajno premašiti cifru za jul prošle godine (3,55 miliona tona).
Izvozne cene pšenice nastavljaju da rastu usred kašnjenja žetve i niskih prinosa na jugu Ukrajine. Ograničena ponuda podstiče povećanu kupovnu aktivnost u lukama Crnog mora.
Tokom nedelje, cene prehrambene pšenice porasle su za 2–3 dolara/t na 10.200–10.400 grivni/t (212–215 dolara/t) . Cene stočnog hleba porasle su još više za 4–5 dolara/t na 9.800–10.000 grivni/t (205–208 dolara/t) , što postepeno izjednačava razliku u cenama između klasa.
Zaključno sa 11. julom 2025. godine, u Ukrajini je požnjeveno 1,24 miliona tona pšenice sa površine od 434,8 hiljada hektara sa prosečnim prinosom od 2,85 t/ha. U centralnim regionima, gde žetva tek počinje, prinos je znatno veći — 5–6 t/ha — a kvalitet zrna je dobar. To podržava rast cena stočnog hleba.
Istovremeno, izvoz pšenice u prvih 14 dana nove sezone (2025/26. MG) iznosio je samo 172 hiljade tona, što je četiri puta manje nego prošle godine za isti period (732 hiljade tona).
Globalni faktori takođe podržavaju ukrajinsko tržište:
Ruska pšenica je porasla u ceni za 5–6 dolara/t na 228–230 dolara/t FOB , ali očekivano povećanje njenog izvoza u julu na 2,4 miliona tona (u odnosu na 1,2 miliona tona u junu) pojačaće konkurenciju.
Francuska pšenica je porasla u ceni za 6 dolara/t na 236 dolara/t FOB , rumunska pšenica za 7 dolara/t (235 dolara/t FOB) , američka pšenica za 2 dolara/t (224 dolara/t FOB) , australijska pšenica za 3 dolara/t (252 dolara/t FOB) . Argentinska pšenica je, s druge strane, blago pala u ceni na 229 dolara/t FOB .
Vremenski faktori
Očekivane padavine u Ukrajini mogu privremeno usporiti tempo žetve, što će podržati cene, ali istovremeno poboljšati uslove za kasnije useve.
U južnim regionima Rusije, vrućina i suša ubrzavaju žetvu pšenice, ali štete kukuruzu i suncokretu. Istovremeno, povoljni uslovi sa umerenim padavinama prognoziraju se u centralnoj Rusiji i Povolžju, što će podržati razvoj useva.
U Ukrajini je tokom rada tržišta poljoprivrednog zemljišta (od jula 2021. godine) zaključeno skoro 371,3 hiljade ugovora o kupoprodaji zemljišta ukupne površine od 832,4 hiljade hektara, izveštavaju stručnjaci KSE Agrocenter u analitičkom pregledu ukrajinskog tržišta zemljišta, pripremljenom zajedno sa USAID-ovim Programom za agrarni i ruralni razvoj (AGRO).
„Prosečna mesečna cena hektara u 2023. godini iznosila je 37,1 hiljadu grivni, u 2024. godini povećana je za 19,4% na 44,3 hiljade grivni, a u prvoj polovini 2025. godine povećana je za još 13,3% na 50,2 hiljade grivni. U maju je prosečna ponderisana cena hektara dostigla rekordnih 52,1 hiljadu grivni, a ovaj pokazatelj je rekordan ne samo u nacionalnoj valuti, već i u američkim dolarima“, dodaju stručnjaci.
Prosečna ponderisana cena celokupnog zemljišta prema rezultatima prvih 5 meseci 2025. godine iznosila je 1.255 dolara/ha, a za takozvano „robno zemljište“ dostigla je 1.305 dolara/ha, što prevazilazi cenu poljoprivrednog zemljišta čak i u vreme otvaranja tržišta, uprkos devalvaciji nacionalne valute.
Zbog povećanja vrednosti poljoprivrednog zemljišta, tržišna kapitalizacija je značajno porasla. Tako je od decembra 2024. do maja 2025. godine kapitalizacija tržišta poljoprivrednog zemljišta povećana za 277,6 milijardi grivni, što je povećalo vrednost imovine za vlasnike zemljišta, kao i potencijalni iznos kredita koji poljoprivrednici mogu privući uz zalog poljoprivrednih parcela. Zaključno sa krajem maja 2025. godine, ukupna kapitalizacija tržišta poljoprivrednog zemljišta u Ukrajini dostigla je 2,154 milijarde grivni, odnosno 51,9 milijardi dolara. Naravno, cene u Ukrajini se značajno razlikuju u zavisnosti od regiona.
