Prema podacima Državne službe za statistiku, zaključno sa početkom ovog meseca, sa površine od 10,6 miliona hektara u svim kategorijama ukrajinskih gazdinstava ožvršeno je 54,5 miliona tona žitarica i mahunarki sa površine od 10,6 miliona hektara sa prinosom od 51,4 centa/hektar. Istovremeno, bruto žetva u poljoprivrednim preduzećima iznosila je 43,6 miliona tona, u domaćinstvima - 10,9 miliona tona.
Konkretno, od 1. decembra, prikupljeno je sledeće:
pšenica – 23,46 miliona tona sa površine od 5,11 miliona hektara sa prinosom od 45,9 centi/hektaru,
ječam – 5,3 miliona tona sa površine od 1,38 miliona hektara sa prinosom od 38,4 centa/hektaru (što odgovara podacima od 1. novembra),
ovas – 393,3 hiljade tona sa površine od 137,7 hiljada hektara sa prinosom od 28,6 centi/hektaru,
heljda – 77,1 hiljada tona sa površine od 57,2 hiljade hektara sa prinosom od 13,4 centa/hektaru,
proso - 53,7 hiljada tona sa površine od 28,7 hiljada hektara sa prinosom od 18,9 centi/hektar,
kukuruz - 24,15 miliona tona sa površine od 3,44 miliona hektara sa prinosom od 70,1 centa/hektar.
Takođe, navedenog datuma, ubrana je sledeća količina uljarica:
suncokret – 9,92 miliona tona sa površine od 5,01 miliona hektara sa prinosom od 19,8 centi/hektaru,
soja - 4,8 miliona tona sa površine od 1,96 miliona hektara sa prinosom od 24,4 centa/hektar.
Prošle nedelje u Ukrajini je preovladavalo kišovito vreme bez mraza, što nije dozvolilo povećanje tempa žetve kasnih useva, pa su poljoprivrednici uspeli da obrade samo 211 hiljada hektara ili 5% površina pod kukuruzom, dok je procenat požnjevenih površina pod suncokretom ostao na 93%.
Prema operativnim podacima Ministarstva ekonomije, životne sredine i poljoprivrede, zaključno sa 11. decembrom, u Ukrajini je vršiđeno 55,471 miliona tona žitarica i mahunarki sa 10,767 miliona hektara ili 92% planirane površine, sa prosečnim prinosom od 51,5 centi/hektar.
Konkretno, navedenog datuma, sakupljen je sledeći broj kasnih useva:
kukuruz – 25,366 miliona tona sa 3,655 miliona hektara ili 83% površine (+5% nedeljno) sa prinosom od 6,94 tone/hektaru,
heljda – 82,7 hiljada tona sa 59,4 hiljada hektara ili 97% površine (0%) sa prinosom od 1,39 tona/hektaru,
proso – 62,1 hiljada tona sa 35,8 hiljada hektara ili 88% površine (0%) sa prinosom od 1,74 tone/hektaru,
suncokret – 9,064 miliona tona sa 4,818 miliona hektara ili 93% površine (0%) sa prinosom od 1,88 tona/hektaru,
soja – 4,78 miliona tona sa 2,017 miliona hektara ili 98% površine (+1%) sa prinosom od 2,37 tona/hektaru.
Žetva šećerne repe je skoro završena, sa 10,726 miliona tona ubrano je sa 197,2 hiljade hektara ili 99% planirane površine, sa prosečnim prinosom od 54,38 tona/hektaru.
Stope izvoza žitarica iz Ukrajine ostaju niske zbog ograničene prodaje proizvođača koji još nisu u potpunosti požnjeli svoje useve, pa očekuju dalji rast cena.
U 2025/26. godine (zaključno sa 11. decembrom), Ukrajina je izvezla 13,521 miliona tona žitarica i mahunarki, od čega 1,137 miliona tona u decembru, dok je prošle godine, zaključno sa 13. decembrom, izvezeno 19,359 miliona tona žitarica, a posebno 984 hiljade tona u decembru, saopštila je pres-služba Ministarstva agrarne politike, pozivajući se na operativne podatke Državne carinske službe Ukrajine.
