Proizvodnja:
Prema saopštenju RZS na dan 25.09.2025. godine ostvarena proizvodnja pšenice iznosi 3.681.303 tone na površini od 607.075 hektara sa prinosom od 6,1 tonom. Ovogodišnja proizvodnja je za 26,9% viša u odnosu na proizvodnju ostvarenu u prošloj godini. Kada se uporedi sa desetogodišnjim prosekom (2015–2024), proizvodnja pšenice veća je za 27,6%. (Prilog 1.)
Optimalni rok za setvu pšenice je od 5. do 25. oktobra, ali se, u zavisnosti od vremenskih uslova, može produžiti i do početka novembra. Tokom prošle jeseni, pšenica (ozima) je zasejana na 590.483 ha (RZS), a ove godine se očekuje da će površine biti više.
Tržište:
Domaće: S obzirom na ostvarenu proizvodnju od oko 3,7 miliona tona, velikih zaliha iz prethodne tržišne godine, pšenice će biti dovoljno za domaće potrebe, a za izvoz čak oko 2,9 miliona tona. (Prilog 1.)
Prema podacima Uprave carina od početka 2025/26 tržišne godine, zaključno sa septembrom, ukupno je izvezeno 383 hiljade tona pšenice i brašna (313 hiljada tona pšenice u zrnu). U prva tri meseca tržišne 2025/26 godine ostvaren je veći izvoz pšenice u zrnu, za 2,6%, u odnosu na isti period prošle godine.
U periodu od jula do kraja septembra prosečna cena pšenice zadržala je isti nivo. Cene po kojima se trgovalo tokom navedenog perioda zavisila je od kvaliteta pšenice. U julu je prosečna cena pšenice iznosila 20,56 din/kg (bez PDV), a u septembru 20,61 din/kg. Prosečna cena u septembru ove godine gotovo je identična onoj iz istog meseca 2024. godine, uz zanemarljivo smanjenje od 0,4%. Prosečna cena druge nedelje oktobra na Produktnoj berzi Novi Sad iznosi 20,74 din/kg bez PDV-a.
Svetsko: Prema septembarskom izveštaju Međunarodnog žitarskog saveta (IGC) o svetskom tržištu žitarica (objavljen 18. septembra) u odnosu na avgustovski izveštaj predviđanja za pšenicu za 2025/26 tržišnu godinu su povećana proizvodnja, potrošnja i trgovina, kao i veće krajnje zalihe. Proizvodnja je povećana za 8 miliona tona na 819 miliona. Svetska potrošnja povećana je za 3 miliona tona na 819 miliona, što je za 2,4% više u odnosu na potrošnju 2024/25 tržišne godine. Svetska trgovina povećana je za 2 miliona tona na 207 miliona usled povećanja izvoza najvećih izvoznika pšenice (Argentina, Australija, Kanada, EU, Kazahstan, Rusija, SAD). Svetske krajnje zalihe za 2025/26 povećane su za 6 miliona tona na 270 miliona, što je isti nivo kao u 2024/25 godine. (Prilog 2.)
Francuska, najveći proizvođač i izvoznik pšenice u Evropskoj uniji, suočila se sa kašnjenjima setve zbog stalnog vlažnog vremena, a poljoprivrednici su do kraja oktobra uspeli da poseju samo 21% očekivane površine meke pšenice za 2025. godinu, što je daleko ispod petogodišnjeg proseka od 47%. Međutim, ne očekuje se da će ova kašnjenja setve značajno uticati na ukupnu proizvodnju pšenice u EU, koja je i dalje adekvatna da zadovolji domaću potražnju i izvozne obaveze.
U periodu jul – septembar beleži se trend pada cena na svetskim berzama. Cena je na kraju pomenutog perioda niža za 7,2% u Čikagu, za 12,7% u Mineapolisu te i u Parizu za 4,1%. Bez obzira na promene u kretanjima cena na berzama tokom perioda (na nedeljnom nivou), ipak procene o većoj proizvodnji iz izveštaja Ministarstva poljoprivrede SAD, kao i povoljnim uslovima setve 2025. godine obezbedile su da trend bude silazni. Naime, kombinacija obilnih zaliha iz nedavno završene žetve na severnoj hemisferi i očekivanja snažne proizvodnje na južnoj hemisferi stvorila je višak ponude koji ne pokazuje znake smanjenja. Globalne zalihe pšenice ostaju povišene, a bez većih vremenskih pretnji na horizontu koje bi mogle smanjiti proizvodnju, cene su naišle na malu podršku. Na dan 10.10.2025. godine na berzi u Čikagu cena pšenice iznosi 183,13 $/t, a u Parizu 219,97 $/t. U odnosu na isti dan 2024. godine cena pšenice u Čikagu niža je za 17,4%, a u Parizu za 13,0%. (Izvor: Produktna berza Novi Sad, Prilog 3.).
