Kineska kupovina američke soje izgleda da je zastala manje od dve nedelje nakon što su Sjedinjene Države objavile sveobuhvatno trgovinsko primirje, što označava otopljavanje odnosa između dve najveće svetske ekonomije, izveštava Blumberg .
Nakon navale porudžbina krajem prošlog meseca, koje su obeležile prve porudžbine ove sezone, uvoz američke robe u Kinu izgleda da je usporen, prema rečima trgovaca koji su tražili anonimnost i razgovarali o poverljivim informacijama. Rekli su da nisu upoznati sa novim pošiljkama. Ova pauza povećava neizvesnost oko toga da li će najveći svetski potrošač američke soje moći da uveze onoliko koliko je Trampova administracija rekla da očekuje.
Vašington je saopštio da se Peking obavezao da će kupiti 12 miliona tona soje do kraja ove godine, a zatim 25 miliona tona godišnje tokom naredne tri godine. Kina još nije potvrdila konkretne obaveze kupovine koje je izneo Trampov tim, ali je Peking smanjio carine na američku soju i ukinuo zabrane uvoza za tri američka izvoznika, uključujući CHS Inc., kao odgovor na slične pomiriteljske poteze SAD.
„Mnogi u industriji veruju da je navodna namera Kine da kupi 12 miliona tona američke soje više diplomatski gest nego čvrst trgovinski sporazum“, rekao je Kang Vei Čeang, poljoprivredni broker u kompaniji StoneX Group Inc. u Singapuru.
Kina je poslednjih meseci kupovala ogromne količine južnoameričke soje u nastojanju da diverzifikuje svoje izvore snabdevanja. Stoga se očekuje da će kineska potražnja opadati u narednim mesecima, bez obzira na trgovinski sporazum sa SAD, prema rečima Vitora Pistoje, glavnog analitičara za žitarice i uljarice u Rabobanku.
Kineski proizvođači će morati da obezbede neke zalihe u decembru i januaru pre nego što počnu nove isporuke useva od vodećeg izvoznika Brazila, ali neke procene industrije ukazuju na samo nekoliko miliona tona. Ovo je i dalje znatno manje od cilja Vašingtona za kupovinu u SAD za ovu godinu.
Štaviše, trgovci kažu da je američka soja i dalje podložna carini od 13% i da bi njeno mlevenje rezultiralo značajnim gubicima, ostavljajući kineske komercijalne proizvođače soje bez podsticaja da naručuju američke tovare.
Prema rečima Čenga iz kompanije StoneX, američka soja se takođe trguje sa premijom u odnosu na južnoameričku, delimično zbog naglog rasta cena nakon objave trgovinskog sporazuma.
Dodao je da, s obzirom na to da se brazilska setva normalno odvija i da se nove isporuke useva očekuju do kraja januara ili početka februara, kineski kupci nerado kupuju velike količine iz SAD za kratkoročnu isporuku.
Trgovci kažu da su nedavne kupovine američke soje obavile kineske državne kompanije, a značajan deo je verovatno bio namenjen državnim rezervama. Za komercijalne kupce, trgovinski sporazum je ponovo otvorio polje za američke zalihe, koje se sada takmiče sa Brazilom za brzo zatvaranje prodajnog prozora.
Fjučersi soje porasli su na 10,90 dolara po bušelu (što je ekvivalentno oko 401 dolar po metričkoj toni*), što predstavlja najviši nivo od jula 2024. godine, podstaknuti optimizmom oko oporavka kineske potražnje.Ministar finansija SAD Skot Besent objavio je u četvrtak da je Kina – najveći svetski uvoznik soje – pristala da kupi 12 miliona metričkih tona američke soje do januara, te 25 miliona tona godišnje tokom naredne tri godine, u okviru šireg trgovinskog sporazuma sa Pekingom.Besent je dodao da se nekoliko zemalja jugoistočne Azije obavezalo na kupovinu dodatnih 19 miliona tona američke soje, iako bez preciznog vremenskog okvira.Američki predsednik Tramp i kineski predsednik Si Đinping sastali su se u Južnoj Koreji i dogovorili produženje privremenog trgovinskog primirja za još godinu dana, uključujući mere vezane za američke isporuke.Očekuje se da će veći izvoz SAD u Kinu izvršiti pritisak na cene brazilske soje, s obzirom na to da je Kina činila preko 77% brazilskog izvoza soje u periodu januar–septembar 2025. godine.