Po usevima, u tekućoj sezoni je izvezeno sledeće:
pšenica – 7,569 miliona tona (u 2024/25. GODIŠNJOJ – 9,175 miliona tona),
ječam – 1,22 miliona tona (1,898 miliona tona),
raž – 0,2 hiljade tona (10,8 hiljada tona),
kukuruz – 4,524 miliona tona (7,969 miliona tona).
Ukupan izvoz ukrajinskog brašna u 2025/26. marketingovoj godini (zaključno sa 11. decembrom) iznosio je 29,9 hiljada tona (u 2024/25. marketingovoj godini – 34,7 hiljada tona), posebno pšeničnog brašna – 29 hiljada tona (34,7 hiljada tona).
Uprkos produženom padu cena palminog i sojinog ulja, cene suncokretovog ulja su se stabilizovale jer tržište očekuje smanjenje ponude suncokreta u Ukrajini i EU ove sezone, pa prerađivači aktivno stvaraju zalihe, nadajući se nastavku rasta cena biljnog ulja u budućnosti.
Tokom nedelje, cene potražnje za suncokretovim uljem u Ukrajini ostale su na 1.220–1.230 dolara/t (-30 dolara/t mesečno) za isporuku u luke u decembru, a cene za isporuke u Indiju bile su na 1.300–1.310 dolara/t CIF Mumbaj, iako su cene palminog ulja pale za 5,5% usred usporavanja izvoza.
Vremenske prilike u Ukrajini, posebno prekomerne kiše na zapadu, ne dozvoljavaju završetak žetve kasnih useva, što dovodi do gubitka prinosa i smanjenja kvaliteta ubranog suncokreta.
Zaključno sa 20. novembrom, u Ukrajini je ubrano 9,01 milion tona suncokreta sa 4,74 miliona hektara ili 92% površine (+2% nedeljno) sa prinosom od 1,88 tona/hektaru (prošle godine u ovo vreme ubrano je 10,07 miliona tona sa 97% površine sa prinosom od 2,08 tona/hektaru).
Prerađivači očekuju da će poslednjih milion tona suncokreta koje će poljoprivrednici ubrati imati visok kiselinski broj, pa se u svojim proračunima fokusiraju na žetvu od oko 9 miliona tona i ne smanjuju otkupne cene, uprkos prilično visokim zalihama u fabrikama.
Otkupne cene suncokreta su porasle za 200-300 UAH/t nedeljno na 28.400-29.000 UAH/t ili 590-600 dolara/t bez PDV-a (za sadržaj ulja od 50%) sa isporukom u postrojenje, iako neka postrojenja imaju prekide u prijemu zbog stalnih vazdušnih uzbunjivača i nestanka struje.
Treba napomenuti da dok su prošle nedelje neki prerađivači značajno snizili cene, dok su drugi održavali visoke cene, sada su se svi izjednačili na istom nivou. To znači da trgovci ne očekuju nikakve fundamentalne promene na tržištu u bliskoj budućnosti.
Cene potražnje za suncokretovom sačmom u Ukrajini porasle su za 5 dolara/t tokom nedelje na 205-210 dolara/t sa isporukom u luke i na 225-230 dolara/t sa isporukom do zapadne granice, što je podržano povećanjem cena stočnog ječma, pšenice i kukuruza za 3-5 dolara/t.
U narednim nedeljama tržište će ostati u iščekivanju završetka žetve suncokreta u regionu Crnog mora i rasta potražnje iz Indije za palminim uljem, koje je naglo palo u ceni, što će zaustaviti pad njegovih cena. U Ruskoj Federaciji je, zaključno sa 14. novembrom, ubrano 16 miliona tona suncokreta sa 85% površina, tako da potencijal žetve ostaje na 17-17,5 miliona tona u poređenju sa 16,5 miliona tona prošle godine, uprkos činjenici da je žetva u jugozapadnom regionu smanjena za 18% u odnosu na prošlu godinu zbog suše. Još nije jasno da li će poljoprivrednici na istoku Ruske Federacije moći da obrade još 15% površina, jer su regioni već postepeno prekriveni snegom.