Izgledi za cene žitarica u narednim mesecima ostaju nepredvidivi zbog brojnih neizvesnosti. Ključni faktori koji će uticati na razvoj ravnoteže između ponude i potražnje u narednim mesecima su ruska izvozna politika, rezultati žetve u južnoj hemisferi, trgovinski pregovori između SAD i Kine, kao i odluke miliona poljoprivrednika o setvi za 2026. godinu. Upravo će ova interakcija odrediti da li će trenutna slabost cena potrajati ili će biti zamenjena periodom oporavka i stabilizacije.
Prognoza proizvodnje pšenice u Rusiji za 2025. godinu povećana je sa 87,2 miliona tona na 87,8 miliona tona, što odražava rekordne prinose u Sibiru (Sovekon). Ova revizija naviše signalizira da će Rusija, najveći svetski izvoznik pšenice, imati još više žita na raspolaganju za međunarodna tržišta nego što se ranije očekivalo. Isporuke ruske pšenice već dobijaju na zamahu zbog rastuće potražnje, pri čemu vrednosti franko bordova na Crnom moru poslednjih nedelja rastu uprkos ukupnom pritisku na pad globalnih cena (IKON Commodities). Prva procena (Sovekon) za izvoz u oktobru kreće se od 4,7 do 5,2 miliona tona. Ipak ruski program izvoza pšenice i dalje podleže vladinim merama kontrole, koje nastoje da balansiraju između osiguravanja domaće obezbeđenosti hranom i ostvarivanja prihoda od izvoza.
Politika:
Na osnovu zaključka Vlade Republike Srbije 05 broj: 339-7301/2025 od 03.07.2025. godine, a radi ostvarivanja bilansnih potreba i strateškog nivoa zaliha merkantilne pšenice, Republička Direkcija za robne rezerve vršila je kupovinu merkantilne pšenice rod 2025. godine, domaćeg porekla po ceni od 23,00 din/kg (u cenu nije uračunat PDV). Kupovina merkantilne pšenice vršila se od fizičkih lica – nosilaca registrovanih poljoprivrednih porodičnih gazdinstava posredovanjem „Produktne berze“ A.D, Novi Sad.
Aktuelnosti:
Poljoprivreda je jedan od sektora koji najviše zavisi od klime i vrlo je osetljiva na klimatska variranja i promene. Prirodne nepogode koje se dešavaju negativno utiču na useve, tačnije dovode do otežavanja i pomeranja rokova setve/žetve, smanjenja prinosa ili do potpunog uništenja useva i dr. Usled učestalih loših klimatskih uslova za poljoprivrednu proizvodnju nije zgoreg pomenuti da je Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbij, u težnji da unapredi sposobnosti proizvođača pšenice da se suprotstave dejstvu prirodnih nepogoda u proizvodnji, a u saradnji sa Organizacijom za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO), izradilo priručnik ''Dobre poljoprivredne prakse i tehnologije za ublažavanje dejstva prirodnih nepogoda u proizvodnji pšenice u Srbiji''. Isti se može naći na Web stranici https://www.minpolj.gov.rs/download/Dobre-poljoprivredne-prakse-i-tehnologije-za-ublazavanje-dejstva-prirodnih-nepogoda-u-proizvodnji-psenice-u-Srbiji.pdf . Na kraju brošure navedeni su kontakti, adrese i telefoni Ministarstva poljoprivrede, Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, svih poljoprivrednih savetodavnih službi u Srbiji, Hidrometeorološkog zavoda i Prognozno-izveštajne službe, kako bi se omogućilo poljoprivrednim proizvođačima da se direktno obrate i pitaju u vezi navedenih praksi i tehnologija i dobiju odgovarajući savet.
Bilans suncokreta Ministarstva poljoprivrede- oktobar 2025
Bilans suncokreta Ministarstva poljoprivrede- oktobar 2025. Za više Informacija morate biti registrovani lli ulogovani.