Prema kineskoj carini, Kina je u martu naglo smanjila uvoz žitarica iz zemalja koje su bile njeni glavni dobavljači, pri čemu su najviše smanjene isporuke iz Ukrajine i EU.
Tako je zemlja u martu smanjila uvoz žitarica skoro 4 puta na 463,9 miliona dolara, smanjivši zalihe kukuruza za 23 puta i pšenice za 10,6 puta.
U odnosu na prošlu godinu, u martu je uvoz žitarica iz Ukrajine smanjen 2.400 puta sa 141,3 miliona dolara na 60.000 dolara, iz Nemačke – 779 puta na 44.000 dolara, iz Francuske – 204 puta na milion dolara, iz Danske – na 337.000 dolara, iz Italije – na 48,5 miliona dolara, sa Bugarske na 48,50 dolara.
Uvoz žitarica sa američkog kontinenta je takođe smanjen, posebno iz Brazila - za 17,5 puta na 20,8 miliona dolara, iz SAD - za 11 puta na 20,3 miliona dolara, i iz Argentine - za 6 puta na 21 milion dolara.
Zalihe žitarica od drugih velikih dobavljača smanjene su najmanje za polovinu, posebno iz Australije - za 2,6 puta, iz Kanade - za 2,5 puta.
Međutim, neke zemlje su uspele da povećaju isporuke žita u Kinu, iako se to uglavnom tiče izvoza pirinča. Tako je Indija povećala izvoz žita u Kinu 284 puta na 13,8 miliona dolara, Vijetnam – tri puta na 46,5 miliona dolara, Tajland – 1,5 puta na 26,8 miliona dolara, Mjanmar – za 30 odsto na 18 miliona dolara, Kambodža – za 30 odsto na 8 miliona dolara. A Urugvaj je povećao izvoz ječma u Kinu 67 puta na 11 miliona dolara.
Sjedinjene Američke Države će 2. aprila uvesti carine na poljoprivredne proizvode uvezene u zemlju, objavio je predsednik Donald Tramp na svojoj stranici na društvenoj mreži Istina. Rekao je da američki farmeri „moraju da se pripreme za proizvodnju ogromnih količina poljoprivrednih proizvoda za prodaju u Sjedinjenim Državama“. Tačne zemlje, roba i stope carina u pitanju nisu precizirane. Tramp je 1. februara potpisao izvršnu naredbu kojom se uvode veće carine na robu iz Kanade, Kine i Meksika. Carine od 10% na uvoz iz Kine stupile su na snagu 4. februara, a kanadski i meksički proizvodi su odloženi na mesec dana. Kasnije je američki predsednik najavio da će još jedan krug carina za Kinu stupiti na snagu 4. marta, takođe po stopi od 10%.
Zauzvrat, Kina će od 10. marta uvesti dodatne carine od 10-15 odsto na američke poljoprivredne proizvode kao odgovor na tarifnu politiku Donalda Trampa, saopštilo je kinesko ministarstvo trgovine. Dodatne carine od 15 odsto primenjivaće se na američki uvoz piletine, pšenice, kukuruza i pamuka. Dodatne carine od 10% nameću se na sirak, soju, svinjetinu, govedinu, proizvode iz vode, voće, povrće i mlečne proizvode.
Proizvodnja kukuruza u Kini možda će ove godine biti znatno manja, ali ova informacija još nije uticala na cene.