U oktobru 2025. godine, Evropska unija, Azija i Afrika ostale su glavne destinacije za izvoz ukrajinskog kukuruza, prema mesečnom izveštaju o trgovini Ministarstva ekonomije „AgroDigest“. EU je činila 52,2% ukupnog izvoza (491.200 tona), dok je 31,9% (300.400 tona) otišlo na azijska tržišta, a 15,9% (149.400 tona) u afričke zemlje.
Italija je bila najveći kupac ukrajinskog kukuruza tokom meseca, uvezavši 263.100 tona (28% ukupnog izvoza) po prosečnoj ceni od 205,6 dolara po toni. Turska je bila druga sa 168.800 tona (17,9%) po ceni od 209,8 dolara/t, a sledi je Južna Koreja, koja je kupila 102.600 tona po ceni od 206,6 dolara/t.
Ostali najveći kupci bili su Holandija (82.800 tona; 200,2 dolara/t), Tunis (60.000 tona; 209,2 dolara/t), Libija (58.000 tona; 203,6 dolara/t), Grčka (47.800 tona; 218,9 dolara/t — najviša cena među uvoznicima), Španija (46.400 tona; 211 dolara/t), Kipar (46.300 tona; 210,4 dolara/t) i Egipat (31.400 tona; 204,8 dolara/t).
Prosečna izvozna cena ukrajinskog kukuruza u oktobru značajno je varirala u zavisnosti od destinacije — od 200,2 dolara/t u Holandiji do 218,9 dolara/t u Grčkoj, što odražava razlike u troškovima logistike, potražnji i preferencijama kvaliteta na različitim tržištima.
Pad cena suncokretovog ulja za isporuku u novembru-decembru i povećanje ponude semena vrše pritisak na domaće tržište, ali vremenski faktor trenutno podržava cene suncokreta u Ukrajini.
Drugu nedelju zaredom, značajne padavine u zapadnim i severnim regionima zaustavile su poljske radove, što je dovelo do lošeg kvaliteta useva i rizika od gubitka prinosa.
Zaključno sa 2. oktobrom, u Ukrajini je obrađeno samo 58,7% površina pod suncokretom - 5,5 miliona tona sa prosečnim prinosom od 1,83 tone/ha, dok je prošle godine na ovaj datum požnjeveno 8 miliona tona (79% površine) sa prinosom od 2,05 tona/ha.
Zbog viška vlage na zapadu zemlje, beleži se povećanje kiselog broja kod suncokreta ubranog nakon kiša - do 4–8%, što podstiče prerađivače da aktivnije otkupljuju već ubrane serije.
Tokom nedelje, cene potražnje za suncokretom u Ukrajini su porasle za 500–1.000 UAH/t, na 27.500–28.000 UAH/t ili 580–600 dolara/t bez PDV-a (za sadržaj ulja od 50%) sa isporukom u fabriku.
Usred kašnjenja u isporukama i zabrinutosti zbog smanjene žetve, cene suncokretovog ulja nastavljaju da rastu, za 10–20 dolara/t, na 1.200–1.210 dolara/t za isporuku lukama u oktobru. Poređenja radi, ruska nafta se drži na 1.170–1.180 dolara/t FOB.
Cene suncokretovog ulja za isporuku u Indiju porasle su na 1.290-1.300 dolara/t CIF Mumbaj, pružajući dodatnu podršku tržištu. Istovremeno, cene palminog i sojinog ulja ostaju stabilne na oko 1.050 dolara/t i 1.150 dolara/t, respektivno, što može ograničiti dalji rast cena suncokretovog ulja u narednim nedeljama.
Zrenje kukuruza u Ukrajini ove sezone kasni za 2-3 nedelje, a hladni talas i moguće padavine krajem septembra mogu odložiti masovnu žetvu kukuruza za kasniji datum. Ovo i dalje brine trgovce koji su prodali značajne pošiljke za izvoz sa isporukom u septembru i oktobru.
Proizvođači aktivno beru suncokret i soju, pokušavajući da završe posao pre kiša kako ne bi izgubili žetvu, pa ne prodaju aktivno, što doprinosi rastu cena.