Veliki deo transakcija se dosledno zaključuje po ceni bliskoj NVO (normativna monetarna procena zemljišne parcele, minimalna prodajna cena za bivše zemljište pod moratorijumom). Tako je 2023. godine skoro 54% zaključeno po ceni koja nije bila više od 2% viša od NVO.
„Ovaj indikator postepeno opada. U 2024. godini udeo takvih transakcija je već bio 47%, a u 2025. godini - 44%. Smanjenje udela transakcija zaključenih po ceni bliskoj NVO može biti posledica povećane aktivnosti pravnih lica, koja u proseku plaćaju više cene za poljoprivredno zemljište u poređenju sa fizičkim licima - kupcima poljoprivrednog zemljišta. Stoga, stvarne tržišne cene zemljišta mogu biti veće od onih datih u izveštaju“, dodaju analitičari.
Juče je nekoliko negativnih izveštaja Ministarstva poljoprivrede SAD povećalo pritisak na kotacije akcija pšenice (koje su prošle nedelje pale za 3,9-8,7%), ali su u Ukrajini prognoze smanjene žetve dovele do blagog povećanja izvoznih cena.
Prema izveštajima USDA:
- zalihe pšenice u SAD su zaključno sa 1. junom iznosile 23,15 miliona tona, što je premašilo trgovinske prognoze za 1,8% i prošlogodišnju cifru za 4,19 miliona tona;
- posejana površina pšenice u SAD iznosila je 45,478 miliona hektara, što je premašilo trgovinske prognoze za 40 hiljada hektara i martovsku procenu za 128 hiljada hektara;
- izvoz pšenice iz SAD za period 20-26. jun povećan je za 70,5% na 434,5 hiljada tona, a ukupno je u 2025/26. MG dostigao 1,279 miliona tona, što je 7,9% niže od prošlogodišnjeg tempa.
Zaključno sa 29. junom, 37% ozime pšenice u Sjedinjenim Državama je ovršeno (52% prošle godine i 42% u proseku za 5 godina). Broj useva ozime pšenice u dobrom ili odličnom stanju smanjen je za 1% na 48% (51% prošle godine), a jare pšenice - za 1% na 53% (72% prošle godine).
Julske fjučerse na američku pšenicu juče:
• porasla je za 0,8% na 194,3 dolara/t za pšenicu SRW u Čikagu (-4,5% za nedelju dana),
• smanjena je za 2% na 185,9 dolara/t za pšenicu HRW u Kanzas Sitiju (-8,7%),
• smanjena je za 0,8% na 221,6 dolara/t za HRS pšenicu u Mineapolisu (-3,9%).
Septembarski fjučersi pšenice na pariskoj berzi Euronext pali su juče za 0,5% na 195 evra/t ili 230 dolara/t, izgubivši 4,7% za nedelju dana usred prognoza veće žetve u EU.
Prema novoj prognozi Evropske komisije, proizvodnja meke pšenice u EU u 2025/26. godini povećaće se za 15% u odnosu na prethodnu godinu na 128,2 miliona tona. Istovremeno, u 2024/25. godini izvoz meke pšenice iz EU će se smanjiti za 35% u odnosu na prethodnu sezonu na 19,9 miliona tona, a uvoz će se smanjiti sa 9,1 na 7,3 miliona tona.
Jačanje evra u odnosu na američki dolar smanjuje konkurentnost evropskih žitarica na svetskom tržištu, što vrši pritisak na cene u EU.
Agencija Argus je snizila svoju prognozu proizvodnje pšenice u Ukrajini za 1,82 miliona tona u poređenju sa martovskim procenama na 21,88 miliona tona, dok je Ministarstvo poljoprivrede SAD procenjuje na 23 miliona tona.
Tokom nedelje u Ukrajini, izvozne otkupne cene pšenice sa isporukom u luke Crnog mora porasle su za dodatnih 50-100 UAH/t:
za prehrambenu pšenicu do 9900–10100 UAH/t ili 208–211 $/t,
za stočnu hranu – do 9400–9500 UAH/t ili 199-201 $/t.
Podaci o nižim nego očekivanim prinosima pšenice na jugu koče prodaju, pa su trgovci platili premiju od 100-200 UAH/t za brzu isporuku kako bi zaključili stare ugovore.
Egipatska vlada je kupila oko 3,9 miliona tona pšenice od lokalnih proizvođača, što je manje od planirane količine od 4-5 miliona tona, što može ukazivati na povećanje uvoza.