Ekstremno vreme – od vrućine do poplava – značajno je pogoršalo izglede za žetvu kukuruza u Kini. Međutim, trgovci još ne obraćaju pažnju na ovaj problem, s obzirom na velike zalihe i slabu potražnju za žitom. Međutim, ako se situacija ne popravi i vlada uspe da podstakne ekonomski razvoj, Kina će morati da poveća uvoz kukuruza.
Kina je 2023. godine ubrala rekordnih 289 miliona tona kukuruza, ali bi 2024. žetva mogla da se smanji za 7% (ili 5-20 miliona tona), što će biti najveći pad od 2000. godine, kada je proizvodnja smanjena za 17%.
Berba će se završiti u novembru i tada će biti poznati rezultati, ali je već sada jasno da se tržišni balans neće mnogo pogoršati ni u slučaju ovolike nestašice.
Krajem septembra, lokalne cene su blago porasle, ali su i dalje na najnižem nivou od 4 godine. Rekordne žetve poslednjih godina zasitile su tržište, a ekonomsko usporavanje smanjilo je tražnju stočarske i prehrambene industrije. Ostaje da se vidi kako će novi stimulativni program vlade promeniti situaciju.
Ovogodišnji uvoz žitarica u Kinu je manji nego prethodnih godina, a nadležni očekuju dalji pad. Dok je u MOJ 2023/24. dostigao 19,5 miliona tona, u tekućoj sezoni neće preći 13 miliona tona. To će imati negativan uticaj na američke farmere, koji obezbeđuju većinu kineskog uvoza.
Još nije jasno da li će Kina imati dovoljno sopstvenih rezervi da podmiri rast tražnje ako program ekonomskog razvoja bude uspešan. U budućnosti, klimatske promene mogu predstavljati probleme za buduće žetve, što će izvršiti pritisak na vladu da stimuliše snabdevanje.
Očekuje se da će suša smanjiti proizvodnju pšenice i kukuruza u Kini, što bi moglo dovesti do povećanog uvoza iz te zemlje koja u poslednje vreme nije obavila velike kupovine zbog prevelike ponude i smanjenja potrošnje, izvestio je Blumberg, pozivajući se na BOABC, kinesku poljoprivrednu konsultantsku kuću.
Predviđa se da će proizvodnja pšenice u marketinškoj godini koja se završava u junu 2025. pasti za 1,24 odsto na 134 miliona tona, dok se očekuje pad kukuruza za 2,26 odsto na 282 miliona tona u godini do oktobra 2025, saopštio je BOABC.
Visoke temperature i manje padavina izazvale su sušu u glavnom području proizvodnje žitarica na severu Kine i uticale na sadnju letnjih žitarica, saopštilo je ministarstvo poljoprivrede.
Uslovi suše mogli bi da se pogoršaju uz nastavak visokih temperatura u narednih 10 dana u glavnim oblastima za proizvodnju pšenice i kukuruza.
Ministarstvo poljoprivrede poslalo je delegacije vrhunskim proizvođačima žitarica da se izbore sa sušom, preneo je Blumberg.
U većini poljoprivrednih područja Argentine prošle nedelje je padala kiša, što je odložilo žetvu soje i kukuruza, ali je poboljšalo uslove za setvu ozime pšenice. Ove nedelje će doći do smanjenja intenziteta padavina, što će ubrzati žetvu.
majski fjučersi na soju na čikaškoj berzi juče su porasli 0,9% na 426 $/t usled kašnjenja u snabdevanju sojom iz Argentine, ali su i dalje pod pritiskom smanjene tražnje iz Kine.
Prema podacima berze žita Buenos Aires BAGE, od 17. aprila, soja u Argentini je požnjevena na 13,9% površina (35,9% u proseku za 5 godina), a kukuruz – na 17,2%, sa prosečnim prinosom od 8,79 t. /ha.
Kao rezultat kiša, polja su preplavile cikade koje su širile bolesti kukuruza. U tom kontekstu, berza Rosario BGR snizila je prognozu žetve kukuruza za 6,5 miliona tona na 50,5 miliona tona, a berza u Buenos Airesu – na 49,5 miliona tona. Prognoze bi mogle biti ponovo snižene, jer bolest još nije prevaziđena. Trenutno se gubici od cikada procenjuju na 1,268 milijardi dolara.