Izvozne cene kukuruza su porasle za 200-400 UAH/t nedeljno na 9650-9900 UAH/t ili 205-210 dolara/t sa isporukom u luke Crnog mora, iako su neki trgovci nudili cene i do 212-215 dolara/t za velike količine i super brzu isporuku u septembru.
Kako se žetva povećava i ponuda kukuruza povećava, cene se stabilizuju, jer još uvek nemaju faktore za dalji rast usred sve veće konkurencije.
U finansijskoj 2024/2025. godini, Turska je postala najveći kupac ukrajinskog kukuruza, uvezavši 5,5 miliona tona proizvoda. Trenutno je uloga Turske kao jednog od ključnih uvoznika ukrajinskog kukuruza dovedena u pitanje. Tržišni stručnjaci sugerišu da bi, na pozadini oporavka žetve kukuruza u Ruskoj Federaciji, ruski prodavci mogli da povrate deo turskog tržišta, smanjujući prisustvo Ukrajine.
Fjučersi kukuruza za decembar u Čikagu ostali su praktično nepromenjeni tokom nedelje, trgujući se po ceni od 167 dolara/t (+2,9% na mesečnom nivou), ignorišući povećanje prognoza proizvodnje u SAD na rekordni nivo.
Vruće i suvo vreme u kukuruznom pojasu SAD, prognozirano za narednih 7-10 dana, ubrzaće žetvu i povećati ponude kukuruza na svetskom tržištu, povećavajući sezonski pritisak na cene.
Vredi napomenuti da su novembarski fjučersi kukuruza na Pariskoj berzi pali za 1,9% na 186,25 evra/t ili 219 dolara/t (-2% na mesečnom nivou) tokom nedelje, uprkos prognozama smanjenog roda kukuruza u EU. Glavni razlog za to je povećanje roda pšenice na rekordan nivo, što će joj omogućiti da zameni kukuruz za ishranu.
Padavine u Brazilu su počele ranije, što doprinosi aktivnoj setvi prvog useva kukuruza i akumulaciji vlage za ranu setvu soje, kao i stvaranju uslova za setvu drugog useva kukuruza u optimalnom roku.
Smanjene padavine u Ukrajini pomogle su ubrzanju žetve žitarica i povećanju izvoznih ponuda, što je donekle smirilo tržišta. Međutim, dugotrajne kiše su pogoršale kvalitet pšenice, što je dovelo do pada cena stočnog žita i rasta cena hrane.
Svetske cene pšenice su blago pale tokom nedelje, iako je potražnja za jeftinom američkom pšenicom porasla.
U Ukrajini, izvozne otkupne cene pšenice sa isporukom u luke Crnog mora
povećana za prehrambenu pšenicu za 100-200 UAH/t na 10700–10900 UAH/t ili 226–230 $/t,
smanjena za stočno pšenje za 200-300 UAH/t na 10.000–10.100 UAH/t ili 210–212 dolara/t.
Neke partije pšenice, posebno u zapadnim regionima, pokazuju povećan nivo gljivičnih oštećenja (alternarioza ili čađava plesan), pa trgovci očekuju nestašicu kvalitetne prehrambene pšenice.
Izvoz pšenice u 2025/26. godini (zaključno sa 4. avgustom) iznosio je 862 hiljade tona u poređenju sa 1,517 miliona tona pre godinu dana, ali je tempo izvoza povećan poslednjih nedelja.
Zaključno sa 31. julom 2025. godine, u Ukrajini je sa 3,05 miliona hektara (61% planirane površine) obrađeno 11,36 miliona tona pšenice sa prinosom od 3,72 tone/hektaru.
Kašnjenje u žetvi pšenice u Evropi i još jedno pogoršanje stanja useva prolećne pšenice u SAD, na pozadini naglog povećanja izvozne potražnje za pšenicom iz SAD, još uvek nisu pružili podršku kotacijama na berzi, a septembarski fjučersi su tokom nedelje pali:
za 4,2% na 189,9 dolara/t - za SRW pšenicu u Čikagu,
za 1,7% na 190 dolara/t - za pšenicu HRW u Kanzas Sitiju,
za 1,7% na 210,5 dolara/t - za HRS pšenicu u Mineapolisu,
za 1% na 197,25/t ili 228 dolara/t - za pšenicu na berzi Paris Euronext.
