I dalje se bore nakon intenzivnog toplotnog talasa, neki farmeri se plaše gubitka do 90% svih svojih useva.
Rumunija pati od posledica jednog od najgorih toplotnih talasa u istoriji zemlje.
U julu su temperature premašile 40°C i ta ekstremna vrućina i dalje izaziva probleme mnogim, ne samo poljoprivrednicima, posebno onima koji uzgajaju suncokret i kukuruz.
Julski toplotni talas uništio je većinu useva mnogih poljoprivrednika. Sada kažu da očekuju gubitke od oko 90%.
„Ako u jednoj dobroj godini, recimo, napravimo negde oko 2500-3000 kilograma po hektaru, ove godine se nadamo da ćemo dostići 1000 kilograma, mada, prema onome što vidimo ovde, to sigurno nećemo dostići“, Dumitru Bita, poljoprivrednik iz sela Kastranova, rečeno je za Euronevs.
Njegovo selo je u okrugu Dolj, Oltenija, na jugu Rumunije.
Poljoprivrednici u Olteniji bili su prinuđeni da počnu sa žetvom suncokreta tri nedelje ranije nego prethodnih godina.
Biljke se više ne mogu ostavljati na njivama jer se suše zbog suše. U stvari, neki farmeri su videli da su njihovi usevi potpuno ugroženi.
„To je katastrofa. Nije padala kiša... Ne znam ni da li ću moći da pokrijem troškove“, kaže farmer Julian Groza iz sela Leu u Dolju.
Prema podacima poljoprivrednih vlasti, oko 65% svih useva suncokreta u Doljskom okrugu je pogođeno sušom.
Rumunska Nacionalna meteorološka uprava sada upozorava da će teška i ekstremna suša i dalje trajati.
„Približno 300 prijava je registrovano u vezi sa nedaćama useva za cveće i kukuruz“, objasnila je Adela Apostu iz Odeljenja za poljoprivredu. „Pogođeni su usevi, ljudi su nezadovoljni postojećom situacijom i još uvek podnose prijave.
Do razaranja dolazi pošto je tekući toplotni talas u Rumuniji doveo do jake suše u nekim delovima zemlje, u kojoj su mnoga jezera presušila, a bezbrojni usevi su umrli ili oštećeni.
U južnom okrugu Galati u zemlji nije padala kiša tri meseca, zbog čega je jezero Talabaska gotovo u potpunosti lišeno vode.
U julu je rumunski ministar poljoprivrede Florin Barbu najavio da će poljoprivrednici dobiti nadoknadu između 200 i 250 evra po hektaru oštećenih useva.
Rumunska nacionalna novinska agencija Agerpres izvestila je da se ukupna procenjena sredstva za kompenzaciju zbog suše kreću od 500 miliona do 600 miliona evra.
Oni su takođe otkrili da vlada planira da zatraži finansijsku podršku od Evropske komisije za pomoć pogođenim poljoprivrednim sektorima.
Takođe se ulažu napori da se pomogne u ublažavanju finansijskog pritiska za poljoprivredna preduzeća, uključujući potencijalne mere za odlaganje otplate kredita.
Maroko je na putu da postane jedan od šest najvećih uvoznika pšenice u svetu 2024. godine, prema nedavnom izveštaju Organizacije Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO)
Ova vest dolazi nakon teških klimatskih uslova koji su drastično smanjili proizvodnju pšenice u zemlji.
Izveštaj FAO predviđa da će se uvoz marokanske pšenice sledeće godine povećati za 19 odsto i dostići 7,5 miliona tona.
Značajan skok uvoza podstaknut je značajnim padom domaće proizvodnje, za koju se procenjuje da je oko 40% niža u odnosu na prethodnu godinu.
U međuvremenu, očekuje se da će nacionalna žetva pšenice u Maroku biti ispod proseka i iznositi oko 2,5 miliona tona.
Ova promena će pozicionirati Maroko kao šestog po veličini uvoznika pšenice na svetu, što će značajno doprineti rastućoj potražnji za uvozom sa afričkog kontinenta.
Očekuje se da će ukupna potražnja za pšenicom u Africi porasti za 2,2%, dostižući rekordnih 55,6 miliona tona.
Izveštaj naglašava nepovoljne vremenske prilike koje su uticale na žetvu pšenice u Maroku i drugim severnoafričkim zemljama.
Značajni deficiti padavina i visoke temperature ozbiljno su uticali na prinose useva. Dok se očekuje da će proizvodnja pšenice u Alžiru ostati stabilna, u Tunisu bi moglo doći do blagog povećanja.
U Egiptu se predviđa da će proizvodnja ostati blizu prošlogodišnjeg visokog nivoa. Uprkos tome, Egipat će i dalje biti najveći svetski uvoznik pšenice .
Globalno se predviđa da će proizvodnja pšenice u 2024. godini imati blagu stagnaciju, uz marginalni pad od 0,1% u odnosu na prethodnu godinu, čime će ukupna proizvodnja biti 787 miliona tona.
Stagnacija je uglavnom zbog smanjenih žetvi u nekoliko ključnih zemalja, uključujući Evropsku uniju, Ukrajinu, Tursku, Ujedinjeno Kraljevstvo i Severnu Irsku.