Odložena berba u Argentini sprečava pad cena soje i kukuruza zbog manje potražnje iz Kine zbog smanjene potrošnje svinjskog mesa.
Kina je u 1. kvartalu smanjila uvoz soje iz SAD za 50% na 7,14 miliona tona u odnosu na isti period prošle godine, a povećala isporuke iz Brazila za 155% na 9,99 miliona tona. Istovremeno, u martu, usred visokih cena i niske potražnje proizvođača svinja, uvoz soje je smanjen (u poređenju sa martom 2023.) na četvorogodišnji minimum od 5,54 miliona tona, posebno iz Sjedinjenih Država – skoro udvostručen na 2,18 miliona tona , dok je iz Brazila povećana za 81% na 3,02 miliona tona.
Kina je takođe u martu smanjila (u poređenju sa februarom) ponudu kukuruza iz SAD za 78% na 109,7 hiljada tona, pošto su kupci preferirali jeftin kukuruz iz Brazila, čiji je uvoz porastao za 72% na 1,18 miliona tona.
U 2023/24 MI, SAD su izvezle 38,488 miliona tona soje, što je pad od 18,2% u odnosu na prošlu godinu. Istovremeno, stopa sadnje soje u Sjedinjenim Državama je dvostruko veća od petogodišnjeg proseka i od 21. aprila dostigla je 8%, što će povećati pritisak na kotacije u bliskoj budućnosti.
Prema navodima tržišnih operatera, kineski kupci odbijaju da kupe milion tona australijske pšenice, koja je trebalo da bude isporučena u februaru, martu i aprilu ove godine, prenosi Rojters.
Tako su, prema rečima trgovaca, neki ugovori za isporuku australijske pšenice potpuno otkazani, a rokovi isporuke drugih pomereni za drugi i treći kvartal ove godine. U nekim slučajevima, kupci koji odbijaju ili odlažu kupovinu moraju platiti kazne.
Objašnjava se da pad svetskih cena pšenice na najniži nivo u poslednje 3,5 godine podstiče Kinu da otkaže isporuke posle velikih otkupa krajem prošle i početkom 2024. Osnovni fjučers pšenice na SVETSKOJ berzi smanjen je za više. od 14% u 2024. godini, dostižući najniži nivo od avgusta 2020. zbog dostupnosti dovoljnih globalnih zaliha.
Drugi faktor koji doprinosi padu globalnih cena pšenice je činjenica da Rusija aktivno nudi jeftino žito na svetskom tržištu, smanjujući svoje zalihe uoči očekivane visoke žetve. Izvozne cene ruske pšenice pale su ispod 200 dolara po toni prvi put od avgusta 2020. godine, postavši najniže početkom marta od 2017.
Prošle nedelje, USDA je najavila otkazivanje izvoza više od 500 hiljada tona pšenice iz SAD.
Kina je otkazala još jednu seriju američkih izvoznih isporuka pšenice, dodajući već rekordnom broju otkazivanja koja su pogodila fjučerse u Čikagu, prenosi Blumberg. Ministarstvo poljoprivrede SAD je u saopštenju od ponedeljka saopštilo da su privatni izvoznici odustali od kupovine 264.000 metričkih tona američke meke crvene ozime pšenice u Kinu. Bila je to treća uzastopna sesija sa takvom najavom, čime je ukupan iznos otkazivanja dostigao 504.000 tona, što je najviše u podacima USDA iz 1999.
Fjučersi na pšenicu su pali za čak 2,7% na 5,235 dolara po bušelu nakon objave, što je najniži nivo u toku dana od avgusta 2020. godine, pre nego što su cene porasle.
„Ova otkazivanja pokazuju da Kina može dobiti pšenicu jeftinije od drugih“, rekao je Ben Bakner, glavni analitičar žitarica za AgResource Co.