Tokom perioda od 24. do 31. jula, izvoz pšenice iz Sjedinjenih Država udvostručio se u odnosu na prethodnu nedelju na 599,6 hiljada tona, a ukupno od početka sezone 2025/26 (1. jun) iznosio je 3,91 milion tona, što je 8,8% ispred prošlogodišnjeg tempa.
Od 3. avgusta, ozima pšenica u SAD je ožnjevena na 86% površine (87% prošle godine i 87% u proseku za 5 godina), ali je broj useva jare pšenice u dobrom ili odličnom stanju ponovo smanjen za 1% na 48% nedeljno (74% prošle godine).
Prema podacima kompanije Rusagrotrans, tražnje za avgustovske isporuke ruske pšenice sa 12,5% proteina pale su za 3 dolara/t na 237 dolara/t FOB za nedelju dana nakon pada cena francuske pšenice za 2 dolara/t na 232 dolara/t, rumunske pšenice za 7 dolara/t na 238 dolara/t, australijske pšenice za 1 dolar/t na 255 dolara/t, američke pšenice za 3 dolara/t na 216 dolara/t, dok su cene argentinske pšenice ostale na 232 dolara/t.
Ubrzavanje žetve i povećanje ponude žitarica nove roda u odsustvu velikih tendera povećava pritisak na svetske cene, tako da će one ostati na istim nivoima u bliskoj budućnosti.
Septembarski fjučersi soje na Čikaškoj berzi juče su pali za 1,4% na 358,5 dolara/t (-3% za nedelju, -4,5% za mesec), a novembarski fjučersi su pali za 1,4% na 365,9 dolara/t (-2,7%, -3%) pod pritiskom neizvesnosti sa izvozom u Kinu i povoljnim uslovima za sadnju soje u SAD, ali nove prognoze rekordne žetve u Brazilu povećavaju pritisak na kotacije.
Tramp je juče najavio carinu od 50% na uvoz iz Brazila i carinu od 25% na uvoz iz Indije, i zapretio dodatnim carinama Kini ako nastavi da kupuje naftu i podržava Rusiju, koja odbija da zaustavi rat. To povećava rizike za izvoz soje iz SAD u Kinu, posebno na pozadini povećane proizvodnje u Brazilu.
Brazilska agencija Datagro prognozira da će žetva soje u Brazilu u sezoni 2025/26 dostići rekordnih 182,9 miliona tona, što će premašiti 173,5 miliona tona u sezoni 2024/25 i značajno premašiti prognozu Ministarstva poljoprivrede SAD od 175 miliona tona.
Još jedna brazilska agencija, Safras & Mercado, u svojoj prvoj prognozi za žetvu brazilske soje u 2025/26. godini, očekuje proizvodnju na rekordnom nivou od 179,87 miliona tona (u poređenju sa 171,9 miliona tona u 2024/25. godini) zahvaljujući povećanju površine od 1,2%. Očekuje se da će izvoz brazilske soje biti 104 miliona tona u 2024/25. godini i 108 miliona tona u 2025/26. godini (USDA procenjuje na 102 i 112 miliona tona, respektivno), dok se očekuje da će domaća prerada biti 57 miliona tona i 59 miliona tona.
Prema prognozi Ministarstva poljoprivrede SAD, Kina će povećati uvoz soje na 112 miliona tona u novoj sezoni (106,5 miliona tona u 2024/25. godine), a Brazil će povećati izvoz na 112 miliona tona (102 miliona tona), dok će ga SAD smanjiti sa 50,8 na 47,5 miliona tona.
Smanjenje izvoza soje iz SAD u Kinu u novoj sezoni doprineće povećanju isporuka soje iz SAD u EU, Egipat i Tursku, što će povećati pritisak na ukrajinske cene soje.
Prema ažuriranoj prognozi APK-Informa, proizvodnja soje u Ukrajini 2025. godine može se smanjiti za više od milion tona zbog smanjenja površina za setvu. Prema podacima Državne službe za statistiku, površina zasejana sojom u Ukrajini 2025. godine iznosila je 2,08 miliona hektara, što je za 24% manje od rekordne cifre iz prošle godine, iako je Ministarstvo agrarne politike procenilo na 2,3 miliona hektara.
Prognoza APC-Informa u vezi sa površinama pod setvom soje je nešto optimističnija i iznosi oko 2,2-2,25 miliona hektara, a proizvodnja se procenjuje na 5,6-5,7 miliona tona, što će biti za 17% ili 1,1-1,2 miliona tona niže od prošlogodišnjeg rekorda od 6,8 miliona tona.
Uvođenje izvozne carine od 10% na soju iz Ukrajine, kao i smanjenje izvozne potražnje i cena na početku sezone zbog konkurencije soje iz SAD i Južne Amerike, smanjiće cene soje u septembru na 16.000-17.000 UAH/t sa isporukom do fabrike i luka.
Povoljni vremenski uslovi za setvu kukuruza u SAD i poboljšanje vremena u EU i Ukrajini nastavljaju da vrše pritisak na cene akcija kukuruza, od čega uvoznici imaju koristi.
Istovremeno, u Ukrajini su izvozne otkupne cene kukuruza porasle za 5-6 dolara/t nedeljno na 235-240 dolara/t ili 10.900-11.200 grivni/t, ali za ograničene količine uz uslov brze isporuke, jer trgovci kupuju dodatne partije za izvoz u julu.
Obilne padavine koje su pogodile Ukrajinu poboljšavaju stanje useva kukuruza i soje i ograničavaju rast terminskih cena kukuruza, koje ostaju na 206-210 dolara/t za isporuku u oktobru.
Novembarski fjučersi kukuruza na berzi Euronext u Parizu pali su za 2,8% na 194,5 evra/t ili 224 dolara/t tokom nedelje, uprkos naglom padu prognoze proizvodnje u EU.
Evropska komisija je snizila svoju prognozu proizvodnje kukuruza u Evropskoj uniji za 2025/2026. godinu sa 64,6 miliona tona na 60,1 milion tona (u poređenju sa 59,3 miliona tona prošle sezone), dok Ministarstvo poljoprivrede SAD procenjuje da će biti 60 miliona tona.
Potpisivanje sporazuma između EU i SAD, koji predviđa bescarinski uvoz američkih poljoprivrednih proizvoda u EU, stvara snažan pritisak na cene u EU, što će zauzvrat povećati konkurenciju kukuruza iz Ukrajine u novoj sezoni.
Zaključno sa 27. julom, 73% useva kukuruza u SAD bilo je u dobrom ili odličnom stanju (68% pre godinu dana), što povećava pritisak na cene i omogućava uvoznicima da aktivno kupuju jeftin američki kukuruz.
Septembarski fjučersi kukuruza na CBOT berzi juče su pali za 1,2% na 153,1 dolara/t (–5,4% na mesečnom nivou), a decembarski fjučersi su pali za 0,7% na 161,8 dolara/t (–3,4%), uprkos povećanju cena nafte od 6%.
Vodeći južnokorejski proizvođač stočne hrane FLC kupio je oko 132.000 tona kukuruza za stočnu hranu (dvostruko više nego što je planirano) na međunarodnom tenderu 29. jula za isporuku do 20. novembra 2025. godine po ceni od 234,05 dolara/tona C&F i 233,8 dolara/tona C&F (plus 1-1,25 dolara/tona za dodatni istovar u luci), što je znatno niže nego pre nedelju dana, kada su drugi uvoznici kupovali kukuruz po ceni od 234,83-235,22 dolara/tona C&F.
Brazil je već obrao 68% svog drugog roda kukuruza, tako da povećava izvozne pošiljke. ANEC je povećao svoju prognozu izvoza kukuruza iz Brazila u julu na 4,18 miliona tona, što će značajno premašiti cifru za jul prošle godine (3,55 miliona tona).
